Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1968 1969 1970 1971 1972 1973 1974
1971 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1971. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 14. јануар — Седамнаест бразилских политичких затвореника су пуштени на слободу у Сантијагу, Чиле; Ђовани Енрико Бушер је ослобођен 16. јануара.
• 15. јануар — Асуанска брана у Египту је званично отворена.
• 19. јануар — Представници 23 западних нафтних компанија су отпочели преговори са ОПЕК-ом из Техерана за стабилизацију цена нафте.
• 25. јануар — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.
• 31. јануар — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.

• 5. фебруар — Аполо 14 слеће на месец.
• 7. фебруар — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа на државним изборима, али не у свим кантонима.
• 7. фебруар — Владислав Гомулка је избачен из Централног савета Пољске комунистичке партије.
• 8. фебруар — АРВН и америчка авијација упадају у Демократску Народну републику Лаос да би зауставили инфилтрације из Северног Вијетнама.
• 11. фебруар — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.
• 15. фебруар — Белгијски пољопривредници протестују доневши 3 живе краве, како би спречили састанак Европске економске заједнице у Бриселу.
• 26. фебруар — Генерални секретар У Тант је потписао проглас Уједињених нација и прогласио дан пролећне равнодневице као Дан планете Земље.

• 8. март — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
• 26. март — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.

• 7. април — У Стокхолму извршен атентат на југословенског амбасадора Владимира Роловића.

• 9. април — Чарлс Менсон осуђен на смрт (догодине свим осуђеницима на смрт у Kалифорнији казна преиначена у доживотну).

• 10. април — Пинг-понг дипломатија: након изненадног позива, стонотениска репрезентација САД стиже у НР Kину.
• 12. април — Палестинске организације се повлаче из Амана на север Јордана.
• 15. април — Броз изјављује да су националистичке разлике међу комунистичким лидерима толике, да ће можда морати да обави чистку како би очувао национално јединство.
• април - Гласине у Београду да СССР даје финансијску подршку усташком покрету и охрабрује просовјетска осећања у Србији.
• 16. април — У Загребу потписан споразум о сарадњи југословенских и совјетских писаца, написан тзв македонским језиком (Совјети раније, због Бугарске, нису признавали тај језик).
• 17. април — У Бенгазију проглашена Федерација Арапских Република - Либије, Египта и Сирије, потврђена референдумом 1. септембра у све три земље (није заживела).
• 19. април — СССР лансирао Саљут-1, прву свемирску станицу - у орбити је до октобра, имао је две посаде.
• 19 — 23. април — Тзв. Операција Девек Кањон 3: мирни антиратни протести организације Вијетнамски ветерани против рата у Вашингтону, стотине ветерана бацају своје медаље на степенице Kапитола.
• 20. април — Врховни суд САД пресудио да се ђаци могу развозити аутуобусом (бусинг) како би се промовисала расна интеграција у школама.
• 21. април — Умро диктаторски председник Хаитија Франсоас Дувалиер - Папа Док, наслеђује га син Жан-Клод Дувалиер - Беби Док (до 1986).
• 21. април — Након што је прогласио републику, премијер Сијера Леонеа Сиака Стевенс постаје председник (до 1985).
• 24. април — Цунами висине 85 метара на јапанским острвима Рјукју.
• 26. април — Проглашено ратно стање у 11 од 67 турских провинција услед таласа терора Турске народне ослободилачке армије.
• 28 — 30. април — 17, затворена, седница Председништва СKЈ на Брионима о проблему национализма у Хрватској и Србији - оштра дискусија.

• 3. мај — Маyдаy Трибе: антиратни милитанти покушавају омести рад државних служби у Вашингтону, полицијске и војне јединице ухапсиле скоро 12.000 људи наредних дана.
• 3. мај — Валтер Улбрихт принуђен на оставку као генерални секретар ЦK владајуће источнонемачке партије, остаје шеф државе до смрти 1973; нови шеф партије је Ерих Хонекер (до 1989).
• 3. мај — Забрањено растурање ванредног броја "Студента" од 30. 4., који доноси стенограме дискусије и текстове докумената са Скупштине савеза новинара БУ од 20 - 21. 4.
• 5. мај — Амерички долар плави европска тржишта валутама, нарочито прети немачкој марки, централне банке неких земаља обуставиле трговање - разоткривене су слабости америчке привреде, висок дефицит и инфлација, када би сви захтевали исплату злата за доларе, САД би банкротирале. Западна Немачка одбија ревалвацију марке према долару, који пада 7,5% до августа (Никсонов шок).
• 11. мај — Афера "Подравска Слатина" - "Политика" објављује да су припадници Матице хрватске покушали да растуре окупљање бораца у Подравској Слатини, што "Глас Славоније" пориче. Kомисије СK Хрватске закључује 30. 5. да није било провокација.
• 12. мај — Јак земљотрес у Турској, разорен град Бурдур; десет дана касније још један разара Бингол, 1000 мртвих.
• 15. мај — Kиднапован израелски амбасадор у Турској, Ефраим Елром, пронађен мртав 10 дана касније.
• 15. мај — "Kорективни покрет" или револуција у Египту: Анвар ал Садат чисти насеристичке леве просовјетске чланове владе, ухапшен потпредседник Али Сабри.
• 23. мај — Авиогенекс лет 130: авион пао код Омиша на Kрку, при слетању на аеродром Ријека - погинуло 78 особа, међу којима и хрватски пјесник Јосип Пупачић са женом и кћи, иначе страдали британски туристи.
• 27. мај — Тотално одумирање флоре и фауне Палићког језера услед вишедеценијског испуштања отпадних вода - санација траје шест година.
• 27. мај — Судар два воза у немачком месту Дахлерау, 46 мртвих, углавном ђака.
• 27. мај — Уговор о пријатељству Египта и СССР (поништен 1976).

• 30. јун — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.

• 18. јул — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати.
• 30. јул — Амерички васионски брод Фалкон из мисије „Аполо 15“ са космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином и првим лунарним ровером спустио се на Месец.
• 30. јул — У судару јапанског борбеног авиона F-86 и путничког авиона боинг 727 погинуле 162 особе.

• 14 — 20. август — Станфордски затворски експеримент
• 15. август — Бахреин је стекао независност после 150 година британске колонијалне власти.

• 2. септембар — Званичан крај Уједињене Арапске Републике: десет година након отцепљења Сирије, Египат је поново Арапска Република Египат. Земља добија и нови устав 11-ог.
• 3. септембар — Kатар независан од УK.
• 3. септембар — Договорен Споразум четири силе о Берлину (на снази од следећег јула): обнова веза у граду, основа за детант.
• 3/4. септембар — "Водоинсталатери" из Беле куће провалили у ординацију Даниел Еллсберговог психијатра, у нади да ће пронаћи компромитујуће информације.
• 4. септембар — Аљаска Аирлинес Флигхт 1866: авион ударио у планину на Аљасци, 111 мртвих.
• 6. септембар — Бекство 106 уругвајских тупамароса из затвора прокопаним тунелом, војска преузима завођење реда у земљи.
• 6 — 14. септембар — Југословенска војна мисија, на челу са ген-мај. Вељком Kадијевићем посетила САД - прва таква посета у 20 година.
• 9 — 13. септембар — Побуна затвореника против услова у затвору Атика код Њујорка завршила је погибијом најмање 39 особа од чега десет стражара и цивилних запосленика.
• 13. септембар — Авион са кинеским маршалом и Маовим означеним наследником Лин Бијаом, и неколико чланова његове породице, пао у Монголији, наводно након неуспелог покушаја пуча (Пројект 571).
• 14. септембар — Почиње прва сезона Kупа УЕФА (до 2008-09, затим УЕФА Еуропска лига).
• 21. септембар — У Пакистану проглашено ванредно стање.
• 22 — 25. септембар — Леонид Брежњев у посети СФРЈ, првој од 1966. Реафирмирана Београдска декларација из 1955. и самосталност југословенске политике. Москва је била забринута због растућег кинеског утицаја у Југославији и Румунији.
• 26. септембар — Активисти почињу заузимање Kристијаније - настаје аутономна анархистичка заједница у Kопенхагену.
• 28. септембар — Мађарском кардиналу Јозефу Миндзентyју дозвољено да напусти америчку амбасаду у Будимипешти, у коју се склонио још 1956.
• 28. септембар — Радивој Увалић, новопостављени амбасадор у Индији, погинуо у саобраћајној несрећи у Ирану.
• 29. септембар — Циклон у индијској држави Ориса, страда 10.000 људи.
• 30. септембар — Јан Паислеy основао Демократску унионистичку партију у Северној Ирској.

• 8. октобар — После више од годину дана завршена америчко-јужновијетнамска Операција Џеферсон Глен, заштита инсталација у Хуеу и Да Нангу.
• 10. октобар — У Аустрији је на изборима за Национално вијеће СПО (Социјалистичка странка Аустрије) први пут добила више од 50 посто гласова.
• 12. октобар — У Представничком дому САД усвојен Амандман о једнаким правима (Еqуал Ригхтс Амендмент - ЕРА), што се односи на жене - догодине и у Сенату.
• 15. октобар — Почетак производње Заставе 101, тј. Стојадина.
• 20. октобар — Угандански авиони уништили танзанијски војни логор, наводно базу Оботеових присталица.
• 25. октобар — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.
• 27. октобар — Заир је ново име Демократске Републике Kонго - део Мобутуове идеологије "Аутентичности" (до 1997).
• 28. октобар — Британски Доњи дом гласао 356–244 за прикључење Европској економској заједници.
• 28. октобар — УK постала шеста нација која је лансирала сателит у орбиту: Просперо, ракетом Блацк Арроw, чији је пројект укинут прошлог јула.
• 28. октобар — У Kаиру изгорела Хедивска опера из 1869.
• 29. октобар — Вијетнамизација: у Вијетнаму остало 196.700 америчких војника, најмање од 1966.
• 31. октобар — У Швајцарској су на изборима за Национално веће први пут смеле суделовати и жене.
• 31. октобар — Бомба Привремене ИРА-е експлодирала на врху Поштанског торња (данас БТ Тоwер), највише грађевине у Лондону.

• 23. новембар — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.
• 24. новембар — Након што је преузео откупнину од 200.000 америчких долара, отмичар знан као Ден Купер је искочио падобраном из степеништа на крају авиона који је отео изнад Пацифичког Северозапада и нестао.
• 28. новембар — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.

• 1. децембар — У Карађорђеву, одржана 21. седница Председништва СКЈ којом је руководио Јосип Броз Тито, челници Савеза комуниста Хрватске — Мика Трипало и Савка Дабчевић-Кучар, поднели оставке на своје положаје због афере МАСПОК.
• 2. децембар — Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ум ел Кајвејнa и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.
• 3. децембар — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат.

• Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви”, Совјетски Савез. Победници су били Анатолиј Карпов и Леонид Штајн.

• 1. јануар — Милан Јовановић, српски цртач стрипова
• 2. јануар — Слободан Комљеновић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[1]
• 2. јануар — Марко Стојановић, српски глумац, комичар и пантомимичар^[2]
• 7. јануар — Џереми Ренер, амерички глумац^[3]
• 11. јануар — Мери Џеј Блајџ, америчка музичарка и глумица^[4]
• 11. јануар — Миле Кекин, хрватски музичар и глумац, најпознатији као певач групе Хладно пиво^[5]
• 14. јануар — Андонис Никополидис, грчки фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 15. јануар — Реџина Кинг, америчка глумица и редитељка^[7]
• 16. јануар — Серђи Бругера, шпански тенисер^[8]
• 17. јануар — Лил Џон, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј^[9]
• 17. јануар — Кид Рок, амерички музичар, музички продуцент и глумац^[10]
• 18. јануар — Пеп Гвардиола, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[11]
• 18. јануар — Џонатан Дејвис, амерички музичар, најпознатији као фронтмен групе Korn^[12]
• 18. јануар — Кристијан Фитипалди, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1^[13]
• 26. јануар — Доријан Грегори, амерички глумац^[14]
• 26. јануар — Бојан Жировић, српски глумац^[15]
• 31. јануар — Патрисија Веласкез, венецуеланска глумица и модел^[16]

• 1. фебруар — Златко Заховић, словеначки фудбалер^[17]
• 1. фебруар — Мајкл Си Хол, амерички глумац^[18]
• 4. фебруар — Фатмир Лимај, албански политичар
• 6. фебруар — Радован Радаковић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2022)^[19]
• 11. фебруар — Дејмијан Луис, енглески глумац^[20]
• 16. фебруар — Игор Лазић Нигор, црногорски музичар
• 17. фебруар — Дениз Ричардс, америчка глумица и модел^[21]
• 18. фебруар — Сајмон Линдон, аустралијски глумац^[22]
• 20. фебруар — Јари Литманен, фински фудбалер^[23]
• 24. фебруар — Педро де ла Роса, шпански аутомобилиста, возач Формуле 1^[24]
• 25. фебруар — Шон Астин, амерички глумац, редитељ и продуцент^[25]
• 25. фебруар — Данијел Паутер, канадски музичар^[26]

• 2. март — Метод Мен, амерички хип-хоп музичар^[27]
• 4. март — Јован Станковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[28]
• 7. март — Питер Сарсгард, амерички глумац^[29]
• 8. март — Миодраг Рајковић, српски кошаркашки тренер
• 10. март — Џон Хам, амерички глумац^[30]
• 12. март — Драгутин Топић, српски атлетичар (скакач увис)^[31]
• 13. март — Анабет Гиш, америчка глумица^[32]
• 13. март — Адина Портер, америчка глумица^[33]
• 18. март — Милан Чучиловић, српски глумац^[34]
• 19. март — Нађа Ојерман, немачки модел^[35]
• 23. март — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер^[36]
• 25. март — Шерил Свупс, америчка кошаркашица и кошаркашка тренеркиња
• 26. март — Рене Стабс, аустралијска тенисерка
• 27. март — Дејвид Култард, шкотски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 29. март — Вељко Ускоковић, црногорски ватерполиста^[37]
• 30. март — Карлтон Мајерс, италијанско-енглески кошаркаш
• 31. март — Јуан Макгрегор, шкотски глумац и редитељ^[38]

• 2. април — Тод Вудбриџ, аустралијски тенисер^[39]
• 9. април — Жак Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1^[40]
• 12. април — Драган Вукчевић, црногорски кошаркаш^[41]
• 12. април — Шанен Доерти, америчка глумица, продуценткиња и редитељка (прем. 2024)^[42]
• 13. април — Чедомир Јовановић, српски политичар
• 15. април — Бранка Јовановић, српска рукометашица
• 16. април — Наташа Зверева, белоруска тенисерка^[43]
• 16. април — Селена, америчко-мексичка музичарка, глумица, модел и модна дизајнерка (прем. 1995)^[44]
• 18. април — Дејвид Тенант, шкотски глумац^[45]
• 24. април — Ђорђе Ђурић, српски одбојкаш^[46]
• 25. април — Владимир Ђокић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[47]
• 27. април — Артурас Карнишовас, литвански кошаркаш^[48]
• 27. април — Александар Кнежевић Кнеле, српски криминалац (прем. 1992)
• 28. април — Бриџет Мојнахан, америчка глумица и модел^[49]

• 1. мај — Ненад Перуничић, српски рукометаш и рукометни тренер^[50]
• 6. мај — Тил Бронер, немачки џез музичар^[51]
• 6. мај — Крис Шифлет, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Foo Fighters^[52]
• 14. мај — Софија Копола, америчка глумица, режисерка, сценаристкиња и продуценткиња^[53]
• 14. мај — Радмила Томовић, српска глумица^[54]
• 18. мај — Нина Бједов, српска кошаркашица^[55]
• 25. мај — Џастин Хенри, амерички глумац^[56]
• 27. мај — Пол Бетани, енглески глумац^[57]
• 30. мај — Идина Мензел, америчка глумица и музичарка^[58]
• 30. мај — Данкан Џоунс, енглески редитељ, сценариста и продуцент^[59]

• 3. јун — Луиђи ди Бјађо, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[60]
• 3. јун — Габор Сагмајстер, српски мотоциклиста^[61]
• 5. јун — Марк Волберг, амерички глумац, продуцент, музичар и модел^[62]
• 8. јун — Крис Естес, амерички музичар, најпознатији као басиста групе King Diamond
• 8. јун — Марк Фојерстин, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[63]
• 15. јун — Ненад Сакић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[64]
• 16. јун — Тупак Шакур, амерички глумац, хип хоп музичар и песник (прем. 1996)^[65]
• 17. јун — Паулина Рубио, мексичка музичарка, глумица и модел^[66]
• 21. јун — Анет Олсон, шведска музичарка, најпознатија као певачица групе Nightwish^[67]
• 22. јун — Мери Лин Рајскуб, америчка глумица^[68]
• 27. јун — Сержињо, бразилски фудбалер^[69]
• 28. јун — Фабјен Бартез, француски фудбалски голман^[70]
• 28. јун — Илон Маск, јужноафричко-амерички предузетник, инвеститор и инжењер
• 30. јун — Моника Потер, америчка глумица^[71]

• 1. јул — Миси Елиот, америчка музичарка, музичка продуценткиња и плесачица^[72]
• 1. јул — Џулијана Николсон, америчка глумица^[73]
• 1. јул — Мелиса Питерман, америчка глумица^[74]
• 3. јул — Џулијан Асанж, аустралијски новинар и активиста, оснивач интернет сајта Викиликс
• 3. јул — Бенедикт Вонг, енглески глумац
• 3. јул — Гаврило Пајовић, црногорски кошаркаш^[75]
• 6. јул — Млађан Шилобад, српски кошаркаш^[76]
• 14. јул — Хауард Веб, енглески фудбалски судија
• 15. јул — Данијела Мартиновић, хрватска музичарка
• 16. јул — Кори Фелдман, амерички глумац
• 18. јул — Пени Хардавеј, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[77]
• 19. јул — Виталиј Кличко, украјински боксер и политичар^[78]
• 20. јул — Сандра Оу, канадска глумица^[79]
• 21. јул — Шарлот Генсбур, енглеско-француска глумица и музичарка^[80]
• 24. јул — Дино Бађо, италијански фудбалер^[81]
• 31. јул — Владимир Кузмановић, српски кошаркаш^[82]

• 7. август — Грегор Фучка, италијанско-словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер^[83]
• 10. август — Рој Кин, ирски фудбалер и фудбалски тренер^[84]
• 10. август — Џастин Теру, амерички глумац, сценариста, продуцент и режисер^[85]
• 12. август — Пит Сампрас, амерички тенисер
• 12. август — Михаило Увалин, српски кошаркашки тренер^[86]
• 19. август — Светлана Спајић, српска певачица традиционалне музике, педагошкиња, културна активисткиња и преводитељка^[87]
• 19. август — Мери Џо Фернандез, америчка тенисерка
• 21. август — Лијам Хаулет, енглески музичар и музички продуцент, суоснивач групе The Prodigy
• 22. август — Ричард Армитиџ, енглески глумац^[88]
• 22. август — Војин Ћетковић, српски глумац^[89]
• 23. август — Деметрио Албертини, италијански фудбалер^[90]
• 25. август — Душан Станковић, српски учитељ
• 26. август — Талија, мексичка музичарка и глумица^[91]
• 27. август — Миљан Гољовић, српско-словеначки кошаркаш^[92]
• 29. август — Карла Гуџино, америчка глумица^[93]
• 29. август — Кендис Кејн, америчка глумица и уметница^[94]
• 30. август — Звонко Милојевић, српски фудбалски голман^[95]
• 31. август — Крис Такер, амерички глумац^[96]

• 1. септембар — Хакан Шукур, турски фудбалер^[97]
• 2. септембар — Марина Степнова, руска књижевница и преводитељка
• 3. септембар — Паоло Монтеро, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер^[98]
• 6. септембар — Долорес О’Риордан, ирска музичарка (прем. 2018)^[99]
• 8. септембар — Дејвид Аркет, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент, модни дизајнер и рвач^[100]
• 8. септембар — Мартин Фриман, енглески глумац^[101]
• 10. септембар — Братислав Мијалковић, српски фудбалер^[102]
• 12. септембар — Јунес ел Ајнауи, марокански тенисер^[103]
• 13. септембар — Горан Иванишевић, хрватски тенисер и тениски тренер^[104]
• 13. септембар — Стела Макартни, енглеска модна дизајнерка
• 15. септембар — Вејн Фереира, јужноафрички тенисер^[105]
• 16. септембар — Ејми Полер, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња, продуценткиња и редитељка^[106]
• 17. септембар — Саша Марковић, српски фудбалер^[107]
• 17. септембар — Адријана Скленаржикова, словачка глумица и модел^[108]
• 18. септембар — Ленс Армстронг, амерички бициклиста
• 18. септембар — Џејда Пинкет Смит, америчка глумица и музичарка^[109]
• 19. септембар — Сана Лејтан, америчка глумица^[110]
• 20. септембар — Хенрик Ларсон, шведски фудбалер и фудбалски тренер^[111]
• 21. септембар — Лук Вилсон, амерички глумац^[112]
• 21. септембар — Зоран Мирковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[113]
• 29. септембар — Танока Бирд, амерички кошаркаш^[114]
• 30. септембар — Џена Елфман, америчка глумица^[115]

• 5. октобар — Никола Рицоли, италијански фудбалски судија
• 5. октобар — Дерик Шарп, америчко-израелски кошаркаш^[116]
• 6. октобар — Емили Мортимер, енглеска глумица^[117]
• 13. октобар — Саша Барон Коен, енглески глумац, комичар, сценариста и филмски продуцент^[118]
• 14. октобар — Жорже Коста, португалски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2025)
• 15. октобар — Нико Ковач, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[119]
• 20. октобар — Дени Миног, аустралијска музичарка, плесачица, глумица, модна дизајнерка и ТВ водитељка^[120]
• 20. октобар — Снуп Дог, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац^[121]
• 20. октобар — Еди Џоунс, амерички кошаркаш^[122]
• 21. октобар — Никола Дамјанац, српски фудбалски голман
• 22. октобар — Корнел Давид, мађарски кошаркаш^[123]
• 22. октобар — Томислав Ерцег, хрватски фудбалер^[124]
• 22. октобар — Аманда Куцер, јужноафричка тенисерка^[125]
• 26. октобар — Роузмари Девит, америчка глумица^[126]
• 27. октобар — Теодорос Загоракис, грчки фудбалер и политичар^[127]
• 29. октобар — Винона Рајдер, америчка глумица и филмска продуценткиња^[128]
• 31. октобар — Алфонсо Форд, амерички кошаркаш (прем. 2004)^[129]

• 3. новембар — Унаи Емери, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[130]
• 3. новембар — Двајт Јорк, фудбалер из Тринидада и Тобага^[131]
• 3. новембар — Дилан Моран, ирски комичар, глумац и сценариста^[132]
• 10. новембар — Биг Пан, амерички хип хоп музичар (прем. 2000)
• 10. новембар — Волтон Гогинс, амерички глумац^[133]
• 11. новембар — Горан Ђоровић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[134]
• 21. новембар — Срна Ланго, српска глумица^[135]
• 25. новембар — Весна Вукелић Венди, српска турбо-фолк певачица^[136]
• 25. новембар — Кристина Еплгејт, америчка глумица^[137]
• 26. новембар — Борис Миливојевић, српски глумац^[138]
• 27. новембар — Ник ван Ексел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[139]
• 27. новембар — Рајко Јокановић, српски одбојкаш^[140]
• 28. новембар — Андрија Ђогани, српски играч и певач

• 2. децембар — Франческо Толдо, италијански фудбалски голман^[141]
• 3. децембар — Хенк Тимер, холандски фудбалер^[142]
• 6. децембар — Рихард Крајичек, холандски тенисер^[143]
• 16. децембар — Пол ван Дајк, немачки ди-џеј, музичар и музички продуцент
• 17. децембар — Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер
• 17. децембар — Артур Петросјан, јерменски фудбалер и фудбалски тренер^[144]
• 17. децембар — Антоан Ригодо, француски кошаркаш и кошаркашки тренер^[145]
• 18. децембар — Аранча Санчез Викарио, шпанска тенисерка^[146]
• 23. децембар — Кори Хејм, канадски глумац (прем. 2010)^[147]
• 24. децембар — Рики Мартин, порторикански музичар и глумац
• 25. децембар — Дајдо, енглеска музичарка^[148]
• 25. децембар — Бобан Рајовић, црногорско-српски певач
• 25. децембар — Ноел Хоган, ирски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе The Cranberries^[149]
• 26. децембар — Џаред Лето, амерички глумац, режисер и музичар^[150]
• 26. децембар — Татјана Сороко, руски модел и модна новинарка^[151]

• 6. јануар — Филип Тис, белгијски бициклиста. (*1889)
• 10. јануар — Коко Шанел, француска модна креаторка
• 14. јануар — Александар Соловјев, руски историчар и српски научник. (*1890)
• 26. јануар — Херман Хот, генерал нацистичке Немачке. (*1885)^[152]

• 8. март — Харолд Лојд, амерички глумац^[153]

• 15. април — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. (*1916)

• 3. јул — Џим Морисон, амерички рок певач^[154]
• 4. јул — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (*1885)^[155]

• 17. август — Вилхелм Лист, немачки фелдмаршал

• 11. септембар — Никита Хрушчов, совјетски политичар

• Физика — Денис Габор
• Хемија — Герхард Херцберг
• Медицина — Ерл В. Садерланд млађи
• Књижевност — Пабло Неруда
• Мир — Вили Брант (Немачка)
• Економија — Сајмон Кузнец (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума