Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982
1979 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1979. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.
• 7. јануар — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота.

• 1. фебруар — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства.
• 17. фебруар — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам.
• 18. фебруар — Први пут забележено да је пао снег у Сахари на југу Алжира.

• 1. март — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска.
• 26. март — Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин у Вашингтону потписали мировни уговор, први мировни споразум јеврејске државе и неке арапске земље.
• 28. март — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоактивног криптона.
• 31. март — Британски разарач „Лондон” испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Велике Британије и Малте.

• 1. април — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.
• 2. април — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.
• 2. април — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непознат број стоке.
• 11. април — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде.
• 15. април — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа.

• 1. мај — Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупштином са седиштем у Нуку.
• 4. мај — Маргарет Тачер је постала прва жена на месту премијера Уједињеног Краљевства.

• 18. јун — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.

• 12. јул — Гилбертова острва у Тихом океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе.
• 12. јул — Пожар у хотелу Цорона де Арагóн у Зарагоси, Шпанија, преко 80 мртвих - званично несрећа, али сумња се на ЕТА-у.
• 12. јул — У Њујорку убијен мафијаш Цармине Галанте, глава фамилије Бонано.
• 16. јул — Председник Ирака Ахмед Хассан ал-Бакр даје оставку, наслеђује га потпредседник Садам Хусеин (до 2003); убрзо врши крваву чистку на врху власти.
• 16. јул — Изливање уранијума рудника Цхурцх Роцк у Савезној држави Нови мексико, када је таложно језеро на јаловишту пробило насип, довело је до излива 1000 тона чврстог радиоактивног отпада и 352 милиона литара отрвоне, радиоактивне воде из таложног језера у реку Пуерко, загађивачи су доспели 130 километара низводно до округа Навахо, Аризона.
• 17. јул — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.
• 17. јул — Прво заседање Европског парламента, први говор држи привремена председавајућа Лоуисе Веис, стара активисткиња за женска права.
• 19. јул — Никарагванска револуција: Сандинисти преузимају власт у Никарагви, два дана након бекства диктатора Анастасија Сомосе из земље (породица Сомоза је владала од 1936.); земља је у рушевинама од рата и земљотреса из 1972.
• 19. јул — Два грчка танкера, Атлантиц Емпресс и Аегеан Цаптаин, се сударила поред Тобага у Карибима - 27 мртвих у пожару и велика количина изливене нафте.
• 19. јул — Маритза Саyалеро је прва Мисс Универсе из Венецуеле; када су новинари и остале такмичарке похрлили њеном трону бина се срушила.
• 22. јул — Чистка партије Баас или Масакр другова: Садам Хусеин на конференцији челника партије тврди да је откривена сиријска завера; чита имена 68 људи који су одмах изведени из сале, 21 ће бити погубљен следећег месеца.

• 3. август — Теодоро Обијанг Нгема Мбасого збацио у крвавом војном удару свог бруталног стрица Ф. М. Нгуему и постао председник Екваторијалне Гвинеје (Ф. М. Нгуема погубљен 29. 9., а Теодоро је 2016. још увек на власти).
• 4. август — Замрзнуте цене индустријских производа у СФРЈ, како би се обуздала инфлација, што ће изазвати несташице најесен (део цена ће бити либерализован новембра 1980).
• 5. август — Западносахарски фронт Полисарио склопио мир са Мауританијом која се повлачи из територије (Тирис ал-Гхарбиyyа), али Мароканци убрзо улазе.
• 8. август — Председник сената Валтер Гуевара постаје председник Боливије, након што на јунским изборима нико није добио апсолутну већину, а Конгрес није могао донети одлуку.
• 8. август — Комитет Сената САД износи да пет страних земаља има шпијунске мреже за надзор својих држављана у САД: Чиле, Филипини, Тајван, Југославија и (бивши) царски Иран.
• 10. август — Повратак цивилне власти у Еквадору, Јаиме Ролдóс Агуилера је нови председник (до 1981), подржава људска права.
• 11. август — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона.
• 11. август — Пукла брана Мацхцху-2 у индијској држави Гуџарат, процене броја мртвих од 1.800 до 25.000.
• 13. август — Немачки брод Цап Анамур стиже у Јужнокинеско море где ће у наредних седам година спасити 11.300 вијетнамских избеглица (Боат пеопле).
• 15. август — Аутобус слетео у провалију код Новог Сада након судара са камионом, 14 погинулих.
• 20. август — Курдска побуна у Ирану: три дана након што је Хомеини објавио џихад против Курда, Иранска армија започиње опсаду Махабада, који пада 3. септембра.
• 27. август — ИРА убила Лорда Маунтбатена и још четворо на бродици; истог дана у заседи убијено 18 британских војника.
• 28. август — У Бразилу амнестирани политички затвореници осуђени 1961-78.

• 20. септембар — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, је оборен са власти у државном удару који је организовала француска влада.
• 22. септембар — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.

• 1. октобар — Друга нигеријска република установљена повратком власти из војних у цивилне руке - након Олусегуна Обасања, председник је Шеху Шагари (до 1983).
• 2 — 5. октобар — 34. годишња Скупштина Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда се одржава у Београду.
• 6. октобар — Председник Федералне резерве Пол Вокер објављује да ће се ради обуздавања инфлације ићи на рестриктивну новчану понуду уз флуктуације камата, које достижу 13 па 17% - доћи ће до рецесије и пораста незапослености до 1982.
• 12. октобар — Тајфун Тип је најјачи забележени на Пацифику.
• 14. октобар — Лидери Анголе, Замбије и Заира потписали споразум о ненападању.
• 15. октобар — Војни удар у Ел Салвадору, оборен генерал Карлос Умберто Ромеро али умерена војно-цивилна Револуционарна владина хунта не може контролисати војску, тако да долази до Салвадорског грађанског рата (до 1992).
• 15. октобар — Црни понедељак на Малти: након покушаја атентата на премијера Дома Минтоффа, присталице његове лабуристичке партије демолирале просторије Прогресс Пресса, издавача новина Тхе Тиме.
• 16. октобар — Kлизиште на аеродрому изазвало цунами у француској Ници, 23 погинулих.
• 22. октобар — Збаченом иранском шаху дозвољен улазак у САД из здравствених разлога (напустиће земљу већ 15. 12.).
• 22. октобар — Осуђена шесторица чехословачких дисидената, међу којима Вацлав Хавел и Јиří Диенстбиер; Хавел је ухапшен прошлог маја, пише "Писма Олги".
• 25. октобар — На референдуму подржани Статут о аутономији Kаталоније (нови донешен 2006), као и Баскије - ступају на снагу у децембру.
• 25. октобар — СССР и Јужни Јемен потписали уговор о пријатељству.
• 25. октобар — Немачкој војсци је испоручен први серијски произведен тенк Леопард 2 (ови тенкови ће први пут бити употребљени у мировним мисијама у Босни и на Kосову).
• 26. октобар — Ауторитарни председник Јужне Kореје Парк Чангхи убијен од стране Kим Џи-Гyа, шефа обавештајне агенције KЦИА.
• 27. октобар — Свети Винсент и Гренадини независни од УK.

• 4. новембар — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу.
• 28. новембар — Новозеландски авион DC-10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.

• 8. децембар — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима.
• 25. децембар — Совјетске трупе ушле су у Авганистан, у првој војној интервенцији Совјетског Савеза ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала.

• 7. јануар — Марко Морденте, италијански кошаркаш^[1]
• 7. јануар — Моника Фостер, америчка порнографска глумица^[2]
• 8. јануар — Адријан Муту, румунски фудбалер и фудбалски тренер^[3]
• 8. јануар — Стипе Плетикоса, хрватски фудбалски голман^[4]
• 15. јануар — Иван Босиљчић, српски глумац^[5]
• 16. јануар — Алија, америчка музичарка, глумица и модел (прем. 2001)^[6]
• 18. јануар — Пауло Фереира, португалски фудбалер^[7]
• 19. јануар — Јадранка Пејановић, српска глумица, новинарка и ТВ водитељка (прем. 2018)^[8]
• 20. јануар — Роб Бурдон, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Linkin Park^[9]
• 26. јануар — Сара Ру, америчка глумица^[10]
• 27. јануар — Розамунд Пајк, енглеска глумица^[11]
• 31. јануар — Милан Васић, српски глумац

• 11. фебруар — Мабрук Зајед, фудбалер из Саудијске Арабије^[12]
• 11. фебруар — Бренди Норвуд, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица^[13]
• 12. фебруар — Џеси Спенсер, аустралијски глумац и музичар^[14]
• 13. фебруар — Мина Сувари, америчка глумица, модел и модна дизајнерка^[15]
• 21. фебруар — Џенифер Лав Хјуит, америчка глумица и певачица^[16]
• 22. фебруар — Дарко Рајаковић, српски кошаркашки тренер
• 27. фебруар — Адријана Кампос, колумбијска глумица (прем. 2015)^[17]
• 28. фебруар — Себастјен Бурде, француски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 28. фебруар — Иво Карловић, хрватски тенисер^[18]

• 2. март — Дејмијен Даф, ирски фудбалер^[19]
• 5. март — Корсли Едвардс, амерички кошаркаш^[20]
• 5. март — Рики Линдхоум, америчка глумица, комичарка и музичарка^[21]
• 6. март — Тим Хауард, амерички фудбалски голман
• 8. март — Џесика Џејмс, америчка порнографска глумица (прем. 2019)^[22]
• 9. март — Оскар Ајзак, гватемалско-амерички глумац^[23]
• 11. март — Елтон Бранд, амерички кошаркаш^[24]
• 12. март — Пит Доерти, енглески музичар, глумац, песник, писац и уметник^[25]
• 14. март — Никола Анелка, француски фудбалер^[26]
• 17. март — Данил Аклс, америчка глумица и модел
• 17. март — Сторми Данијелс, америчка порнографска глумица^[27]
• 17. март — Коко Остин, америчка глумица, плесачица и модел^[28]
• 18. март — Адам Левин, амерички музичар, музички продуцент и глумац, најпознатији као фронтмен групе Maroon 5^[29]
• 18. март — Данил Харис, америчка глумица и модел^[30]
• 19. март — Иван Љубичић, хрватски тенисер
• 19. март — Хидајет Туркоглу, турски кошаркаш^[31]
• 20. март — Дос Сантос, туниски фудбалер^[32]
• 22. март — Ида Престер, хрватска музичарка и ТВ водитељка
• 23. март — Саша Васиљевић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[33]
• 25. март — Ли Пејс, амерички глумац^[34]
• 30. март — Анатолиј Тимошчук, украјински фудбалер и фудбалски тренер^[35]
• 30. март — Нора Џоунс, америчка музичарка и глумица^[36]

• 3. април — Најеф ел Кади, фудбалер Саудијске Арабије^[37]
• 4. април — Хит Леџер, аустралијски глумац и режисер (прем. 2008)^[38]
• 5. април — Имани, француска музичарка и модел
• 5. април — Тимо Хилдебранд, немачки фудбалер^[39]
• 9. април — Кацуни, француска порнографска глумица^[40]
• 11. април — Омар ел Гамди, фудбалер Саудијске Арабије^[41]
• 12. април — Клер Дејнс, америчка глумица^[42]
• 12. април — Матеја Кежман, српски фудбалер^[43]
• 12. април — Џенифер Морисон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и модел^[44]
• 13. април — Барон Дејвис, амерички кошаркаш^[45]
• 14. април — Керем Тунчери, турски кошаркаш^[46]
• 15. април — Лук Еванс, велшки глумац и певач^[47]
• 18. април — Метју Апсон, енглески фудбалер^[48]
• 19. април — Антоанета Стефанова, бугарска шахисткиња и светска шампионка у шаху 2004—2006.
• 19. април — Кејт Хадсон, америчка глумица, модна дизајнерка и списатељица^[49]
• 21. април — Џејмс Макавој, шкотски глумац^[50]
• 23. април — Џејми Кинг, америчка глумица и модел
• 23. април — Синиша Штембергер, хрватски кошаркаш^[51]
• 28. април — Николче Новески, македонски фудбалер

• 6. мај — Ратко Варда, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш^[52]
• 7. мај — Бранко Пековић, српско-казахстански ватерполиста^[53]
• 9. мај — Росарио Досон, америчка глумица^[54]
• 12. мај — Милан Дозет, српски кошаркаш
• 12. мај — Хоаким Родригез, шпански бициклиста^[55]
• 19. мај — Андреа Пирло, италијански фудбалер^[56]
• 19. мај — Дијего Форлан, уругвајски фудбалер^[57]
• 22. мај — Меги Кју, америчка глумица
• 23. мај — Ардијан Ђокај, црногорски фудбалер^[58]
• 24. мај — Трејси Макгрејди, амерички кошаркаш^[59]
• 26. мај — Мехмет Окур, турски кошаркаш и кошаркашки тренер^[60]
• 29. мај — Арне Фридрих, немачки фудбалер^[61]

• 5. јун— Давид Бисбал, шпански певач
• 5. јун — Пит Венц, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Fall Out Boy^[62]
• 7. јун — Ана Торв, аустралијска глумица^[63]
• 12. јун — Дијего Милито, аргентински фудбалер^[64]
• 12. јун — Робин, шведска музичарка и музичка продуценткиња^[65]
• 21. јун — Костас Кацуранис, грчки фудбалер^[66]
• 21. јун — Крис Прат, амерички глумац^[67]
• 26. јун — Валтер Херман, аргентински кошаркаш^[68]

• 5. јул — Амели Моресмо, француска тенисерка^[69]
• 6. јул — Кевин Харт, амерички глумац и стендап комичар^[70]
• 7. јул — Јан Херних, чешки тенисер^[71]
• 13. јул — Крејг Белами, велшки фудбалер^[72]
• 13. јул — Дејан Ћирјаковић, српски глумац
• 14. јул — Сергеј Игнашевич, руски фудбалер
• 15. јул — Травис Фимел, аустралијски глумац и модел^[73]
• 17. јул — Мајк Вогел, амерички глумац и модел^[74]
• 19. јул — Звонимир Вукић, српски фудбалер^[75]
• 24. јул — Роуз Берн, аустралијска глумица^[76]
• 26. јул — Владан Савић, црногорски фудбалер^[77]
• 27. јул — Сидне Гову, француски фудбалер^[78]
• 28. јул — Огњен Ашкрабић, српски кошаркаш
• 30. јул — Карлос Аројо, порторикански кошаркаш и певач
• 31. јул — Карлос Марчена, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[79]

• 2. август — Само Удрих, словеначки кошаркаш^[80]
• 3. август — Еванџелин Лили, канадска глумица^[81]
• 7. август — Ненад Ђорђевић, српски фудбалер^[82]
• 8. август — Рашард Луис, амерички кошаркаш^[83]
• 10. август — Џоана Гарсија, америчка глумица^[84]
• 15. август — Јасмин Хукић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[85]
• 21. август — Келис, америчка музичарка^[86]
• 24. август — Мајкл Ред, амерички кошаркаш^[87]
• 27. август — Арон Пол, амерички глумац и продуцент^[88]
• 28. август — Наташа Војновић, српски модел и глумица^[89]
• 30. август — Хуан Игнасио Чела, аргентински тенисер^[90]
• 31. август — Питер Лучак, аустралијски тенисер^[91]

• 4. септембар — Кристина Крепела, хрватска глумица^[92]
• 8. септембар — Пинк, америчка музичарка и глумица^[93]
• 11. септембар — Ерик Абидал, француски фудбалер^[94]
• 11. септембар — Давид Пизаро, чилеански фудбалер^[95]
• 13. септембар — Иван Миљковић, српски одбојкаш^[96]
• 14. септембар — Ивица Олић, хрватски фудбалер^[97]
• 16. септембар — Фло Рајда, амерички музичар^[98]
• 17. септембар — Горан Јеретин, црногорски кошаркаш^[99]
• 18. септембар — Алисон Ломан, америчка глумица^[100]
• 18. септембар — Симон Трпчески, македонски пијаниста
• 22. септембар — Емили Отем, америчка музичарка, песникиња и глумица
• 22. септембар — Маја Шупут, хрватска певачица и глумица^[101]
• 24. септембар — Катја Касин, немачка порнографска глумица^[102]
• 25. септембар — Микеле Скарпони, италијански бициклиста (прем. 2017)^[103]

• 2. октобар — Жарко Лазић, српски глумац и ТВ водитељ^[104]
• 4. октобар — Катрина Балф, ирска глумица и модел^[105]
• 4. октобар — Рејчел Ли Кук, америчка глумица^[106]
• 8. октобар — Кристана Локен, америчка глумица и модел^[107]
• 9. октобар — Крис О'Дауд, ирски глумац и комичар^[108]
• 9. октобар — Брандон Раут, амерички глумац^[109]
• 10. октобар — Маја, америчка музичарка и глумица^[110]
• 10. октобар — Николас Масу, чилеански тенисер
• 13. октобар — Вес Браун, енглески фудбалер^[111]
• 15. октобар — Пол Робинсон, енглески фудбалер^[112]
• 17. октобар — Кими Рејкенен, возач Формуле 1^[113]
• 17. октобар — Костас Царцарис, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер^[114]
• 18. октобар — Ne-Yo, амерички музичар, музички продуцент, глумац и плесач
• 19. октобар — Бранимир Бајић, босанскохерцеговачки фудбалер^[115]
• 20. октобар — Џон Красински, амерички глумац, продуцент, сценариста и редитељ^[116]
• 22. октобар — Ненад Стојановић, српски фудбалер^[117]
• 23. октобар — Лин Грир, амерички кошаркаш^[118]
• 25. октобар — Bat for Lashes, енглеска музичарка
• 25. октобар — Кристијан Брун, канадски глумац^[119]
• 25. октобар — Жоао Нуно Лукас, португалски фудбалер (прем. 2015)^[120]
• 27. октобар —Ивица Илиев, српски фудбалер^[121]
• 29. октобар — Игор Дуљај, српски фудбалер и фудбалски тренер^[122]

• 1. новембар — Милан Дудић, српски фудбалер^[123]
• 1. новембар — Дарјуш Лавринович, литвански кошаркаш^[124]
• 1. новембар — Кшиштоф Лавринович, литвански кошаркаш^[125]
• 3. новембар — Пабло Ајмар, аргентински фудбалер^[126]
• 5. новембар — Давид Суазо, хондураски фудбалер и фудбалски тренер^[127]
• 6. новембар — Ламар Одом, амерички кошаркаш
• 10. новембар — Нина Мерседиз, америчко-мексичка порнографска глумица, модел, плесачица, режисерка и продуценткиња^[128]
• 13. новембар — Мета Ворлд Пис, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[129]
• 14. новембар — Олга Куриленко, украјинско-француска глумица и модел^[130]
• 20. новембар — Арпад Штербик, шпанско-мађарско-српски рукометаш^[131]
• 21. новембар — Винченцо Јаквинта, италијански фудбалер^[132]
• 22. новембар — Вук Костић, српски глумац^[133]
• 23. новембар — Кели Брук, енглеска глумица, модел и ТВ водитељка^[134]
• 24. новембар — Ана Штајдохар, српска певачица
• 25. новембар — Џоел Кинаман, шведско-амерички глумац^[135]
• 25. новембар — Брук Хејвен, америчка порнографска глумица^[136]
• 28. новембар — Фабијан Гербер, немачки фудбалер^[137]
• 30. новембар — Андрес Носиони, аргентински кошаркаш^[138]

• 5. децембар — Матео Ферари, италијански фудбалер^[139]
• 6. децембар — Тим Кахил, аустралијски фудбалер^[140]
• 7. децембар — Сара Барелис, америчка музичарка и глумица^[141]
• 8. децембар — Кристијан Вилхелмсон, шведски фудбалер^[142]
• 14. децембар — Софи Манк, аустралијска музичарка, глумица, модел и радио и ТВ водитељка^[143]
• 14. децембар — Мајкл Овен, енглески фудбалер^[144]
• 16. децембар — Михај Трајстарју, румунски певач
• 19. децембар — Паола Реј, колумбијска глумица и модел^[145]
• 26. децембар — Фабијан Карини, уругвајски фудбалер^[146]
• 28. децембар — Џејмс Блејк, амерички тенисер^[147]
• 28. децембар — Номи Рапас, шведска глумица^[148]

• 20. јануар — Вукашин Пешић, српски глумац

• 10. фебруар — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој (* 1910)^[149]

• 4. април — Зулфикар Али Буто, политичар и председник Пакистана (* 1928)^[150]
• 7. април — Јустин Поповић, српски православни теолог и духовник (* 1894)
• 9. април — Вилхелм Битрих, немачки генерал

• 29. мај — Мери Пикфорд, канадско-америчка глумица^[151]

• 11. јун — Џон Вејн, амерички глумац^[152]

• 10. септембар — Агостињо Нето, политичар и председник Анголе (* 1922)

• 29. новембар — Зепо Маркс, амерички комичар и један од браће Маркс (* 1901)

• Физика — Шелдон Ли Глашоу, Абдус Салам и Стивен Вајнберг
• Хемија — Херберт Си Браун и Џорџ Витиг
• Медицина — Алан М. Кормак и Годфри Н. Хаунсфилд
• Књижевност — Одисеас Елитис
• Мир — Мајка Тереза
• Економија — Теодор Шулц (САД), Артур Луис (УК)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума