Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001
1998 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1998. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Ослободилачка војска Косова (ОВК), која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији.
• 10. јануар — У Земуну, на окретници аутобуса 18 и 83 у Бачкој улици, дошло до сукоба четворице младића у којем је убијен Игор Стојин (1979—1998), док су двојица младића теже рањена.
• 15. јануар — Завршен мандат УНТАЕС—а из 1996. године, чиме је окончана Прелазна управа Уједињених нација за Источну Славонију, Барању и Западни Срем, која је била створена на основу Дејтонског споразума потписаног 1995. године.
• 27. јануар — У улазу зграде у Змај Јовиној улици број 46 убијена браћа Јакуб (1961—1998) и Хаки Авдути (1956—1998) из Призрена, који су радили као дилери дроге на Дорћолу.
• 31. јануар — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањалуци одлучила је да се седиште Владе Републике Српске са Пала премести у Бањалуку.

• 2. фебруар — У паду авиона Даглас DC—9 филипинске компаније Цебу Пацифик ерлајнс погинуло свих 104 путника и чланова посаде. Несрећа се догодила због техничке грешке при слетању.
• 16. фебруар — Ербас А300 тајванске компаније Чајна ервејз срушио се спуштајући се на аеродром у Тајпеју услед густе магле. Погинуло 196 људи.
• 21. фебруар — На углу Улица Владимира Гаћиновића и Милана Илића Чиче, на Дедињу, после спектакуларног бекства од полиције дошло до сукоба између полиције и одметника у коме је страдао Синиша Симић (1975—1998), а теже рањен Мома Јевтовић, један од највећих и најпознатијих београдских нарко—дилера.
• 28. фебруар — На углу Улица Царице Милице и Бранкове, на семафору док су чекали зелено светло убијени — Бојан Петровић (1962—1998), познати криминалац са Звездаре и његов пријатељ Зоран Богдановић звани „Кепа” (1968—1998).

• 28. фебруар — У селу Ликошане код Глоговца, на Косову и Метохији, дошло је до већег сукоба између Полиције Републике Србије и терориста ОВК. У сукобу су погинула 4 српска полицајца и 16 терориста ОВК.

• 2. март — Филм Титаник постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.
• 5. март — У нападу српске полиције на кућу Адема Јашарија у селу Доње Преказе погинуло је око 60 особа.
• 7. март — Испред дискотеке „Четири собе”, на Дорћолу Звездан Славнић, син познатог кошаркаша Зорана Моке Славнића убио Оливера Јовановића (1967—1998) и тешко повредио Угљешу Влајковића.
• 13. март — У Сурчину убијен Зоран Петровић звани „Шемпа”, криминалац и члан Сурчинског клана. Према сведочењу Дејана Миленковића Багзија, Петровића је лично убио Љубиша Буха Чуме.
• 24. март — После парламентарних избора у Србији, СПС, ЈУЛ и СРС формирали нову Владу Републике Србије. За премијера изабран Мирко Марјановић, функционер социјалиста. Војислав Шешељ, лидер СРС, изабран за потпредседника Владе.

• 1. април — Званична девалвација динара у СРЈ: са 3,3 на шест за немачку марку.
• 4/5. април — Отворен мост Акаши Каикио у Јапану, висећи мост са најдужим распоном - 1.991 м.
• 4/6. април — Пакистан тестира ракете средњег домета.
• 4/6. април — Цитицорп и Травелерс најављују спајање у Ситигроуп - инвестициону банку и компанију за финансијске услуге, једну од велике четворке америчког банкарства.
• 8. април — СФОР у Приједору ухапсио Мирослава Квочку и Младена Радића у вези са Омарском (у затвору до 2005. или 2013.).
• 10. април — Потписан споразум Великог петка (или Белфастски споразум) о положају Северне Ирске – крај северноирског сукоба.
• 15. април — У Дрвару убијен старији српски брачни пар.
• 15. април — Пол Пот је умро у притвору ривалског вође Црвених Кмера Та Мока.
• 16. април — Војска Југославије запленила већу количину наоружања на граници у Ђаковици, после размене ватре.
• 20. април — Бачене бомбе на српски избеглички логор у Бабалоћу код Дечана.
• 22 — 23. април — Нападнути граничари Војске Југославије у рејону пункта Кошара на Косову приликом покушаја инфилтрације из Албаније, убијена 23 терориста.
• 23. април — У Србији организован референдум на којем се 95% грађана изјаснило против страног мешања у решавању косовске кризе.
• 23. април - Надбискуп Винко Пуљић и вјерници блокирани у рушевинама цркве у Дервенти, Пуљић је повређен каменовањем приликом евакуације.
• 4/29. април — Састанак Контакт групе у Риму, нове санкције СРЈ због погоршања безбедносне и политичке кризе на Косову.
• 30. април — Сенат САД ратификовао проширење НАТО-а - Чешка, Мађарска и Пољска постају чланице следећег марта.

• 5. мај — Испред кафића „22” у Улици Омладинских бригада у Новом Београду убијен Јусуф Јуса Булић (1952—1998), познати криминалац и некадашњи члан клана Љубе Земунца. Заједно са њим убијени су — Петар Вујичић звани „Пера Жути” (1957—1998), директор ФК „Железник” и Ненад Рашчанин звани „Црни” (1972—1998), телохранитељ Јусе Булића и водник прве класе војне полиције ВЈ.
• 15. мај — У Цетинској улици, код Прве економске школе, тешко рањен полицајац Милић Вукосављевић (1959—1998), који је покушао да ухвати пљачкаша златаре „Станковић” у Македонској улици. Од последица рањавања, Вукосављевић је преминуо у Ургентном центру.
• 17/18 мај — У Улици Игњата Јоба, на Медаковићу убијен Зоран Ковачевић звани „Коча” (1959—1998), бивши боксер, коцкар и власник ланца коцкарница и спортских кладионица у Србији.

• 21. мај — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.
• 28. мај — Друга влада Мирка Марјановића је донела Закон о универзитету по којем је више стотина научних радника отпуштено са српских универзитета.

• 2. јун — Српска полиција је у Београду пресрела и брутално претукла српске студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.
• 2. јун — У Пожешкој улици, на Бановом брду, из аутомобила у покрету убијен Ђорђе Благојевић звани „Луди Ђоле” (1979—1998). Убица је остао непознат.
• 3. јун — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртивши 101 особу.
  • Завршена је деблокада Дечана од стране Војске Југославије и Полиције Републике Србије. Дечане је пуна 2 месеца било блокирано од стране ОВК терориста.
• 22. јун — ОВК заузела рудник угља Белаћевац код Обилића и заробила рударе српске националности.
• 30. јун — Полиција Републике Србије је ослободила рудник Bela'evac. ОВК терористи су приликом повлачења са собом одвели 8 заробљених рудара и још једног цивила, који није био радник рудника. Њихова судбина до данас није расветљена.

• 1. јул — У клубу „Легат”, у Улици Родољуба Чолаковића на Дедињу убијен Дарко Ашанин (1956—1998), бивши боксер и власник неколико казина, а том приликом рањен је његов пријатељ Ђорђе Мишковић.

• 17. јул — На конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине.
  • ОВК је извршила напад на Ораховац и привремено га окупирала. Након 2 дана, град је ослобођен од стране Војске Југославије и Полиције Републике Србије. Приликом повлачења ОВК је са собом као таоце повела 80 српских цивила. Након посредовања међународног Црвеног крста, жене и деца су ослобођени. Око 45 цивила се по повратку жена и деце водило као нестало. Пронађени су посмртни остаци 40 жртава, од тога 28 у стратишту Волујак и још 12 у масовној гробници у Малишеву. Чак 14 жртава је припадало српској породици Костић.

• 7. август — У експлозији два аутомобила—бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Напади повезани са Осамом бин Ладеном.
• 7. август — На Палама убијен Срђан Кнежевић, замјеник начелника полиције у Српском Сарајеву.
• 7/8. август — Слободан Миљковић Лугар, хашки оптуженик, убијен у кафани у Крагујевцу са двојицом пријатеља.
• 8. август — Рат у Авганистану: Талибани су заузели Мазари Шариф, убијају хиљаде Хазара (одмазда за прошлогодишње убиство Талибана у том граду). Погинуло је и десет иранских дипломата и један новинар.
• 9. август — У Атини, прво југословенско, завршено Светско првенство у кошарци у шампионском тиму Дејана Бодироге (МВП) и Жељка Ребраче.
• 12. август — Аутобус слетео у кањон Мораче, код села Рабуша код Подгорице — погинуло 18 путника.
• 13. август — Руандци су заузели хидроелектране Инга и прекинули струју Киншаси, пошто пре три дана контролишу луку Матади, па је град искључен.
• 15. август — Бомбашки напад у Омагу: Права ИРА—ина ауто—бомба детонирала је у Омагу, убивши 29 посматрача, што је изазвало најкрвавији појединачни терористички акт у сукобу у Северној Ирској.
• 17. август — Руска финансијска криза избија: влада девалвира рубљу, проглашава мораторијум на отплату краткорочних државних обвезница и иностраних зајмова, што доводи до пропасти великог броја банака, а милиони Руса губе уштеђевину.
• 17 — 22. август — Војне вежбе НАТО—а у Албанији.
• 8/19. август — Моникагејт: На свој 52. рођендан, Бил Клинтон признаје специјалним истражитељима да је имао "неприкладне односе" са Моником Левински, а истог дана се обраћа нацији на телевизији признајући да јој није говорио истину.
• 8/20. август — Операција Инфините Реацх: амерички удари крстарећим пројектилима на базе Ал—Каиде у Авганистану и фабрику лекова у Судану.
• 8/20. август — Врховни суд Канаде пресудио је да Квебек нема право да се отцепи од Канаде.
• 21. август – Припадници ОВК киднаповали су код Ораховца новинара Ђуру Славуја и његовог возача Ранка Перинића, који су ишли да извештавају о отмици монаха из Манастира Зочиште прошлог месеца.
• 8/22. август — Анголске снаге улазе у ДР Конго, у корист Кабили, следећег дана заузимају Китону.
• 23. август – Киријенкова влада смењена у Русији – Борис Јељцин жели да врати Черномирдина, али га Дума не подржава.
• 23. август — ДР Конго: побуњеници са истока заузели Кисангани.
• 27. август — Српске снаге откриле крематоријум ОВК у Клечки. Током месеца, ОВК је потиснута из Јуника и Глођана (општина Дечани).
• 8/28. август — Српске власти тврде да први пут после 4 месеца контролишу пут Приштина—Призрен, као и све магистралне путеве у Покрајини.
• 29. — 30. август — Посета америчког државног секретара Медлин Олбрајт Хрватској и Босни — несугласице са Туђманом око утицаја на Хрвате у БиХ, подршка Биљани Плавшић.
• 30. август — После пет дана борби са Зимбабвеанцима око аеродрома Нђили у Киншаси, Руандци се повлаче.

• 2. септембар — Швајцарски авион пао је у Атлантски океан у близини канадске провинције Нова Шкотска, што није преживео нико од 229 путника и чланова посаде.^[1]
• 4. септембар — Међународни трибунал за Руанду осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994.
• 4. септембар — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој алгоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Станфорду.
• 9. септембар — Масакр на Радоњићком језеру.
• 15. септембар — Општи избори у Босни и Херцеговини 1998.

• 5. октобар — Савезна скупштина СР Југославије прогласила је стање непосредне ратне опасности због претњи НАТО пакта војном интервенцијом у СРЈ.
• 10. октобар — у Ужичкој улици, у Железнику приликом покушаја хапшења Јосипа Голомејића званог „Јосип Шиптар”, познатог нарко—дилера убијен Првослав Обрадовић (1967—1998), инспектор Седмог одељења Градског СУП—а Београд.
• 13. октобар — Споразум Холбрук—Милошевић постигнут је након вишедневних разговора председника СРЈ Слободана Милошевића са америчким изаслаником Ричардом Холбруком.
• 16. октобар — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.
• 23. октобар—4. новембар — Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд.

• 2. новембар — Ураган Мич, који је харао кроз централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.

• 2 — 3. новембар — Заседање Парламентарне скупштине Савеза Русије и Белорусије у Јарослављу: позив СРЈ да размотри проблем приступања, шеф делегације Војислав Шешељ се залаже за што ширу сарадњу.
• 3. новембар — Општи избори у САД 1998: Успркос настојања да искористе аферу Моникагате, републиканци губе места у Конгресу, задржавши већину.
• 4. новембар — Никола Поплашен (СРС) преузео положај председника РС (до смене следећег септембра), Петар Ђокић (СПРС) остаје председник скупштине.
• 9. новембар — Мило Ђукановић поново на челу ДПС.
• 9. новембар — Уједињено Краљевство формално укида смртну казну, која је дотада била задржана за нека ретка кривична дела.
• 11. новембар — Шеф Верификационе мисије ОЕБС Вилијам Вокер стигао у Приштину.
• 16. новембар — Осуде пред Хашким трибуналом за логор Челебићи: Хазим Делић 18 година, Есад Ланџо 15, Здравко Муцић 9, Зејнил Делалић ослобођен.
• 20. новембар — Из Бајконура лансирана прва компонента Међународне свемирске станице — модул Зарја.
• 22. новембар — У Загребу потписан Споразум о посебним односима између Хрватске и БиХ (требао бити потписан 16. 11.), два додатна документа о луци Плоче и транзиту кроз Неум.
• 24. новембар — Сукоби студената и обезбеђења на неким београдским факултетима.
• 24. новембар — Смењен начелник генералштаба ВЈ Момчило Перишић, постављен Драгољуб Ојданић.
• 24. новембар — Ранији командант војске Емил Лахуд је нови председник Либана, уз сиријску подршку (до 2007). За премијера ће следећег месеца поставити Салима Ал—Хусса уместо Рафица Харирија.
• 24. новембар — Отворен је аеродром на југу Појаса Газе (затворен у фебруару 2001. због Интифаде).
• 25 — 30. новембар — Ђанг Цемин у посети Јапану: усвојена декларација о пријатељству, али нема споразума о историји, Тајвану и трајном чланству Јапана у СБ УН.
• 29. новембар —  У Јапану завршено светско првенство у одбојци: Италија прва, СР Југославија друга.

• 4. децембар — У агенцији „Треф рентакар”, на Новом Београду, убијени Биљана Станојковић, благајница, и Братислав Дачић, чувар. Убиства су починили Андреј Ковачевић, син Владе Трефа, Александар Констадиновић и Филип Гавриловић. Том приликом су из агенције однели седам и по милиона марака.
• 7. децембар — У кафићу „Кастело”, у тржном центру „Пирамида”, на Новом Београду убијен Душко Маленковић звани „Дула” (1960—1998). Маленковић је наоружан аутоматском пушком и са капуљачом на глави ушао у кафић, а један од гостију га је убио.

• 14. децембар — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.
• 19. децембар — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива председника Била Клинтона након афере Левински.

• 5. јануар — Ајзак Хамфриз, аустралијски кошаркаш^[2]
• 6. јануар — Аксел Бакајоко, француски фудбалер^[3]
• 14. јануар — Филип Станић, немачки кошаркаш^[4]
• 23. јануар — XXXTentacion, амерички хип—хоп музичар (прем. 2018)
• 24. јануар — Александар Аранитовић, српски кошаркаш^[5]

• 1. фебруар — Зе Маркос, бразилски фудбалер^[6]
• 1. фебруар — Алекса Раданов, српски кошаркаш^[7]
• 3. фебруар — Марко Илић, српски фудбалски голман^[8]
• 5. фебруар — Родионс Курукс, летонски кошаркаш^[9]
• 14. фебруар — Амар Гегић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[10]

• 3. март — Џејсон Тејтум, амерички кошаркаш^[11]
• 5. март — Вељко Бирманчевић, српски фудбалер^[12]
• 13. март — Џек Харлоу, амерички хип—хоп музичар
• 17. март — Катарина Богићевић, црногорска певачица и глумица
• 17. март — Урош Рачић, српски фудбалер^[13]
• 19. март — Милица Спасојевић, српска глумица^[14]
• 20. март — Бориша Симанић, српски кошаркаш^[15]
• 22. март — Паола Андино, америчка глумица
• 22. март — Вања Вучићевић, српски фудбалер^[16]

• 6. април — Пејтон Лист, америчка глумица и модел^[17]
• 7. април — Доминик Динга, српски фудбалер^[18]
• 8. април — Исидора Јанковић, српска глумица
• 9. април — Ел Фанинг, америчка глумица^[19]
• 21. април — Милош Глишић, српски кошаркаш^[20]
• 23. април — Вук Тодоровић, српски одбојкаш^[21]
• 29. април — Тими Макс Елшник, словеначки фудбалер^[22]

• 4. мај — Тијана Богдановић, српска теквондисткиња^[23]
• 5. мај — Арина Сабаленка, белоруска тенисерка^[24]
• 7. мај — Дани Олмо, шпански фудбалер^[25]
• 25. мај — Анастасија Ражнатовић, српска певачица

• 18. јун — Костја Мушиди, немачки кошаркаш^[26]
• 24. јун — Кој Стјуарт, амерички глумац^[27]
• 29. јун — Мајкл Портер Млађи, амерички кошаркаш^[28]

• 8. јул — Џејден Смит, амерички хип—хоп музичар и глумац^[29]
• 8. јул — Маја Хок, америчка глумица, музичарка и модел^[30]
• 10. јул — Ангус Клауд, амерички глумац (прем. 2023)
• 18. јул — Адам Мокока, француски кошаркаш^[31]
• 22. јул — Федерико Валверде, уругвајски фудбалер^[32]
• 22. јул — Медисон Петис, америчка глумица^[33]
• 23. јул — Диандре Ејтон, бахамски кошаркаш^[34]
• 28. јул — Франк Ниликина, француски кошаркаш
• 30. јул — Душан Милетић, српски кошаркаш^[35]

• 5. август — Мими Кин, енглеска глумица^[36]
• 8. август — Шон Мендес, канадски музичар
• 12. август — Стефанос Циципас, грчки тенисер^[37]
• 25. август — Чајна Ен Маклејн, америчка глумица и певачица^[38]

• 1. септембар — Џош Окоги, нигеријско—амерички кошаркаш^[39]
• 1. септембар — Огњен Чарапић, црногорски кошаркаш^[40]
• 17. септембар — Лука Аџић, српски фудбалер^[41]
• 21. септембар — Тадеј Погачар, словеначки бициклиста^[42]

• 7. октобар — Трент Александер Арнолд, енглески фудбалер^[43]
• 23. октобар — Амандла Стенберг, америчка глумица и певачица^[44]
• 29. октобар — Ленс Строл, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1^[45]

• 4. новембар — Ашраф Хакими, марокански фудбалер^[46]
• 14. новембар — Софија Кенин, америчка тенисерка^[47]
• 28. новембар — Пејтон Мејер, амерички глумац

• 2. децембар — Juice Wrld, амерички музичар (прем. 2019)^[48]
• 4. децембар — Стефан Ђорђевић, српски кошаркаш^[49]
• 5. децембар — Сол Јонгву, јужнокорејски фудбалер^[50]
• 8. децембар — Танер Бјукенан, амерички глумац^[51]
• 13. децембар — Осман Букари, гански фудбалер^[52]
• 17. децембар — Мартин Едегор, норвешки фудбалер^[53]
• 18. децембар — Паола Егону, италијанска одбојкашица^[54]
• 20. децембар — Килијан Мбапе, француски фудбалер^[55]
• 22. децембар — Каспер Руд, норвешки тенисер^[56]

• 7. јануар — Ричард Хаминг, амерички математичар и информатичар (*1915)^[57]
• 7. јануар — Владимир Прелог, швајцарско—хрватски хемичар и нобеловац^[58]

• 6. фебруар — Фалко, аустријска рок звезда (*1957)^[59]

• 8. март — Мустафа Хајрулаховић Талијан, официр ЈНА и бошњачки генерал (*1957)
• 15. март — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалник и писац једночинки (*1937)

• 4. април — Предраг Прежа Милинковић, глумац и најпознатији статиста у српским филмовима (*1933)^[60]

• 14. мај — Френк Синатра, амерички певач и глумац (*1915)^[61]

• 14. јул — Ричард Макдоналд, оснивач највећег ланца ресторана у свету, „Мекдоналдс”

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

• 21. септембар — Драгутин Гостушки, српски композитор. (*1923)

• 13. октобар — Бојан Печар, српски музичар, најпознатији као басиста групе Екатарина Велика (*1960)

• 29. новембар — Живојин Павловић, српски редитељ (*1933)^[62]

• 30. децембар — Жуан Броса, каталонски песник. (*1919)

• Физика — Роберт Б. Лафлин, Хорст Лудвиг Штермер и Данијел Ћи Цуеј
• Хемија — Волтер Кон и Џон А. Попл
• Медицина — Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро и Ферид Мурад
• Књижевност — Жозе Сарамаго (Португалија)
• Мир — Џон Хјум (УК) и Дејвид Тримбл (УК)
• Економија — Амартја Сен (Индија)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума