Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1890-е 1900-е 1910-е 1920-е 1930-е
Године:	1913 1914 1915 1916 1917 1918 1919
1916 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1916. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Аустроугарска врховна команда на територији окупирне Србије формирала је Војни генерални гувернман, који је обухватао округе Шабац, Београд, Ваљево, Смедерево, Крагујевац, Горњи Милановац, део ћупријског округа, као и округе Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар и Пријепоље, док је Бугарско окупационо подручје обухватало источну, јужну и део централне Србије, затим део Косова и Метохије и Македонију.^[1]
• 6. јануар —
  • Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадрану.
  • Масакр крај Дервишке њиве У селу Горњи Манастирец код Македонског Брода, бугарска војска измасакрирала 103 најугледнија Србина пореских села. По повлачењу Српске војске, Бугарска је окупирала Македонију у којој је почела да организује казнену експедицију под вођством потпуковника Константина Панова. Ухапшено је 205 лица, углавном виђених људи, свештеници, учитељи, председници општина, начелници комитета, војводе и четници. Око половине њих је одведено у Прилеп, а остали су убијени на Дервишкој њиви.
• 19. јануар — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.
• 25. јануар — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.
• 26. јануар — Почела је евакуација српске војске преко Валоне, која је трајала до 20. фебруара. На Крф је превезено 136 000 људи, а у Бизерту 13 000, тако да је француска влада сматрала евакуацију готово завршеном, те је повукла транспортне бродове за Солун. Последњи ешелон српске војске напустио је Драч 16. фебруара, а база је евакуисана 10 дана касније.
• 29. јануар — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

• 1. фебруар - Криза између Ааустроугарске и Бугарске око разграничења окупационих зона у Србији (аустроугарски војници истерани из Качаника).
• 8. фебруар — Немачка подморница потопила француски оклопни крсташ Амирал Чарнер код Бејрута.
• 10. фебруар — У Београду отворена прва Аустроугарска основна школа (ћирилица дозвољена само у верском делу наставе).
• 14. фебруар — Аустроугарска ескадрила Рудолфа Шепеси-Сокола бомбардовала Милано, Италијани узвраћају бомбардовањем Љубљане.
• 15. фебруар — Бугарски окупатор одузима све уџбенике и учила на српском језику у бугарској окупационој зони.
• 16. фебруар — Кавкаска кампања: Битка за Ерзурум се окончава руским заузећем града.
• 21. фебруар — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату.
• 26. фебруар — Први војни генерални гувернер у Црној Гори је ген. Виктор Вебер вон Вебенау.
• 27. фебруар — Аустроугарска војска заузела Драч.
• 28. фебруар — Главнина српске војске пребачена на Крф и у туниску Бизерту.
• 29. фебруар — Артхур Хале патентирао у САД цестовну петљу у облику детелине (са четири листа)

• 2. март — У Уједињеном Краљевству ступио на снагу Закон о војној служби (Милитари Сервис Акт) којим је први пут уведена регрутација, уз нека изузећа.
• 2. март — Иван Стојановић, управник војне поште у Бару, током повлачења српске војске понео са собом пакете затечену поште на Крф, која је на крају уручена адресантима - за овај подвиг је постављен за управника Војне поште Тимочке дивизије на Солунском фронту.
• 5. март — Шпански путнички брод Принципе де Астуриас се насукао код Бразила, погинуло 445 људи.
• 7. март — Запловио први српски ратни брод "Србија" (са Крфа за Солун).
• 7. март — У Минхену основан БМW.
• 9. март — Панчо Виља послао војнике на територију САД, делимично спаљен град Колумбус, Њу Мексико. Након овога долази до неуспешне експедиције против Панча Виље на челу са генералом Першингом.
• 9. март — Немачка објављује рат Португалу након што је овај интернирао 36 немачких и аустроугарских бродова.
• 9 - 15. март — Пета битка на Сочи је италијанска офанзива против Аустроугарске, диверзија за Верден.
• 11. март — Почело пребацивање српских војника са Крфа на Солунски фронт, углавном француским бродовима, траје до маја.
• 12. март — У лавини на превоју Вршич страдало 110 ратних заробљеника и 7 чувара, преостали руски заробљеници су до новембра подигли капелицу.
• 18. март — Битка на језеру Нарач, потпуно неуспешна руска офанзива против Немаца, диверзија за Верден.
• 20. март — Алберт Ајнштајн је објавио своју општу теорију релативитета.
• 22. март — Кина је опет република јер је Јуан Схикаи абдицирао након свега 83 дана због грађанског рата (војни лидери јужних провинција су се отцепили).
• 24. март — Немци тешко оштетили ферибот СС Сусекс у Ламаншу, у мају ће дати "Сусекс-ово обећање" којим су ограничили подморничко ратовање (до јануара 1917).

• 1. април — Споразумом о демаркационој линији између Аустроугарске и Бугарске, састав гувернмана укључени су окрузи Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар, Пријепоље, Елбасан, Ђаковица, Александровац и десна обала Велике Мораве, а Призрен, Приштина, Прокупље и лева обала Велике Мораве на бугарској, док су Немци задржали сопствени коридор.
• 5. април — Цела српска коњичка дивизија пребачена на Крф, чиме је евакуација из Албаније коначно завршена.
• 11. април — Руска бригада стигла у Марсеј после двомесечног путовања из Москве.
• 11 — 15. април — Синајско-палестинска кампања: напад на Џифџафу, британске снаге уништавају изворе воде на Синају, још једна таква операција у јуну.
• 14. април — Бугарска држава прешла на грегоријански календар (31-ом марту следи 14. април).
• 15. април — Руси заузели Трабзон (Трапезунт).
• 16. април — Велеиздајнички процес у Бањалуци: 16 Срба осуђено на смрт (помиловани залагањем шпанског краља Алфонса XIII).
• 22. април — Кинески пароброд СС Хсин-ху потонуо са преко 1.000 утопљених.
• 24. април — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику, који су британске трупе угушиле за шест дана.
• 24 — 30. април — Ускршњи устанак у Даблину, ирски републиканци заузели зграду главне поште и прогласили независност, британска војска их убрзо надвладала али репресалије доводе до борбе за независност.
• 24. април — Бомбардирање Јармоутха и Лоустофта: немачка флота бомбардује енглеске луке како би намамила бродове - без успеха.
• 24. април — Путовање "Јамеса Цаирда": Ернест Схацклетон са друговима прешао 1.500 километара чамцем по јужном Атлантику како би спасао чланове трансантарктичке експедиције.
• 27. и 29. април — Гасни напади код Хулуха: Немци напали Британце облаком гаса, први пут успешно, други пут им се вратио у лице.
• 29. април — Месопотамска кампања: Опсада Кута у јужно-централном Ираку окончана британском предајом.
• 30. април — Немачка и Аустроугарска увеле летње рачунање времена: субота 23:00 постаје недеља 00:00. Летње рачунање постоји и 1917. и '18.

• 11. мај — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.
• 12. мај — Андрија Радовић на челу избегличке црногорске владе у Француској.
• 15. мај — Битка код Асијага: изненадна аустроугарска офанзива у Трентину, значајан почетни успех.
• 16. мај — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.
• 16. мај — Закључен тајни Сyкес–Пикотов споразум о сферама утицаја Британије и Француске на Блиском истоку.
• 16. мај — Почиње Америчка окупација Доминиканске Републике (1916-24).
• 23. мај — Прве српске јединице придружиле су се савезницима на Солунском фронту, где ће се до јула наћи и читава српска војска.
• 26. мај — Грчка ројалистичка влада предаје Форт Рупел немачко-бугарским снагама.
• 31. мај — Јутландска битка између британске и немачке флоте је последњи велики поморски окршај у првом свјетском рату. Завршила је тактички неодлучно, али су њоме Британци потврдили надмоћ на Северном мору.

• 5. јун — Оклопни крсташ ХМС Хампшир налетео на мину и потонуо заједно са лордом Китцхенером.
• 4. јун — Брусиловљева офанзива наноси разоран ударац аустроугарској војсци коју спашава Немачка.
• 6. јун — Умро председник Кине Хуан Схикаи, земља је у анархији.
• 7. јун — Битка на Монте Мелети у Трентину.
• 10. јун —   Почиње Арапски устанак против Османлија. Хусеин бин Али, шериф Меке се прогласио за краља Хиџаза и свих Арапа.
• 15. јун — Бригадир Радомир Вешовић у Црној Гори убио официра страже која га је ухапсила и побегао у планину - следе окупаторске репресалије.
• 21. јун — Грчки краљ замењује премијера због савезничког ултиматума.
• 22. јун — Српска војска освојила положаје од Кожуфа до Лерина.

• 24. јун — Почела је битка на Соми у Првом светском рату.

• 1. јул — на Западном фронту, након недељу дана артиљеријске припреме, британска и француска војска започеле су офанзиву на немачке положаје, која је ескалирала у Битку на Соми (трајала је до средине новембра) — једну од највећих битака Првог светског рата.
• 4. јул — почетак устанка у Централној Азији у Руском царству.
• 30. јул — Немачка обавештајна служба извршила је саботажу на острву Црни Том близу Њујорка, што је резултирало смрћу 7 људи и уништењем значајне количине муниције за савезнике у Европи.

• 4. август — Букурештански споразум
• 4. август — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.
• 15. август — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I.
• 17. август — Бугарска офанзива на линији Битољ - Лерин - Островско језеро. Главни напад био је усмерен у правцу Островског језера, где се налазила железничка пруга, која је имала везу са Солуном, што је чинило важним стратешким објектом и најпогоднија за брзи продор у позадину савезничког распореда.
• 27. август — Битка за Трансилванију Почела је као покушај румунске војске да заузме спорну покрајину Трансилванију, и потенцијално избаци Аустроугарску из рата.
• 28. август — 9. октобар — Народна скупштина на Крфу 1916.
• 30. август — Турска је у Првом светском рату објавила рат Румунији.^[2]

• 10. септембар — 19. новембар Савезничка офанзива на овом делу Солунског фронта завршила се ослобађањем Битоља.^[3]
• 12. септембар — Горничевска битка је прва битка српске и бугарске војске на Солунском фронту. Јединице под командом српског генерала Павла Јуришића Штурма однеле су убедљиву победу.
• 20. септембар — Никола Пашић је у име српске упутио низ протестних нота владама савезничких и неутралних земаља, потписника Хашке конвенције, о бугарском кршењу међународног ратног права: нехуман поступак бугарских власти према српским заробљеницима, против заузимања и пљачке српског посланства у Софији, због масакрирања српских рањеника и коришћења српских ратних заробљеника за присилни рад на фронту, систематског убијања свих тежих српских рањеника.^[4]
• 30. септембар — Српска војска освојила је врх Kајмакчалан, „Kапију слободе”, како су је звали. После годину дана поново се нашла на делу своје територије.
  • Бомбардовање Софије 30. септембра 1916

• 4. октобар — град Мурманск основан је на месту железничког насеља Семеновскоје близу станице Мурман
• 9. октобар — Хорас Бајат је именован за шефа британске окупационе администрације у Немачкој Источној Африци. Упркос чињеници да су до тада немачке оружане снаге у колонији биле расуте нападима англо-белгијских трупа, које су преузеле контролу над њеним главним центрима, Немци нису престали са организованим отпором и прешли су на активно герилско ратовање, које је окончано тек након капитулације Немачке 1918. године.
• 14. октобар — у складу са актом Министарства народног образовања Русије бр. 2773, формирана је Пермска филијала Царског Петроградског универзитета (од 1. јула 1917. — Пермски универзитет).
• 21. октобар — Социјалдемократа Фридрих Адлер, у знак протеста против војне политике владе, пуцао је у министра-председника Аустрије, грофа Карла фон Штиргка, у ресторану у једном бечком хотелу.

• 3. новембар — Катар постаје британски протекторат (до 1971).
• 5. новембар —   Актом двојице царева проглашена Краљевина Пољска као немачка марионетска држава.
• 6. новембар — У Медитерану торпедован путнички брод РМС Арабиа, 11 погинулих.
• 7. новембар — Вудро Вилсон реизабран за председника САД.
• 18. новембар — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми.
• 19. новембар — Битка на Црној реци: ослобођен Битољ - фронт стабилизован северније, следи скоро две године рововског рата.
• 21. новембар — Умро аустроугарски цар и краљ Фрањо Јосип, владар од 1848 - наслеђује Карло I. (до 1918).
• 21. новембар — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања.
• 23. новембар — Румунија: немачке снаге на југу прелазе преко Дунава код Свиштова, на северу се наредних дана пробијају и кроз Карпате.
• 29. новембар — Војин Поповић, Војвода Вук, погинуо на Груништу; његов одред је расформиран јер је пао са 2.600 на 450 људи.

• 1. децембар — Ноемвријана: Савезници искрцали трупе у Пиреју, следи окршај са присталицама краља Константина I за Атину.
• 2. децембар — Савезници се повлаче из Атине, званично признају Венизелосову солунску владу, а његове присталице у Атини су изложене погрому.
• 6. децембар — Снаге Централних сила улазе у Букурешт.
• 7. децембар — Венизелосова солунска влада објавила рат Централним силама - краљ наредио његово хапшење, атински архиепископ га под притиском анатемисао.
• 11/12. децембар — Италијански бојни брод Регина Маргхерита налетео на мине близу Валоне и потонуо, 675 погинулих, 270 преживелих.
• 12. децембар — Немачка понуда мира, Савезници одбијају 30-тог.
• 12. децембар — Генерал Јосеф Јофре именован за "врховног генерала" француских армија а Роберт Нивел је врховни командант армија Севера и Североистока - Јофре је 26-тог унапређен у маршала али одлучује да се повуче.
• 13. децембар — Британски генерал Фредерик Стенли Мауде започиње успешну офанзиву у Месопотамији.
• 13. децембар — Италијански фронт: велики број војника гине од лавина у Доломитима.
• 14. децембар — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.
• 15. децембар — Код Блажева на Копаонику Војиновићеве комите напале аустроугарску патролу од 9 људи, спасао се само један.
• 16. децембар — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.
• 18. децембар — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке.
• 20. децембар — Хеинрих Клам-Мартиник нови председник аустријске владе (до следећег маја).
• 21. децембар — Британске империјалне снаге ушле у Ариш на Синају.
• 28. децембар — Ухапшени Драгутин Димитријевић Апис и још неки припадници удружења "Уједињење или смрт", оптужени за атентат на регента Александра.
• 29. — 31. децембар — Луккновски пакт: споразум између Индијског националног конгреса и Свеиндијске муслиманске лиге.
• 30. децембар — Убијен Григориј Распућин.
• 30. децембар — Аустроугарско-бугарска операција чишћења околине Блажева (паљевине, стрељања) - прва у низу бруталних операција.

• 7. јануар — Јордан Николов, македонски народни херој. (†1942)
• 21. јануар — Пјетро Рава, италијански фудбалер. († 2006)

• 13. март — Жак Фреско, амерички футуриста. († 2017)

• 17. април — Сиримаво Бандаранаике, бивши премијер Шри Ланке, прва жена-премијер на свету. (†2000)

• 8. мај — Жоао Авеланж, бразилски пливач и ватерполиста и бивши председник ФИФА. († 2016)
• 21. мај — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. († 1971)

• 8. јун — Франсис Крик, енглески биолог. (†2004)

• 23. септембар — Алдо Моро, италијански политичар. († 1978)

• 9. децембар — Кирк Даглас, амерички глумац. († 2020)

• 19. април — Колмар фон дер Голц, немачки фелдмаршал и турски паша

• 5. јун — Херберт Киченер, британски фелдмаршал
• 18. јун — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба

• 27. август — Петар Кочић, српски књижевник

• 21. новембар — Франц Јозеф I, аустријски цар и мађарски краљ (*18. август 1830).
• 22. новембар — Џек Лондон, амерички књижевник

• 29. децембар — Григориј Распућин, руски мистик

• Физика — Награда није додељена
• Хемија — Награда није додељена
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Вернер фон Хајденштам
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума