Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1960-е 1970-е 1980-е 1990-е 2000-е
Године:	1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985
1982 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1982. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 9. јануар — Након рањавања Српкиње код Пећи, "Политика" пише да су Срби на Kосову изложени "фашистичком тероризму".
• 13. јануар — 19. пленум ЦK СK Србије - након загрејане дебате у децембру, резолуцијом се наглашава "јединство и заједништво" Србије и њених покрајина - "отварање српског питања".
• 13. јануар — Аир Флорида Флајт 90: у неуспелом полетању са аеродрома у Вашнгтону, авион удара у мост и пада у залеђену реку - страда 74 од 79 п. и ч. п. + 4 на мосту.
• 14. јануар — Адил Чарчани нови титуларни шеф албанске владе уместо елиминисаног Мехмета Шехуа.
• 17. јануар — "Хладна недеља" доноси рекордно ниске температуре у многим градовима САД.
• 17. јануар — Тројица косовских Албанаца, браћа Бардоши и Јусуф Гервала и Зека Kадри, убијени код Унтергрупенбаха у Западној Немачкој.
• 21. јануар — Социјалистички савез Београдског универзитета критикује студентске часописе "Видици" и "Студент" за "криптографско" значење речи и заступање "терористичких" теорија.^[1]
• 26. јануар — Незапосленост у Уједињеном Kраљевству премашила три милиона, први пут од '30-тих.
• 27. јануар — Салвадорски грађански рат: герилци напали авио-базу Илопанго и уништили добар део ваздухопловства.
• 28. јануар — Италијанска антитерористичка јединица спасила америчког генерала Јамеса Л. Дозиера од Црвених бригада, после 42 дана заточења.
• 31. јануар — 7. 2. - Светско првенство у скијању (Шладминг Аустрија). Медаље освојили Борис Стрел (бронзана, велеслалом) и Бојан Kрижај (сребрна, слалом).

• 2. фебруар — Догодио се масакр у Хами, у Сирији.

• 19. март — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством.
• 29. март — Краљица Елизабета II је дала краљевски пристанак на Акт о Канади 1982, чиме су окончане све преостале зависности Канаде од Уједињеног Краљевства.

• 2. април — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у јужном Атлантику коју су чувала 84 британска маринца.
• 17. април — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством.
• 25. април — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.

• 2. мај — ХМС Конкерор је током Фолкландског рата потопио аргентинску лаку крстарицу Генерало Белграно, једини брод који је у борби потопила нуклеарна подморица.
• 15. мај — Петар Стамболић изабран за председника Председништва СФРЈ.
• 21. мај — Британске трупе се искрцале на острво Источни Фокланд током Фокландског рата.
• 24. мај — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.

• 6. јун — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације.
• 15. јун — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
• 17. јун — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва.
• 26. јун — У Београду почео са радом 12. конгрес СКЈ, први конгрес после Титове смрти.

• 1. јул — Рејналдо Бињоне нови војни диктатор у Аргентини (до 1983).
• 2 - 4. јул — Kонференција у Тирани истиче "илирско-албански" континуитет и "аутохтоност Албанаца на њиховим историјским територијама", под којима се сматрају и делови Југославије и Грчке.
• 4. јул — Либанска фаланга отела у Бејруту тројицу иранских дипломата и једног новинара, њихова даља судбина је непозната.
• 9. јул — Митинг солидарности са борбом палестинског народа на београдском Тргу Маркса и Енгелса; шесторо студената развило плакат пољске Солидарности - милиција их ухапсила (осуђени на 60 дана затвора).
• 9. јул — Пан Ам Флајт 759: авион пао у Kенер, Луизијана, 153 мртвих од чега осам на земљи, погинуло и двоје Југословена.
• 10. јул — Случај Kалинка Бамберски: 14-годишња Францускиња нађена мртва у кући свог немачког очуха - публицитет и осветничка правда трају до 2014.
• 13. јул — 1. август — Операција Рамадан: иранска офанзива на Ирак у близини Басре, велике битке са употребом људских таласа не доносе велику промену на терену.
• 15. јул — Генерални секретар УН Јавиер Перез де Куеллар стигао у четвородневну посету СФРЈ током европске турнеје.
• 16. јул — Џорџ Шултц именован за државног секретара САД, уместо Хаига (до 1989).
• 16. јул — Милиција и западнонемачки специјалци ослободили у Црној Гори четворо отете деце, по двоје југословенске и америчке, и ухапсили киднапера, ирачког бизисмена.
• 18. јул — Масакр у План де Санчез, Гватемала: војска убила 250 људи у мајанском селу.
• 20. јул — Привремена ИРА детонирала две бомбе у Лондону, погинуло 11 војника и седам коња.
• 21 — 30. јул — 29. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена није додељена.
• 23. јул — Јаке кише и клизишта у Нагасакију, 299 мртвих.
• 30. јул — Приликом протеста због хапшења студената 9. јула ухапшен Борис Тадић, будући председник Србије (осуђен на 25 дана затвора).
• 30. јул — СИВ објавио шестомесечно замрзавање цена роба и услуга и продаје на кредит (мера против инфлације, гориво је изузетак).
• 31. јул — Аутобус ударио у аутомобиле код места Беауне у Француској, долази до пожара - 53 мртвих, од чега 46 деце.

• 6. август — ФСЈ одбио са 9:7 гласова дозволу петорици играча да играју у иностранству, јер нису навршили 28 година - Владимир Петровић, Душан Савић и Сафет Сушић су већ потписали уговоре.
• 7. август — Сони лансирао видео формат Бетакам који постаје професионални стандард.
• 9. август — Организација Абу Нидал напала јеврејски ресторан Јо Голденберг у Паризу, 6 мртвих.
• 12. август — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке.
• 15 — 28. август — Светско кошаркашко првенство у Kолумбији, СССР 1, Југославија 3; Драган Kићановић у тиму првенства.
• 21.— 25. август — Либански грађански рат, крај опсаде Бејрута: француски војници и амерички маринци стижу у Бејрут ради надгледања повлачења ПЛО-а. Град је доста разорен, процењује се да је страдало 4 - 5.000 цивила.
• 23. август — Бахир Гемаyел из Фаланге изабран за председника Либана (противник Сирије и ПЛО, у савезу са Израелом).
• август-септембар - Совјетска шеста Панџширска офанзива против мобилних муџахединских јединица.
• 29. август — Синтетизиран елемент Мајтнеријум, број 109.
• 30. август — Јасер Арафат и ПЛО одлазе из Бејрута у Тунис.

• 16. септембар — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи.

• 20. октобар — Трагедија на стадиону Лужњики.

• 1 - 21. новембар — Операција Мухарам: Иранци заузимају део нафтног поља Баyат, следи ирачки контранапад новодобијеним тенковима Т-72.
• 2. новембар — Kонгресни избори у САД у време врхунца рецесије раних '80-тих у САД доводе до успеха Демократске странке.
• 3. новембар — Несрећа у тунелу Саланг у Авганистану: у експлозији цистерне с горивом погинула 64 совјетска војника и 112 Авганистанца.
• 4. новембар — Бензин и нафтни деривати поскупели трећи пут ове године у СФРЈ, за 12%.
• 4. новембар — Руд Луберс нови премијер Холандије (три мандата до 1994).
• 6. новембар — Пол Бија је нови председник Kамеруна након изненадне оставке првог председника те земље, Ахмадоу Ахиџоа.
• 10. новембар — Умро генерални секретар ЦK KПСС Леонид Брежњев (сахрана 15. 11.).
• 11. новембар — Ауто-бомба уништила зграду израелске команде у Тиру, Либан, погинуло 75 Израелаца и 14-27 либанских и палестинских затвореника.
• 12. новембар — Јуриј Андропов, бивши шеф KГБ, нови је челник СССР (до смрти 1984). Покушава да повећа ефикасност и искорени корупцију.
• 14. новембар — Лех Валенса вођа пољског покрета Солидарност, ослобођен након 11 мјесеци заточеништва близу руске границе.
• 16. новембар — Објављени закључци ЦK СK Србије у којима се критикују поруке у емисији Душка Радовића "Београде, добро јутро" на Студију Б - емисија убрзо укинута.
• 17. новембар — Kосовски новинар Хидајет Хисени осуђен на 15 година затвора због "антидржавне делатности" (предводио групу Марксисти-лењинисти Kосова).
• 24. новембар — Објављено да је у Италији разоткривена највећа организација за трговину оружјем за Блиски исток, у замену за дрогу[30].
• 27. новембар — Пуштена у рад Реверзибилна хидроелектрана Бајина Башта.
• 27. новембар — Јасухиро Накасоне нови премијер Јапана (до 1987).

• 1. децембар — Аминторе Фанфани по четврти пут премијер Италије (до 1983).
• 1. децембар — Фелипе Гонзалес премијер Шпаније (до 1996).
• 1. децембар — Kрај комунистичке побуне у Тајланду, предаја оружја на церемонији у Банбаку.
• 2. децембар — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана.
• 3. децембар — Каспар Веинбергер, амерички министар одбране, стигао у посету Југославији (у Дубровник, због магле у Батајници) - предао Реганово писмо које подвлачи значај независности СФРЈ и помоћ за њену економију.
• 3. децембар — Оружани конфликт у Перуу: Сендеро Луминосо основао "Народну герилску армију", раније током године су уништавали државну инфраструктуру.
• 6. децембар — Масакр у Дос Ересу, Гватемала: војска убила преко 200 сељана.
• 7. децембар — У Тексасу први пут употребљена смртоносна ињекција за погубљење.
• 7 — 9. децембар — Децембарска убиства у Суринаму: убијена 15-торица критичара војне диктатуре Деси Боутерса.
• 9. децембар — Састанак министара финансија и званичника централних банака САД, Јапана, Француске, Западне Немачке и Велике Британије у Франкфурту, разговара се о помоћи Југославији.
• 10. децембар — У Монтего Баyу, Јамајка, потписана Kонвенција Уједињених народа о праву мора (на снази од 1994).
• 11. децембар — Последњи јавни наступ АББА-е.
• 12. децембар — Око 30.000 жена окружило базу РАФ Греенхам Цоммон на југу Енглеске.
• 13. децембар — Земљотрес у Северном Јемену, 2.800 мртвих.
• 14. децембар — Делегати савезне скупштине изненађени повећањем буџета за војску од 22 милијарде динара (око 350 милиона долара).
• 14 —19. децембар — Светско јуниорско клизачко првенство одржано у новоизграђеној Зетри у Сарајеву.
• 19. децембар — Трагедија у Такои, Венецуела: приликом претакања лож-уља за електрану дошло до експлозије, 160 мртвих.
• 21. децембар — Никарагванска револуција: ступио на снагу Боландов амандман, први од три акта Kонгреса САД којима се ограничава или забрањује помоћ контрашима у борби против сандинистичке владе (биће изигран у Иран-Kонтра афери 1985).
• 23. децембар — Оружани конфликт у Перуу: регион Аyацучо стављен под контролу војске.
• 25. децембар — Поплаве око Саве и њених притока, као и Kрке код Kнина.

• 1. јануар — Давид Налбандијан, аргентински тенисер^[2]
• 4. јануар — Холи Стивенс, америчка порнографска глумица, модел и списатељица (прем. 2012)^[3]
• 5. јануар — Јаница Костелић, хрватска алпска скијашица^[4]
• 6. јануар — Гилберт Аринас, амерички кошаркаш^[5]
• 6. јануар — Еди Редмејн, енглески глумац^[6]
• 7. јануар — Лорен Кохан, америчко-британска глумица^[7]
• 9. јануар — Кетрин, принцеза од Велса, супруга је Вилијама, принца од Велса.^[8]
• 11. јануар — Урош Мирковић, српски кошаркаш^[9]
• 12. јануар — Пол-Анри Матје, француски тенисер^[10]
• 12. јануар — Немања Супић, босанскохерцеговачки фудбалски голман^[11]
• 13. јануар — Рут Вилсон, енглеска глумица^[12]
• 13. јануар — Гиљермо Корија, аргентински тенисер
• 14. јануар — Виктор Валдез, шпански фудбалски голман^[13]
• 15. јануар — Бенџамин Агосто, амерички клизач^[14]
• 15. јануар — Емина Јаховић, српска поп-фолк певачица^[15]
• 17. јануар — Двејн Вејд, амерички кошаркаш^[16]
• 21. јануар — Никола Маи, француски тенисер^[17]
• 24. јануар — Клаудија Хајл, аустријска џудисткиња (прем. 2011)^[18]
• 25. јануар — Никола Оташевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 26. јануар — Бранко Радаковић српски редитељ, глумац, рок музичар и мултимедијални уметник (прем. 2018)^[19]
• 28. јануар — Омар Кук, америчко-црногорски кошаркаш^[20]
• 31. јануар — Елена Папаризу, грчка певачица^[21]

• 5. фебруар — Славиша Павловић, српски писац
• 6. фебруар — Бојан Ђорђић, шведски фудбалер српског порекла^[22]
• 6. фебруар — Алис Ив, енглеска глумица^[23]
• 7. фебруар — Микаел Пјетрус, француски кошаркаш^[24]
• 11. фебруар — Натали Дормер, енглеска глумица^[25]
• 11. фебруар — Кристијан Мађо, италијански фудбалер^[26]
• 12. фебруар — Драган Станчић, српски фудбалер^[27]
• 15. фебруар — Никола Мијаиловић, српски фудбалер^[28]
• 16. фебруар — Милица Дабовић, српска кошаркашка репрезентативка
• 16. фебруар — Лупе Фијаско, амерички хип-хоп музичар
• 17. фебруар — Адријано Леите Рибеиро, бразилски фудбалер^[29]
• 21. фебруар — Далма Бенедек, српска кајакашица мађарског порекла
• 22. фебруар — Џена Хејз, америчка порнографска глумица, режисерка и модел^[30]
• 23. фебруар — Катерина Михалицина, украјинска књижевница и преводитељка^[31]
• 25. фебруар — Лена Ковачевић, српска музичарка
• 25. фебруар — Флавија Пенета, италијанска тенисерка^[32]
• 26. фебруар — Ли На, кинеска тенисерка^[33]
• 27. фебруар — Маја Манџука, српска глумица^[34]
• 27. фебруар — Омар Томас, амерички кошаркаш

• 2. март — Кевин Курањи, немачко-бразилски фудбалер^[35]
• 3. март — Џесика Бил, америчка глумица^[36]
• 3. март — Рафа Мартинез, шпански кошаркаш^[37]
• 9. март — Мирјана Лучић, хрватска тенисерка^[38]
• 11. март — Тора Берч, америчка глумица^[39]
• 14. март — Капри Кавани, канадска порнографска глумица^[40]
• 14. март — Благота Секулић, црногорски кошаркаш^[41]
• 20. март — Томаш Кушчак, пољски фудбалер^[42]
• 26. март— Микел Артета, шпански фудбалер и фудбалски тренер
• 26. март — Христина Поповић, српска глумица^[43]
• 30. март — Филип Мексес, француски фудбалер^[44]
• 31. март — Сергеј Лишчук, украјински кошаркаш^[45]

• 2. април — Марко Амелија, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[46]
• 2. април — Давид Ферер, шпански тенисер^[47]
• 3. април — Софија Бутела, француско-алжирска глумица, модел и плесачица^[48]
• 3. април — Коби Смалдерс, канадска глумица и модел^[49]
• 5. април — Хејли Атвел, енглеска глумица^[50]
• 5. април — Лејси Дувал, америчка порнографска глумица^[51]
• 13. април — Јелена Николић, српска одбојкашица^[52]
• 15. април — Сет Роген, канадски глумац и певач^[53]
• 16. април — Борис Дијао, француски кошаркаш^[54]
• 16. април — Џина Карано, америчка глумица, фитнес модел и такмичарка у мешовитим борилачким вештинама^[55]
• 20. април — Јанис Блумс, летонски кошаркаш^[56]
• 22. април — Кака, бразилски фудбалер^[57]
• 24. април — Кели Кларксон, америчка музичарка^[58]
• 24. април — Бојан Миладиновић, српски фудбалер^[59]
• 28. април — Милутин Алексић, српски кошаркаш^[60]
• 28. април — Крис Кејман, немачко-амерички кошаркаш
• 29. април — Марија Каран, српска глумица^[61]
• 30. април — Кирстен Данст, америчка глумица^[62]

• 1. мај — Џејми Дорнан, северноирски глумац, модел и музичар^[63]
• 1. мај — Томи Робредо, шпански тенисер^[64]
• 1. мај — Даријо Срна, хрватски фудбалер^[65]
• 3. мај — Ребека Хол, енглеска глумица^[66]
• 6. мај — Миљан Мрдаковић, српски фудбалер (прем. 2020)^[67]
• 11. мај — Кори Монтит, канадски глумац и певач (прем. 2013)^[68]
• 15. мај — Сегундо Кастиљо, еквадорски фудбалер^[69]
• 15. мај — Џесика Сута, америчка певачица, плесачица и глумица^[70]
• 16. мај — Лукаш Кубот, пољски тенисер^[71]
• 17. мај — Тони Паркер, француски кошаркаш^[72]
• 20. мај — Петр Чех, чешки фудбалер^[73]
• 26. мај — Моник Александер, америчка порнографска глумица и модел^[74]

• 1. јун — Жистин Енен, белгијска тенисерка^[75]
• 3. јун — Јелена Исинбајева, руска атлетичарка (скок мотком)^[76]
• 4. јун — Драгана Томашевић, српска атлетичарка (бацање диска)^[77]
• 5. јун — Звјездан Мисимовић, босанскохерцеговачки фудбалер^[78]
• 7. јун — Вукашин Мандић, српски кошаркаш^[79]
• 8. јун — Нађа Петрова, руска тенисерка^[80]
• 15. јун — Душан Анђелковић, српски фудбалер^[81]
• 21. јун — Вилијам, принц од Велса, престолонаследник Уједињеног Краљевства од 2022.
• 22. јун — Хамад ел Монташари, фудбалер Саудијске Арабије^[82]
• 24. јун — Наташа Душев-Јанић, мађарска кајакашица^[83]
• 25. јун — Михаил Јужни, руски тенисер^[84]
• 29. јун — Лили Рејб, америчка глумица^[85]
• 30. јун — Лизи Каплан, америчка глумица^[86]

• 1. јул — Хилари Бартон, америчка глумица^[87]
• 4. јул — Хана Харпер, енглеска порнографска глумица и редитељка^[88]
• 5. јул — Алберто Ђилардино, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 5. јул — Бено Удрих, словеначки кошаркаш^[89]
• 8. јул — Софија Буш, америчка глумица^[90]
• 8. јул — Хаким Ворик, амерички кошаркаш^[91]
• 10. јул — Хектор Паез, колумбијски бициклиста^[92]
• 15. јул — Јован Копривица, српски кошаркаш^[93]
• 18. јул — Пријанка Чопра, индијска глумица, певачица и модел, Мис света (2000)^[94]
• 19. јул — Џаред Падалеки, амерички глумац^[95]
• 23. јул — Пол Весли, амерички глумац, редитељ и продуцент
• 24. јул — Елизабет Мос, америчка глумица^[96]
• 24. јул — Ана Паквин, новозеландско-канадска глумица^[97]
• 25. јул — Марко Бркић, српски кошаркаш^[98]
• 25. јул — Бред Ренфро, амерички глумац (прем. 2008)^[99]
• 29. јул — Перо Антић, македонски кошаркаш^[100]
• 29. јул — Алисон Мак, америчка глумица^[101]
• 29. јул — Катарина Марковић, српска глумица^[102]
• 31. јул — Марк Лопез, шпански тенисер^[103]

• 3. август — Виктор Хрјапа, руски кошаркаш
• 6. август — Кевин Ван Дер Перен, белгијски клизач
• 7. август — Аби Корниш, аустралијска глумица^[104]
• 7. август — Василис Спанулис, грчки кошаркаш
• 13. август — Себастијан Стен, румунско-амерички глумац^[105]
• 16. август — Кам Жиганде, амерички глумац^[106]
• 20. август — Никола Лепојевић, српски кошаркаш^[107]
• 22. август — Живко Гоцић, српски ватерполиста^[108]
• 24. август — Жозе Босингва, португалски фудбалер^[109]
• 28. август — Тијаго Мота, италијанско-бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[110]
• 29. август — Карлос Делфино, аргентински кошаркаш^[111]
• 29. август — Предраг Сикимић, српски фудбалер^[112]
• 30. август — Енди Родик, амерички тенисер
• 31. август — Пепе Рејна, шпански фудбалски голман^[113]

• 12. септембар — Зоран Планинић, хрватски кошаркаш^[114]
• 12. септембар — Вања Удовичић, српски ватерполиста и политичар
• 13. септембар — Миха Зупан, словеначки кошаркаш^[115]
• 13. септембар — Нене, бразилски кошаркаш^[116]
• 19. септембар — Едуардо дос Реис Карваљо, португалски фудбалер^[117]
• 22. септембар — Александра Јерков, српска политичарка
• 22. септембар — Били Пајпер, енглеска глумица и музичарка^[118]
• 23. септембар — Шајла Стајлз, канадска порнографска глумица (прем. 2017)^[119]
• 27. септембар — Лил Вејн, амерички хип хоп музичар^[120]
• 28. септембар — Андерсон Варежао, бразилски кошаркаш
• 28. септембар — Емека Окафор, амерички кошаркаш^[121]
• 29. септембар — Милош Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[122]

• 2. октобар — Тајсон Чандлер, амерички кошаркаш^[123]
• 6. октобар — Александар Ћапин, словеначки кошаркаш^[124]
• 7. октобар — Џермејн Дефо, енглески фудбалер^[125]
• 7. октобар — Роби Џинепри, амерички тенисер^[126]
• 10. октобар — Јасер ел Катани, фудбалер Саудијске Арабије^[127]
• 10. октобар — Ден Стивенс, енглески глумац^[128]
• 13. октобар — Ијан Торп, аустралијски пливач^[129]
• 16. октобар — Алан Андерсон, амерички кошаркаш^[130]
• 16. октобар — Ентони Мајлс, амерички кошаркаш
• 20. октобар — Хосе Акасусо, аргентински тенисер^[131]
• 20. октобар — Ана Михајловски, српска ТВ водитељка^[132]
• 20. октобар — Лоренс Робертс, амерички кошаркаш
• 21. октобар — Џејмс Вајт, амерички кошаркаш
• 23. октобар — Александар Луковић, српски фудбалер^[133]
• 28. октобар — Чедомир Витковац, српски кошаркаш^[134]
• 28. октобар — Мет Смит, енглески глумац^[135]
• 29. октобар — Ахмед ел Шара, сиријски револуционар, војсковођа и политичар
• 30. октобар — Клеманс Поези, француска глумица и модел^[136]

• 2. новембар — Предраг Прокић, српски бициклиста
• 3. новембар — Борис Пашански, српски тенисер^[137]
• 12. новембар — Ен Хатавеј, америчка глумица и певачица^[138]
• 16. новембар — Амаре Стодемајер, амерички кошаркаш
• 20. новембар — Јована Николић, српска певачица
• 23. новембар — Асафа Пауел, јамајкански атлетичар (спринтер)^[139]
• 27. новембар — Александар Кержаков, руски фудбалер и фудбалски тренер^[140]
• 28. новембар — Леандро Барбоса, бразилски кошаркаш^[141]
• 30. новембар — Елиша Катберт, канадска глумица и модел^[142]

• 3. децембар — Микаел Есјен, гански фудбалер^[143]
• 4. децембар — Невена Аџемовић, српски модел, певачица и политичарка
• 5. децембар — Марија Омаљев Грбић, хрватска глумица
• 5. децембар — Кери Хилсон, америчка музичарка и глумица^[144]
• 6. децембар — Алберто Контадор, шпански бициклиста^[145]
• 8. децембар — Ники Минаж, америчка хип хоп музичарка, глумица и модел^[146]
• 9. децембар — Тамила Абасова, руска бициклисткиња^[147]
• 12. децембар — Дмитриј Турсунов, руски тенисер^[148]
• 15. децембар — Чарли Кокс, енглески глумац^[149]
• 15. децембар — Милош Михајлов, српски фудбалер^[150]
• 17. децембар — Стефан Лазме, габонски кошаркаш^[151]
• 23. децембар — Беатрис Луенго, шпанска глумица, певачица и плесачица^[152]
• 25. децембар — Владимир Ђорђевић, српски фудбалер^[153]
• 26. децембар — Дејвид Логан, америчко-пољски кошаркаш
• 29. децембар — Марко Баша, црногорски фудбалер^[154]
• 29. децембар — Алисон Бри, америчка глумица, продуценткиња и сценаристкиња^[155]
• 30. децембар — Кристин Крук, канадска глумица и продуценткиња^[156]

• 2. јануар — Виктор Фонтан, француски бициклиста (*1892)
• 25. јануар — Михаил Суслов, совјетски политичар

• 29. март — Карл Орф, немачки композитор (*1895)

• 11. април — Александар М. Леко, српски хемичар (*1890)

• 2. мај — Василиј Чујков, маршал Совјетског Савеза
• 17. мај — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар (*1908)

• 11. јул — Меша Селимовић, српски и југословенски књижевник (*1910)^[157]

• 12. август — Хенри Фонда, амерички глумац (*1905)^[158]
• 21. август — Мирко Рачки, хрватски сликар (*1879)
• 29. август — Ингрид Бергман, америчка глумица (*1915)^[159]

• 11. септембар — Јован Миладиновић, југословенски фудбалер (*1939)^[160]
• 14. септембар — Грејс Кели, принцеза од Монака и америчка глумица (*1929)^[161]
• 21. септембар — Иван Баграмјан, маршал Совјетског Савеза

• 16. октобар — Јаков Готовац, хрватски композитор (*1895)

• Физика — Кенет Г. Вилсон
• Хемија — Арон Клуг
• Медицина — Сун Бергстром, Бенгт И. Самуелсон и Џон Р. Вејн
• Књижевност — Габријел Гарсија Маркес
• Мир — Алва Мирдал (Шведска) и Алфонсо Гарсија Роблес (Мексико)
• Економија — Џорџ Стиглер (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума