Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1970 1971 1972 1973 1974 1975 1976
1973 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1973. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Уједињено Краљевство, Република Ирска и Данска су постале чланице Европске заједнице.

• 1. јануар — Саудијска Арабија, Кувајт, Катар и УАЕ добијају 25% учешћа у нафтној компанији Арамцо.
• 7. јануар — Црни расиста Марк Есекс упао у хотел у Њу Орлеансу и убио седам људи док није изрешетан хеликоптерском и снајперском ватром.
• 15. јануар — Председник САД Ричард Никсон наређује крај офанзивне акције над Северним Вијетнамом на основу прогреса у мировним преговорима.
• 17. јануар — Казна професору Михаилу Ђурићу смањена са две године на девет месеци - прогон Ђурића је изазвао критике у земљи и иностранству, тројица професора потписника петиције за његову амнестију ће бити искључена из СКЈ.
• 17. јануар — Проглашен нови устав Филипина: формално парламентарни систем уместо председничког, али заправо Фердинанд Маркос задржава власт (до 1986).
• 18. јануар — У Београду потписан споразум САД и СФРЈ о асистенцији заједничким предузећима, први такав споразум са комунистичком земљом.
• 20. јануар — Амилкар Кабрал, лидер покрета за независност Гвинеје Бисау и Зеленортских острва, убијен у унутрашњем сукобу - наслеђује га брат Луис Кабрал (председник Гвинеје Бисау 1974-80).
• 22. јануар — Врховни суд САД поништио државну забрану абортуса (оборено 2022.).
• 22. јануар — Авион са хаџијама лоше слетео у Каноу, Нигерија, 176 мртвих, 26 преживелих.
• 23. јануар — Ерупција вулкана на исландском острву Хеимаеy замало уништила луку и насеље.

• 27. јануар — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи.

• 5. фебруар — Јапан и НР Кина договорили успостављање дипломатских односа.
• 9. фебруар — Грађански рат у Камбоџи: пошто Црвени Кмери нису одговорили на мировну понуду, наставља се америчко бомбардовање (Операција Фридом Дил).
• 11. фебруар — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата
• 12. фебруар — Операција Хомкоминг: први амерички заробљеници одлазе из Вијетнама.
• 12. фебруар — Потпредседник СИВ за економска питања Јаков Сиротковић започео разговоре у Вашингтону о помоћи за СФРЈ.
• 21. фебруар — Изреалци забуном оборили либијски путнички авион изнад Синаја - гине 108 од 113 путника и чланова посаде.
• 21. фебруар — Крвави нереди исламиста у Хами и Хомсу јер је предлог сиријског устава секуларног карактера - у уставу усвојеном у марту ипак стоји да је председник муслиман и да је ислам извор законодавства.
• 21. фебруар — Израелски ловац је оборио либијски путнички авион који је случајно улетео у ваздушни простор под контролом Израела, усмртивши 108 особа.

• 8. март — Први већи напад Привремене ИРА-е у Британија од почетка Невоља - детонирана ауто-бомба у Лондону; истог дана се у Северној Ирској одржава референдум којег ирски националисти бојкотују.
• 10. март — Убијен гувернер Бермуде Ричард Шарплес.
• 11. март — Парламентарни избори у Француској: Унија демократа за републику (деголисти) 272 мандата (-82), Митеранови социјалисти 102 (+45), комунисти 73 (+39).
• 14. март — Лиам Косграве нови премијер Ирске (до 1977).
• март — Савез комуниста на Филозофском факултету БУ одбио смену осморо професора, која је тражена са универзитетског нивоа (Светозар Стојановић, Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Пешић-Голубовић, Милорад Животић, Драгољуб Мићуновић, Триво Инђић, Небојша Попов); професори су под притиском од прошле јесени, за сада их штити аутономија универзитета.
• 20. март — Ирачко-кувајтски конфликт (1973): ирачке снаге заузеле једну кувајтску караулу, повукли се пет недеља касније.
• 27. март — 45. додела Оскара: најбољи филм је "Кум", укупно три награде од 10 номинација; Кабарет добио осам оскара од 10 номинација, најбољи страни филм "Дискретни шарм буржоазије".

• 29. март — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам.

• 5. април — Лансирана је сонда Пионир 11.
• 5. април — Западнонемачка делегација предвођена канцеларом Вилијем Брантом посетила је Београд, где ју је дочекао Јосип Броз. Том приликом је договорен Џентлменски споразум, којим су се договорили да се "питања из прошлости превазиђу кроз улог у будућност у виду дугорочних аранжмана".^[1]

• 7. април — Шведски парламент одобрио једногодишња специјална овлашћења у праћењу странаца осумњичених за тероризам, због отмице авиона.
• 10. април — Операција Извор младости: израелски командоси убили тројицу палестинских лидера у Бејруту - део одмазде за Минхенски масакр.
• 10. април — Оркански јужни ветар на Златибору достиже брзину од 170 км/х (47 м/с) и чупа столетне борове. Удари југа код Шибеника достижу 120 км/х (33 м/с), у Кварнерском заливу прекинут поморски саобраћај.
• 10. април — Инвикта Интернешнал Аирлајнс Флајт 435: британски авион пао у Швајцарској, 108 мртвих, 37 преживелих.
• 12. април — Четворица припадника Бугојанске групе ухваћена прошле године, су у међувремену осуђени, тројица стрељана (Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић и Мирко Власновић, сви аустралски држављани) и један осуђен на 20 година (Лудвиг Павловић).
• 15. април — Гадафијев говор у Зувари, објављује "Културну револуцију", основани "народни комитети" (Либијска Џамахирија 1977-2011).
• 19. април — Јосип Броз и Вили Брант на Брионима: питање одштете за окупацију током другог светског рата ће бити решено дугорочном економском сарадњом, Немци нису желели прихватити плаћање репарација јер би то поставило преседан за друге земље.
• 19. април — Португалска Социјалистичка партија основана у Западној Немачкој.
• 20. април — На улазу у Канал Волга – Дон откривен Лењинов споменик, висок 27 метара, тј. 57 са постаментом (замена за Стаљина, уклоњеног 1961/62).
• 23. април — У Београду се одржава први Савет федерације, Броз најављује "револуционарне промене" у економским и друштвеним односима са новим уставом који се припрема.
• 25. април — Либански премијер Саеб Салам даје оставку јер председник Франгиех не жели сменити команданта војске Искандара Гханема - у наредне две године следе четири премијера.
• 30. април — Скандал Вотергејт: председник САД Ричард Никсон објављује да су помоћници Беле куће, Х.Р. Халдеман, Џон Ехрлихман и др. дали оставке.

• 1. мај — Око 1,6 милиона радника у Великој Британији обуставља рад, протестујући против владине антиинфлационе политике.
• 3. мај — Завршен Сеарс Тауер (од 2009. Вилис тауер) у Чикагу - 527 м, 108 спратова, највиша зграда на свету до 1998.
• мај, прва половина — Четврта конференција СКЈ на којој иницијативу преузима Стане Доланц, секретар извршног бироа - Броз је одсутан, први пут се јавно говори о његовим одмаклим годинама.
• 10. мај — Основан Фронт Полисарио за независност Западне Сахаре (под шпанском влашћу до 1976).
• 11. мај — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.
• 12. мај — "Мировни пројекат": сплав Акали креће на путовање од 101 дана између Канарских острва и Јукатана - антрополог Сантиаго Геновес спроводи експеримент о насиљу на 10 добровољаца, који медији називају Секс Рафт.
• 14. мај — Лансиран Скајлаб, прва америчка свемирска станица, при чему је последњи пут употребљена ракета Сатурн В. До фебруара 1974. на станици ће се сменити три посаде (обрушена 1979).
• 17. мај — Мелкартски споразум окончава двонедељне сукобе између либанске војске и ПЛО.
• 21. мај — Уставна комисија СФРЈ прихватила нацрт новог Устава.
• 22. и 24. мај — Британски политичар Лорд Ламбтон а затим и Ерл Џелисое, лидер Горњег дома британског парламента, дају оставке због засебних сексуалних скандала са проституткама.
• 24. мај — Отворена Хала Пионир у Београду (од 2016. Хала Александар Николић).
• 25. мај — Избором Ектор Хосе Кампораса окончана је војна диктатура у Аргентини (тзв. Револуцион Аргентина, 1966-73, војна власт ће се вратити 1976-83).
• 30. мај — Финале фудбалског Купа шампиона Европе одржано на "Звездином" стадиону у Београду, пред око 90.000 гледалаца: Ајакс - Јувентус 1:0.
• мај — Уведен флуктуирајући курс динара (од децембра 1971 вредност му је била 17 за амерички долар).

• 1. јун — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.
• 3. јун — Совјетски суперсонични авион "Тупољев 144" срушио се у близини Париза током париске ваздухопловне изложбе, усмртивши свих шест чланова посаде и седам француских сељака.

• 7. јун — Вили Брант стигао у посету Израелу.
• 8. јун — Франсиско Франко препушта након 35 година положај председника шпанске владе адмиралу Луису Кареру Бланку.
• 12. јун — Хелмут Кол постаје шеф ЦДУ (канцелар 1982-98).
• 13. јун — ЦК Румунске КП одобрио да се после 20 година настави градња канала Дунав – Црно море - два крака завршена 1984. одн. '87, по цену две милијарде долара.
• 14. јун — Срушила се Травничка сахат-кула у Горњој чаршији.
• 14. јун — Студент Лазар Стојановић осуђен на две године затвора за "непријатељску пропаганду" поводом филма Пластични Исус; његови професори на Филмској академији, Живојин Павловић и Александар Петровић избачени с посла.
• јун — Законом се ограничава одлазак радника из СФРЈ, нарочито квалификованих и војничке доби, биће стављен под контролу безбедносних агенција.
• јун — Стане Доланц, секретар Извршног бироа председништва СКЈ у посети Хавани - отопљавање односа Југославије и Кубе.
• 18 — 25. јун — Вашингтонски самит Никсона и Брежњева, потписан Споразум о превенцији нуклеарног рата, Леонид Брежњев се 24. 6. обраћа америчкој јавности преко ТВ.
• 20. јун — Хуан Доминго Перон се вратио у Аргентину после 18 година прогонства; дочекује га огромна маса на коју је пуцано из снајпера, убијено најмање 13 особа (Масакр на Езеизи); Перон је председник до смрти, мање од годину дана, следи његова супруга Исабел до 1974-76.
• 21. јун — Ступио на снагу Основни уговор о основама односа између СР Немачке и Немачке ДР - две земље се признају, отварају сталне мисије (де факто амбасаде), омогућен пријем у УН.
• 24. јун — Пиромански напад на геј бар УпСтаирс Лоунге у Њу Орлеансу, 32 мртвих.
• 27. јун — Председник Уругваја Хуан Мариа Бордаберy распустио конгрес и укинуо устав - почетак цивилно-војне диктатуре (до 1985, Бордаберy је збачен од војске 1976).

• 1. јул — Ричард Никсон потписао амандман којим је забрањено било какво деловање америчких оружаних снага у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу без претходног одобрења Конгреса и тиме де фацто коначно потврђен излазак САД из вијетнамског рата.
• 5. јул — Војни удар у Руанди, збачен Грегоире Кајибанда, долази Жувенал Хабијаримана, такође Хут (до атентата 1994).
• 10. јул — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.
• 12. јул — Савезна скупштина СФРЈ донела Резолуцију о основама за остваривање друштве­не самозаштите у систему самоуправљања, крајем године донет је и Закон о основама државне безбеђности.
• јул — Основана Трилатерална комисија, невладина дискусиона група за ближу сарадњу Северне Америке, Западне Европе и Јапана.
• 16. јул — Сенатски комитет обавештен да је председник САД Ричард Никсон тајно снимао разговоре.
• 17. јул — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха.
• 18. јул — Уставни акт Северне Ирске: предвиђена Скупштина уместо укинутог Парламента и деволуирана Егзекутива (није заживело).
• 18. јул — Муамер ел Гадафи шаље "Марш јединства" према Каиру, како би се убрзало уједињење Либије и Египта (Федерација Арапских Република), али заустављени су на граници - у децембру ће доћи и до прекида дипломатских односа.
• 20. јул — Брус Ли умро у Хонг Конгу, шест дана пре приказивања филма "У змајевом гнезду".
• 20. јул — Јапан Аирлинес Флајт 404: јапански и палестински терористи отели џамбо-џет изнад Холандије, три дана касније у Дамаску путници пуштени, авион уништен.
• 21. јул — Лилехамерска афера: агенти Мосада грешком убили мароканског конобара у Норвешкој, шесторица од 15 агената ухапшени.
• 22/23. јул — Непогода захвата Словенију, околину Загреба, северну Босну, рано ујутру и Војводину и Београд - оркански ветар с ударима 90–160 км/х и град (туча); велика материјална штета у Београду.
• 26. јул — 20. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Сутјеска".
• 29. јул — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије.
• 31. јул — Француска, Немачка и УК договорили мере за заједничко финансирање свемирских програма (Европска свемирска агенција основана 1975).

• 7. август — Културна револуција у НР Кини: отворена кампања Критикујте Лина, критикујте Конфучија, интерпретација историје и средство напада на политичке противнике.
• 7. август — Операција Анори колумбијске војске против гериле Војске националног ослобођења (ЕЛН).
• 11. август — Аутобус слетео у кањон Мораче, седам мртвих.
• 14. август — Ратификован нови Устав Пакистана, ранији председник Зулфикар Али Буто постаје премијер (до војног удара 1977).
• 15. август — Окончано је америчко бомбардовање Камбоџе према одредбама Кејс-Черчовог амандмана који је забранио војне операције у Лаосу, Камбоџи и Северном и Јужном Вијетнаму након Париских мировних преговора.
• 23. август — Председник Чилеа Аљенде поставио генерала Аугусто Пиночеа за команданта чилеанске армије, дан након скупштинске резолуције да његова влада не поштује устав.
• 23. — 28. август — Пљачка Кредитбанке на стокхолмском тргу Норрмалмсторг води талачкој кризи из које се рађа појам "Стокхолмски синдром".
• 24 — 28. август — Десети национални конгрес КП Кине, изабран нови политбиро, важне позиције заузима "банда четворке".

• 11. септембар — Војним пучем у Чилеу оборен је председник Салвадор Аљенде и на власт је дошла војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом.
• 11. септембар — ЈАТ-ов лет 769: Пред слетање у Титоград, ЈАТ-ова Каравела ударила у Међеђи врх планине Маганик - 41 жртва.
• 12. септембар — Почиње Токијска рунда разговора о ГАТТ (Општи споразум о царинама и трговини), траје до 1979, царине скресане преко 300 милијарди долара.
• септембар — Нови талас чистки у Савезу комуниста Југославије, ради прочишћавања пред 10. конгрес следеће године из партије су избачене хиљаде чланова; на мети су "анархолиберали" (заговорници демократизације), осуђује се "псеудохуманизам" (попустљивост према претходнима).
• 15. септембар — Умро шведски краљ Густаф VI Адолф, наслеђује га унук Карл XVI Густаф Шведски.
• 18. септембар — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку. У чланство УН примљени су и Бахами.
• 18. септембар — Обе Немачке (СРН и НДР) примљене у УН.
• 22. септембар — Хенри Кисинџер, до сада саветник за националну безбедност, постаје државни секретар Сједињених Држава (до 1977).
• 24. септембар —  Гвинеја Бисао једнострано проглашава независност од Португала (признато следеће године, након револуције у Португалу).
• 24. септембар — Посета совјетског премијера Косигина Југославији; споразум за убрзану примену прошлогодишњих кредита од 540 милиона долара.
• 27. септембар — Лансиран Сојуз-12, први совјетски свемирски брод са посадом од трагедије Сојуза-11 пре две године.
• 27. септембар — 6. октобар ЕуроБаскет 1973 у Шпанији: Југославија узима прву европску титулу.

• 6. октобар — Нападом Египта и Сирије на положаје Израела на источној обали Суецког канала и на Голанској висоравни почео је Јомкипурски рат.
• 6. октобар — Војин Лукић, бивши савезни секретар за унутрашње послове, осуђен на 2 и по године за "непријатељску пропаганду".
• 6 — 25. октобар — Јомкипурски рат — Египат и Сирија напали Израел на најсветији јеврејски дан (четврти и највећи арапско-израелски конфликт). Након почетног египатског успеха, Израелци прешли преко Суецког канала, на сиријском фронту заузели још Голанске висоравни.
• 6 — 8. октобар — Операција Бадр: Египћани прешли преко Суецког канала, одбили изрелски напад и додатно напредовали. Сиријци заузимају планину Хермон, Израелци иначе одолевају на Голану.
• 10. октобар — Спиро Егњу подноси оставку на место потпредседника Сједињених Држава, а затим пред савезним судом у Балтимору не оспорава оптужбе за утају пореза на доходак од 29.500 долара које је добио 1967. године, док је био гувернер Мериленда. Кажњен је са 10.000 долара и стављен на 3 године условно.
• 14. октобар — Прослава 400-годишњице Велике сељачке буне у Доњој Стубици, откривен Аугустинчићев Споменик Сељачкој буни.
• 14. октобар — Почиње Операција Никел Грас, САД достављају оружје Израелу.
• 14. октобар — Народна побуна у Тајланду, предвођена студентима: на масовним демонстрацијама у Бангкоку долази до сукоба са војском и полицијом и погибије 77 особа, краљ објављује оставку војне владе Тханома Китикахорна, следеће године донесен нови устав.
• 17. октобар — Нафтна криза 1973.: арапски произвођачи нафте договорили смањење производње и повећање цене. Наредних дана се уводи ембарго САД-у због подршке Израелу.
• 20. октобар — Сауди Арабија прекинула испоруку нафте САД, до сутрадан ембарго је потпун.
• 20. октобар — "Масакр суботње вечери": председник САД Ричард Никсон наређује генералном тужиоцу Еллиоту Ричардсону да отпусти Арчибалда Коxа, истражиоца случаја Ватергејт - овај то одбија, као и његов заменик, након чега Коxа отпушта трећи по рангу у Министарству правде - ово изазива захтеве за Никсонов опозив.
• 20. октобар — Краљица Елизабета II отворила зграду Сиднејске опере.
• 25. октобар — Америчке војне снаге повисиле готовост на ДЕФЦОН 3 због совјетске претње да ће интервенисати на Блиском истоку.
• 27. октобар — Југозападно од Београда се одржава војна вежба Сава-73, у граду испробане сирене (СФРЈ је дозволила прелет совјетских авиона са војном опремом за Египат и Сирију, не и трупа).
• 30. октобар — Завршен Босфорски мост, прва веза Европе и Азије од Ксерксовог моста 480. пне. - висећи мост има распон 1.074 м, тренутно најдужи ван САД.
• 31. октобар — Тројица припадника Привремене ИРА-е беже хеликоптером из даблинског затвора.

• 7. новембар — Конгрес САД надгласао вето председника Ричарда Никсона на Резолуцију о ратним овлашћењима којом се жели ограничити могућност председник да води рат без одобрења Конгреса.
• 8. новембар — Потписивањем споразума окончан други "Бакаларски рат" - ограничено британско рибарење у близини Исланда, али спор обновљен већ 1975.
• 11. новембар — Технички споразум између Египта и Израела на 101. километру пута Каиро-Суец.
• 12. новембар — Јосип Броз у посети председнику СССР Никити Хрушчову.
• 14. новембар — УК: принцеза Ана се венчала са капетаном Марком Филипсом.
• 17. новембар — биле су демонстрације у Грчкој против војне хунте која је била на власти. Значајну улогу имала је организација „Седамнаести новембар“.
• 17. новембар — Побуна на атинској Политехничкој академији: Грчка војна хунта у крви гуши побуну студената (по датуму ће бити названа терористичка организација).
• 18. новембар — Моамер Гадафи стигао у посету Југославији.
• 22. новембар — У Београду отворен Центар за спорт и рекреацију "25. мај" (од 2006. "Милан Гале Мушкатировић").
• 23. новембар — Близу Венеције се срушио италијанско-амерички обавештајни авион Арго 16, који је пратио југословенски систем радара.
• 25. новембар — У Грчкој је збачен војни диктатор пуковник Јоргос Пападопулос, власт је преузела нова војна хунта генерала Пхаидона Гизикиса.
• 28. новембар — Објављено да ће америчка фирма Вестингхаус у Кршком изградити прву нуклеарну електрану у Југославији.
• 29. новембар — Пожар у робној кући Таиyо у Кумамоту, Јапан - 103 жртве.

• 1. децембар — Папуа Нова Гвинеја добила самоуправу од Аустралије (независност 1975).
• 3. децембар — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине.
• 6. децембар — Представнички дом Сједињених Држава након гласања потврђује Џералда Форда као потпредседника САД; он је положио заклетву истог дана.
• 6. децембар — Џералд Форд положио заклетву као нови амерички потпредседник.
• 6. децембар — Двојица младих Британаца осуђена у Сарајеву на четири године затвора због посматрања војног аеродрома.
• 9. децембар — Потписан Сунингдалески споразум, покушај да се успостави Егзекутива Северне Ирске састављена од униониста и националиста, и прекогранични Савет Ирске - убрзо пропада услед унионистичког отпора.
• 10. децембар — У Њујорку отворен музички клуб ЦБГБ, који ће бити значајан за панк рок и њу вејв бендове (ради до 2006).
• 11. децембар — Остполитик, Прашки уговор: међусобно признање Западне Немачке и Чехословачке, Минхенски споразум (1938) проглашен ништавним.
• 13. децембар — Пошто су синдикати смањили производњу угља, британска влада најављује штедњу струје од Нове године за комерцијалне потрошаче ("тродневни тједан").
• 7 — 15. децембар —  У Југославији одржано светско првенство у рукомету за жене, Југославија прва.
• 15. децембар — Америчко психијатријско друштво уклонило хомосексуалност са свог списка болести.
• 16 — 17. децембар — Ледена олуја на југу Нове Енглеске изазива велику штету на дрвећу и електричним водовима.
• 17 — 18. децембар — Атентат на Фиумицину: палестински терористи напали терминал римског аеродрома, бацили гранате у један авион и киднаповали други - укупно 34 погинулих.
• 20. децембар — Шпански премијер Луис Царреро Бланцо убијен јаком експлозијом у минираној улици од стране ЕТА-е.
• 22. децембар — Дофарски рат у Оману: ирански шах шаље бригаду у помоћ оманском султану.

• 3. јануар — Вук Рашовић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[2]
• 9. јануар — Стево Глоговац, српски фудбалер и фудбалски тренер^[3]
• 9. јануар — Шон Пол, јамајкански музичар и музички продуцент
• 11. јануар — Рокмонд Данбар, амерички глумац^[4]
• 14. јануар — Ђанкарло Физикела, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1
• 17. јануар — Куаутемок Бланко, мексички фудбалер и политичар^[5]
• 19. јануар — Карен Ланком, француска порнографска глумица (прем. 2005)^[6]
• 20. јануар — Мирослав Берић, српски кошаркаш
• 22. јануар — Рожерио Сени, бразилски фудбалски голман и фудбалски тренер^[7]
• 26. јануар — Брендан Роџерс, северноирски фудбалер и фудбалски тренер^[8]
• 27. јануар — Ђани, српски певач
• 28. јануар — Катарина Кресал, словеначка правница и политичарка
• 30. јануар — Џејлен Роуз, амерички кошаркаш^[9]
• 31. јануар — Порша де Роси, аустралијско-америчка глумица и модел^[10]

• 1. фебруар — Јуриј Ландман, холандски музичар
• 1. фебруар — Сара Маклауд, аустралијска музичарка
• 4. фебруар — Оскар де ла Хоја, амерички боксер^[11]
• 6. фебруар — Мирослав Радошевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[12]
• 11. фебруар — Варг Викернес, норвешки музичар, писац и убица
• 12. фебруар — Тара Стронг, канадско-америчка глумица^[13]
• 14. фебруар — Тајус Едни, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[14]
• 17. фебруар — Горан Буњевчевић, српски фудбалер (прем. 2018)^[15]
• 18. фебруар — Клод Макелеле, француски фудбалер и фудбалски тренер^[16]
• 26. фебруар — Оле Гунар Солшер, норвешки фудбалер и фудбалски тренер
• 27. фебруар — Горан Вујевић, српски одбојкаш^[17]

• 1. март — Крис Вебер, амерички кошаркаш^[18]
• 2. март — Дејан Бодирога, српски кошаркаш^[19]
• 6. март — Мајкл Финли, амерички кошаркаш^[20]
• 7. март — Ендру Хејг, енглески редитељ, сценариста и продуцент^[21]
• 8. март — Далибор Андонов Гру, српски хип хоп музичар и ди-џеј (прем. 2019)^[22]
• 10. март — Ева Херцигова, чешки модел и глумица^[23]
• 11. март — Томаш Жонса, пољски фудбалер
• 13. март — Едгар Давидс, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[24]
• 13. март — Дејвид Дрејман, амерички музичар, најпознатији као члан групе Disturbed
• 13. март — Ненад Пуљезевић, српско-мађарски рукометни голман^[25]
• 13. март — Боби Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[26]
• 14. март — Предраг Пажин, бугарски-српски фудбалер и фудбалски тренер^[27]
• 18. март — Миранда Силвергрен, шведска музичарка и музичка продуценткиња
• 20. март — Џејн Марч, енглеска глумица и модел^[28]
• 23. март — Џејсон Кид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
• 23. март — Милорад Мажић, српски фудбалски судија^[29]
• 24. март — Џим Парсонс, амерички глумац^[30]
• 25. март — Михаела Дорфмајстер, аустријска алпска скијашица^[31]
• 26. март — Ивица Краљ, српски фудбалски голман^[32]
• 26. март — Лари Пејџ, амерички информатичар и предузетник
• 29. март — Марк Овермарс, холандски фудбалер^[33]
• 30. март — Јан Колер, чешки фудбалер

• 1. април — Кристијано Дони, италијански фудбалер^[34]
• 2. април — Розлин Санчез, порториканска глумица, музичарка и модел^[35]
• 3. април — Џени Гарт, америчка глумица^[36]
• 5. април — Фарел Вилијамс, амерички музичар, музички продуцент и модни дизајнер^[37]
• 7. април — Марко Делвекио, италијански фудбалер^[38]
• 10. април — Роберто Карлос, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[39]
• 11. април — Васа Мијић, српски одбојкаш^[40]
• 12. април — Кристијан Панучи, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[41]
• 14. април — Роберто Ајала, аргентински фудбалер^[42]
• 14. април — Ејдријен Броди, амерички глумац^[43]
• 15. април — Теди Лучић, шведски фудбалер и фудбалски тренер
• 16. април — Ејкон, америчко-сенегалски музичар, музички продуцент и глумац^[44]
• 17. април — Зоран Јовичић, српски фудбалер^[45]
• 18. април — Хаиле Гебрселасије, етиопски атлетичар
• 21. април — Марко Булат, српски певач
• 27. април — Сања Малетић, српска певачица^[46]
• 28. април — Паулета, португалски фудбалер^[47]
• 30. април — Александар Срећковић, српски глумац^[48]

• 6. мај — Дејан Томашевић, српски кошаркаш^[49]
• 9. мај — Драган Тарлаћ, српски кошаркаш^[50]
• 16. мај — Тори Спелинг, америчка глумица и списатељица^[51]
• 17. мај — Саша Александер, америчко-српска глумица^[52]
• 21. мај — Марјан Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[53]
• 24. мај — Драган Бајић, босанскохерцеговачки фудбалер, кошаркаш и кошаркашки тренер^[54]
• 24. мај — Руслана, украјинска певачица^[55]
• 24. мај — Владимир Шмицер, чешки фудбалер^[56]
• 25. мај — Моли Симс, америчка глумица и модел^[57]

• 1. јун — Хајди Клум, немачки модел^[58]
• 2. јун — Влада Вукоичић, српски кошаркашки тренер
• 3. јун — Драгица Јовановић, француска порнографска глумица^[59]
• 6. јун — Кораима Торес, венецуеланска глумица^[60]
• 8. јун — Стипе Дрвиш, хрватски боксер
• 8. јун — Луција Шербеџија, хрватска глумица и модел^[61]
• 12. јун — Такис Фисас, грчки фудбалер^[62]
• 14. јун — Светлана Ражнатовић, српска певачица^[63]
• 15. јун — Грег Вон, амерички глумац^[64]
• 17. јун — Леандер Паес, индијски тенисер^[65]
• 18. јун — Реј Ламонтејн, амерички музичар^[66]
• 19. јун — Надија, француска музичарка^[67]
• 21. јун — Иван Аџић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[68]
• 21. јун — Џулијет Луис, америчка глумица и музичарка^[69]
• 25. јун — Небојша Илић, српски глумац^[70]
• 25. јун — Зоран Његуш, српски фудбалер и фудбалски тренер^[71]
• 28. јун — Алберто Берасатеги, шпански тенисер^[72]
• 28. јун — Дамир Чакар, црногорски фудбалер и фудбалски тренер^[73]

• 3. јул — Патрик Вилсон, амерички глумац и музичар^[74]
• 4. јул — Владе Јовановић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 4. јул — Тони Поповић, аустралијски фудбалер и фудбалски тренер^[75]
• 5. јул — Исидора Минић, српска глумица^[76]
• 12. јул — Кристијан Вијери, италијански фудбалер^[77]
• 14. јул — Али Багет, амерички модел
• 19. јул — Александар Билановић, српско-аргентински пустолов и путописац
• 19. јул — Аилтон Гонсалвес да Силва, бразилски фудбалер^[78]
• 23. јул — Кетрин Хан, америчка глумица и комичарка^[79]
• 24. јул — Анастасија Мандић, српска глумица^[80]
• 24. јул — Јоан Мику, француски фудбалер^[81]
• 24. јул — Милан Томић, српско-грчки кошаркаш и кошаркашки тренер
• 26. јул — Кејт Бекинсејл, енглеска глумица^[82]
• 29. јул — Стивен Дорф, амерички глумац^[83]
• 30. јул — Тунџи Авоџоби, нигеријски кошаркаш^[84]
• 31. јул — Абдул Азиз ел Катран, фудбалер из Саудијске Арабије^[85]

• 3. август — Стивен Грејам, енглески глумац^[86]
• 3. август — Никос Дабизас, грчки фудбалер^[87]
• 6. август — Ејжа Карера, америчка порнографска глумица^[88]
• 6. август — Вира Фармига, америчка глумица, режисерка и филмска продуценткиња^[89]
• 9. август — Филипо Инзаги, италијански фудбалер^[90]
• 10. август — Хавијер Занети, аргентински фудбалер
• 12. август — Марк Јулијано, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[91]
• 14. август — Владимир Вујасиновић, српски ватерполиста и ватерполо тренер
• 14. август — Џеј-Џеј Окоча, нигеријски фудбалер^[92]
• 15. август — Небојша Крупниковић, српски фудбалер^[93]
• 19. август — Марко Матераци, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 21. август — Сергеј Брин, руско-амерички информатичар и предузетник
• 22. август — Кристен Виг, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и продуценткиња^[94]

• 2. септембар — Саво Милошевић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[95]
• 3. септембар — Дејмон Стодемајер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[96]
• 4. септембар — Миодраг Пантелић, српски фудбалер^[97]
• 4. септембар — Холи Сампсон, америчка порнографска глумица^[98]
• 4. септембар — Џејсон Дејвид Френк, амерички глумац и мајстор борилачких вештина (прем. 2022)^[99]
• 5. септембар — Роуз Макгауан, америчка глумица, списатељица, активисткиња и модел^[100]
• 6. септембар — Никола Грбић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер^[101]
• 6. септембар — Карло Кудичини, италијански фудбалски голман^[102]
• 6. септембар — Грег Руседски, енглеско-канадски тенисер
• 7. септембар — Шенон Елизабет, америчка глумица и модел^[103]
• 9. септембар — Петар Трбојевић, српски ватерполиста^[104]
• 12. септембар — Пол Вокер, амерички глумац (прем. 2013)^[105]
• 13. септембар — Фабио Канаваро, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[106]
• 14. септембар — Ендру Линкон, енглески глумац^[107]
• 14. септембар — Нас, амерички хип-хоп музичар^[108]
• 16. септембар — Александар Винокуров, казахстански бициклиста
• 17. септембар — Демис Николаидис, грчки фудбалер^[109]
• 18. септембар — Марио Жардел, бразилски фудбалер^[110]
• 18. септембар — Џејмс Марсден, амерички глумац, музичар и модел^[111]
• 22. септембар — Иван Зарић, српски глумац^[112]
• 23. септембар — Јоргос Лантимос, грчки редитељ, сценариста, продуцент и фотограф^[113]
• 25. септембар — Бриџет Вилсон, америчка глумица, музичарка и модел^[114]

• 2. октобар — Верка Сердјучка, украјински музичар и хумориста
• 3. октобар — Данијела Врањеш, српска глумица^[115]
• 3. октобар — Нев Кембел, канадска глумица^[116]
• 3. октобар — Лина Хиди, енглеска глумица^[117]
• 4. октобар — Алесандро Цан, италијански политичар и активиста
• 6. октобар — Јоан Грифид, велшки глумац^[118]
• 7. октобар — Дида, бразилски фудбалски голман^[119]
• 7. октобар — Сами Хипије, фински фудбалер и фудбалски тренер
• 9. октобар — Драган Ј. Вучићевић, српски новинар и власник таблоида и телевизије Информер
• 12. октобар — Ивана Станковић, српски модел
• 18. октобар — Михалис Капсис, грчки фудбалер^[120]
• 22. октобар — Андрес Палоп, шпански фудбалски голман и фудбалски тренер^[121]
• 24. октобар — Венсан Кандела, француски фудбалер^[122]
• 26. октобар — Сет Макфарлан, амерички глумац, аниматор, режисер и музичар^[123]
• 28. октобар — Александар Станојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[124]
• 29. октобар — Робер Пирес, француски фудбалер
• 30. октобар — Адам Копланд, канадски глумац и рвач^[125]

• 1. новембар — Роберт Лукетић, аустралијски редитељ^[126]
• 1. новембар — Ајшварија Рај, индијска глумица и модел, Мис света (1994)^[127]
• 4. новембар — Бојан Димитријевић, српски глумац^[128]
• 9. новембар — Зисис Вризас, грчки фудбалер^[129]
• 10. новембар — Патрик Бергер, чешки фудбалер^[130]
• 12. новембар — Рада Мичел, аустралијска глумица^[131]
• 18. новембар — Дарко Ковачевић, српски фудбалер^[132]
• 29. новембар — Рајан Гигс, велшки фудбалер и фудбалски тренер

• 2. децембар — Моника Селеш, америчко-југословенска тенисерка^[133]
• 2. децембар — Јан Улрих, немачки бициклиста
• 3. децембар — Холи Мари Коумс, америчка глумица и ТВ продуценткиња^[134]
• 4. децембар — Тајра Бенкс, америчка глумица, продуценткиња, списатељица, певачица и модел^[135]
• 4. децембар — Фери Корстен, холандски ди-џеј и музички продуцент
• 10. децембар — Габријела Спаник, венецуеланска глумица^[136]
• 10. децембар — Данијела Спаник, венецуеланска глумица, модел и ТВ водитељка^[137]
• 14. децембар — Небојша Богавац, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 16. децембар — Мариза, португалска фадо музичарка^[138]
• 17. децембар — Рајан Џонсон, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[139]
• 19. децембар — Врбица Стефанов, македонски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 19. децембар — Кибу Стјуарт, амерички кошаркаш^[140]
• 24. децембар — Стефени Мајер, америчка књижевница
• 24. децембар — Игор Михајловски, македонски кошаркаш и кошаркашки тренер^[141]

• 22. јануар — Линдон Џонсон, 36. председник САД^[142]

• 8. април — Пабло Пикасо, шпански сликар (*1881).

• 21. мај — Иван Коњев, маршал Совјетског Савеза^[143]

• 10. јун — Ерих фон Манштајн, немачки фелдмаршал

• 2. јул — Фердинанд Шернер, немачки фелдмаршал

• 6. август — Фулгенсио Батиста, кубански генерал и диктатор^[144]
• 31. август — Џон Форд, амерички редитељ (* 1875).^[145]

• 2. септембар — Џ. Р. Р. Толкин, енглески књижевник
• 2. септембар — Пабло Неруда, чилеански књижевник и добитник Нобелове награде (* 1904).
• 11. септембар — Салвадор Аљенде, чилеански политичар

• 2. октобар — Паво Нурми, фински атлетичар 9-оструки Олимпијски победник (*1897).^[146]
• 25. октобар — Абебе Бикила, етиопски атлетичар. (*1932).^[147]
• 26. октобар — Семјон Буђони, маршал Совјетског Савеза

• 1. децембар — Давид Бен-Гурион, израелски политичар
• 23. децембар — Џерард Кајпер, америчко-холандски астроном

• Физика — Лео Есаки (江崎 玲於奈) и Ивар Гијавер; Брајан Дејвид Џозефсон
• Хемија — Ернст Ото Фишер и Џефри Вилкинсон
• Медицина — Карл фон Фриш, Конрад Лоренц и Николас Тинберген
• Књижевност — Патрик Вајт
• Мир — Државни секретар САД Хенри Кисинџер (САД) и министар Ле Дук То (Вијетнам; одбио)
• Економија — Василиј Леонтијев (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума