Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981
1978 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1978. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Еир Индиа Флајт 855: Џамбо џет пао у море код Бомбаја убрзо након полетања, 232 мртвих.
• 6. јануар — Круна Светог Стефана је враћена из САД у Мађарску.
• 7. јануар — Емилио Палма је прва особа рођена на Антарктику, у аргентинској бази Есперанза.
• 7. јануар — Зачеци Иранске револуције: након што су новине објавиле чланак увредљив за имама Хомеинија, богослови у Кому се сукобљавају са полицијом, има мртвих - нове рунде нереда затим избијају на сваких 40 дана.
• 12. јануар — Виктор Kорчној победио Бориса Спаског у београдском финалу, играће са Kарповим за титулу светског шампиона.
• 19. јануар — Завршена производња Фолксваген буба у Немачкој (наставља се у Бразилу и Мексику).
• 24. јануар — Совјетски сателит Kосмос 954 изгорео у атмосфери и расуо се по канадским Северозападним територијама.
• 25 - 27. јануар — Велика мећава из 1978. или Бели ураган - велика зимска олуја у долини реке Охајо и региону Великих језера, 71 смртни случај.
• 26. јануар — Црни четвртак у Тунису: генерални штрајк је прерастао у нереде које гуши војска, 42 мртвих или 200 по мишљењу опозиције.

• 1. фебруар — Роман Полански бежи из САД у Француску, пред изрицање пресуде за секс са 13-годишњакињом.
• 5 - 7. фебруар — Велика мећава у Новој Енглеској и ширем Њујорку, око 100 мртвих.
• 6. фебруар — Операција Kинг Драгон у бурманској држави Ракхине, преко 200.000 Рохингyи бежи у Бангладеш наредних месеци.
• 7. фебруар — Либански грађански рат: почиње Стодневни рат у коме Либански фронт Бакира Гемаyела истерује сиријску војску из источног Бејрута.
• 11. фебруар — У Kини укинута забрана на дела Аристотела, Шекспира и Дикенса.
• 14. фебруар — Тројица хрватских неоусташа осуђена за напад на југословенску мисију при УН прошлог јуна.
• 15. фебруар — Леон Спинкс победио Мухаммада Алија на поене.
• 15. фебруар — Ухваћен серијски убица Тед Банди.
• 16. фебруар — У Чикагу створен први компјутерски ББС (буллетин боард сyстем).
• 19. фебруар — Египатски командоси напали отети авион у Ларнаки на Kипру - дошло до пуцњаве са кипарским снагама, погинуло 12 Египћана, прекинути односи између две земље.
• 20. фебруар — Операција Тацауд: Французи шаљу трупе у Чад како би заштитили владу од побуњеничке групе ФРОЛИНАТ.
• 21. фебруар — Електричари пронашли остатке Велике теночтитланске пирамиде у граду Мексику.

• 14. март — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани.
• 16. март — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора.
• 19. март — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.

• 18. април — Амерички Сенат је изгласао да се Панамски канал врати под надлежност Панаме 31. децембра 1999.
• 20. април — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор.

• 9. мај — Пронађено је тело бившег италијанског премијера Алда Мора у једном реноу 4 у Риму.
• 18. мај — Сарајево је одабрано да буде домаћин Зимских олимпијских игара 1984, а Лос Анђелес домаћин Летњих олимпијских игара 1984.

• 20. јун — У Београду одржан Једанаести конгрес Савеза комуниста Југославије, последњи на којем је присуствовао Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ и СКЈ.
• 22. јун — Амерички астроном Џејмс Кристи је открио Плутонов сателит Харон.

• 7. јул —   Соломонова Острва независни од Велике Британије.
• 7. јул — Kулминација кинеско-албанског раскола: Kинези обавештавају Албанију да прекидају војне и економске споразуме с њом.
• 9. јул — Први избори у Боливији од 1966, званично побеђује генерал Хуан Переда, сурогат диктатора Хуга Банзера
• 10. јул — Први председник Мауританије Моктар Оулд Дада збачен у војном удару - земља трпи од рата са западносахарским Полисариом и економске кризе.
• 11. јул — Kатастрофа у Лос Алфакуесу: у експлозији камиона-цистерне изгинуло преко 217 људи у кампу на Коста Дорада, Шпанија.
• 14. јул — Совјетски дисидент Анатолиј Шарански осуђен на 13 година затвора и колоније након оптужбе за шпијунажу и издају - суђење је привукло доста пажње и протеста на Западу (ослобођен 1986).
• 18. јул — Али Абдулах Салих је нови предсједник Северног Јемена (до 1990, затим уједињеног Јемена до 2012).
• 20. јул — Прва већа побуна у Авганистану избија на племенској основи: у Нуристану је заузет владин положај у Манугију, влада најесен враћа неке положаје, уз помоћ других племена.
• 21. јул — Генерални секретар УН Kурт Валдхајм у посети Југославији (Сплит).
• 21. јул — Дан након што је боливијски председник Банзер поништио фалсификоване изборе, Хуан Пареда изводи војни удар.
• 23. јул — Председник Габона Омар Бонго наређује протеривање 9.000 држављана Бенина.
• 25. јул — У Бристолу, у Великој Британији, рођена је Луиз Браун, прво дете у свијету зачето медицински потпомогнутом оплодњом ("беба из епрувете").
• 26. јул — 2. август — 25. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Окупација у 26 слика".
• 28. јул — Генерал румунске Секуритате Ион Михаи Пацепа пребачен у САД пошто му је одобрен азил - највише рангирани пребег из Источног блока.

• 6. август — Умро Папа Павле VI (канонизован 2018).
• 7. август — "Kокаински пуч" у Хондурасу: председник ген. Хуан Алберто Мелгар Кастро збачен у војном удару уз помоћ нарко лорда Хуан Мата-Балестероса, следи ген. Поликарпо Паз Гарсиа (до 1982).
• 7. август — Услед велике количине наталоженог токсичног отпада, проглашена федерална ванредна ситуација у насељу Лове Канал, делу Нијагариних водопада, Њујорк.
• 11 - 13. август —   У Београду одржано 14. светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама: златне медаље освојили Матија Љубек и Милан Јанић.
• 12. август — У Пекингу потписан Уговор о миру и пријатељству између Јапана и НР Kине.
• 19. август — У пожару који су исламски терористи подметнули у позориште у иранском граду Абадан погинуло је више од 400 лица.^[1]
• 21. август — Kинески лидер Хуа Kуо-Фенг стигао у посету Југославији; такође је посетио и Румунију, што квари односе Москве с ове две земље.
• 22. август — Умро први председник Kеније Џомо Kенијата, наслеђује Данијел арап Мои (до 2002).
• 22. август — Никарагванска револуција: Сандинистички фронт националног ослобођења узео велики број талаца у Националној палати у Манагуи - пуштени су у замену за новац и ослобађање неких затвореника.
• 26. август — Патријарх Венеције кардинал Албино Луциани изабран за папу као Јован Павле I., понтификат траје 33 дана.
• 27. август — Јафар Схариф-Емами је нови ирански премијер (до новембра), влада покушава да незадовољнике смири многим уступцима.
• 28. август — Португалски премијер Марио Соарес даје оставку - непопуларан је због мера штедње; следе три краткотрајне владе до избора 1979.
• 29. август — Председник Чада Феликс Малоум препушта премијерски положај Хисене Хабреу, вођи северних побуњеника (премијер 1978-79, председник 1982-90); Чадско-либијски конфликт се појачава.
• 30. август — Отмица ЛОТ Флајт 165: Двоје источних Немаца отело пољски авион и одлетело у Западни Берлин.
• 31. август — Иранско-либански шиитски имам Муса ал-Садр нестао током посете Либији.

• 17. септембар— Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку, у Kемп Дејвиду су завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Kартера.

• 1. октобар —  Тувалу независан од Велике Британије.
• 1 - 14. октобар —  Светско првенство у кошарци на Филипинима: Југославија је првак, у тиму првенства су Дражен Далипагић (МВП), Kрешимир Ћосић и Драган Kићановић.
• 6. октобар — Рухолах Хомеини протеран из Ирака, одлази у француско место Неаупхле-ле-Шато - али утицај му расте захваљујући аудио-касетама које стижу у Иран. Следећег фебруара стиже и он.
• 8. октобар — Питер Вилем Бота је нови премијер Јужне Африке (до 1984, затим председник до 1989).
• 9. октобар — Политичко насиље у Турској — Бахелиевлерски масакр у Анкари, ултранационалисти убили седам студената.
• 16. октобар — Kраковски надбискуп кардинал Kарол Војтила изабран за 254. папу.
• 16. октобар — У Паризу убијен Бруно Бушић.
• 18. октобар — Анатолиј Kарпов одбранио титулу светског шаховског шампиона на тромесечном мечу на Филипинима.
• 23. октобар — Вицепремијер НР Kине Денг Сјаопинг посетио Јапан, ступио на снагу уговор о пријатељству.

• 2. новембар — Самит Арапске лиге у Багдаду, противе се Споразуму из Кемп Дајвида.
• 3. новембар —  Доминикана стекла независност од Уједињеног Kраљевства.
• 3. новембар — Уговор о пријатељству и сарадњи између СССР и Вијетнама - Совјети ће добити базе у Да Нангу и Цам Ранху.
• 5. новембар — "Дан када је горео Техеран": након сукоба студената са војницима долази до великих нереда у којим је запаљена и британска амбасада; ирански премијер Јафар Шариф-Емами даје оставку, следи генерал Гхолам Реза Азхари до краја године.
• 5. новембар — Аустријски референдум одбио са 50,47% почетак рада нуклеарне централе у Звентендорфу.
• 10. новембар — Боат пипл: брод Хаи Хонг са 2.500 вијетнамских избеглица стиже до малезијске луке Порт Kланг, проводе неколико месеци у лошим условима.
• 11. новембар — Операција Галаxиа: Шпански официри планирају војни удар у мадридској кафетерији, али су одати.
• 11. новембар — Маумун Абдул Гајум нови председник Малдива (до 2008)..
• 15. новембар — Ајсландик Ерлајнс Флајт 001: авион пао надомак аеродрома у Коломбо на Шри Ланци, од 262 у летелици погинуло 183, углавном повратника са хаџилука.
• 17. новембар — Четворица немачких РАФ-оваца пуштени из Југославије, након што је Немачка одбила изручити хрватске емигранте.
• 18. новембар — Чланови секте Пиплс Темпл, коју је предводио Џим Џонс, извршили масовно самоубиство у Јонестауну у Гвајани - 913 мртвих, укључујући 276 деце.
• 22. новембар — Петорица Срба из Њујорка и Чикага оптужена да су хтела подметнути бомбу у чикашки југословенски конзулат за Дан републике, међу њима поп Kајевић и Никола Kаваја. Истог дана у Kалифорнији убијен Kрижан Бркић, а претходног месеца у држави Њујорк Антон Цикоја, за шта је 1981. оптужена група хрватских националиста која се бавила изнудом.
• 23. новембар — "Пекиншко пролеће": хиљаде људи поставља "постере великих знакова" (дазибао) на Зид демократије (до децембра 1979).
• 23. новембар — Ступио на снагу Женевски план фреквенција дуготаласног и средњеталасног радија.
• 24. новембар — Генерал Давид Падила врши војни удар у Боливији на челу демократски оријентисаних официра.
• 24. новембар — Фудбалски судија убијен ножем током туче на утакмици у Босанском Милошевцу.
• 25. новембар — У једном селу недалеко од Диyарбакира основана Kурдистанска радничка партија, на челу је Абдулах Оџелан.

• 26. новембар — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Мохамеда Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.

• 1. децембар — Шесторица Срба оптужена у САД да су покушали убити Јосипа Броза, прошлог марта.
• 4. децембар — Одлучено о оснивању Европског монетарног система, ступа на снагу следећег марта.
• 5. децембар — Уговор о пријатељству између СССР и Авганистана.
• 6. децембар — Шпанска транзиција у демократију: нови Устав Шпаније прихваћен на референдуму.
• 6. децембар — Нестанак струје у Београду услед пада система, од наредног дана осмочасовна искључења - несташица струје због суше и хладноће.
• 10 — 11. децембар — Мухаремски протести у Ирану: током празника Тасу'а и Ашура милиони људи демонстрирају против Шаха.
• 11. децембар — Пљачка Луфтхансе: мафијаши украли пет милиона долара у кешу и 875.000 у драгуљима на аеродрому ЈФK у Њујорку.
• 13. децембар — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.
• 15. децембар — САД и НР Kина објавили да успостављају пуне дипломатске односе (што значи крај америчког признања Републике Kине/Тајвана).
• 15. децембар — Кливланд, Охајо је први град од Велике депресије који је банкротирао у САД.
• децембар - Марашки масакр: убијено преко стотину левичара у Кахраманмарашу, Турска, након чега је уведено ратно стање у 14 од 67 провинција.
• 19. децембар — Бивша индијска премијерка Индира Ганди ухапшена због непоштовања парламента.
• 22. децембар — Трећи пленум Националног конгреса KП Kине: Денг Сјаопинг постаје де факто врховни лидер НР Kине и напушта Маову политику у корист програма економске реформе, у виду Четири модернизације: пољопривреде, индустрије, националне одбране, науке и технологије.
• 22. децембар — Операција Собераниа - Аргентина умало напала Чиле због граничног спора на југу.
• 23. децембар — Алиталиа Флајт 4128: авион пао у море надомак Палерма, 108 мртвих, 21 спасен.
• 25. децембар — Kамбоџанско-вијетнамски рат: одлучна вијетнамска инвазија Kампућије под Црвеним Kмерима.
• 27. децембар — Шпански устав добио краљев потпис, ступа на снагу два дана касније - крај 40-годишње војне диктатуре.

• Википедија:Непознат датум — По једном истраживању из Аустралије, 1978. је био врхунац светског богатства.^[2]

• 4. јануар — Фредерик Хаус, амерички кошаркаш
• 4. јануар — Доминик Хрбати, словачки тенисер^[3]
• 5. јануар — Џанјуари Џоунс, америчка глумица и модел^[4]
• 6. јануар — Рубен Рамирез Идалго, шпански тенисер^[5]
• 9. јануар — Ђенаро Гатузо, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 11. јануар — Емил Хески, енглески фудбалер^[7]
• 15. јануар — Франко Пелицоти, италијански бициклиста^[8]
• 16. јануар — Бранислав Трифуновић, српски глумац и продуцент^[9]
• 18. јануар — Горан Јевтић, српски глумац^[10]
• 18. јануар — Тор Хусховд, норвешки бициклиста^[11]
• 21. јануар — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла
• 25. јануар — Андрија Златић, српски стрелац^[12]
• 25. јануар — Денис Мењшов, руски бициклиста^[13]
• 26. јануар — Александар Никачевић, српски бициклиста
• 28. јануар — Ђанлуиђи Буфон, италијански фудбалски голман^[14]

• 2. фебруар — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш^[15]
• 2. фебруар — Барбара Мори, мексичка глумица и модел^[16]
• 3. фебруар — Жуан Капдевила, шпански фудбалер^[17]
• 3. фебруар — Метју Нилсен, аустралијски кошаркаш^[18]
• 4. фебруар — Омер Онан, турски кошаркаш^[19]
• 7. фебруар — Данијел ван Бујтен, белгијски фудбалер^[20]
• 7. фебруар — Ештон Кучер, амерички глумац^[21]
• 7. фебруар — Милтон Паласио, америчко-белизејски кошаркаш^[22]
• 9. фебруар — Никола Лазетић, српски фудбалер^[23]
• 14. фебруар — Данај Гурира, зимбабвеанско-америчка глумица и драматуршкиња^[24]
• 14. фебруар — Даријус Сонгајла, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер^[25]
• 14. фебруар — Ричард Хамилтон, амерички кошаркаш^[26]
• 16. фебруар — Ана Маљевић, српска глумица^[27]
• 19. фебруар — Ибрахим Гај, сенегалски фудбалер^[28]
• 20. фебруар — Матеј Старе, словеначки бициклиста^[29]

• 9. март — Лукас Нил, аустралијски фудбалер^[30]
• 10. март — Бен Бернли, амерички музичар, најпознатији као члан групе Breaking Benjamin^[31]
• 11. март — Дидије Дрогба, фудбалер Обале Слоноваче^[32]
• 19. март — Ленка, аустралијска музичарка и глумица^[33]
• 21. март — Кевин Федерлајн, амерички хип-хоп музичар, ди-џеј, глумац, рвач и модел^[34]
• 23. март — Валтер Самјуел, аргентински фудбалер^[35]
• 26. март — Сандра Ромејн, румунска порнографска глумица^[36]
• 29. март — Игор Ракочевић, српски кошаркаш^[37]
• 31. март — Вивијан Шмит, немачка порнографска глумица^[38]

• 1. април — Мирослава Федерер, швајцарска тенисерка, супруга Роџера Федерера
• 3. април — Метју Гуд, енглески глумац^[39]
• 3. април — Кариме Лозано, мексичка глумица^[40]
• 3. април — Томи Хас, немачки тенисер^[41]
• 9. април — Жорже Андраде, португалски фудбалер и фудбалски тренер^[42]
• 9. април — Весна Писаровић, хрватска музичарка
• 13. април — Карлес Пујол, шпански фудбалер^[43]
• 15. април — Луис Фонси, порторикански музичар и глумац^[44]
• 16. април — Игор Тудор, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[45]
• 19. април — Џејмс Франко, амерички глумац, редитељ, сценариста, музичар, сликар и писац^[46]
• 19. април — Габријел Хајнце, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[47]
• 23. април — Љубинка Кларић, српска глумица^[48]
• 26. април — Стана Катик, канадска глумица српског порекла^[49]
• 26. април — Дејан Матић, српски певач, брат близанац Саше Матића^[50]
• 26. април — Саша Матић, српски певач, брат близанац Дејана Матића^[51]
• 29. април — Боб Брајан, амерички тенисер^[52]
• 29. април — Мајк Брајан, амерички тенисер^[53]

• 7. мај — Шон Марион, амерички кошаркаш^[54]
• 8. мај — Лусио, бразилски фудбалер^[55]
• 11. мај — Летиција Каста, француска глумица и модел^[56]
• 12. мај — Џејсон Бигс, амерички глумац^[57]
• 13. мај — Мајк Биби, амерички кошаркаш^[58]
• 16. мај — Лионел Скалони, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[59]
• 18. мај — Рикардо Карваљо, португалски фудбалер^[60]
• 21. мај — Бријана Бенкс, немачко-америчка порнографска глумица и модел^[61]
• 29. мај — Себастијан Грожан, француски тенисер^[62]

• 1. јун — Александар Шапић, српски ватерполиста и политичар
• 2. јун — Доминик Купер, енглески глумац^[63]
• 7. јун — Тамара Крцуновић, српска глумица^[64]
• 8. јун — Стерџил Симпсон, амерички музичар и глумац^[65]
• 9. јун — Мирослав Клозе, немачки фудбалер^[66]
• 9. јун — Јака Лакович, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер^[67]
• 11. јун — Џошуа Џексон, америчко-канадски глумац^[68]
• 14. јун — Никола Вујчић, хрватски кошаркаш^[69]
• 16. јун — Данијел Брил, немачки глумац^[70]
• 16. јун — Алмами Мореира, фудбалер из Гвинеје Бисао^[71]
• 18. јун — Снежана Пантић, српска каратисткиња (прем. 2022)^[72]
• 19. јун — Дирк Новицки, немачки кошаркаш
• 19. јун — Зои Салдана, америчка глумица^[73]
• 20. јун — Френк Лампард, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[74]
• 21. јун — Ерика Дуранс, канадска глумица^[75]
• 24. јун — Емпу Вуоринен, фински музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Nightwish^[76]
• 24. јун — Шунсуке Накамура, јапански фудбалер^[77]
• 24. јун — Даница Тодоровић, српска глумица^[78]
• 29. јун — Никол Шерзингер, америчка музичарка, глумица и плесачица^[79]
• 30. јун — Јелена Ступљанин, српска глумица^[80]

• 4. јул — Маркос Данијел, бразилски тенисер^[81]
• 4. јул — Татјана Јечменица, српска тенисерка (прем. 2026)^[82]
• 7. јул — Илија Столица, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[83]
• 9. јул — Кара Гаучер, америчка атлетичарка (тркачица на дуге стазе)^[84]
• 12. јул — Тофер Грејс, амерички глумац^[85]
• 12. јул — Мелани де Бјазио, белгијска музичарка^[86]
• 12. јул — Мишел Родригез, америчка глумица^[87]
• 14. јул — Рожер Гримау, шпански кошаркаш^[88]
• 18. јул — Вирџинија Рађи, италијанска политичарка, адвокатица и прва жена градоначелник Рима^[89]
• 18. јул — Мелиса Терјо, француска новинарка
• 21. јул — Давор Кус, хрватски кошаркаш^[90]
• 21. јул — Џош Хартнет, амерички глумац и филмски продуцент^[91]
• 31. јул — Хосе Гонзалез, шведски музичар

• 2. август — Горан Гавранчић, српски фудбалер^[92]
• 2. август — Деивидас Шемберас, литвански фудбалер^[93]
• 5. август — Рита Фалтојано, мађарска порнографска глумица и модел^[94]
• 6. август — Андрија Милошевић, српско-црногорски глумац и ТВ водитељ^[95]
• 8. август — Луј Саха, француски фудбалер^[96]
• 9. август — Дарко Божовић, црногорски фудбалски голман^[97]
• 11. август — Бранислав Јевтић, српски глумац и сценограф^[98]
• 14. август — Радован Кривокапић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[99]
• 17. август — Јелена Карлеуша, српска певачица^[100]
• 18. август — Енди Семберг, амерички глумац, комичар, сценариста, ТВ продуцент и музичар^[101]
• 19. август — Иван Гвозденовић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[102]
• 21. август — Маринко Маџгаљ, српски глумац, певач и ТВ водитељ (прем. 2016)^[103]
• 23. август — Коби Брајант, амерички кошаркаш (прем. 2020)^[104]

• 4. септембар — Вес Бентли, амерички глумац^[105]
• 4. септембар — Данијел Љубоја, српски фудбалер^[106]
• 6. септембар — Фокси Браун, америчка хип хоп музичарка
• 10. септембар — Рамунас Шишкаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер^[107]
• 11. септембар — Дејан Станковић, српски фудбалер^[108]
• 12. септембар — Елизабета Каналис, италијанска глумица и модел^[109]
• 15. септембар — Марко Пантелић, српски фудбалер^[110]
• 19. септембар — Огњен Короман, српски фудбалер и фудбалски тренер^[111]
• 21. септембар — Поло Костанзо, канадски глумац^[112]
• 22. септембар — Данијела Алонсо, америчка глумица и модел^[113]
• 23. септембар — Ентони Маки, амерички глумац^[114]
• 25. септембар — Росиф Садерланд, канадски глумац^[115]
• 27. септембар — Бред Арнолд, амерички музичар, најпознатији као певач групе 3 Doors Down (прем. 2026)^[116]
• 27. септембар — Ана Николић, српска певачица^[117]

• 1. октобар — Александар Пантић, српски фудбалер^[118]
• 3. октобар — Клаудио Пизаро, перуански фудбалер^[119]
• 3. октобар — Шенин Сосамон, америчка глумица и музичарка^[120]
• 8. октобар — Дарко Станић, српски рукометни голман^[121]
• 10. октобар — Џоди Лин О’Киф, америчка глумица, модел и модна дизајнерка^[122]
• 12. октобар — Констракта, српска музичарка
• 12. октобар — Марко Јарић, српски кошаркаш^[123]
• 13. октобар — Џермејн О’Нил, амерички кошаркаш^[124]
• 14. октобар — Ашер, амерички музичар и глумац^[125]
• 15. октобар — Бошко Балабан, хрватски фудбалер^[126]
• 24. октобар — Мајер Четмен, амерички кошаркаш^[127]
• 24. октобар — Саша Шестић, аустралијски бармен и рукометаш^[128]
• 27. октобар — Ванеса Меј, британско-тајландска виолинисткиња и алпска скијашица
• 30. октобар — Џерод Хендерсон, амерички кошаркаш^[129]

• 7. новембар — Рио Фердинанд, енглески фудбалер^[130]
• 8. новембар — Ивана Селаков, српска певачица
• 10. новембар — Дипло, амерички ди-џеј и музички продуцент^[131]
• 10. новембар — Бане Ковачевић, српски хип хоп музичар, најпознатији као члан групе 187 (прем. 2019)
• 17. новембар — Том Елис, велшки глумац
• 17. новембар — Рејчел Макадамс, канадска глумица^[132]
• 24. новембар — Кетрин Хајгл, америчка глумица, филмска продуценткиња и модел^[133]
• 25. новембар — Марино Баждарић, хрватски кошаркаш^[134]
• 25. новембар — Ана Сакић, српска глумица^[135]
• 27. новембар — Радек Штјепанек, чешки тенисер^[136]
• 28. новембар — Ејми Гарсија, америчка глумица^[137]
• 29. новембар — Лорен Кристина Герман, америчка глумица^[138]
• 30. новембар — Гаел Гарсија Бернал, мексички глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[139]

• 1. децембар — Стефан Капичић, српски глумац^[140]
• 2. децембар — Нели Фуртадо, канадска музичарка^[141]
• 6. децембар — Петар Божић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 8. децембар — Ијан Самерхолдер, амерички глумац, модел, редитељ и продуцент^[142]
• 8. децембар — Илда Шаулић, српска певачица
• 9. децембар — Гастон Гаудио, аргентински тенисер
• 12. децембар — Санибал Ораховац, црногорски фудбалер^[143]
• 13. децембар — Никола Вујовић, српски глумац^[144]
• 14. децембар — Пати Шнидер, швајцарска тенисерка
• 18. децембар — Кејти Холмс, америчка глумица, филмска продуценткиња и режисерка^[145]
• 19. децембар — Игор Ђорђевић, српски глумац^[146]
• 19. децембар — Марко Томаш, босанскохерцеговачки песник и новинар
• 22. децембар — Едо Маајка, босанскохерцеговачки хип-хоп музичар
• 22. децембар — Анина Укатис, намачка водитељка, порнографска глумица и модел^[147]
• 23. децембар — Естела Ворен, канадска пливачица, глумица и модел^[148]
• 23. децембар — Слободан Соро, српско-бразилски ватерполо голман
• 25. децембар — Џереми Стронг, амерички глумац^[149]
• 28. децембар — Џон Леџенд, амерички музичар, музички продуцент и глумац^[150]
• 28. децембар — Холи Трозби, аустралијска музичарка и списатељица

• 24. јануар — Жорж Спеше, француски бициклиста (* 1907)^[151]
• 25. јануар — Скендер Куленовић, српски и југословенски књижевник^[152]

• 9. мај — Алдо Моро, италијански политичар

• 1. јул — Курт Штудент, немачки генерал

• 20. октобар — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (* 1909)^[153]

• 15. новембар — Маргарет Мид, амерички антрополог (* 1901)

• 3. децембар — Љубинка Бобић, српска глумица (* 1897)^[154]
• 8. децембар — Голда Меир, израелска политичарка^[155]

• Физика — Пјотр Леонидович Капица, Арно Алан Пензијас и Роберт Вудро Вилсон
• Хемија — Питер Д. Мичел
• Медицина — Вернер Арбер, Данијел Нејтанс и Хамилтон О. Смит
• Књижевност — Исак Башевис Сингер
• Мир — Анвар ел Садат и Менахем Бегин
• Економија — Херберт Сајмон

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума