Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1942 1943 1944 1945 1946 1947 1948
1945 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1945. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично преименована у Југословенску армију (ЈА), а Врховни штаб у Генералштаб.

• 2. јануар — У Москву стигла делегација владе Мађарске у циљу преговора о примирју са владама САД, Велике Британије и СССР-а. (Преговори су завршени 20. јануара потписивањем уговора о примирју.)
  • У Мађарској немачке снаге отпочеле шестодневну противофанзиву у правцу Естергона.
• 3. јануар — У Атини образована грчка коалициона влада са генералом Николасом Пластирасом на челу.
• 4. јануар — Председник владе Велике Британије Винстон Черчил упутио краљу Петру II Kарађорђевићу писмени захтев да без одлагања призна Београдски споразум (споразум Тито —Субашић од 2.XИ 1944. год.)
• 16. јануар — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.

• 17. јануар — Совјетске трупе и пољске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву
  • Влада Велике Британије одбацила предлог краља Петра II Карађорђевића: да сву законодавну власт врши избегличка влада у Лондону, као услов признавања споразума Тито — Субашић од 2. новембра 1944.
  • Јединице 1. белоруског фронта Црвене армије ослободиле Варшаву.
• 18. јануар — Избегличка влада краљевине Југославије решила да на себе преузме краљевску власт уколико краљ не прихвати предложено намесништво.
  • Председник владе Велике Британије Винстон Черчил одржао у Парламенту говор о британској политици према Италији, Југославији и Грчкој.

• 19. јануар — Црвена армија је ослободила Лођски гето.
• 20. јануар — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.
• 23. јануар — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.
• 27. јануар — Савезничке трупе ослободиле логор Аушвиц.
• 30. јануар — Немачки брод "Вилхелм Густлоф" потонуо у Балтичком мору - највећа поморска катастрофа у забележеној историји са 7,000-9,000 жртава.

• 4. фебруар — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
• 13. фебруар — Јединице Црвене армије, после тешких бојева, ослободиле Будимпешту.
  • Избегличка влада Републике Пољске у Лондону одбила да прихвати одлуке конференције у Јалти које се односе на источне границе са СССР-ом (Kерсонова линија).
  • Стотину британских бомбардера започело бомбардовање Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 35.000 људи.
• 16. фебруар — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија.
• 19. фебруар — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима.
• 23. фебруар — Опкољена немачка посада у Познању (у Пољској), после вишедневних жестоких борби, капитулирала пред јединицама Црвене армије.

• 1. март — Влада Републике Финске објавила рат Немачкој.

• 4. март — Совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату избила на Балтичко море.
  • Основано је спортско друштво Црвена звезда.
• 5. март — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн.
• 6. март — Одлуком НКОЈ о привременој забрани враћања колониста на њихова пријашња места живљења, познатој и као Одлука бр. 153, нове комунистичке власти забраниле су свим тзв. колонистима, претежно Србима, повратак на Косово, Метохију, Македонију и друге области из којих су током рата били прогнани.^[1]
  • Прва америчка армија заузела град Kелн (у Немачкој). Она је сутрадан заузела неоштећен мост код Итемагена и образовала мостобран на десној обали реке Рајне.
• 7. март — Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
  • Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
    • После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
• 9. март — Официри Јапанске царске војске су збацили власти Француске Индокине.
  • Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила.
• 11. март — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем.
  • У Јалти на Криму завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције који су ускладили војне планове за окончање Другог светског рата и договорили се о оснивању Уједињених нација.
• 14. март — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона.
• 22. март — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу.
• 23. март — Почела је битка на Рајни у Другом светском рату.
• 26. март — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.
• 29. март — У Сарајеву је по пресуди "Пријеког ратног суда стожерника Лубурића", стрељано 41 лице српске националности. Тог дана је на Маријин двору обешено још 55 Срба из Сарајева. Број жртава усташког терора Макса Лубурића над грађанима Сарајева од 18. фебруара до 4. априла 1945. износи најмање 783 лица.

• 3. април — Снаге америчке 3. армије заузеле град Kасел (у Немачкој).
  • Јединице Црвене армије заузеле град Винер Нојштат (у Аустрији).
• 4. април — У Италији отпочела офанзива савезничких снага ка Болоњи и Ферари.
• 4. април — Битка на Лијевчу пољу је сукоб који се одиграо од 4. априла до 6. априла између здружених усташко-домобранских снага с једне стране и четника с друге стране, недалеко од Бање Луке у Лијевчу пољу. Снагама НДХ је заповедао генерал Владимир Метикош, а четничким потпуковник Павле Ђуришић. Битка је завршена хрватском победом.
• 5. април — Совјетски Савез отказао пакт о ненападању са Јапаном.
• 6. април — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
• 7. април — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“.
• 11. април — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
• 12. април — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.
  • Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта.
• 13. април — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату ослободиле су Беч.
• 15. април — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
• 16. април — Јединице Црвене армије отпочеле офанзиву у правцу Берлина и Дрездена (у Немачкој).
• 22. април — Из концентрационог логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено.
• 23. април — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Захсенхаузен" и "Равензбрик".
• 25. април — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.

• 26. април — У Сан Франциску (у САД) отпочела са радом Kонференција Уједињених нација.
  • Друга британска армија заузела град Бремен (у Немачкој).
  • Јединице Црвене армије заузеле град Штетин (у Немачкој).
• 27. април — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.

• 29. април — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау.
  • Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника.
    • Снаге Нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој.
• 30. април — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
  • Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.

• 1. мај — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.
• 2. мај — Генерал Хелмут Вајдлинг, командант немачких трупа у Берлину је предао град совјетским војницима предвођеним маршалом Георгијем Жуковим, чиме је окончана битка за Берлин.
• 5. мај — Трупе САД ослободиле немачки нацистички концентрациони логор "Матхаузен".
• 7. мај — Немачки генерал Алфред Јодл је у Ремсу име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
• 8. мај — Фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о капитулацији Немачке и окончању Другог светског рата у Европи.
• 10. мај — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг.
• 13. мај — У области Фоче, Миљевине и Калиновика извршена је ликвидација око 22.000 ненаоружаних српских младића који су током 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у отаџбини. Починиоци злочна су били припадници СС Ханџар дивизије, а жртве ненаоружани српски младићи из Шумадије.
• 15. мај — Предајом немачких и колаборационистичких трупа окончан је Други светски рат у Југославији.
• 15. мај — Уредбом о планској расподели робе (објављен у „Службеном листу ДФЈ” бр. 32/45 15. маја 1945) уведен је систем државне контроле, усмеравања и нормираног снабдевања становништва током периода обнове и развоја. Уведено је надбевања преко тачкица и бонова за грађане.
• 16. мај — Масакр на Кочевском Рогу.
• 21. мај — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.

• 5. јун — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне.
• 9. јун — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело је Закон о конфискацији имовине и о извршењу конфискације, којим се принудно одузима, без накнаде, у корист државе целокупна имовина (потпуна конфискација) или тачно одређени део имовине (делимична конфискација) која је лична својина или лични удео у заједничкој имовини, као и сва имовинска права, свим лицима осуђеним на казну конфискације.
• 18. јун — Убијен је митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац, кога су комунисти претходно ухапсили у Словенији, одакле је пребачен Аранђеловац, гдје је мучен и убијен. Гроб му је до данас остао непознат. Његови посмртни остаци нису пронађени.
• 19. јун — Основана је државна комисија Разграничење Србије и Хрватске. На челу комисије је Милован Ђилас, а чланови су били Вицко Крстуловић (министар унутрашњих послова НР Хрватске), Милентије Поповић (министар унутрашњих послова НР Србије), Јован Веселинов, секретар ЈНОФ Војводине и Јерка Златарић, председник Окружног суда у Сомбору.
• 21. јун — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.
• 25. јун — Едвар­д Кар­де­љ упутио поруку Бо­ри­су Ки­дри­чу "Нај­ка­сни­је за три не­де­ље би­ће рас­пу­ште­ни су­до­ви на­ци­о­нал­не ча­сти. Вој­ни су­до­ви ће су­ди­ти са­мо вој­ним ли­ци­ма, све оста­ло пре­у­зе­ће ре­дов­ни су­до­ви. Би­ће про­гла­ше­на но­ва ам­не­сти­ја. Зна­чи, не­ма­те ни­ка­квог раз­ло­га да бу­де­те спо­ри у "чи­шће­њу" као што сте би­ли до са­да".^[2]
• 26. јун — Повеља Уједињених нација је потписана на Конференцији ОУН о међународним организацијама у Сан Франциску од стране 50 првобитних земаља чланица. Ступила је на снагу 24. октобра, пошто ју је ратификовало пет земаља оснивача — Република Кина, Француска, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Уједињено Краљевство, и Сједињене Америчке Државе — и већина других потписница

• 1. јул — Први дан планираног британско-америчко-пољско-немачког напада на Совјетски Савез, а по британском војном плану Операција Незамисливо.

• 1. јул — Немачка подељена у четири окупационе зоне, граница совјетске са западним зонама ће постати унутарња немачка граница.
• 4. јул — Бразилска крстарица Бахиа експлодирала након грешке при вежби гађања - страдало је најмање 336 људи.
• 7. јул — Масакр у Калагонгу: Јапанци убили око 600 сељана у бурманском селу.
• 9. јул — У Београду изјављују да је УНРРА-ина квота хране за Југославију смањена на шестину потребне.
• 9. јул — Утврђене границе зона у окупираној Аустрији - Британци држе Корушку и Штајерску, Совјети Градишће итд.
• 10 — 25. јул — Аугустовска рација: совјетске снаге хватају око 2.000 антикомуниста на североистоку Пољске, од чега је 600 нестало.
• 11. јул — Фадиљ Хоџа постављен на место председника Скупштине Аутонономне Косовско-метохијске области (1945-53. и 1967-69).
• 15. јул — Распуштено Балканско ратно ваздухопловство.
• 15. јул — Званични почетак рада Луке Плоче.
• 16. јул — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе.
• 17. јул — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе. Представници земаља победница у Другом светском рату. СССР-а, САД и Велике Британије, Стаљин, Труман и Черчил.
• 19. јул — Суочен с унутрашњим политичким раздором, скандалима и убиствима, председник Колумбије Алфонсо Лопез Пумарејо даје оставку
• 23. јул — Генерални директор УНРРА Херберт Х. Лехман у посети Београду - Броз захваљује на помоћи.
• 26. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.
• 28. јул — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету.
• 30. јул — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, изазвавши смрт 883 морнара.

• 6. август — Америчке снаге бациле атомску бомбу на јапански град Хирошима.
• 9. август —
  • Бачена атомска бомба на јапански град Нагасаки.
  • Развијен је први документарни филм снимљен у Југославији после Другог светског рата - "Јасеновац". Сведочанство о злочинима хрватских усташа у највећем концентрационом логору на Југоистоку Европе режирали су Густав Гаврин и Коста Хлавати, који су написали и сценарио.^[3]
• 14. август — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
• 15. август — Кореја добила независност од Јапана.
• 17. август — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије.
• 19. август — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин” почела „августовска револуција” против француских колонијалних трупа.
• 21. август — Физичар Хари К. Даглијан млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
• 23 август — Председништво Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије које су комунистичке власти формирале на челу са Иваном Рибаром донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је започет поступак принудног одузимања земље ради стварања земљишног фонда за додељивање.^[4]
• 30. август — Уједињено Краљевство је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације.

• 1. септембар — Нова комунистичка власт у Србији усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област.
• 2. септембар — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други светски рат.
• 9. септембар — Трупе САД искрцале су се на крају Другог светског рата у Јужној Kореји, совјетске су од Јапана преузеле Северну Kореју, а 38. паралела је постала линија поделе двеју корејских држава..
• 20. септембар — Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије.

• 4. октобар — Основан ЈСД Партизан.
• 21. октобар — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
• 24. октобар — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.

• 8. новембар — Пошто је онемогућено штампање листа Демократија, са објашњењем да су наводно "радници одбили да штампају издајничке новине", исти је престао да излази.^[5]
• 11. новембар — У Југославији одржани избори за Уставотворну скупштину на којима је листа Народног фронта је освојила 90% гласова.^[6]
• 13. новембар — Шарл де Гол изабран за председника Француске.
• 20. новембар — Започет Нинбершки процес
• 20. новембар — Савезничка Контролна комисија дозволила пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.
• 29. новембар — У Београду проглашена Федеративна Народна Република Југославија, чиме је званично укинута монархија. У састав ФНРЈ ушло шест народних република (НР Словенија, НР Хрватска, НР Босна и Херцеговина, НР Црна Гора, НР Србија, НР Македонија) и две аутономне области у саставу Србије (Војводина и Космет).

• 3. децембар — Комунистичке демонстрације у Атини најављују Грчки грађански рат.^[7]
• 4. децембар — Сенат Сједињених Држава одобрава улазак Сједињених Држава у Уједињене нације са 65 гласова за и 7 против.
• 5. децембар — 19 америчких торпедних бомбардера Gruman TBF Avenger нестаје током вежбе са морнаричке ваздухопловне базе Форт Лодердејл.
• 9. децембар — Амерички генерал Џорџ С. Патон је умешан у саобраћајну несрећу у Немачкој, што је резултирало његовом смрћу 21. децембра.
• 27. децембар — Двадесет једна нација ратификује чланове о оснивању Светске банке.
• 31. децембар — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда.

• 1. јануар — Иван Бирта, Хрватски политичар румунске националности
• 10. јануар — Род Стјуарт, енглески музичар, најпознатији као певач
• 11. јануар — Жералдо Азеведо, бразилски музичар
• 19. јануар — Драган Холцер, југословенски фудбалер (прем. 2015)
• 29. јануар — Том Селек, амерички глумац, продуцент и војни ветеран

• 6. фебруар — Јожеф Каса, мађарско-српски политичар, економиста и банкар (прем. 2016)
• 6. фебруар — Боб Марли, јамајкански музичар, један од пионира регеа (прем. 1981)
• 9. фебруар — Мија Фароу, америчка глумица и модел
• 17. фебруар — Бренда Фрикер, ирска глумица (прем. 2026)
• 19. фебруар — Мајкл Нејдер, амерички глумац (прем. 2021)

• 2. март — Гордон Томсон, канадски глумац
• 3. март — Џорџ Милер, аустралијски редитељ, сценариста и продуцент
• 20. март — Пет Рајли, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
• 29. март — Волт Фрејжер, амерички кошаркаш
• 30. март — Ерик Клептон, енглески музичар, најпознатији као гитариста

• 2. април — Линда Хант, америчка глумица
• 14. април — Ричи Блекмор, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Deep Purple
• 24. април — Никодим Комљеновић, српски протосинђел (прем. 2002)
• 25. април — Бјорн Улвеус, шведски музичар, певач, гитариста,текстописац и музички продуцент, најпознатији као члан групе ABBA

• 8. мај — Кит Џарет, амерички пијаниста и композитор
• 9. мај — Слободан Ж. Јовановић, српски редитељ и сценариста (прем. 2016)
• 9. мај — Јуп Хајнкес, немачки фудбалер и фудбалски тренер
• 13. мај — Рајко Петров Ного, српски песник, есејиста и књижевни критичар (прем. 2022)
• 17. мај — Тони Роуч, аустралијски тенисер
• 19. мај — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе The Who
• 28. мај — Џон Фогерти, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Creedence Clearwater Revival
• 31. мај —Рајнер Вернер Фасбиндер, немачки редитељ,сценариста и глумац (прем. 1982)

• 9. јун — Луис Окања, шпански бициклиста (прем. 1994)
• 11. јун — Адријен Барбо, америчка глумица, певачица и списатељица
• 17. јун — Еди Меркс, белгијски бициклиста
• 25. јун — Карли Сајмон, америчка музичарка и ауторка књига за децу

• 1. јул — Деби Хари, америчка музичарка, модел и глумица
• 10. јул — Вирџинија Вејд, енглеска тенисерка
• 17. јул — Александар II Карађорђевић, принц из династије Карађорђевић
• 20. јул — Илија Катић, српски фудбалер.
• 20. јул — Ким Карнс, америчка музичарка
• 26. јул — Хелен Мирен, енглеска глумица
• 26. јул — Станиша Стошић, српски певач (прем. 2008)
• 29. јул — Мирчеа Луческу, румунски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2026)
• 30. јул — Патрик Модијано, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2014)

• 14. август — Вим Вендерс, немачки редитељ, сценариста, продуцент, глумац, писац и фотограф
• 14. август — Стив Мартин, амерички глумац, комичар, писац и музичар
• 19. август — Ијан Гилан, енглески музичар, најпознатији као певач групе Deep Purple
• 21. август — Базил Поледорис, амерички композитор и диригент грчког порекла (прем. 2006)
• 22. август — Вида Павловић, српска певачица (прем. 2005)
• 23. август — Рита Павоне, италијанска музичарка и глумица
• 24. август — Кен Хенсли, енглески музичар и музички продуцент (прем. 2020)
• 31. август — Ван Морисон, ирски музичар и музички продуцент

• 11. септембар — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
• 17. септембар — Брус Спенс, новозеландско-аустралијски глумац.
• 17. септембар — Фил Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
• 22. септембар — Илија Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
• 26. септембар — Брајан Фери, енглески музичар
• 29. септембар — Реџи Банистер, амерички глумац, продуцент, сценариста и музичар (прем. 2026)
• 30. септембар — Ехуд Олмерт, израелски политичар

• 1. октобар — Харис Силајџић, бошњачки политичар
• 19. октобар — Дивајн, амерички глумац, певач и дрег краљица (прем. 1988)
• 19. октобар — Џон Литгоу, амерички глумац, музичар, песник и писац
• 21. октобар — Еверет Макгил, амерички глумац
• 21. октобар— Никита Михалков, руски редитељ и глумац

• 3. новембар — Герд Милер, немачки фудбалер (прем. 2021)
• 12. новембар — Нил Јанг, канадски музичар
• 15. новембар — Боб Гантон, амерички глумац
• 15. новембар — Ани-Фрид Лингстад, шведско-норвешка музичарка, најпознатија као чланица групе ABBA
• 16. новембар — Стив Рејлсбек, амерички глумац
• 17. новембар — Срђан Карановић, српски редитељ и сценариста
• 21. новембар — Голди Хон, америчка глумица, продуценткиња и певачица
• 30. новембар — Роџер Главер, британски музичар, најпознатији као басиста групе Deep Purple
• 30. новембар — Били Дрејго, амерички глумац (прем. 2019)

• 1. децембар — Бет Мидлер, америчка музичарка, глумица, комичарка и продуценткиња
• 9. децембар — Мајкл Нури, амерички глумац
• 16. децембар — Жељко Бебек, босанскохерцеговачко-хрватски музичар, најпознатији као певач групе Бијело дугме
• 17. децембар — Ерни Хадсон, амерички глумац
• 22. децембар — Дајана Сојер, америчка новинарка
• 24. децембар — Леми Килмистер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и басиста групе Mötorhead (прем. 2015)
• 31. децембар — Вернон Велс, аустралијски глумац
• 31. децембар — Барбара Карера, америчко-никарагванска глумица и модел

• 26. март — Борис Шапошњиков, маршал Совјетског Савеза

• 12. април — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД
• 18. април — Алберт Халер, хрватски књижевник. (*1883)
• 21. април — Валтер Модел, немачки фелдмаршал.
• 28. април — Бенито Мусолини, италијански фашистички вођа.
• 30. април — Адолф Хитлер, немачки политичар.

• 1. мај — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (*1897)
• 4. мај — Федор фон Бок, немачки фелдмаршал
• 23. мај — Хајнрих Химлер, немачки политичар. (* 1900)
• 24. мај — Роберт фон Грајм, немачки фелдмаршал

• 8. јул — Васо Мискин Црни, народни херој Југославије
• 17. јул — Ернст Буш, немачки фелдмаршал
• 24. јул — Волфрам фон Рихтхофен, немачки фелдмаршал

• 10. август — Роберт Хачинс Годард, амерички физичар и проналазач

• 24. септембар — Ханс Гајгер, немачки физичар. (*1882)
• 26. септембар — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. (*1881).

• 15. октобар — Пјер Лавал, француски политичар. (*1883).

• 2. новембар — Петар Драпшин, југословенски генерал и народни херој
• 10. новембар — Секула Дрљевић, црногорски политичар
• 20. новембар — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар
• 30. новембар — Пол Масон, француски бициклиста. (*1874)

• 4. децембар — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (*1866)
• 21. децембар — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (*1885)

• Физика — Волфганг Паули
• Хемија — Артури Илмари Виртанен
• Медицина — Сер Александер Флеминг, Ернст Борис Чејн и Сер Хауард Волтер Флори
• Књижевност — Габријела Мистрал
• Мир — Кордел Хал (САД)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.
• Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.
• Хронологија усташких злочина 1945.

1. ^ „[Projekat Rastko Gracanica] The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija (I)”. www.kosovo.net. Приступљено 2025-09-13. 
2. ^ ИЛИЋ, Алек­сан­дар (2005-06-08). „Кар­де­ље­ва де­пе­ша кључ зло­чи­на”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2026-08-09.  soft hyphen character у |first= на позицији 5 (помоћ); soft hyphen character у |title= на позицији 4 (помоћ)
3. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Умро римски цар Трајан”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03. 
4. ^ „Закон о аграрној реформи и колонизацији” (PDF). restitucija.gov.rs. 1945-08-23. 
5. ^ istoriju, Srđan CvetkovićViši naučni saradnik na Institutu za savremenu (2020-12-30). „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. Talas.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 12. 2025. г. Приступљено 2025-09-05. 
6. ^ istoriju, Srđan CvetkovićViši naučni saradnik na Institutu za savremenu (2020-12-30). „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. Talas.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 12. 2025. г. Приступљено 2025-09-05. 
7. ^ Kassimeris, Christos (2004-03-03). „Book Review: Christopher Montague Woodhouse, The Struggle for Greece, 1941-1949 (London: Hurst and Company, 2003, 324 pp., hbk.)”. Millennium: Journal of International Studies. 33 (2): 468—470. ISSN 0305-8298. doi:10.1177/03058298040330020928.