Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993
1990 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1990. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Почетак економске реформе Анте Марковића^[1]
• 3. јануар — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у ватиканској амбасади.
• 7. јануар — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.

• 8. јануар — Привремена румунска влада даје право свим грађанима да поседују пасош и да слободно путују у четири суседне земље.
• 12 - 19. јануар — Погром у Бакуу, у контексту рата за Нагорно-Карабах: прогон и протеривање Јермена из главног азербејджанског града.
• 15. јануар — Три дана након упада незадовољних грађана у седиште Штазија, у Источном Берлину, последњи комунистички шеф владе у НДР-у, Ханс Модров, попустио је и наредио распуштање тајне службе. Убро након тога су досијеи Штазија отворени, упркос противљењу Западне Немачке.^[2]
• 16. јануар — Вођство СК Словеније захтева да се СКЈ трансформише у лабаву коалицију републичких партија.
• 22. јануар — У току рада 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије, у Београду, партијске делегације из СК Словеније и СК Хрватске напустиле су засједање и тиме је конгрес прекинуо рад. Ово је био крај Савеза комуниста Југославије. За детаље видети 14. конгрес СКЈ.
• 31. јануар — Студенти Београдског универзитета од поноћи пред Скупштином СФРЈ окупљени под паролама »Не дамо Косово!«, »Идемо на Косово!«, »Хоћемо оружје!«, траже оставке савезних власти. Још пет погинулих Срба на Косову (Ораховац, Подујево, Липљан и др.). И у Црној Гори демонстрације за повратак реда у српској покрајини.
• 31. јануар — у Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.

• 3. фебруар — Демократска странка обновила свој рад, након 45 година забране. За првог председника изабран Драгољуб Мићуновић.
• 4. фебруар — Конференција СК Словеније: одваја се од СКЈ, мења име у Странка социјалдемократске обнове (ЗКС-СДП), не траже отцепљење већ конфедерацију. Истог дана повучено 50 словеначких припадника Здруженог одреда милиције савезног СУП-а на Косову.
• 7. фебруар — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопола на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
• 11. фебруар — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.

• 19. фебруар — Косовски Албанци појачавају протесте, траже оставку покрајинског руководства; ђаци бојкотују наставу, затворене многе радње. Косовски Срби траже заштиту.
• 20. фебруар — Председништво СФРЈ дало наређење ЈНА да угуши немире на Косову. Стотине Срба у остатку Србије се уписује у добровољце за заштиту Срба на Косову.
• 20. фебруар — Велики митинг у Скопљу на коме се тражи крај "етноцида" Македонаца у Бугарској - југословенске и бугарске власти расправљају о њиховом третману и постојању.
• 21. фебруар — Поново уведен полицијски час на Косову, експлозија у згради поште у Пећи.

• 11. март — Литванија проглашава независност од Совјетског Савеза
• 13. март — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
• 21. март — Намибија је стекла независност од Јужноафричке Републике.
• 23. март — у клубу Нана, на Сењаку, убијен Андрија Лакоњић Лаки (1957—1990), бивши боксер и криминалац. Убијен је у пуцњави, која је избила после краће препирке између њега, Веска Вукотића и Дарка Ашанина. Инспектор Бижић је по први пут у јавност изнео информације о сарадњи државне безбедности са београдским делинквентима.^[3]
• 28. март — Покренута је независна телевизија Студио Б.

• 7. април — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа.
• 13. април — Совјетска влада признала кривицу за Катињски масакр.
• 14. април — Михаил Горбачов уводи блокаду горива и друге робе Литванији - ови су раније прекинули доставу горива совјетским јединицама.
• 16. април — Републички СУП Србије преузима све послове јавне и државне безбедности на Косову.
• 18. април — Председништво СФРЈ укинуло ванредно стање на Косову, уведено у фебруару 1989, и амнестирало 108 политичких затвореника.
• 22. април — На првим вишестраначким изборима у Хрватској, победила националистичка Хрватска демократска заједница - ХДЗ на челу са Фрањом Туђманом.
• 24. април — Азем Власи ослобођен оптужби за изазивање штрајкова и протеста претходне године, ослобођено и осталих 14 лица којима је суђено заједно с њим (био ухапшен у марту 1989).
• 24. април — Нурсултан Назарбајев председник Казашке ССР (од 1991. независног Казахстана).
• 24. април — Лансиран је свемирски телескоп Хабл унутар спејс-шатла Дискавери на мисији STS-31.
• 25. април — Социјалдемократски кандидат за немачког канцелара Оскар Лафонтаине тешко повређен у нападу поремећене жене након предизборног скупа.
• 26. април — 27. 6. - ЈНА почиње да разоружава ТО Словеније и Хрватске.
• 28. април — Даблински самит ЕЗ: посвећеност политичкој унији, Источна Немачка ће бити укључена у ЕЗ, блискије везе са источним земљама.

• 2. мај — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.
• 5. мај — На Песма Евровизије 1990. победу је однела песма Insieme: 1992 коју је изводио Тото Котуњо.
• 8. мај — Грађани Албаније добили право на пасош и религиозна уверења; земљу је 11-13. 5. посетио генерални секретар УН.
• 13. мај — На фудбалској утакмици у Загребу, између београдске Црвене звезде и загребачког Динама, дошло до опште туче навијача два клуба приликом које је повређено више од стотину особа.
• 15. мај — Борисав Јовић изабран за председника Председништва Југославије.
• 17. мај — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести.
• 18. мај — После напада на члана СДС у Бенковцу, Мирослава Млинара, ова странка одлучила да повуче својих пет заступника из Хрватског Сабора.
• 18. мај — Споразум о монетарној унији Источне и Западне Немачке од 1. 7. - први корак ка уједињењу.
• 19. мај — Македонски демонстранти блокирали граничне прелазе према Грчкој, тражећи права за своје тамошње сународнике, македонска скупштина критикује савезну владу због "неефикасности у решавању отворених питања са Грчком".
• 20. мај — Председнички и парламентарни избори у Румунији, убедљива победа Јона Илијескуа и Фронта националног спаса.
• 20. мај — Моника Селеш победила Штефи Граф у финалу Герман Опена.
• 22. мај — Уједињење Северног и Јужног Јемена у јединствену државу Јемен.
• 22. мај — Објављен Wиндоwс 3.0, прва верзија у широј употреби.
• 25. мај — Анте Марковић најавио оснивање партије.
• 26. мај — У Сарајеву основана Странка демократске акције.
• 26. мај — Пленарни састанак СКЈ се разишао после три сата, нису дошли делегати из Словеније, Хрватске и Македоније - одређен 29. септембар за наставак.
• 27. мај — Први демократски избори у Бурми од 1960, побеђује Национална лига за демократију Аунг Сан Суу Кyи али војна хунта поништава резултате (следећи избори 2010).
• 29. мај — Борис Јељцин долази на чело Врховног совјета Руске СФСР.
• 29. мај — Конгресмен Том Лантош и бивши конгресмен Јое ДиоГуарди посетили Ђаковицу, Лантош подржава Косово републику - затим посећују Албанију као први амерички званичници у тој земљи.
• 29. мај — Потписан споразум о оснивању Европске банке за обнову и развој.
• 30. мај — Конституиран Сабор СР Хрватске, власт преузима Хрватска демократска заједница. Фрањо Туђман изабран за председника Хрватске, Стјепан Месић за председника Републичко извршног већа (премијера), Жарко Домљан за председника Сабора. Туђман најављује нови устав, заједницу са другим народима СФРЈ види као конфедерацију, уговорни савез суверених држава.
• 30. мај — Европска заједница жели ближе везе са Југославијом, предлаже 1,08 милијарди долара зајмова за пет година, две трећине за саобраћај.
• 30. мај — Јак земљотрес у Румунији, осетио се и суседним земљама.
• 30. мај — У Вашингтону почиње самит Буш-Горбачов.
• 31. мај — Упадом екстремиста прекинута представа "Свети Сава" у ЈДП.

• 1. јун — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.

• 3. јун — У Загребу, на стадиону „Максимир“ одржана пријатељска фудбалска утакмица између репрезентација Југославије и Холандије. Утакмица је завршена победом Холандије са 2:0, а остала је упамћена по звиждању хрватских навијача химни СФРЈ „Хеј, Словени“ и навијању за страни тим.

• 6. јун — У Книну, Скупштина Општине Книн донела одлуку о покретању иницијативе за формирање регионалне Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике.
• 8. јун — У Италији, од 8. јуна до 8. јула, одржано XIV светско првенство у фудбалу. Фудбалска репрезентација Југославије, у саставу — Томислав Ивковић, Вујадин Станојковић, Предраг Спасић, Зоран Вулић, Фарук Хаџибегић, Давор Јозић, Драгољуб Брновић, Сафет Сушић, Дарко Панчев, Драган Стојковић, Златко Вујовић, Фахрудин Омеровић, Сречко Катанец, Ален Бокшић, Роберт Просинечки, Рефик Шабанаџовић, Роберт Јарни, Мирсад Баљић, Дејан Савићевић, Давор Шукер, Андреј Панадић, Драгоје Лековић и главни тренер Ивица Осим, пласирала се у четвртфинале и освојила пето место. Прва три места на такмичењу освојиле су репрезентације Немачке, Аргентине и Италије.
• 9. јун — У Паризу, југословенска тенисерка Моника Селеш, победом над Немицом Штефи Граф освојила „Ролан Гарос“ (Отворено првенство Француске). Ово је била њена прва Гренд слем титула.
• 11. јун — У Београду умро Васо Чубриловић (1897—1990), историчар, политичар, члан Српске академије наука и уметности, оснивач Балканолошког института и некадашњи члан револуционарне организације „Млада Босна“.
• 13. јун — У Београду, на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиционих странака (учествовале Демократска странка, Либерална странка, Народна радикална странка, Социјал-демократска партија Југославије и Српски покрет обнове) под називом Србија тражи слободу, на коме је тражено одржавање првих вишестраначких избора (био је ово први опозициони скуп од 1945). Повод за одржавање митинга био је неуспех преговора између представника власти и опозиције. Током протестне шетње, након завршетка митинга, испред зграде Телевизије Београд, у Таковској улици дошло је до сукоба демонстраната и милиције у којем је лакше повређено неколико људи, међу којима и вође опозиције — Драгољуб Мићуновић и Борислав Пекић (повод за одржавање новог опозиционог скупа 27. јуна).
• 17. јун — У Скопљу формирана Унутрашња македонска револуционарна организација - Демократска партија за македонско национално јединство (ВМРО-ДПМНЕ), националистичка политичка партија која је преузела име од Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), националног покрета за ослобођење Македоније из прве половине 20. века. Председник странке био је Љупчо Георгијевски, а странка је званично регистрована тек 5. августа.
• 19. јун — У Загребу додељене годишње награде „Владимир Назор“, а добитници су били: у области архитектуре и урбанизма — Зденко Сила, за животно дело и Андрија Мутњаковић, за 1990. годину; у области филма — Антун Врдољак, за животно дело и Брано Гамулин, за 1990. годину; у области музике — Томислав Нералић, за животно дело и Зоран Јуранић, за 1990. годину; у области позоришта — Мише Мартиновић, за животно дело и Милко Шпаремблек, за 1990. годину; у области књижевности — Олинко Делороко, за животно дело и Бруно Поповић, за 1990. годину; у области ликовне уметности — Фердинанд Кулмер, за животно дело и Кузма Ковачић, за 1990. годину.
• 25. јун — Милан Кучан председник Председништва Републике Словеније, изјавио да ће нови Устав, који је био у изради, дефинисати Словенију као „суверену државу“, а не као „федералну јединицу“ (Устав је донет 23. децембра).
• 26. јун — У римском амфитеатру у Пули, од 26. јуна до 7. јула, одржан XXXVII Фестивал југословенског филма током кога су приказана 24 домаћа филма. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм Глуви барут, редитеља Бахрудина Ченгића. Награду Златну арену добили су: Филип Робар Дорин за режију филма Ветар у мрежи, Ференц Деак за сценарио филма Граница, Мирјана Јоковић за главну женску улогу у филму Граница, Бранислав Лечић за главну мушку улогу у филму Глуви барут, Горан Бреговић за музику у филму Глуви барут, Јуре Первање за сниматељски рад у филму Ветар у мрежи, Карпо Година за монтажу у филму Уметни рај, Јанез Кович за сценографију у филму До краја и назад, Руден Албахари за тон у филму Орао и Сњежана Томљеновић за маску у филму Глуви барут.
• 27. јун — У Книну делегати сва три већа Скупштине општине Книн, на основу амандмана 43. на Устав СР Хрватске и Статута општине Книн, донели одлуку о оснивању регионалне Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике са средиштем у Книну. Заједница општина обухватала је територију општина Книн, Обровац, Бенковац, Доњи Лапац, Грачац и Титова Кореница, а у одлуци је стајала одредба да јој могу приступити и друге општине ван подручја северне Далмације и Лике (у децембру је Заједница општина претворена у Српску аутонимну област Крајину). На челу Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике налазило се Привремено председништво, а од 25. јула Српско национално вијеће, на челу са Миланом Бабићем.
• 28. јун — Скупштина СФРЈ, због противљења делегата из Словеније и Србије, поново одложила усвајање Закона о странкама, што је онемогућило расписивање вишестраначких избора за савезни парламент.

• 2. јул —
  • Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије.
  • У саудијском граду Мека, у пешачком тунелу близу исламског светилишта, у стампеду је погинуло око 1.400 ходочасника.
  • Борис Јељцин напустио конгрес КПСС и изашао из партије након што нису прихваћени његови либерални предлози.
• 4. јул — Група 24 богатих земаља ће проширити помоћ источној Европи, уз Пољску и Мађарску, добиће је и Источна Немачка, Чехословачка, Југославија и Бугарска.
• 5. јул — Скупштина СР Србије распушта Скупштину и Извршно веће САП Косова, смењени уредници и директори новина и РТВ станица на албанском (фактички крај аутономије). Албанци ступају у масовни штрајк 9. 7..
• 6. јул — Телохранитељи сомалског председника Сиада Бареа убили 65 демонстраната током фудбалског меча.
• 6. јул — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.
• 16. јул —
  • У Београду основана Социјалистичка партија Србије, настала уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије.
  • На Филипинима је у земљотресу погинуло више од 1.600 особа.
• 25. јул — Хрватски Сабор усвојио амандмане на републички Устав, којима је из назива републике избачен префикс „социјалистичка“.
• 27. јул — Белорусија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
• 31. јул — Репрезентација Западне Немачке освојила је Светско првенство у фудбалу 1990. победом у финалу 1:0 над Аргентином.

• 2. август — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан.
• 15. август — Председник СССР Михаил Горбачов обновио је совјетско држављанство добитнику Нобелове награде за књижевност руском писцу Александру Солжењицину, који је 1974. принуђен да емигрира на Запад.
• 17. август — Срби у Хрватској одржали референдум на којем се 99,7% грађана изјаснило за српску аутономију унутар Хрватске.
• 19. август — Репрезентација Југославије освојила је Светско првенство у кошарци 1990. победом у финалу 92:75 над Совјетским Савезом.
• 22. август — Туркменска ССР прогласила сувереност и мења име у Казахстан.
• 23. август — Јерменска ССР проглашава сувереност и мења име у Република Јерменија.
• 24. август — На ванредном заседању хрватског Сабора због немира у Книнској крајини, усвојена Резолуција о заштити уставног поретка и о националним правима у Хрватској. За члана Председништва СФРЈ из Хрватске, уместо Стипе Шувара, изабран Стјепан Месић (заузима положај 19. 10.).
• 26. август — Демонстранти у Софији запалили седиште Бугарске социјалистичке партије.
• 26. август — 2. септембар —  Европско првенство у атлетици 1990. у Сплиту. Неке медаље: Драгутин Топић злато (скок у вис), Борут Билач бронза (скок у даљ), Снежана Пајкић злато (1500 метара), Биљана Петровић сребро (скок у вис).
• 27. август — У експлозији у јами "Добрња-југ" рудника Крека, која је изазвала највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.^[4]
• 28. август — Ирак је прогласио окупирани Kувајт 19. провинцијом Ирака
• 29. август — Делегација америчких републиканских сенатора, на челу са Бобом Долом стиже у Приштину - осуда "српске репресије на Косову" (истог дана разбијене албанске демонстрације у граду).

• 5. — 9. септембар — Шриланканска војска убила 342 цивила у два масакра.
• 7. септембар — 24. септембар - Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победили Василиј Иванчук и Гата Камски.

• 7. септембар — На тајном састанку у Качанику делегати распуштене Скупштине Косова донели Устав Републике Косово (тзв. Качанички устав, проглашен 13. 9.) - Србија то сматра нелегалним, најављује кривично гоњење.

• 7. септембар — У Хрватској основана Антитерористичка јединица Лучко.
• 9. септембар — Први либеријски грађански рат: побуњенички командант Принце Џонсон ухватио председника Самуела Доеа и убио га након снимљеног мучења.
• 11. септембар — Афера "Фочатранс", сукоб између Срба и Муслимана у Фочи. Срби демонстрирали у граду након што је из локалне аутобуске компаније, чији је директор Муслиман, отпуштено стотинак Срба - влада БиХ распустила градску владу и забранила окупљања.
• 11. септембар — Председник Џорџ Х. В. Буш помиње у обраћању Конгресу циљ новог светског поретка, као нове ере мира и хармоније, али се о томе касније углавном говори у смислу теорије завере.
• 12. септембар — Митинг опозиције у Београду: "последње упозорење" да се организују слободни избори, иначе бојкот.
• 13. септембар — Оружани окршај у Подујеву током потраге за нелегалним оружјем, погинула два Албанца.
• 14. септембар — Формални почетак Пројекта људског генома (завршетак проглашен 2003).
• 15. септембар Масовни скуп у Великој Кладуши, Фикрет Абдић улази у СДА.
• септембар — Хрватска влада наредила разоружање резервне милиције у општинама насељеним Србима.
• 16. септембар — Хрватски специјалци блокирали приступе Јасеновцу.
• 18. септембар — Присталице Војислава Шешеља ометају промоцију Реформиста у београдском Дому омладине, књижевник Мирко Ковач погођен фотоапаратом у главу.
• 18. септембар — Олимпијске игре 1996 додељене Атланти - јак кандидат била и Атина, Београд испао у првом кругу гласања.
• 20. септембар — Јужноосетска аутономна област прогласила одвајање од Грузије.
• 22. септембар — У Сремским Карловцима централно обележавање 300-годишњице Велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.
• 24. септембар — "Борба" није изашла први пут за 45 године због дугова (од априла су под покровитељством Савезне скупштине, што их чини јединим југословенским новинама).
• 24. септембар — Источна Немачка напушта Варшавски пакт, Национална народна армија је расформирана дан пре уједињења.
• 26. септембар — Упадом навијача на терен прекинута утакмица Хајдук-Партизан, запаљена југословенска застава.
• 27 - 30. септембар — Масовна окупљања Срба на Банији. Интервенција снага МУП Хрватске и хапшење 360 људи у Петрињи (специјалци конфискују оружје и муницију из милицијских станица и складишта ТО у општинама насељеним Србима). Срби траже заштиту у војној касарни.
• 28. септембар — Скупштина Србије усвојила нови српски Устав, који је потпуно раскрстио са претходним, социјалистичким, Уставом из 1974. Покрајинама су, уз сагласност њихових скупштина, одузети атрибути државности.
• 28. септембар — Срби однели оружје из полицијске станице у Глини, сукоб са полицијом у Петрињи.
• 29. септембар — Митинг СПО у Косовом Пољу, који присталице СПС желе растурити (каменице на Вука Драшковића).
• 29. септембар — Доњи Лапац, Глина, Двор на Уни и Обровац - Срби узимају оружје из полицијских станица, сукоб са полицијом у Двору, по један упуцани с обе стране.
• 30. септембар — Увече, блокаде на путевима и пругама око Книна, 2. 10. прекинут саобраћај према Сплиту и Задру ("анонимна група" тражи пуштање притворених Срба).

• 2. октобар — Председник Председништва СФРЈ др Борисав Јовић отпутовао у званичну посету Сједињеним Америчким Државама, где се између осталог састао и са америчким председником Џорџом Бушом. У Београду одржана ванредна седница Председништва СФРЈ, на којој се расправљало о актуелним догађајима у Хрватској и донета одлука да командовање и руковођење јединицама Територијалне одбране (ТО) преузме Југословенска народна армија (ЈНА), чиме су поништене одлуке Скупштине Словеније о преузимању команде над ТО, од 28. септембра.
• 3. октобар — Председништво Републике Хрватске и Председништво Републике Словеније доставили Председништву СФРЈ предлог пројекта конфедералног модела југословенске заједнице (у јавности објављен 6. октобра).
• 3. октобар — Уједињење Западне и Источне Немачке.
• 4. октобар — У Љубљани, припадници војне полиције ЈНА, у складу са одлуком Председништва СФРЈ да команду над Територијалном одбраном Словеније преузме команда Пете армијске области, заузели зграду Републичког штаба Територијалне одбране Словеније (Штаб ТО је пре тога био испражњен). Припадници специјалних јединица МУП Хрватске повукли се из крајева са већинским српским становништвом, чиме је дошло до смиривања напетости у овим крајевима.
• 12. октобар — У Приштини одржана Шеснаеста конференција Савеза комуниста Косова која је истог дана прерасла у Прву конференцију покрајинске организације Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију на којој је дошло до формалног уједињења Савеза комуниста Косова и Социјалистичког савеза радног народа Косова у јединствену организацију, с обзиром да се 17. јула исте године Савез комуниста Србије ујединио са Социјалистичким савезом радног народа Србије и формирао Социјалистичку партију Србије (СПС). Након што је у току председавања Конференцијом позлило Рахману Морини, председнику Организационог одбора СПС за Косово и Метохију, Конференција је прекинута, а њен наставак одржан је 23. октобра.
• 13. октобар — У Бањалуци основано Српско национално вијеће Босне и Херцеговине, састављено од истакнутих политичких и других представника српског народа са подручја Босне и Херцеговине.
• 16. октобар — У Београду одржана седница Председништва СФРЈ на којој се расправљало о предлогу Хрватске и Словеније за конфедерално уређење Југославије, који је већином гласова одбијен.

• 17. октобар — Председништво СФРЈ доставило Скупштини СФРЈ концепт уставног уређења Југославије на федеративним основама у коме се Југославија назива Савезном републиком, државом равноправних народа и њихових република.
• 19. октобар — У Београду, на заједничкој седници Савезног већа и Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ, потврђен избор Стјепана Месића за члана Председништва СФРЈ из Хрватске. На функцију је изабран 24. августа одлуком Сабора Хрватске, када је смењен дотадашњи члан Председништва из Хрватске Стипе Шувар.
• 20. октобар — У Титограду отпочео Једанаести конгрес Савеза комуниста Црне Горе на коме је одлучено да се о реформи партије одлучује након вишестраначких избора заказаних за 9. децембар (Конгрес је настављен 22. јуна 1991. када је партија променила име у Демократска партија социјалиста).
  • У Новом Саду одржана Двадесета конференција Савеза комуниста Војводине која је истог дана прерасла у Прву конференцију покрајинске организације Социјалистичке партије Србије за Војводину на којој је дошло до формалног уједињења Савеза комуниста Војводине и Социјалистичког савеза радног народа Војводине у јединствену организацију, обзиром да се 17. јула исте године Савез комуниста Србије ујединио са Социјалистичким савезом радног народа Србије и формирао Социјалистичку партију Србије (СПС).
• 23. октобар — У Приштини одржан наставак Прве конференције покрајинске организације Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију, на којој је изабран Покрајински одбор СПС за Косово и Метохију, који је на својој конститутивној седници за првог председника Покрајинског одбора изабрао др Јагоша Зеленовића, доцента-предавача Економског факултета у Приштини, а за потпредседника Живорада Игића, дотадашњег председника Покрајинске конференције ССРН Косова.
  • У Београду Скупштина СР Србије донела Уредбу о увођењу пореза и такси на робу произведену у Словенији и Хрватској.

• 4. новембар — Границе СФРЈ затворене за совјетске грађане (износили доларе из земље).
• 5. новембар — У Ракитју устројена полицијска јединица за специјалне задатке, каснија 1. бригада ЗНГ - "Тигрови".
• 5. новембар — Израелски рабин и политичар Меир Кахане убијен у Њујорку, први случај исламистичког екстремизма у САД.
• 6. новембар — Наваз Шариф премијер Пакистана (1990-93, 1997-99, 2013-17).
• 9. новембар — Нови устав Краљевине Непал установио вишестраначје и уставну монархију, што је врхунац народног покрета.
• 11. и 25. новембар — Вишестраначки избори у СР Македонији - релативна већина за ВМРО-ДПМНЕ (38 посланичких места), Савез комуниста Македоније-Партија демократског преображаја 31, Савез реформских снага тек четврти.
• 13 - 14. новембар — Масакр у Арамоани на Новом Зеланду, приликом кога житељ приморског места Арамоана убија 13 суседа и полицајца у најгорем масовном крвопролићу у историји земље.
• 14. новембар — Владајућа коалиција ДЕМОС у Словенији предлаже референдум о отцепљењу, јер се словеначко-хрватски предлог о конфедерацији споро разматра.
• 14. новембар — Немачка и Пољска потписале уговор којим је потврђена граница на Одри и Ниси.
• 15. новембар — Анте Марковић осуђује владе Словеније, Хрватске и Србије због кршења савезних закона и одупирања реформама - ТВ Београд није преносила говор.
• 18. новембар и 2. 12. -— У БиХ одржани вишестраначки избори:
  • за Предсједништво СР БиХ (18. 11.) - Фикрет Абдић добио највише гласова међу Муслиманима, међутим Алија Изетбеговић према ранијем договору постао предсједник предсједништва.
  • за Скупштину СР БиХ на којима побјеђују националне странке (СДА, СДС БиХ, ХДЗ БиХ) - склопиће коалицију.
• 19. новембар — Почиње с радом Независна телевизија Студио Б.
• 19. новембар — У Паризу потписан Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи (НАТО и Варшавски пакт).

• 19. новембар — У Београду, у сали „Сава центра“, одржана промоција Савеза комуниста — Покрета за Југославију (СК—ПЈ), који је представљао правног и политичког наследника Савеза комуниста Југославије (СКЈ), а Иницијативни одбор за оснивање формирали су руководиоци Организације Савеза комуниста у Југословенској народној армији (ОСК у ЈНА), након одлуке о деполитизацији ЈНА. Међу оснивачима странке налазили су се истакнути активни и пензионисани генерали — Вељко Кадијевић, Никола Љубичић, Бранко Мамула, Стеван Мирковић и др, као и Мира Марковић, супруга председника Србије Слободана Милошевића.

• 22. новембар — У току ноћи 22/23. новембра на раскрсници магистралних путева за Задар, Обровац и Книн, у околини Бенковца, група непознатих нападача извршила оружани напад на тројицу припадника МУП Хрватске, у којем је смртно страдао Горан Алавања, а лакше су рањени Стеван Букарица и Јово Граовац. Милиционер Горан Алавања (1963—1990), Србин из села Доњег Карина, код Бенковца, био је прва жртва напетих међунационалних односа у Републици Хрватској.
• 22. новембар — Маргарет Тачер је најавила да се неће такмичити у другом кругу избора за лидера Конзервативне партије.
• 25. новембар — На територији Социјалистичке Републике Македоније одржан други круг парламентарних избора.
• 26. новембар — Народна банка Југославије, у складу са савезним економским реформама, издала нову новчаницу апоена од 1.000 динара, са ликом научника Николе Тесле (новчаница је била у оптицају, уз мање измене, до 1993).
• 28. новембар — Маргарет Тачер је поднела оставку после више од 11 година на месту премијера, а наследио ју је Џон Мејџор.

• 1. децембар — За патријарха српског изабран дотадашњи епископ рашко-призренски Павле.

• 1. децембар — Пробијен сервисни тунел у Еуротунелу испод Ламанша.
• 2. децембар — Савезни избори у Немачкој, први слободни и свенемачки од 1932, победа коалиције ЦДУ/ЦСУ и канцелара Хелмута Кола.
• 2. децембар — Побуњеници збацили чадског председника Хабреа, долази Идрис Дебy (до погибије 2021).
• 2. децембар — у улици Војводе Степе, на Вождовцу убијен Радован Раша Лагунџин звани „Жабац” (1970—1990), боксер и криминалац, члан Вождовачког клана. Убиство су извршила тројица нападача, који су истог дана побегла у иностранство.
• 3. децембар — Мери Робинсон председница Ирске (до 1997).
• 6. децембар — Завршава се предизборна кампања у Србији, у Дубници код Врања убијен активиста СПО. Око 200 новинара протестује испред српске скупштине због манипулације вести.
• 6. децембар — Председник Бангладеша Хуссаин Мухаммад Ерсхад принуђен протестима на оставку.
• 9. децембар — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској.
• 9. децембар — У Србији одржани први вишестраначки председнички и парламентарни избори. Убедљивом већином за председника Републике изабран Слободан Милошевић, а његова партија - СПС - освојила је 194 посланичка места у Скупштини Србије.
• 9. децембар — Избори у Црној Гори: СК Црне Горе освојио 83 од 125 посланичких места, Савез реформских снага 17 итд.
• 11. децембар — У Албанији, под притиском студентских демонстрација, легализоване политичке партије, Демократска партија на челу са Саљи Беришом основана већ сутрадан.
• 13. децембар — Антикомунистички нереди у Скадру, Каваји и још неким албанским местима.
• 15. децембар — Киргиска ССР прогласила сувереност.
• 16. децембар — Јеан-Бертранд Аристиде победио на председничким изборима у Хаитију, ваљда првим поштеним изборима у историји земље.
• Алија Изетбеговић
• 20. децембар — На конференцији за новинаре примијер Југославије Анте Марковић је вратио мандат грађанима, упозоривши да у Југославији више нема ниједног државног органа коме би могао да преда оставку.
• 20. децембар — Према договору националних странака у БиХ: председник Алија Изетбеговић (СДА, 1990-98. и 2000.), премијер Јуре Пеливан (ХДЗ, до 1992.), председник Скупштине Момчило Крајишник (СДС, до 1992.).
• 20. децембар — Савезна влада забранила банкама да продају девизе, из земље се не може изнети више од 1000 марака; девизне резерве су пале на 8,2 милијарде долара са 9,5 милијарди у октобру. Динар више није конвертибилан, банке више не исплаћују девизну штедњу, инфлација 120%. Републике су потрошиле 16 милијарди долара више него што је предвиђено Марковићевом антиинфлационом политиком.
• 20. децембар — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања "хладног рата", поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
• 21. децембар — Проглашена САО Крајина и донет Статут.
• 21. децембар — Јак земљотрес у северној Грчкој, штета и у Ђевђелији.
• 21. децембар — Ланчани судар са преко 100 возила на поледици и магли код Сремске Митровице, двоје погинулих.
• 23. децембар — Словенија на референдуму прогласила самосталност и овластила своје власти да, уколико се у року од шест месеци не постигне споразум о преуређењу Југославије, прогласи независност Словеније.
• 23. децембар —  Референдум о независности у Словенији, 86% је "за". Савезно председништво и Савезно веће скупштине (без словеначких делегата) су раније оценили референдум као противуставан.
• 25. децембар — Тим Бернерс-Ли и Робер Кајо остварили прву везу између HТТP клијента и сервера преко интернета.
• 26. децембар — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике и овластила владу да, уколико се у року од шест месеци не постигне споразум о преуређењу Југославије, прогласи независност Словеније.
• 28. децембар — Веће удруженог рада Скупштине Србије донело је два прописа који су носили ознаке “строго поверљиво” и “службена тајна”, на основу којих је СР Србија упала у монетарни систем СФРЈ и из Народне банке Југославије и узела 1,4 милијарди долара. Кад се то прочуло, функционери других република су тражили да се одговорни за овај испад ухапсе и процесуирају.
• 28. децембар — Савезна влада најављује девалвацију динара и ограничење јавне потрошње и плата за 1991.
• 30. децембар — Амфилохије Радовић устоличен за митрополита црногорско-приморског (до 2020).
• 30. децембар — Гари Каспаров одбранио у Лиону титулу светског шампиона, победио је Анатолија Карпова са 12½ према 11½.

• Хронологија СФРЈ и СКЈ 1990.

• 1. јануар — Нађа Парис, америчка порнографска глумица
• 4. јануар — Тони Крос, немачки фудбалер^[5]
• 6. јануар — Милош Цветковић, српски фудбалер^[6]
• 9. јануар — Стефана Вељковић, српска одбојкашица
• 10. јануар — Стефан Шћеповић, српски фудбалер^[7]
• 12. јануар — Нихад Ђедовић, босанскохерцеговачки кошаркаш
• 13. јануар — Лијам Хемсворт, аустралијски глумац^[8]
• 14. јануар — Грант Гастин, амерички глумац и певач
• 15. јануар — Гордана Пауновић, српска глумица^[9]
• 15. јануар — Костас Слукас, грчки кошаркаш^[10]
• 16. јануар — Марио Делаш, хрватски кошаркаш^[11]
• 17. јануар — Томислав Зубчић, хрватски кошаркаш^[12]
• 18. јануар — Горги Ђенг, сенегалски кошаркаш^[13]
• 18. јануар — Начо Фернандез, шпански фудбалер^[14]
• 22. јануар — Ализе Корне, француска тенисерка^[15]
• 25. јануар — Бобана Момчиловић Величковић, српска стрелкиња (прем. 2020)^[16]
• 26. јануар — Петер Саган, словачки бициклиста^[17]
• 29. јануар — Мајк Цирбес, немачки кошаркаш^[18]
• 31. јануар — Николас Лапровитола, аргентинско-италијански кошаркаш

• 1. фебруар — Лора Марлинг, британска музичарка
• 3. фебруар — Шон Кингстон, амерички певач^[19]
• 4. фебруар — Наиро Кинтана, колумбијски бициклиста^[20]
• 8. фебруар — Клеј Томпсон, амерички кошаркаш
• 14. фебруар — Дино Мурић, словеначки кошаркаш^[21]
• 20. фебруар — Чиро Имобиле, италијански фудбалер^[22]
• 22. фебруар — Натанијел Асамоа, гански фудбалер^[23]
• 24. фебруар — Богдан Ризнић, српски кошаркаш^[24]
• 26. фебруар — Александар Миљковић, српски фудбалер^[25]
• 26. фебруар — Леон Радошевић, хрватски кошаркаш

• 2. март — Лук Коумс, амерички музичар^[26]
• 3. март — Владимир Јанковић, грчко-српски кошаркаш
• 4. март — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш
• 5. март — Мејсон Пламли, амерички кошаркаш^[27]
• 7. март — Терико Вајт, амерички кошаркаш^[28]
• 8. март — Петра Квитова, чешка тенисерка^[29]
• 8. март — Ивон Андерсон, српска кошаркашица
• 9. март — Дејли Блинд, холандски фудбалер^[30]
• 13. март — Саша Клементс, канадска глумица
• 13. март — Ђорђе Мајсторовић, српски кошаркаш^[31]
• 14. март — Џо Ален, велшки фудбалер^[32]
• 17. март — Хозијер, ирски музичар^[33]
• 20. март — Маркос Рохо, аргентински фудбалер^[34]
• 23. март — Гордон Хејвард, амерички кошаркаш^[35]
• 24. март — Киша Касл-Хјуз, новозеландска глумица^[36]
• 27. март — Кимбра, новозеландска музичарка^[37]
• 27. март — Наталија Санчез, шпанска глумица и певачица
• 29. март — Џеси Волт, француска порнографска глумица^[38]

• 2. април — Миралем Пјанић, босанскохерцеговачки фудбалер^[39]
• 5. април — Ријана Рајан, америчка порнографска глумица^[40]
• 9. април — Кристен Стјуарт, америчка глумица, редитељка и модел^[41]
• 10. април — Марен Морис, америчка музичарка и музичка продуценткиња^[42]
• 13. април — Анастасија Севастова, летонска тенисерка^[43]
• 15. април — Ема Вотсон, енглеска глумица^[44]
• 15. април — Душан Милошевић, српски кошаркаш^[45]
• 16. април — Вангелис Манцарис, грчки кошаркаш^[46]
• 18. април — Војћех Шчесни, пољски фудбалски голман^[47]
• 19. април — Дамијен Ле Талек, француски фудбалер^[48]
• 19. април — Марко Томићевић, српски кајакаш^[49]
• 21. април — Александар Пријовић, српски фудбалер^[50]
• 23. април — Дев Пател, енглески глумац^[51]
• 24. април — Јан Весели, чешки кошаркаш^[52]
• 24. април — Квабс, енглески музичар^[53]

• 1. мај — Николина Молдован, српска кајакашица^[54]
• 2. мај — Ивана Максимовић, српска стрелкиња^[55]
• 2. мај — Пол Џорџ, амерички кошаркаш
• 8. мај — Кемба Вокер, амерички кошаркаш^[56]
• 10. мај — Ивана Шпановић, српска атлетичарка^[57]
• 12. мај — Мелих Махмутоглу, турски кошаркаш^[58]
• 14. мај — Гедиминас Орелик, литвански кошаркаш^[59]
• 16. мај — Огњен Кузмић, српски кошаркаш^[60]
• 17. мај — Рос Батлер, амерички глумац
• 17. мај — Вил Клајберн, амерички кошаркаш
• 22. мај — Стефан Митровић, српски фудбалер^[61]
• 25. мај — Немања Милић, српски фудбалер^[62]
• 28. мај — Кајл Вокер, енглески фудбалер^[63]
• 29. мај — Тибо Пино, француски бициклиста
• 29. мај — Треј Томпкинс, амерички кошаркаш^[64]
• 31. мај — Кваме Вон, амерички кошаркаш^[65]

• 2. јун — Михал Квјатковски, пољски бициклиста^[66]
• 2. јун — Невена Ристић, српска глумица^[67]
• 7. јун — Иги Азејлија, аустралијска музичарка^[68]
• 8. јун — Сања Малагурски, српска одбојкашица^[69]
• 13. јун — Арон Џонсон, енглески глумац и сценариста^[70]
• 16. јун — Џон Њуман, енглески музичар^[71]
• 17. јун — Алан Дзагојев, руски фудбалер^[72]
• 17. јун — Џордан Хендерсон, енглески фудбалер^[73]
• 19. јун — Хенри Континен, фински тенисер^[74]
• 19. јун — Душан Свилар, српски певач
• 19. јун — Брејди Хеслип, канадски кошаркаш^[75]
• 20. јун — Фаб Мело, бразилски кошаркаш (прем. 2017)^[76]
• 21. јун — Сандра Перковић, хрватска атлетичарка^[77]
• 21. јун — Душан Чантекин, српско-турски кошаркаш^[78]
• 23. јун — Вашек Поспишил, канадски тенисер^[79]
• 26. јун — Муфтау Јару, бенински кошаркаш^[80]
• 30. јун — Јака Блажич, словеначки кошаркаш^[81]
• 30. јун — Невена Јовановић, српска кошаркашица^[82]
• 30. јун — Сандро Сукно, хрватски ватерполиста^[83]
• 30. јун — Душан Лајовић, српски тенисер^[84]

• 1. јул — Вујадин Савић, српски фудбалер^[85]
• 2. јул — Марго Роби, аустралијска глумица^[86]
• 2. јул — Дени Роуз, енглески фудбалер^[87]
• 3. јул — Фабио Ару, италијански бициклиста^[88]
• 3. јул — Ненад Крстичић, српски фудбалер^[89]
• 7. јул — Ли Ади, гански фудбалер^[90]
• 11. јул — Каролина Возњацки, данска тенисерка
• 12. јул — Дру Гордон, амерички кошаркаш (прем. 2024)
• 14. јул — Џејмс Нанели, амерички кошаркаш^[91]
• 15. јул — Дејмијан Лилард, амерички кошаркаш^[92]
• 15. јул — Тајлер Ханикат, амерички кошаркаш (прем. 2018)^[93]
• 21. јул — Милица Ђурђевић, српска политичарка
• 24. јул — Давеј Чејс, америчка глумица (прем. 2026)
• 27. јул — Индијана Еванс, аустралијска глумица и музичарка^[94]
• 29. јул — Филип Баровић, црногорски кошаркаш^[95]
• 29. јул — Иван Ленђер, српски пливач
• 31. јул — Милан Марић, српски глумац^[96]

• 1. август — Џек О’Конел, енглески глумац^[97]
• 6. август — Андреја Милутиновић, српски кошаркаш
• 6. август — Петар Орландић, црногорски фудбалер^[98]
• 8. август — Бранкица Себастијановић, српска глумица
• 9. август — Бил Скарсгорд, шведски глумац^[99]
• 10. август — Татјана Мирковић, српска атлетичарка
• 10. август — Владимир Михаиловић, црногорски кошаркаш^[100]
• 10. август — Лукас Тил, амерички глумац^[101]
• 12. август — Марио Балотели, италијански фудбалер^[102]
• 13. август — Демаркус Казинс, амерички кошаркаш^[103]
• 15. август — Џенифер Лоренс, америчка глумица^[104]
• 16. август — Филип Кљајић, српски фудбалски голман^[105]
• 16. август — Рина Савајама, јапанско-британска музичарка, глумица и модел
• 18. август — Габријел Енаке, румунски фудбалер^[106]
• 18. август — Мајк Џејмс, амерички кошаркаш
• 23. август — Рајан Брокоф, аустралијски кошаркаш
• 23. август — Сет Кари, амерички кошаркаш^[107]
• 23. август — Чаба Силађи, српски пливач
• 26. август — Лоренцо Браун, амерички кошаркаш^[108]
• 28. август — Бојан Кркић, шпански фудбалер^[109]
• 30. август — Џулија Џеклин, аустралијска музичарка

• 1. септембар — Гелор Канга, габонски фудбалер^[110]
• 5. септембар — Ленс Стивенсон, амерички кошаркаш^[111]
• 6. септембар — Џон Вол, амерички кошаркаш^[112]
• 7. септембар — Давид Јелинек, чешки кошаркаш^[113]
• 8. септембар — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш^[114]
• 9. септембар — Дејан Кравић, српско-канадски кошаркаш^[115]
• 15. септембар — Дарко Лазовић, српски фудбалер^[116]
• 15. септембар — Мет Шајвли, амерички глумац^[117]
• 18. септембар — Кристина Пајкић, српска глумица
• 19. септембар — Киран Трипијер, енглески фудбалер^[118]
• 20. септембар — Донатас Мотијејунас, литвански кошаркаш^[119]
• 20. септембар — Моника Радуловић, аустралијски модел
• 27. септембар — Мирка Васиљевић, српска глумица и модел^[120]

• 5. октобар — Федерико Делбонис, аргентински тенисер^[121]
• 6. октобар — Џинкс Мејз, америчка порнографска глумица^[122]
• 9. октобар — Борис Вапенски, српски ватерполиста
• 13. октобар — Милица Тодоровић, српска певачица
• 16. октобар — Брок Мотум, аустралијски кошаркаш
• 19. октобар — Душан Јованчић, српски фудбалер^[123]
• 20. октобар — Дерек Нидам, америчко-црногорски кошаркаш^[124]
• 21. октобар — Рики Рубио, шпански кошаркаш^[125]
• 22. октобар — Тина Блејд, хрватска порнографска глумица
• 24. октобар — Никола Вучевић, црногорски кошаркаш^[126]
• 25. октобар — Милена Рашић, српска одбојкашица^[127]
• 31. октобар — Ифеани Оњило, нигеријски фудбалер^[128]

• 3. новембар — Стефан Јовић, српски кошаркаш
• 6. новембар — Андре Ширле, немачки фудбалер^[129]
• 7. новембар — Давид де Хеа, шпански фудбалски голман^[130]
• 7. новембар — Кортни Мари Ендруз, америчка музичарка
• 9. новембар — Роман Барде, француски бициклиста
• 11. новембар — Џорџинио Вајналдум, холандски фудбалер
• 11. новембар — Том Думулан, холандски бициклиста^[131]
• 13. новембар — Јежи Јанович, пољски тенисер^[132]
• 22. новембар — Дарко Планинић, хрватски кошаркаш
• 23. новембар — Мирза Селимовић, босанскохерцеговачки певач
• 24. новембар — Том Одел, енглески музичар
• 26. новембар — Дени Велбек, енглески фудбалер^[133]
• 26. новембар — Рита Ора, енглеска певачица и глумица^[134]
• 30. новембар — Магнус Карлсен, норвешки шахиста

• 7. децембар — Камерон Берстоу, аустралијски кошаркаш^[135]
• 7. децембар — Давид Гофен, белгијски тенисер^[136]
• 7. децембар — Никола Чачић, српски тенисер^[137]
• 7. децембар — Урсула Радвањска, пољска тенисерка^[138]
• 11. децембар — Били Барон, амерички кошаркаш^[139]
• 11. децембар — Јана Милосављевић, српска глумица^[140]
• 11. децембар — Тејана Тејлор, америчка музичарка, глумица, кореографкиња, модел и редитељка
• 14. децембар — Роберт Ковингтон, амерички кошаркаш^[141]
• 16. децембар — Марина Алексић, српска глумица
• 17. децембар — Бојан Суботић, српски кошаркаш^[142]
• 20. децембар — ЏоЏо, америчка музичарка и глумица^[143]
• 21. децембар — Милош Ћук, српски ватерполиста
• 22. децембар — Марко Ивовић, српски одбојкаш
• 25. децембар — Александар Кировски, српски фудбалски голман^[144]
• 26. децембар — Денис Черишев, руски фудбалер^[145]
• 26. децембар — Арон Ремзи, велшки фудбалер^[146]
• 27. децембар — Милош Раонић, канадски тенисер^[147]
• 28. децембар — Ђорђе Гагић, српски кошаркаш^[148]

• 20. јануар — Барбара Стенвик, америчка глумица (* 1907)^[149]
• 25. јануар — Ава Гарднер, америчка глумица (* 1922)^[150]

• 4. фебруар — Тома Бебић, хрватски музичар (* 1935)

• 20. март — Лав Јашин, совјетски фудбалски голман (* 1929)

• 15. април — Грета Гарбо, америчка глумица (* 1905)^[151]

• 10. мај — Вокер Перси, амерички књижевник (* 1916)
• 13. мај — Алија Сиротановић, рудар, ударник и јунак социјалистичког рада у СФРЈ (* 1914)
• 31. мај — Драган Лаковић, српски глумац (* 1929)^[152]

• 2. јун — Рекс Харисон, енглески глумац (* 1908)^[153]
• 11. јун — Васо Чубриловић, српски историчар (* 1897)^[154]

• 1. август — Норберт Елијас, немачки социолог (* 1897)^[155]
• 15. август — Виктор Цој, руски музичар. (* 1962)
• 27. август — Стиви Реј Вон, амерички музичар и продуцент (* 1954)^[156]

• 30. септембар — Патрик Вајт, аустралијски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1973. год. (* 1912)

• 16. октобар — Арт Блејки, амерички џез бубњар (* 1919)

• 26. новембар — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф (* 1895)^[157]
• 30. новембар — Владимир Дедијер, српски историчар (* 1914)

• 14. децембар — Фридрих Диренмат, швајцарски писац (* 1921)^[158]

• Википедија:Непознат датум — Владо Милошевић, српски композитор и етномузиколог (* 1901)

• Физика — Џером Ајзак Фридман, Хенри В. Кендал и Ричард Е. Тејлор
• Хемија — Елиас Џејмс Кореј
• Медицина — Џосеф Е. Муреј и Е. Донал Томас
• Књижевност — Октавио Паз
• Мир — Михаил Горбачов
• Економија — Хари М. Марковиц, Мертон Х. Милер и Вилијам Ф. Шарп

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума