Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
2013 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2013. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Група Срба ухапшена у Грачаници, жале се да су били злостављани.
• 9. јануар — Експлозија испод теретног воза код Подсуседа, два дана касније и на аутобуској станици у Стењевцу - осумњичени повређен.
• 11. јануар — Операција Сервал: Француска војска је започела петомесечну војну операцију у рату у Малију са циљем уклањања исламистичких и сепаратистичких побуњеника у северном Малију.
• 14. јануар — Експлозијом уништен споменик припадницима Армије БиХ у Мостару.
• 16. јануар — 39 страних радника и један чувар су погинули у талачкој кризи у постројењу за вађење природног гаса у Алжиру.
• 16. јануар — Премијер Хрватске Зоран Милановић у својој првој посети Београду.
• 19. јануар — Завршена талачка криза у Ин Аменасу, источни Алжир - убијено 29 милитаната, страдало и бар 49 страних талаца.
• 20. јануар — У Прешеву уклоњен споменик припадницима ОВПМБ, следе рушења српских надгробних споменика на Косову.
• 22. јануар — Парламентарни избори у Израелу, тесна већина за премијера Бенјамина Нетанјахуа.
• 23. јануар — Британски премијер Дејвид Камерон најавио референдум о изласку из ЕУ до 2017, ако конзервативци победе на следећим изборима.
• 25. јануар — Нереди у Порт Саиду након осуде 21 навијача на смрт због прошлогодишњих нереда на стадиону - у протестима гине 29 особа; ово се надовезује на крваве нереде у Суецу поводом годишњице револуције, председник Морси уводи ванредно стање у три провинције 27. 1..
• 25. јануар — Министар без портфеља у Влади Србије Сулејман Угљанин и први потпредсједник Владе Александар Вучић усагласили су и потписали коалиционi споразум, шест месеци након што је тај документ добио начелну сагласност свих странака које чине Владу Србије.^[1]
• 26. јануар — Милош Земан је први директно изабрани председник Чешке.
• 27. јануар — Пожар у ноћном клубу у јужном бразилском граду Санта Мариа, најмање 231 погинули.
• 27. јануар — Новак Ђоковић трећи пут заредом освојио Аустралиан Опен.

• 2. фебруар — Антисрпски протести у Вуковару против увођења ћириличних натписа.
• 2. фебруар — Афера због састанака премијера Србије Ивице Дачића са чланом Шарићевог клана.
• 6. фебруар — У Бриселу први сусрет лидера Србије и Kосова Томислава Николића и Атифете Јахјаге.
• 6. фебруар — У Тунису убијен секуларни политичар Чокри Белаид, што изазива нереде.
• 11. фебруар — Папа Бенедикт XVI објавио да напушта положај из здравствених разлога.
• 12. фебруар — Северна Kореја извела трећу нуклеарну пробу.
• фебруар - Скандал у УK и другим земљама ЕУ са коњским месом означеним као говедина; у еx-Yу региону повећан ниво афлатоксина у млеку.
• 15. фебруар — Астероид 2012 DA14 је прошао рекордно близу Земље. — У граду Чељабинск 1491 особа је повређена пуцањем стакала које је изазвао пад метеорита.
• 15. фебруар — Афера "Снимак" у Црној Гори: ДПС користи буџетска средства за запошљавање својих чланова и повећање броја гласова

• 18. фебруар — Скупови у више црногорских градова поводом убиства два брата у Бару.
• 20. фебруар — Бугарска влада Бојка Борисова дала оставку након протеста због поскупљења струје.
• 24. фебруар — 85. додела Оскара: најбољи филм је Арго, три награде од седам номинација, Лифе оф Пи чет

• 28. фебруар — Папа Бенедикт XVI се повукао са места римског папе.

* — Хашки трибунал ослободио свих оптужби и пустио на слободу бившег генерала Војске Југославије, Момчила Перишића

• 13.март — Папска конклава 2013: изабран аргентински кардинал Јорге Марио Бергоглио под именом папа Фрањо - први ваневропски папа од Сиријца Гргура III. (731-741), први из западне и јужне хемисфере, први језуит.
• 14.март — Си Ђинпинг, шеф КПК, потврђен за председника НР Кине након Ху Ђинтаоа; сутрадан за премијера потврђен Ли Кећанг, након Вен Ђиабаоа.
• 16. март — Гвајана је признала Косово.
• 17.март — Код Кистања нападнути ученици Богословије „Света три Јерарха” у манастиру Крка.
• 19.март — Кипарски парламент одбацио непопуларни предлог за једнократни порез на банкарске улоге, део пакета баил-оут-а од ММФ и ЕУ вредног 10 милијарди еура (касније оптерећени само депозити преко €100.000).
• 22.март — Квалификације за Светско првенство у фудбалу у Бразилу 2014: Хрватска - Србија 2:0.
• 24.март — Побуњеници Селека у Централноафричкој Републици заузели главни град Бангуи - Франсоис Бозизе бежи а за председника се проглашава Мишел Џотодија.
• 28. март — У 20.43.20 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Павел Виноградов и Александар Мисуркин из Роскосмоса и Кристофер Касиди из Насе.
• 29. март — Клизиште заробило 83 особе у руднику Гјама на Тибету.^[2]

• 7. април — Антисрпски протести против ћирилице у Загребу.
• 9. април — Масакр у Великој Иванчи: Љ. Б. (60) убио на спавању 13 особа из породице и суседства у селу близу Младеновца.
• 12. април — Митинг "Стоп разбијању Србије" у Новом Саду поводом предложене Декларације о заштити уставних и законских права Војводине.
• 14. април — Председнички избори у Венецуели: Чавезов наследник Ницолас Мадуро победио са 50,78% гласова.
• 15. април — Бомбашки напад на Бостонски маратон, троје погинулих.
• 17. април — У Сегедину нападнути политичар Чедомир Јовановић и његови пријатељи од стране режимских хулигана. Теже повређен Срђан Ћешић.
• 17. април — Србија добила статус посматрача у ОДКБ.
• 19. април — У Бриселу парафиран Први споразум о принципима нормализације односа између Београда (Србија) и Приштине (Косово).
• 22. април — Синод СПЦ усвојио оставку епископа зворничко-тузланског Василија Kачавенде.
• 24. април — 1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу.
• 26. април — Ухапшен председник ФБиХ Живко Будимир под оптужбом за примање мита, као и још 18 особа (акције Патриот, Правда и Меморy).
• 29. април — Председник Србије Томислав Николић изразио је на БХТ1 жаљење због свих злочина почињених над Бошњацима. Николић се извинио грађанима БиХ "због свих злочина које су починили Срби из његове државе током рата". "Ја клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа починио било који појединац из нашег народа", казао је Николић. Он је истакао да "све што се дешавало у рату у бившој Југославији има карактеристике геноцида".^[3]
• 29. април — Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић боравио је у званичној посети Хрватској. Вучић је у Загребу разговарао са хрватским председником Ивом Јоспиовићем о билатералним односима, као и о евроинтеграцијама Србије.^[4]
• 30. април — Краљица Беатрикс од Холандије абдицирала и престо препустила свом најстаријем сину Вилему-Александру

• 5. мај — Израелски ракетни удар у близини Дамаска.
• 6. мај — На Kосову ухапшен "нарко-бос" Насер Kељменди.
• 6. мај — Три жене у Кливланду ослобођене након деценијског заточеништва.
• 8. мај — Алекс Фергусон објавио да се повлачи с чела ФК Манчестер јунајтед, после 26 година и 38 трофеја.
• 11. мај — Избори у Пакистану за први цивилни пренос власти у историји земље, највише гласова за партију бившег премијера Наваза Шарифа (поново премијер од 5. 6.).
• 11. мај — У турском месту Реyханли на сиријској граници две ауто-бомбе односе најмање 46 живота.
• 15. мај — Ерупција вулкана Попокатепетл у Мексику
• 15. мај — Првостепене пресуде "стечајној мафији" пред Специјалним судом у Београду: од 34 оптужена 16 осуђено на казне од једне до девет година.
• 17. мај — Француски председник потписао закон којим су омогућени истосполни бракови.
• 14 — 18. мај — Еуросонг 2013. у Малмеу, Шведска - победа данске представнице Емелие де Форес.
• 22. мај — Премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи постигли начелни договор о примени Бриселског споразума.
• 24. мај — Председници Србије и Русије Томислав Николић и Владимир Путин потписали у Сочију Декларацију о стратешком партнерству.
• 26. мај — На Опленцу сахрањени пренети остаци краља Петра II, краљица Марије и Александре и краљевића Андреја.
• 28. мај — У 20.31.24 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Фјодор јурчихин из Роскосмоса, Карен Најберг из Насе и Лука Пармитано из агенције Еса.
• 29. мај — Првостепена пресуда челницима Херцег-Босне пред Хашким трибуналом: Јадранко Прлић 25 година, Бруно Стојић, Миливој Петковић и Слободан Праљак по 20, Валентин Ћорић 16 и Берислав Пушић 10 година.
• 29. мај — Танзанија је признала Косово.
• 30. мај — Хашки трибунал ослободио свих оптужби Јовицу Станишића и Франка Симатовића.
• 30. мај — У међународној полицијској акцији у Србији, Хрватској, БиХ, Црној Гори и Холандији, ухапшено је више особа због шверца кокаина из Јужне Америке у Европу.^[5]

• 1. јун — Торнадо погодио Оклахому.
• 1. јун — Финале европског ватерполо Финал Фоур-а у Београду: Црвена звезда - Југ 8:7.
• 5. јун — Сиријска војска уз помоћ либанског Хезболаха заузела Ал-Кусаyр након тронедељне опсаде.
• 6/7. јун — Протест због матичних бројева блокирао зграду Параламентарне скупштине БиХ.
• 11. јун — Јемен је признао Косово.
• 11. јун — Грчка влада привремено угасила јавни сервис ЕРТ.
• 12. јун — Велики пожар у постројењу за прераду перади у Дехуи-у, у конеској провинцији Ђилин, убивши најмање 119 људи и повредивши више од 54.^[6]
• 14. јун — Отворен мост Видин-Калафат на коридору IV.
• 14. јун — Агрокор купује 53,12% Мерцатора.
• 14. јун — На иранским председничким изборима у првом кругу побеђује клерик Хасан Рохани, описан као умерен.
• 19. јун — У Црној Гори, општина Петњица је издвојена из Берана.
• 23. јун — Едвард Сноуден, разоткривач програма ПРИСМ, долетео из Хонг Конга у Москву.
• 23. јун — Парламентарни избори у Албанији, победа опозиционог Савеза за европску Албанију Еди Раме.
• 23. јун — Румунски аутобус слетео у кањон реке Мораче, 18 погинулих.
• 24. јун — Бивши италијански премијер Силвио Берлускони је проглашен кривим због злоупотребе власти и секса са малолетном проститутком и осуђен на седам година затвора.
• 24. јун — У Србији поништена мала матура због проваљеног теста из математике.
• 26. јун — Египат је признао Косово.
• 29. јун — Салвадор је признао Косово.

• 1. јул — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.

• 14. јун — Хрватски Агрокор купује 53,12% Меркатора.
• 14. јун — На иранским председничким изборима у првом кругу побеђује клерик Хасан Роухани, описан као умерен.
• 18. јул — Александар Митровић, син Жељка Митровића, је прегазио 17-огодишњу девојку Андреју Бојанић на пешачком прелазу. Прошавши кроз црвено светло, побегао је са места несреће.
• 19. јун — У Црној Гори, општина Петњица је издвојена из Берана.
• 22. јул — Рођен Принц Џорџ од Кембриџа, члан Британске краљевске породице, син принца Вилијама и Кетрин Мидлтон
• 23. јун — Едвард Сноуден, разоткривач програма ПРИСМ, долетео из Хонг Конга у Москву.
• 23. јун — Парламентарни избори у Албанији, победа опозиционог Савеза за европску Албанију Еди Раме.
• 23. јун — Румунски аутобус слетео у кањон Мораче, 18 погинулих.
• 24. јун — У Србији поништена мала матура због проваљеног теста из математике.
• 24. јул — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

• 1. август — Етихад Ервејс представио нову компанију Ер Србија (бивши Јат Аирвејс) и потписао уговор са владом Србије (лети од следећег октобра).
• 1. август —  УЕФА Еуро У-19 у Литванији: Србија прва.
• 1. август — Трговински Споразум о придруживању између ЕУ и Централне Америке привремено се примењује од 1. августа 2013. са Хондурасом, Никарагвом и Панамом, од 1. октобра са Костариком и Ел Салвадором, а од 1. децембра са Гватемалом. Смањује царине и повећава ефикасност царинских поступака.^[7]
• 3. август — Роберт Мугабе добио осми мандат председника Зимбабвеа на изборима оспорене регуларности.
• 8. август — Кина одобрила кредит Влади Србије од 334 милиона долара за Коридор 11.^[8]

• 14. август — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.
• 25. август — Влада Србије донела је решење којим је први потпредседник владе Александар Вучић именован за председника Комитета за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, а Млађан Динкић за заменика председника^[9].
• 29. август — Хашки трибунал ослободио бившег генерала ВЈ Драгољуба Ојданића након одслуживања две трећине казне
• 30. август — Хашки трибунал ослободио бившег председника Народне Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника након одслуживања две трећине казне

• 1. септембар — Ступио је на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и Србије.
• 5. септембар — Састанак групе Г20 индустријски развијених земаља у Санкт Петербургу
• 9. септембар — Парламентарни избори у Норвешкој 2013.
• 13. септембар — Нови министар привреде у Влади Ивице Дачића Саша Радуловић, одмах по преузимању функције затражио је смену већине директора јавних предузећа и републичких агенција из свог ресора.
• 24. септембар — Тајланд је признао Косово.
• 25. септембар — У 20.58.50 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Олег Котов и Сергеј Ризански из Роскосмоса и Мајкл Хопкинс из Насе.
• 28. септембар — Одржана је парада поноса у 10 часова у београдском парку Мањеж.^[10]

• 6. октобар — У Нишу одржана централна прослава 1700-годишњице Миланског едикта, Свету литургију служио патријарх цариградски Вартоломеј, уз саслужење поглавара и представника православних цркава.
• 6. октобар — Из побуњеничких положаја у предграђу Дамаска, гранатиран је највећи хришћанси крај града познат као Аса, у коме се налази и црква Антиохијске патријаршије. У нападу је погинуло 8, а повређено 24 особе. Већина жртава су хришћани, јер је напад извршен у време када су у храмовима вршена богослужења.
• 7. октобар — Освештана Саборна црква у Подгорици, највећа у Црној Гори.
• 16. октобар — Председник Хрватске Иво Јосиповић у званичној посјети Београду.
• 18. октобар — Случај "тајанствене девојчице" Марије, пронађене два дана раније у ромском насељу грчке Фарсале - због светле пути се мислило да је отета, али је заправо из бугарске ромске породице.
• 23. октобар — Објављено да је америчка НСА прислушкивала мобилни телефон канцеларке Ангеле Меркел, због сумњи за везе са Русима.
• 26. октобар — Први лет компаније Аир Сербиа - за Абу Даби.
• 27. октобар — На председничким изборима у Грузији победио Георги Маргвелашвили, савезник Бидзине Иванишвилија.
• 29. октобар — Отворен железнички тунел Мармараy испод Босфора.

• 3. новембар — Локални избори на Косову. У северној Косовској Митровици на неким местима разбијене гласачке кутије (гласање се понавља 17. 11.).
• 3. новембар — Хибридно помрачење Сунца: прстенасто на почетку изнад западног Атлантика, затим тотално изнад остатка Атлантика и Африке.
• 4. новембар — Градско веће Вуковара избацило одредбу о двојезичности (противно државном закону) и укинуло ћирилицу.
• 5. новембар — Из Индије лансирана Мисија Марсовог орбитера, неформално названа Мангалијан.
• 7. новембар — У 04.14.15 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Михаил Тјорин из Роскосмоса, Ричард Мастракио из Насе и Коичи Ваката из агенције JAXA.
• 8. новембар — Супертајфун Хаиyан/Јоланда, један од најјачих забележених (брзина ветра 87 м/с с ударима до 104 м/с), погађа Филипине, нарочито град Таклобан и односи хиљаде живота уз велико разарање.
• 9. новембар — Највећи зракоплов на свијету Антонов Ан-225 слетио у Загреб како би превезао "Кончаров" трансформатор од 140 тона на Филипине.
• 10. новембар — Милунка Савић пренесена у Алеју великана 40 година након смрти.
• 10 - 11. новембар — Невреме у Хрватској, на Крчком мосту забележен удар буре од 220 км/х (61 м/с).
• 12. новембар — Ухапшен Надан Видошевић, предсједник Хрватске привредне коморе.
• 15. новембар — У Триполију дошло до сукоба грађана и оружане милиције, преко 40 мртвих.
• 18. новембар — Лансирана НАСА-ина мисија истраживања Марса МАВЕН.
• 18. новембар — Вуковарски скандал - председници Републике Хрватске Иво Јосиповић, Хрватског сабора Јосип Леко и Владе Зоран Милановић, су спријечени на путу према одавању почасти жртвама Вуковара. Блокаду је извршио Стожер за обрану хрватског Вуковара.
• 20. новембар — На наредним парламентарним и покрајинским изборима Српски покрет обнове пружиће безрезервну подршку Српској напредној странци, најавио лидер СПО Вук Драшковић.^[11]
• 21. новембар — Украјина суспендовала преговоре о трговачкој асоцијацији са ЕУ (условљавано пуштањем Јулије Тимошенко из затвора) - долази до вишедневних протеста (Евромајдан).
• 21. новембар — У рушењу крова супермаркета у Риги погинуле 54 особе.
• 23. новембар — НР Кина успоставила Идентификациону зону ваздушне одбране у Источном кинеском мору.
• 24. новембар — Званични почетак радова на гасоводу Јужни ток у Србији код Шајкаша.
• 24. новембар — Ирански нуклеарни програм: у Женеви постигнут привремени шестомесечни споразум Ирана и шест сила - делимично попуштање санкција у замену за ограничено обогаћивање уранијума.
• 27. новембар — Италијански Сенат избацио Силвија Берлусконија из парламента због осуде за пореску превару.
• 29. новембар — Трећи самит Источног партнерства у Вилниусу: Грузија и Молдавија парафирале споразум о асоцијацији са ЕУ (Јерменија и Украјина раније одустале).

• 1. децембар — На предлог Владе Србије у договору са ММФ-ом уведена је забрана запошљавања у јавном сектору у Србији, која је дугорочно довела до негативних последица у раду државних органа.^[12]
• 8. децембар — Европско првенство у кросу 2013. одржано у Београду
• 9. децембар — Владимир Цвијан је најавио да ће се кандидидовати за председника СНС.^[13]

• 12. децембар — Погубљен Јанг Сунг-Тек, Kим Јонг-Унов теча, за кога се мислило да је број 2 у режиму Северне Kореје.
• 13. децембар — Снежна олуја у Јерусалиму, снег пао и у Kаиру, невоља за сиријске избеглице у Либану.
• 16. децембар — Јужни Судан: након сукоба председника Kира и бившег потпредседника Мацхара долази до борби између народа Динка и Нуер, → Грађански рат у Јужном Судану односи стотине хиљада мртвих у борбама и ратним околностима.
• 17. децембар — Састанак Путин - Јанукович у Москви: Русија ће смањити цену гаса за трећину и купити украјинских обвезница за 15 милијарди долара (протести "Евромајдан" и даље трају).
• 17. децембар — Ангела Меркел започиње трећи канцеларски мандат, сада на челу велике коалиције са СПД.
• 17. децембар — МУП Србије, по налогу тужилаштва извршио је инспекцијски надзор силоса породичне фирме посланика Марјана Ристичевића где се чувају робне резерве и том приликом утврдили да тамо недостаје око три хиљаде тона кукуруза из робних резерви. Процењује се да штета причињена држави износи око милион евра.^[14]
• 17. децембар — Kорупцијски скандал у Турској: притворено 47 особа, међу којима и синови тројице министара.
• 18. децембар — Савет министара ЕУ одлучио да 21. јануара почну преговори о чланству са Србијом (Европски савет потврђује два дана касније).
• 18. децембар — Амерички Систем федералних резерви одлучио да почне постепено смањивање економског стимулуса.
• 19. децембар — Лансирана европска свемирска опсерваторија Гаиа чији је циљ стварање 3Д каталога милијарду звезда.
• 20. децембар — Бивши руски тајкун Михаил Ходорковски пуштен из затвора председничким указом; наредних дана пуштене и преостале чланице Пуси Риота и активисти Гринписа.
• 29. децембар — Михаел Шумахер доживео несрећу на скијању након које се налази у дужој индукованој коми.
• 29 - 30. децембар — Терористички напади у Волгограду, на железничку станицу и тролејбус.
• 30. децембар — Владимир Цвијан је напустио СНС и поднео оставку на све страначке функције. Наставио је да делује као независни посланик све док му се мандат није завршио расписивањем ванредних избора у мају 2014. године.^[15]
• 30. децембар — ДР Kонго: присталице самопроглашеног пророка Паула Јосефа Мукунгубиле напале ТВ станицу, аеродром и војну базу у Kиншаси.
• 31. децембар — Група Исламска држава у Ираку и Шаму заузела делове Фалуџе и Рамадија у Ираку након повлачења ирачке војске која се јуче сукобљавала са сунитским племенским милицијама.

• 22. јул — Принц Џорџ од Кембриџа, члан Британске краљевске породице, син принца Вилијама и Кетрин Мидлтон

• 1. јануар — Слободан Ракитић, српски песник и политичар (*1940)^[16]
• 3. јануар — Чедомир Јанић, историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар (*1934)
• 4. јануар — Зоран Жижић, црногорски политичар и некадашњи премијер СРЈ (*1951)^[17]
• 5. јануар — Томас Дин, најстарија особа у Енглеској (*1902)
• 9. јануар — Џејмс М. Бјукенан, амерички економиста, добитник Нобелове награде (*1919)
• 14. јануар — Конрад Бејн, канадско-амерички глумац (*1923)^[18]
• 15. јануар — Маргарита од Бадена, прва супруга принца Томислава Карађорђевића (*1932)
• 18. јануар — Душан Дукић, географ, професор хидрологије и климатологије на Географском факултету Универзитета у Београду (*1923)
• 25. јануар — Франце Попит, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније (*1921)
• 26. јануар — Раде Булат, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије (*1920)

• 7. фебруар — Крсто Папић, југословенски и хрватски филмски редитељ црногорског порекла (*1933)^[19]
• 8. фебруар — Јосиф Татић, српски глумац (*1946)^[20]
• 13. фебруар — Мића Орловић, српски телевизијски и радио водитељ и новинар (*1934)^[21]
• 19. фебруар — Динко Туцаковић, српски филмски редитељ, сценариста и критичар (*1960)^[22]
• 24. фебруар — Тања Булатовић, српска књижевница, преводилац, новинарка и ратна репортерка (*1964)
• 25. фебруар — Милан Велимировић, српски проблемиста (*1952)
• 26. фебруар — Добривоје Тривић, југословенски фудбалер (*1943)^[23]

• 5. март — Уго Чавез, председник Венецуеле (*1954)^[24]
• 12. март — Клајв Бер, бубњар бенда Ајрон мејден (*1957)^[25]
• 19. март — Бранислав Бато Вуксановић, шансоњер из Херцег Новог (*1953)
• 26. март — Тибор Живковић, српски историчар (*1966)

• 3. април — Хамид Исљами, српски књижевник горанског порекла (*1959)
• 4. април — Роџер Иберт, амерички филмски критичар и сценариста (*1942)^[26]
• 6. април — Бигас Луна, шпански редитељ (*1946)^[27]
• 6. април — Вељко Деспотовић, српски и југословенски филмски и телевизијски сценограф (*1931)^[28]
• 8. април — Маргарет Тачер, британска политичарка и некадашња премијерка (*1925)^[29]

• 2. мај — Иван Турина, хрватски фудбалски голман (*1980)^[30]
• 2. мај — Џеф Ханеман, амерички гитариста (*1964)^[31]
• 4. мај — Кристијан де Дув, цитолог и биохемичар (*1917)
• 6. мај — Ђулио Андреоти, италијански политичар, (*1919)^[32]
• 7. мај — Мато Ерговић, хрватски глумац (*1927)^[33]
• 17. мај — Хорхе Рафаел Видела, војни диктатор (*1925)
• 24. мај — Антонио Пучадес Касанова, шпански фудбалер (*1925)^[34]

• 12. јун — Владимир Јевтовић, српски глумац и педагог (*1947)^[35]
• 12. јун — Џироемон Кимура, најстарији мушкарац у историји (*1897)

• 2. јул — Даглас Енгелбарт амерички проналазач (*1925)
• 5. јул — Џејмс Макубри најстарији мушкарац (*1901)
• 9. јул — Жељко Малнар, хрватски пустолов (*1944)^[36]
• 12. јул — Милорад Унковић српски економиста (*1945)^[37]
• 13. јул — Кори Монтит, канадски глумац (*1982)^[38]

• 8. август — Карен Блек, америчка глумица (*1939)^[39]
• 10. август — Ласло Чатари, ратни злочинац (*1915)
• 18. август — Деже Ђармати, мађарски ватерполиста (*1927)
• 19. август — Мирко Ковач, српски писац (*1938)^[40]
• 24. август — Џули Харис, америчка глумица (*1925)^[41]

• 2. септембар — Фредерик Пол, амерички писац (*1919)
• 24. септембар — Слава Иванчевић, наводно најстарија особа у Србији икад (*1894?)

• 3. октобар — Сергеј Белов, кошаркаш (*1944)^[42]
• 4. октобар — Во Нгујен Ђап, вијетнамскки генерал (*1911)
• 12. октобар — Јован Ристић, телевизијски редитељ (*1939)^[43]
• 16. октобар — Војислав Лубарда, српски књижевник (*1930)
• 20. октобар — Јованка Броз, супруга Јосипа Броза Тита (*1924)
• 23. октобар — Долорес Ламбаша, хрватска телевизијска, позоришна и филмска глумица (*1981)^[44]
• 27. октобар — Милутин Балтић, учесник НОР, хрватски политичар и народни херој Југославије. (*1920)
• 28. октобар — Александар Тијанић, српски новинар и директор Радио телевизије Србије (*1949)
• 29. октобар — Срђа Поповић, београдски адвокат (*1937)
• 30. октобар — Јанош Тот, српски глумац (*1961)^[45]
• 30. октобар — Калина Даниловић, наводно најстарија особа у Србији (*1900?)

• 2. новембар — Златко Црнковић, хрватски преводилац (*1931)
• 2. новембар — Миланко Реновица, друштвено-политички радник СФР Југославије (*1928)
• 10. новембар — Драгомир Чумић, српски глумац (*1937)^[46]
• 30. новембар — Пол Вокер, амерички глумац (*1973)^[47]

• 5. децембар — Нелсон Мандела, јужноафрички политичар (*1918)^[48]
• 15. децембар — Џоун Фонтејн, британско-америчка глумица (*1917)^[49]
• 19. децембар — Ружица Сокић, српска глумица (*1934)^[50]
• 23. децембар — Михаил Калашњиков , Конструктор оружја познат по пушци АК-47-„Калашњиков“ (*1919)
• 31. децембар — Љубомир Тадић, академик и члан САНУ (*1925)^[51]

• Физика — Питер Хигс и Франсоа Англер
• Хемија — Мартин Карплус, Мајкл Левит и Ериј Воршел
• Медицина — Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф
• Књижевност — Алис Манро
• Мир — Организација за забрану хемијског оружја (OPCW)
• Економија — Еуген Фама, Ларс Петер Хансен и Роберт Шилер

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума