Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000
1997 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1997. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Ганац Kофи Аннан постао генерални секретар УН-а.
  • Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.
• 3. јануар — Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести су почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
• 7. јануар — у Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи.
• 12. јануар — У насељу Мали Мокри Луг убијен Каранфил Манојловић звани „Фука”, криминалац и некадашњи сарадник Љубе Земунца, и његова пријатељица Сузана Јовановић.
• 13/14. јануар — У кафићу „Антика” у тржном центру Видиковац, током дочека Српске Нове године непознати нападач госте локала засуо паљбом из полуаутоматске пушке. Том приликом убијено је четворо, а рањено троје људи. Убијени су — Срђан Јакшић (1973—1997), Милош Станковић (1973—1997), Миле Станић (1978—1997) и Александар Матовић (1966—1997).
• 20. јануар — У холу Главне железничке станице у Београду, приликом изласка из воза којим је стигао из Бара, убијен Југослав Југо Вучинић (1968—1997). Убица никада није пронађен.
• 31. јануар — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.

• 2. фебруар — Полиција је уз употребу силе спречила демонстранте коалиције „Заједно“ на Бранковом мосту у Београду.
• 11. фебруар — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно”.
• 11. фебруар — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.
• 15. фебруар — Испред клуба „Ф6” у Француској улици, у центру Београда убијен Раде Ћалдовић звани „Ћента” (1950—1997), познати криминалац из Земуна, некадашњи припадник клана Љубе Земунца. Заједно са њим убијена је и његова девојка Маја Павић (1973—1997), новинарка, водитељка телевизије „Студио Б”.
• 20. фебруар — Испред техничког улаза у „Сава центар”, у улици Милентија Поповића на Новом Београду убијен Владан Ковачевић звани „Влада Треф” (1958—1997), бизнисмен, бивши аутотркач и пријатељ Марка Милошевића, сина председника Слободана Милошевића.
• 21. фебруар — Након што је Српски покрет обнове односно Вук Драшковић поклонио мандат за градоначелника Зорану Ђинђићу, он бива изабран за градоначелника Београда.

• 4. март — У Француској улици на пумпи убијен Стојан Лазаревски (1951—1997), дилер девизама. Њега је убио Саша Дубајић из Обреновца, а потом га опљачкао.
• 15. март — Код Вуковог споменика група малолетника претукла Радована Тапушковића званог „Тале”, који је следећег дана преминуо.

• 26. март — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство.

• 11. април — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен Радован Стојичић - Баџа, генерал српске полиције и тадашњи в. д. министра унутрашњих послова Србије.
• 22. април — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета Тупак Амару.

• 2. мај — Лабуристичка партија Уједињеног Краљевства враћа се на власт први пут после 18 година, а Тони Блер је постао премијер.
• 17. мај — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго.
• 19. мај — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.
• 22. мај — У Београду убијен Иван Цветковић звани „Жућа”, криминалац и особа која је убила Ивицу Тасића априла 1995. године. Њега су у стан намамили, а потом убили и закопали, Дејан Шандер, Слободан Живковић и Благоје Нинковић.

• 1. јун — У Француској одржани превремени парламентарни избори на којима побјеђују странке левице, те је десничарски предсједник Жак Ширак присиљен започети Трећу кохабитацију са будућим социјалистичким премијером Лионелом Жоспеном (до 2002).
• 1. јун — ЦНН приказује документарац о Аркану, он касније подноси тужбу.
• 1. јун — Хуго Банзер, некадашњи војни диктатор Боливије (1971-78), демократски је изабран за председника (до 2001).
• 5. јун — У Републици Kонго избија грађански рат (до 1999): председник Паскал Лисоуба је наредио притварање ранијег председника Нгуессоа и разоружање његове милиције Кобра.
• 7. јун — у улици Косте Главинића, на Сењаку убијен Милан Рогановић звани „Рого” (1969—1997), криминалац и нарко-дилер. Убица никада није пронађен.
• 9. јун — Италијански Стет и грчки ОТЕ објавили да купују 49% српског Телекома за 1,568 милијарди марака.
• 11. јун — Kао одговор на прошлогодишњи Масакр у Дунбланеу, Британски парламент сада забрањује и ручно оружје испод калибра .22 (5,6 мм)
• 15. јун — Расцеп међу Црвеним Kмерима: Сон Сен је убијен по наређењу Пол Пота, са 13 чланова породице. Пот је тешко болестан, бежи од трупа лидера друге фракције Та Мока, али је ухваћен, остаје у притвору до смрти следеће године..
• 20 — 22. јун — Састанак Г7 у Денверу: позвана је Русија, тако да ће до 2014. постојати Г8.
• 23. јун — У Србији се распала коалиција Заједно.
• 25. јун — Велика ерупција Соуфриере Хилса на Монтсерату - главни град Плyмоутх је уништен и напуштен.
• 26. јун — Бертие Ахерн је нови ирски премијер (до 2008).
• 27. јун — У источној Славонији ухапшен бивши вуковарски градоначелник Славко Докмановић и изручен у Хаг (убио се у ћелији 1998).
• 28. јун — Председница РС Биљана Плавшић сменила министра унутр. послова Драгана Kијца због неподношења извештаја о пословању фирми Центрекс и Селект-импеx.
• 29. јун — Биљана Плавшић задржана на сурчинском аеродрому након повратка из Лондона; сутрадан је у Бијељини, у пратњи СФОР-а се враћа у Бањалуку.
• 29. јун — 6. јул — На превременим изборима у Албанији, опозициони социјалисти добијају две трећине мандата. Истовремено одржан референдум на коме је обнова монархије одбијена истим уделом.
• 30. јун — Месут Јалмаз је поново турски премијер (до 1999), након Некметина Ербакана који се повукао под притиском војске и Сусурлучког скандала (турска Дубока држава).

• 30. јун — Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе.

• 1. јул — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
• 14. јул — Хашки трибунал осудио Србина из Босне и Херцеговине Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу Муслимана на подручју општине Приједор.
• 15. јул — Слободан Милошевић изабран за председника СР Југославије.
• 16. јул — Након прекинутог ТВ дуела, на БК телевизији, телохранитељ Војислава Шешеља напао је адвоката Николу Баровића. Више пута ногом и рукама је ударио Баровића који је хитно пребачен у болницу, где је лекар констатовао да му је поломљен нос и јагодична кост.^[1]
• 19. јул — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.

• 23. август — На сплаву „Секс”, на Новом Београду у масовној пуцњави убијени Драган Лазаревић звани „Босанац” (1974—1997), криминалац и бивши члан Вождовачког клана и његов друг Дејан Николић звани „Зуба” (1975—1997). Том приликом рањено је још шест лица.

• 29. август — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су изврели исламисти у тој земљи.
• 31. август — Принцеза Дајана је након саобраћајне несреће касније преминула у болници.

• 4. септембар — У експлозији три бомбе, које су поставили исламски терористи у Јерусалиму, погинуло је седам људи, а око 200 је повређено.^[2]
• 7. септембар — Испред дискотеке „Риц”, у Кошутњаку чији је био власник убијен Вукашин Вуле звани „Гојак” (1955—1997), мајор Српске добровољачке гарде (СДГ) и телохранитељ Жељка Ражнатовића Аркана. Убиство је извршено снајпером, а убица никада није пронађен.
• 15. септембар — Регистрован је домен Google.com.
• 17. септембар — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер УН у којем су погинули 12 представника међународне заједнице и помоћник Високог представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.
• 18. септембар — У својој кући у улици Бачки Иловик, у Земуну убијен Борислав Борис Андрић (1968—1997), криминалац и члан италијанског мафијашког клана.
• 18. септембар — Исламски терористи су у центру Kаира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача.
• 21. септембар — Одржан први круг избора за председника Србије, које је српска опозиција бојкотовала. Највише гласова и пролаз у други круг изборили кандидат владајуће коалиције, Зоран Лилић, и лидер Српске радикалне странке, Војислав Шешељ.

• 5. октобар — У другом кругу председничких избора у Србији, Војислав Шешељ победио Зорана Лилића, али Републичка изборна комисија његову победу није признала због недовољног броја изашлих бирача.
• 9. октобар — Петар Свидлер је победио на шаховском турниру у Тилбургу.
• 24. октобар — Зоран Тодоровић Кундак, директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице је убијен, тако што га је непознати убица у упуцао испред зграде „Беопетрола” на Новом Београду.

• 2. новембар — Тропска олуја Линда изазива преко 3.000 жртава на југу Вијетнама.
• 3. новембар — Испред службеног улаза у стадион ФК „Црвене звезде”, у улици Љутице Богдана убијен Владан Цветковић (1977—1997), кик-боксер и репрезентативац Југославије. За убиство су били осумњичени Горан Павловић и Предраг Микетић.
• 11. новембар — Обновљен железнички саобраћај између Србије и Хрватске (Шид-Товарник и Богојево-Ердут).
• 12. новембар — Рамзи Џозеф проглашен кривим за напад на Светски тржни центар1993.
• 17. новембар — У Луксору, Египат, 6 милитаната, који се противе одрицању од насиља, убило 62 људи испред храма Хатшепсут.
• 22— 23. новембар — Превремени скупштински избори у Републици Српској: СДС 24 места, Српски народни савез - Биљана Плавшић и СРС по 15 итд.
• 23. новембар — Милан Kучан реизабран за председника Словеније.
• 27. новембар — У сукобима српских снага безбедности и терориста ОВК код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један члан ОВК, четири полицајца повређена.
• 28. новембар — ОВK се појављује у јавности у приштини на албански Дан заставе.

• 3. децембар — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина.
• 19. децембар — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.
• 21. децембар — После другог круга нових избора за председника Србије, нови кандидат владајуће коалиције, Милан Милутиновић, победио Војислава Шешеља.
• 29. децембар — Милан Милутиновић ступио на дужност.

• 1. јануар — Ноа Кејхан, амерички музичар^[3]
• 4. јануар — Анте Жижић, хрватски кошаркаш^[4]
• 9. јануар — Вања Маринковић, српски кошаркаш^[5]
• 13. јануар — Еган Бернал, колумбијски бициклиста^[6]
• 17. јануар — Никола Јакшић, српски ватерполиста
• 18. јануар — Милош Стојановић, српски фудбалер^[7]
• 19. јануар — Един Атић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[8]
• 28. јануар — Бојан Кнежевић, хрватски фудбалер^[9]
• 31. јануар — Донте Дивинћенцо, амерички кошаркаш^[10]

• 2. фебруар — Умар Садик, нигеријски фудбалер^[11]
• 10. фебруар — Клои Грејс Морец, америчка глумица^[12]
• 10. фебруар — Теодора Џехверовић, српска певачица^[13]
• 11. фебруар — Хуберт Хуркач, пољски тенисер^[14]
• 19. фебруар — Слободан Јовановић, српски кошаркаш^[15]
• 20. фебруар — Снежана Богићевић, српска кошаркашица^[16]
• 20. фебруар — Вања Милинковић Савић, српски фудбалски голман^[17]
• 22. фебруар — Џером Робинсон, амерички кошаркаш^[18]
• 23. фебруар — Џамал Мари, канадски кошаркаш
• 25. фебруар — Изабел Ферман, америчка глумица^[19]

• 2. март — Беки Џи, америчка певачица, глумица и модел^[20]
• 3. март — Камила Кабело, кубанско-америчка музичарка^[21]
• 6. март — Алиша Бо, норвешко-америчка глумица^[22]
• 6. март — Бојана Миленковић, српска одбојкашица^[23]
• 7. март — Петар Гигић, српски фудбалер^[24]
• 8. март — Тијана Бошковић, српска одбојкашица^[25]
• 9. март — Белинда Бенчич, швајцарска тенисерка
• 17. март — Кејти Ледеки, америчка пливачица^[26]
• 18. март — Ивица Зубац, хрватски кошаркаш^[27]
• 19. март — Рута Мејлутите, литванска пливачица^[28]
• 21. март — Мартина Стосел, аргентинска певачица и глумица^[29]

• 1. април — Ејса Батерфилд, енглески глумац^[30]
• 3. април — Габријел Жезус, бразилски фудбалер^[31]
• 10. април — Влатко Чанчар, словеначки кошаркаш^[32]
• 12. април — Тамаш Кајдочи, српски дизач тегова
• 14. април — Војислав Стојановић, српски кошаркаш^[33]
• 15. април — Мејси Вилијамс, енглеска глумица^[34]
• 18. април — Кејлеб Свониган, амерички кошаркаш (прем. 2022)^[35]
• 20. април — Александар Зверев, немачки тенисер^[36]
• 29. април — Сара Лозо, српска одбојкашица^[37]

• 3. мај — Ивана Јоровић, српска тенисерка^[38]
• 7. мај — Дарија Касаткина, руска тенисерка^[39]
• 7. мај — Јури Тилеманс, белгијски фудбалер^[40]
• 10. мај — Ришарлизон, бразилски фудбалер^[41]
• 11. мај — Лана Кондор, америчка глумица^[42]
• 12. мај — Френки де Јонг, холандски фудбалер^[43]
• 15. мај — Усман Дембеле, француски фудбалер^[44]
• 18. мај — Александра Катанић, српска кошаркашица^[45]
• 18. мај — Давид Миладиновић, српски кошаркаш^[46]

• 6. јун — Маја Алексић, српска одбојкашица^[47]
• 7. јун — Александра Вукајловић, српска рукометашица^[48]
• 8. јун — Страхиња Крстевски, македонски фудбалер^[49]
• 8. јун — Јелена Остапенко, летонска тенисерка^[50]
• 11. јун — Џорџа Смит, енглеска музичарка^[51]
• 17. јун — Кеј Џеј Апа, новозеландски глумац^[52]
• 21. јун — Ребека Блек, америчка певачица^[53]
• 28. јун — Александар Лутовац, српски фудбалер^[54]
• 28. јун — Ловро Мазалин, хрватски кошаркаш^[55]

• 12. јул — Малала Јусуфзаи, пакистанска активисткиња, добитница Нобелове награде за мир (2014)^[56]
• 17. јул — Оџи Ануноби, британски кошаркаш^[57]
• 18. јул — Бем Адебајо, амерички кошаркаш^[58]
• 19. јул — Никола Поповић, српски кошаркаш^[59]
• 24. јул — Фуркан Коркмаз, турски кошаркаш^[60]
• 30. јул — Финијас О’Конел, амерички музичар, музички продуцент и глумац^[61]

• 2. август — Иван Шапоњић, српски фудбалер^[62]
• 3. август — Стефан Пено, српски кошаркаш^[63]
• 10. август — Кајли Џенер, амерички модел^[64]
• 11. август — Елена Китић, српска певачица
• 18. август — Џозефин Лангфорд, аустралијска глумица^[65]
• 18. август — Ренато Саншес, португалски фудбалер^[66]
• 24. август — Алан Вокер, норвешки ди-џеј и музички продуцент^[67]

• 12. септембар — Сидни Свини, америчка глумица^[68]
• 19. септембар — Ерик Јирка, словачки фудбалер^[69]
• 23. септембар — Џон Колинс, амерички кошаркаш^[70]
• 30. септембар — Макс Верстапен, холандски аутомобилиста^[71]

• 2. октобар — Тами Абрахам, енглески фудбалер^[72]
• 7. октобар — Кира Косарин, америчка глумица
• 8. октобар — Бела Торн, америчка глумица^[73]
• 12. октобар — Никола Миленковић, српски фудбалер^[74]
• 16. октобар — Шарл Леклер, марокански аутомобилиста^[75]
• 16. октобар — Наоми Осака, јапанска тенисерка
• 20. октобар — Андреј Рубљов, руски тенисер^[76]
• 21. октобар — Никола Танасковић, српски кошаркаш^[77]
• 25. октобар — Ема Хикс, канадска порнографска глумица^[78]
• 27. октобар — Лонзо Бол, амерички кошаркаш^[79]
• 28. октобар — Тејлор Фриц, амерички тенисер^[80]
• 28. октобар — Сијера Макормик, америчка глумица^[81]
• 30. октобар — Предраг Васић, српски глумац^[82]
• 31. октобар — Сидни Парк, америчка глумица и комичарка^[83]
• 31. октобар — Маркус Рашфорд, енглески фудбалер^[84]

• 17. новембар — Драган Бендер, хрватски кошаркаш^[85]

• 7. децембар — Периша Пешукић, црногорски фудбалер^[86]
• 15. децембар — Мод Апатоу, америчка глумица^[87]
• 16. децембар — Сара Ларсон, шведска музичарка^[88]
• 20. децембар — Деарон Фокс, амерички кошаркаш^[89]
• 21. децембар — Мадлин Клајн, америчка глумица
• 23. децембар — Лука Јовић, српски фудбалер^[90]
• 27. децембар — Ана Коњух, хрватска тенисерка

• 17. јануар — Клајд Томбо, амерички астроном (*1906)

• 3. фебруар — Бохумил Храбал, чешки књижевник (* 1914)
• 16. фебруар — Горан Чавајда, југословенски и српски музичар, најпознатији као бубњар група Електрични оргазам и Бабе , (* 1962)

• 2. март — Грета Хоблајн, немачка атлетичарка која се такмичила у дисциплинама бацање кугле, диска и штафета 4 х 100 m (* 1908)^[91]
• 2. март — Мирон Флашар, српски филолог, професор Универзитета у Београду (* 1929)^[92]

• 11. април — Рајко Којић, српски и југословенски музичар, најпознатији као гитариста групе Рибља чорба, (* 1956)
• 21. април — Милош Хамовић, српски историчар (* 1933)^[93]
• 24. април — Јуџин Стонер, амерички конструктор оружја

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

• 1. јун — Николај Тихонов, совјетски политичар и премијер СССР (* 1905)
• 25. јун — Жак Кусто, француски истраживач (* 1910)^[94]

• 15. јул — Ђани Версаче, италијански модни креатор (* 1946)^[95]

• 4. август — Жана Калман, најстарија особа у историји (*1875)^[96]
• 31. август — Дајана, принцеза од Велса (* 1961)^[97]

• 1. септембар — Золтан Цибор, мађарски фудбалер (* 1929)^[98]
• 9. септембар — Предраг Лаковић, српски и југословенски филмски и позоришни глумац (* 1929)^[99]

• 25. октобар — Андреј Цетински, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије (* 1921)
• 16. октобар — Кнегиња Олга Карађорђевић, грчка принцеза и супруга кнеза Павла (* 1903)

• 20. новембар — Станислава Пешић, филмска позоришна и телевизијска глумица (* 1941)^[100]

• 17. децембар — Узи Наркис, израелски генерал (* 1925)

• Физика — Стивен Чу, Клод Коен-Тануђи, и Вилијам Данијел Филипс
• Хемија — Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер, Јенс К. Скоу
• Медицина — Стенли Б. Прузинер
• Књижевност — Дарио Фо (Италија)
• Мир — Међународни покрет за забрану мина (ICBL) и Џоди Вилијамс
• Економија — Роберт Мертон (САД), Мајрон Шоулс (САД)

• Б92

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума