Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1943 1944 1945 1946 1947 1948 1949
1946 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1946. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937.
• 31. јануар — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република.

• 1. фебруар — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
• 14. фебруар — На америчком универзитету Пенсилванија почео је да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене.
• 22. фебруар — Скупштина ФНРЈ донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је започето одузимање земље и непокретности широм земље (све преко 5 хектара, недостатак власника, власништво банака или верских организација...).^[1]

• 5. март — Винстон Черчил је први пут употребио израз „Гвоздена завеса” у контексту хладноратовске поделе на говору на Универзитету Вестминстер у Фултону.
• 6. март — Француска признала Вијетнам као аутономну државу у оквиру Индокинеске федерације.
• 13. март — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.

• 1. април — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи.
• 8. април — У Женеви одржано последње заседање Друштва народа, чиме је формално укинута и замењена Уједињеним нацијама.
• 9. април — ФНРЈ је усвојила Закон о државним матичним књигама и Основни закон о браку након чега су матичне књиге рођених, венчаних, умрлих и др. су одузете од Цркве и верских заједница, грађански брак је уведен као обавезан и једини признат.
• 12. април — Сирија је добила независност од Француске.

• 9. мај — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II.
• 21. мај — Физичар Луис Слотин смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

• 1. јун — Погубљен је румунски диктатор Јон Антонеску, савезник нацистичке Немачке. По доласку на власт 1940. присилио је на абдикацију румунског краља Карола II Румунска.
• 2. јун — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.
• 4. јун — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине.
• 27. јун — Министри спољних послова Совјетског Савеза, САД, Велике Британије и Француске одлучили су да Грчкој припадну Додеканеска острва у југоисточном делу Егејског мора, укључујући највеће Родос, која су од 1912. била италијански посед.

• 4. јул — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД.
• 15. јул — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаиловићу и још двадесеттројици оптуженика.
• 17. јул — На основу судске пресуде, стрељан Дража Михаиловић - вођа четничког покрета у току Другог светског рата у Југославији.
• 25. јул — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.

• 19. август — На дан Преображења епископ Иринеј док је предводио Свечану литију око цркве, нападнут је од стране групе скојеваца, који су бацали каменице на владику, свештенство и народ. Једна каменица је погодила владику у потиљак. Он је пао од ударца, а они су наставили да га са још већом жестином и бесом обасипају камењем и ударцима.
• 29. август — Усвојена је Резолуција Савета безбедности бр. 8, којом се предлаже пријем Народне Републике Албаније, Народне Републике Монголије, Краљевине Авганистан, Јордана, Ирске, Португалије, Исланда, Сијама (данашњег Тајланда) и Шведске у чланство у Уједињеним нацијама.

• 1. септембар — Велика награда Торина, прва званична Велика награда Формуле 1, одржана је у Италији.
• 2. септембар — Привремена влада Индије преузима власт, са Џавахарлалом Нехруом као потпредседником, као део преласка са британског Раџа на пуну независност Индије и Пакистана.
• 4. септембар — Улично насиље између муслимана и хиндуса избија у Бомбају.
• 8. септембар — Бугарска је проглашена Народном Републиком након референдума; краљ Симеон II одлази.
• 28. септембар — Џорџ II од Грчке враћа се у Атину из егзила у Енглеској.

• 2. октобар — На својој седници нова комунистичка власт у Петровграду одлучила је да промени име овог града по свом партијском функционеру Жарку Зрењанину (1902 — 1942), члану ЦK KПЈ, у Зрењанин.
• 12. октобар — Први напад на америчко-канадског епископа Дионисија објављен је у листу Борби. Јосип Броз га је оптужио да је заједно са епископом далматинским Иринејем, непријатељски настројен према комунистичкој Југославији, и затражио од Синода и патријарха да прекину везе с њима.

• 16. новембар — Патријарх Гаврило (Дожић) се враћа из заробљеништава у Немачкој, у Београд, Затекао је тешко стање у свим епархијама Српске православне цркве.^[2]
• 19. новембар — Авганистан, Исланд и Шведска придружили су се Уједињеним нацијама.
• 23. новембар — Бомбардовањем северновијетнамског града Хајфонга почиње Први индокинески рат. 1945, комунистички вођа Хо Ши Мин прогласио је север земље независном Демократском Републиком Вијетнам, док је југ остао под француском контролом.

• 5. децембар — Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије донела је Закон о национализацији приватних привредних предузећа којим прелазе у државну својину сва приватна привредна предузећа општедржавног и републичког значаја у свим гранама привреде.
• 19. децембар — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.

• Википедија:Непознат датум — Национализација имовине предратних индустријалаца.
• Википедија:Непознат датум — Основано електротехничко одељење на Универзитету у Београду.
• Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946.

• 1. јануар — Роберто Ривелињо, бразилски фудбалер
• 3. јануар — Џон Пол Џоунс, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као басиста и клавијатуриста групе Led Zeppelin
• 5. јануар — Дајана Китон, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, списатељица и фотографкиња (прем. 2025)
• 6. јануар — Сид Барет, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе Pink Floyd (прем. 2006)
• 8. јануар — Роби Кригер, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе The Doors
• 13. јануар — Соња Јауковић, српска глумица
• 16. јануар — Кабир Беди, индијски глумац
• 17. јануар — Мето Јовановски, македонски глумац (прем. 2023)
• 19. јануар — Џулијан Барнс, енглески писац
• 19. јануар — Доли Партон, америчка музичарка, музичка продуценткиња, глумица и списатељица
• 20. јануар — Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (прем. 2025)

• 1. фебруар — Елизабет Слејден, енглеска глумица (прем. 2011)
• 3. фебруар — Стивен Макхати, канадски глумац
• 4. фебруар — Уснија Реџепова, македонско-српска певачица (прем. 2015)
• 5. фебруар — Шарлот Ремплинг, енглеска глумица, модел и певачица
• 14. фебруар — Грегори Хајнс, амерички плесач, глумац, кореограф и певач (прем. 2003)
• 17. фебруар — Андре Дусолије, француски глумац
• 20. фебруар — Бренда Блетин, енглеска глумица
• 21. фебруар — Ентони Данијелс, енглески глумац
• 21. фебруар — Алан Рикман, енглески глумац и редитељ (прем. 2016)

• 1. март — Јан Кодеш, чешки тенисер
• 6. март — Дејвид Гилмор, енглески музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Pink Floyd
• 9. март —Бернд Холценбајн, немачки фудбалер (прем. 2024)
• 12. март — Френк Велкер, амерички глумац
• 12. март — Лајза Минели, америчка глумица и певачица
• 14. март — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2020)
• 19. март — Бигас Луна, шпански редитељ, сценариста, сликар и дизајнер (прем. 2013)
• 21. март — Тимоти Далтон, британски глумац
• 23. март — Мирко Алвировић, српски новинар и ТВ водитељ (прем. 2018)
• 23. март — Драган Кресоја, српски редитељ (прем. 1996)
• 31. март — Хашим Кучук Хоки, босанскохерцеговачки певач (прем. 2002)
• 31. март — Локица Стефановић, српска балерина, кореографкиња, балетска педагошкиња и архитекткиња

• 1. април — Ариго Саки, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 2. април — Сју Таунсенд, енглеска књижевница (прем. 2014)
• 3. април — Бранко Милићевић, српски глумац и писац
• 6. април — Иван Бекјарев, српски глумац и радијски и ТВ водитељ (прем. 2020)
• 7. април — Јанко Луковски, македонско-српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2023)
• 10. април — Влада Јанковић Џет, српски музичар, новинар и радијски водитељ
• 12. април — Ед О’Нил, амерички глумац и комичар
• 13. април — Јосиф Татић, српски глумац (прем. 2013)
• 15. април — Марија Бакса, српско-италијанска глумица (прем. 2019)
• 19. април — Тим Кари, енглески глумац и певач
• 25. април — Владимир Жириновски, руски политичар (прем. 2022)
• 25. април — Талија Шајер, америчка глумица
• 30. април — Карл XVI Густаф од Шведске, краљ Шведске

• 2. мај — Дејвид Суше, енглески глумац
• 8. мај — Боро Стјепановић, српски глумац
• 9. мај — Кендис Берген, америчка глумица и модел
• 10. мај — Душан Петричић, српски графичар, илустратор и карикатуриста
• 11. мај — Зоран Симјановић, српски композитор (прем. 2021)
• 14. мај — Слободан Тишма, српски писац и музичар
• 19. мај — Микеле Плачидо, италијански глумац и редитељ
• 20. мај — Шер, америчка музичарка и глумица
• 21. мај — Боба Стефановић, српски музичар (прем. 2015)
• 22. мај — Џорџ Бест, северноирски фудбалер (прем. 2005)
• 22. мај — Петар Божовић, српски глумац
• 30. мај — Драган Џајић, српски фудбалер

• 1. јун — Брајан Кокс, шкотски глумац
• 14. јун — Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД
• 15. јун — Демис Русос, грчки певач (прем. 2015)
• 18. јун — Фабио Капело, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 27. јун — Мирољуб Лешо, српски глумац (прем. 2019)

• 1. јул — Слободан Сантрач, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016)
• 3. јул — Боло Јен, кинески глумац, мајстор борилачких вештина и бодибилдер
• 4. јул — Урош Маровић, српски ватерполиста (прем. 2014)
• 6. јул — Џорџ В. Буш, амерички политичар и бизнисмен, 43. председник САД
• 6. јул — Силвестер Сталоне, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент
• 9. јул — Бон Скот, аустралијски музичар, најпознатији као певач групе AC/DC (прем. 1980)
• 13. јул — Чич Марин, амерички глумац и комичар
• 15. јул — Линда Ронстадт, америчка музичарка
• 19. јул — Илије Настасе, румунски тенисер
• 22. јул — Дени Главер, амерички глумац, редитељ и политички активиста
• 22. јул — Пол Шрејдер, амерички сценариста, редитељ и филмски критичар
• 25. јул — Љупка Димитровска, југословенска певачица (прем. 2016)
• 27. јул — Раде Шербеџија, хрватски и српски глумац, редитељ и музичар

• 8. август — Драгутин Шурбек, хрватски стонотенисер (прем. 2018)
• 11. август — Милан Гутовић, српски глумац (прем. 2021)
• 15. август — Тони Робинсон, енглески глумац, комичар, писац и ТВ водитељ
• 16. август — Лесли Ен Ворен, америчка глумица и певачица
• 19. август — Бил Клинтон, амерички политичар, 42. председник САД
• 24. август — Горан Марковић, српски редитељ, сценариста и продуцент
• 25. август — Бранко Цвејић, српски глумац (прем. 2022)
• 30. август — Пеги Липтон, америчка глумица, модел и певачица (прем. 2019)

• 5. септембар — Фреди Меркјури, британски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе Queen (прем. 1991)
• 15. септембар — Оливер Стоун, амерички редитељ, сценариста, продуцент и писац
• 15. септембар — Томи Ли Џоунс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент
• 18. септембар — Гејлард Сартејн, амерички глумац (прем. 2025)
• 23. септембар — Даворин Поповић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као певач групе Индекси (прем. 2001)
• 25. септембар — Бранко Кленковски, српски фудбалер (прем. 2013)

• 4. октобар — Сузан Сарандон, америчка глумица
• 10. октобар — Чарлс Денс, енглески глумац, сценариста и редитељ
• 20. октобар — Лусин ван Импе, белгијски бициклиста
• 20. октобар — Елфриде Јелинек, аустријска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2004)
• 20. октобар — Марко Николић, српски глумац (прем. 2019)
• 27. октобар — Ајван Рајтман, канадски редитељ, продуцент и сценариста (прем. 2022)
• 28. октобар — Вим Јансен, холандски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
• 31. октобар — Стивен Реј, ирски глумац

• 2. новембар — Алан Џоунс, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 6. новембар — Сали Филд, америчка глумица и редитељка
• 8. новембар — Станислав Караси, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 8. новембар — Гус Хидинк, холандски фудбалер и фудбалски тренер
• 16. новембар — Џо Џо Вајт, амерички кошаркаш (прем. 2018)
• 16. новембар — Слободан Шијан, српски сликар, редитељ, сценариста и филмски критичар
• 21. новембар — Ендру Дејвис, амерички редитељ, сценариста и продуцент
• 24. новембар — Тед Банди, амерички серијски убица и силоватељ (прем. 1989)
• 28. новембар — Џо Данте, амерички редитељ, продуцент, монтажер и глумац
• 29. новембар — Вук Драшковић, српски књижевник и политичар, оснивач Српског покрета обнове
• 30. новембар — Марина Абрамовић, америчко-српска уметница перформанса

• 2. децембар — Ђани Версаче, италијански модни дизајнер (прем. 1997)
• 3. децембар — Јоп Зутемелк, холандски бициклиста
• 5. децембар — Хосе Карерас, шпански оперски певач
• 12. децембар — Емерсон Фитипалди, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 14. децембар — Џејн Беркин, енглеска глумица, музичарка, редитељка и модел (прем. 2023)
• 14. децембар — Пати Дјук, америчка глумица (прем. 2016)
• 14. децембар — Стен Смит, амерички тенисер
• 15. децембар — Мирослав Јосић Вишњић, српски књижевник (прем. 2015)
• 16. децембар — Бени Андерсон, шведски музичар, композитор и музички продуцент, најпознатији као члан групе ABBA
• 17. децембар — Аљоша Вучковић, српски глумац
• 17. децембар — Љиљана Лашић, српска глумица
• 17. децембар — Јуџин Леви, канадски глумац, комичар, продуцент, редитељ и сценариста
• 18. децембар — Милена Зупанчић, словеначка глумица (прем. 2026)
• 18. децембар — Стивен Спилберг, амерички редитељ, сценариста и продуцент
• 23. децембар — Џон Саливан, енглески сценариста (прем. 2011)
• 25. децембар — Џими Бафет, амерички музичар (прем. 2023)
• 30. децембар — Пети Смит, америчка музичарка, списатељица и песникиња
• 30. децембар — Берти Фогтс, немачки фудбалер и фудбалски тренер

• 25. фебруар — Рене Ле Грев, француски бициклиста. (*1910)

• 14. март — Вернер фон Бломберг, немачки фелдмаршал
• 24. март — Александар Аљехин, руски шахиста и светски шампион у шаху (*31. октобар или 1. новембар 1892)

• 1. јун — Јон Антонеску, румунски генерал и фашистички политичар
• 14. јун — Џон Логи Берд, шкотски инжењер. (*1888)

• 17. јул — Драгољуб Михаиловић, југословенски генерал. (*27. април 1893)

• 13. август — Херберт Џорџ Велс, енглески књижевник. (*1866)

• 2. септембар — Љубо Бабић, српски генерал немачког порекла

• 16. октобар — Херман Геринг, немачки пилот и политичар
• 16. октобар — Вилхелм Кајтел, немачки фелдмаршал
• 16. октобар — Јоахим фон Рибентроп, немачки политичар

• Физика — Перси Вилијамс Бриџман
• Хемија — Џејмс Бачелер Самнер; Џон Хауард Нортроп и Вендел Мередит Стенли
• Медицина — Херман Џозеф Мјулер
• Књижевност — Херман Хесе
• Мир — Емили Грин Болч и Џон Мот (САД)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума