Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002
1999 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1999. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Евро уведен за укњижевне послове.
• 4. јануар — У Улици Миријевски венац, на Карабурми, приликом хапшења деветнаестогодишњег Александра Матића, убијени Зоран Павличевић (1961—1999) и Славољуб Божовић (1958—1999), а тешко рањен Родољуб Миловић, инспектори Трећег одељења инспектори Градског СУП-а Београд.

• 6. фебруар — У Рамбујеу почели преговори између Србије и косовских Албанаца о заустављању сукоба на Косову и Метохији.
• 12. фебруар — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Левински и избегнут импичмент.
• 12. фебруар — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

• 4. март — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине
• 11. март — На паркингу испред Спортског центра „Кошутњак” убијен Милорад Влаховић (1954—1999), саветник у Управи криминалистичке полиције Градског СУП-а Београд, пуковник полиције и блиски пријатељ покојног генерала полиције Радована Стојчића Баџе.
• 12. март — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
• 18. март — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на подручју целе Србије.
• 19. март — Убијен Предраг Икач звани „Пеца” (1966—1999), познати београдски коцкар и сувласник казина „Фер плеј”. Убица никада није откривен.
• 23. март — Амерички изасланик Ричард Холбрук последњи пут се састао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем, у покушају да га убеди да прихвати предложени споразум из Рамбујеа о решавању косовске кризе и упозорио да ће одбијање довести до НАТО бомбардовања. Милошевић је одбио да прихвати споразум.
  • САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом.
    • Савезна влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
• 24. март — Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији ове земље. Савезна влада СРЈ прогласила ратно стање у земљи.
• 24. март — У пожару у тунелу Мон Блан погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године.
• 27. март — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер F-117.

• 1. април — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
• 1. април — Нунавут, домовина Инуита, је створен од источног дела Северозападних територија и постао трећа канадска територија.
• 3. април — Срушен други новосадски мост — Мост слободе.
• 7. април — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину.
• 9. април — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
• 9. април — 10. јун — Битка на Кошарама.
• 11. април — У Београду у Улици Светогорској код броја 35, испред улаза у коме је становао, убијен новинар и власник дневног листа "Недељни телеграф", Славко Ћурувија (1949—1999), власник београдског дневника „Дневни телеграф” и недељника „Европљанин”. Убиство још увек није расветљено у потпуности, a за сада су оптужени бивши шеф Државне безбедности Раде Марковић, некадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић, као и припадници тајне службе Ратко Ромић и Мирослав Мики Курак.
• 12. април — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 13 путника а више десетина повређено.
• 14. април — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута бомбардовали колону албанских избеглица дуж пута између Ђаковице и Дечана, убивши најмање 73 особе.
• 17. април — Током бомбардовања СРЈ у Батајници у 21:30 од гелера експлодираног пројектила погинула је мала Милица Ракић.
• 20. април — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.
• 23. април — НАТО авиони гађали зграду Радио-телевизије Србије у центру Београда приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије.
• 26. април — У Албанији се срушио амерички хеликоптер АХ-64 "апач", што је НАТО описао као несрећан случај током "рутинске војне вежбе" - одбијајући могућност да је летелица погођена током бомбардовања Србије, односно СРЈ.
• 29. април — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.
• 30. април — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.

• 1. мај — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи.
• 1. мај — Почело је приказивање дечје анимиране серије Сунђербоб Коцкалоне.
• 1. мај — На снази је Амстердамски уговор, измена Мастрихтског: нека национална овлашћења су пренета на Европски парламент, уведен је Високи представник Уније за спољне послове и сигурносну политику (први је Јирген Трумпф, од октобра Хавиер Солана).
• 2. мај — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70% територије Србије остало у мраку.
• 2. мај — Недалеко од Шапца оборен Ф-16 којим је пилотирао Давид Л. Голдфеин, будући начелник штаба УСАФ.
• 3. мај — Торнадо категорије Ф5 погодио је Оклахома Сити убивши 38 људи. То је био најјачи торнадо икад.
• 3. мај — Касетне бомбе на аутобус код Пећи, разорена зграда РТВ Нови Сад.
• 4. мај — Бомбардована зграда РТС у Новом Саду, у ваздушној бици изнад Ваљева погинуо потпук. Миленко Павловић (на авиону МиГ 29).
• 6. мај — Деволуција Уједињеног Краљевства: Одржани први регионални избори за Шкотски парламент и Националну скупштину за Велс, а на којима побеђује Лабуристичка странка.
• 7. мај — Авиони НАТО пакта су бомбардовали касетним бомбама центар Ниша, при чему је погинуло 16 особа, а повређено око 70 људи.
• 7. мај — НАТО-ов авио бомбардирао кинеску амбасаду у Београду. Погинула су три службеника, а рањено их је 20. Објашњено грешком у картама, у Кини протести. Гађан и комплекс зграда савезних и републичких министарстава.
• 7. мај — Авиони НАТО засули центар Ниша кластер бомбама и убили 14 особа (циљ је био аеродром).
• 12. мај — Прва седница Шкотског парламента (Парламент Шкотске био распуштен на неодређено 1707); овлашћења званично пренета 1. 7..
• 12. мај — Руски председник Јељцин сменио премијера Примакова, постављен Сергеј Степашин (до августа).
• 14. мај — НАТО погодио два конвоја албанских избеглица код Корише - око 100 мртвих.
• 14. мај — Масакр у Ћушки код Пећи - убијена 44 албанска мушкарца у родном селу Агима Чекуа.
• 17. мај — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда.
• 19. и 21. мај — НАТО погодио затвор Дубрава на Косову (општина Исток), погинуло неколико десетина затвореника.
• 20. мај — Погођена болница "Драгиша Мишовић" у Београду - погинула 3 пацијента и 7 војника
• 22. мај — Онеспособљена ТЕ Колубара, повређено 12 радника.
• 23/24. мај — Бомбардоване термоцентрале и трафо-станице у Србији, 70% потрошача остаје без струје.
• 26. мај — Операција Стрела, Битка на Паштрику: ОВК са савезницима започиње неуспешни напад.
• 26. мај — Нападом индијског ратног зракопловства на положаје пакистанске војске ескалира Каргилски рат - пакистанска инфилтрација у Кашмир је углавном потиснута до јула.
• 26. мај — Прва седница Националне скупштине за Велс.
• 27. мај — Хашки трибунал подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, начелника Генералштаба ВЈ Драгољуба Ојданића, и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића. Свима стављени на терет злочини на Косову.
• 29. мај — Доласком Олесегуна Обасањоа на мјесто предсједника у Нигерији престала војна диктатура и успостављена Четврта република.
• 29. мај — СТС-96: спејс-шатл се први пут спојио са Међународном свемирском станицом;
• 30. мај — Ракетиран мост у Варварину, погинуло 10 цивила.
• 31. мај — У Сурдулици погођена Специјална болница за плућне болести и Дом стараца, погинуло 20 цивила, гађани и електроенергетски објекти.

• 1. јун — Погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је обилазио јединице на првој линији одбране, током агресије НАТО пакта на Србију (СРЈ).
• 3. јун — Скупштина Србије прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе.
• 9. јун — Представници Војске Југославије и НАТО-а у Куманову су потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију.
• 10. јун — НАТО прекинуо бомбардовање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије повукле са Космета, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову.
• 11. јун — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.
• 12. јун — Снаге КФОР-а су ушле на територију Косова и Метохије, по основу Кумановског споразума.
• 15. јун —
  • Почело је повлачење српске војске са Косова недалеко од Подујева. Колону тенкова и војних возила Војске Југославије пратила је колона цивилних возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.
  • Непосредно након уласка немачких снага КФОР-а на Косово, припадници терористичке организације ОВК киднаповали су оца Харитона Лукића, из манастира Светих Архангела код Призрена. Након отмице је мучен и убијен.^[1]
• 24. јун — На паркингу, на Новом Београду, убијен Петар Милошевић звани „Пера”, криминалац и вођа Бежанијског клана. Убиство су извршила четворица нападача која нису идентификована.
• 27. јун — Злочин у селу Дојнице или масовна отмица у селу Дојнице припадници терористичке организације Ослободилачка војска Косова киднаповали су и убили 16 српских и једног бошњачког цивила у селу Дојнице, општина Призрен.^[2]
• 30. јун — Шкотска је после скоро 300 година поново добила свој парламент.

• 8. јул — У Улици Саве Ковачевића испред зграде у којој је живео, убијен Драган Симић звани „Симке” (1956—1999), начелник СУП-а Савски венац, а пре тога дугогодишњи начелник Одељења за крвне и сексуалне деликте и пуковник полиције. Убиство су извршила двојица нападача, која никада нису откривена.
• 14. јул — После 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.
• 15. јул — Након уласка међународних мировних снага на Косово, у Приштину је стигао шеф цивилне администрације УН Бернар Кушнер, а војни званичници су прогласили Косово једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.
• 18. јул — Јеромонаха Стефана (Пурића), из манастира Будисавци и Вујадина Вујевића, наставника, киднаповали су припадници терористичке ОВК, након рата у селу Будисавци код Клине. Стефану и Вујадину су одсечене главе секиром, а тела су потом бачена у једну од оближњих јама.^[3]
• 23. јул — У селу Старо Грацко, на Kосову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. Масакр се десио након уласка Kфора на Kосово.

• 7. август — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан.
• 10. август — Шура, илегални исламски савет, једнострано је у Грозном, главном граду Чеченије, прогласила независност суседног Дагестана и затражила од свих немуслимана да напусте ту руску аутономну кавкаску републику.
• 19. август — Српска опозиција отпочела нове протесте против Милошевићевог режима.
• 26. август — Русија је бомбардовањем чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.
• 31. август — У засеоку Злаш код Приштине, у којем се налазио затвор терористичке ОВК, пронађена је масовна гробница с телима 42 српска цивила. Сви су били изложени тортури пре ликвидације.^[4]

• 3. септембар — УНМИК отворио царински пункт на граничном прелазу Ђенерал Јанковић (Косово-Македонија), игноришући законе СРЈ.
• 4. септембар — ЕУ укинула ембарго на нафту и летове до Црне Горе и Косова.
• 4. септембар — У експлозији у петоспратној стамбеној згради у Бујнакску, у руској аутономној републици Дагестан, коју су изазвали чеченски исламски терористи, погинуло је најмање 64 људи, углавном жена и деце руских официра.
• 7. септембар — Атину погађа потрес у коме гину 143 особе.
• 8. септембар — Испаљено шест минобацачких граната на муслиманске избеглице у Кули Фазлагића.
• 9. септембар — Бомба постављена у стамбену зграду у московском насељу Печатники убија 94 особе, што је први од бомбашких напада на станове.
• 9. септембар — Најжешћи окршаји у Косовској Митровици од доласка КФОР-а - у три албанска покушаја да се пробије блокада на мосту преко Ибра рањене најмање 33 особе: локални Срби, девет француских жандарма и шест војника.
• 12. септембар — Индонежански председник Б.Ј. Хабибие пристаје на захтев западних држава да у Источни Тимор дођу мировне снаге.
• 13. септембар — Други по реду бомбашки напад на стамбену зграду у Москви убија 118 људи.
• 14. септембар — Кирибати, Науру и Тонга постају чланице УН.
• 14. септембар — Дагестански рат се завршава, сви нападачи су избачени из републике. Руско бомбардирање Чеченије се наставља, аеродром код Грозног је ракетиран 23-ег.
• 16. септембар — Романо Проди је нови предсједник Европске комисије (до 2004). Продијева комисија има веће овласти, на основу Амстердамског уговора.
• 17. септембар — На Централном гробљу у Београду убијен Зоран Аџић. Тога дана Аџић се састао са још двојицом момака на гробљу да би рашчистили рачуне које су имали отпре, дошло је до пуцњаве у којој је Аџић убијен.
• 20. септембар — Званично разоружана терористичка Ослободилачка војска Косова, трансформише се у Косовски заштитни корпус.
• 21. септембар — Потрес 921 у Тајвану убија преко 2400 људи.
• 22. септембар — Представници Срба у Прелазном савету Косова, владика Артемије и Момчило Трајковић, поднели оставке због формирања КЗК.
• 22. септембар — У Приштини убијен фоторепортер Момир Стокућа.
• 22. септембар — Почињу протести Савеза за промене, трају до 18. 12.; на почетку присуствује 40 до 50 хиљада људи, затим опадање.
• 23. септембар — Влада СРЈ протестује Савету безбедности због преображаја ОВК у Косовски заштитни корпус.
• 26. септембар — Алија Изетбеговић након Турске, Сауди Арабије и Кувајта стигао у посету Ирану.
• 29 - 30. септембар — Полиција применила силу против више десетина хиљада демонстраната у Београду који су покушали шетњу до Милошевићеве резиденције на Дедињу.

• 1. октобар — Премијер Владимир Путин објављује како руске трупе улазе у сјеверну Чеченију како би направиле санитарни кордон против терориста, чиме ескалира Други чеченски рат.
• 3. октобар —
  • Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.
  • Атентат на Ибарској магистрали, покушај убиства Вука Драшковића, лидера Српског покрета обнове, изазивањем саобраћајне несреће у којој су погинули: Веселин Бошковић (49 година), Звонко Осмајлић (37 година), Вучко Ракочевић (32 године) и Драган Вушуровић - Гага (33 године)
  • Избори у Аустрији: Климини социјалдемократи задржавају прво место, али Хаидерова Слободарска странка је друга са близу 22% гласова - најбољи резултат крајње деснице у Европи од рата.

• 4. октобар — Динко Шакић осуђен у Загребу на 20 година за ратне злочине (умро 2008).
• 7. октобар — Руска војска врши напад на Елистанжи касетним бомбама.
• 11. октобар — У Приштини убијен припадник УНМИК-а Валентин Крумов, Американац бугарског порекла; претпоставља се да су убице помислили да је Србин.
• 12. октобар — Покушај пакистанског премијера Наваза Шарифа да с чела пакистанске војске смијени генерала Первеза Мушарафа резултира државним ударом приликом кога је Шариф свргнут с власти коју преузима Мушараф (до 2008).
• 12. октобар — Према УН-у, у Сарајеву је рођен 6-милијардити становник Земље (Аднан Невић); 5-милијардити је био Матеј Гаспар у Загребу 1987.
• 15. октобар — Албанци поново покушавају да пређу у северну Косовску Митровицу; УН полиција издаје нове регистарске таблице на Косову.
• 16. октобар — Означен пробој тунела Свети Рок (западна цев у промету од 2003, источна од 2009).
• 19. октобар — Горан Јелисић осуђен на 40 година пред Хашким трибуналом.
• 21. октобар — Решењем УНМИК (бр. 14) на подручју Косова и Метохије установљене су функције регионалних администратора и формирано јр пет УНМИК региона, односно округа (Гњилански, Митровички, Пећки, Призренски, Приштински).
• 27. октобар — Наоружани нападачи упадају у зграду јерменског парламента за време седнице и пред ТВ-камерама убијају премијера Вазгена Саргисјана, председника парламента Карена Демирчјана и још 6 посланика.
• 28. октобар — Група од 155 Срба евакуисана из Ораховца у Црну Гору; једна мања група се одвојила, нападнута је у Пећи.
• 29. октобар — Циклон погодио индијску државу Ориса, званично око 9.800 мртвих.
• 30. октобар — На фудбалском дербију Партизан - Црвена Звезда од испаљене бакље погинуо један Звездин навијач. Непознати навијач Партизана је испалио сигналну ракету ка северу и погодио Радовића у врат.
• 31. октобар — На Дорћолу, испред зграде у којој је становао убијен Горан Радуловић звани „Гокси” (1960—1999), криминалац, члан Дорћолског клана, сувласник теретане „Таш” и члан обезбеђења Вука Драшковића, лидера Српског покрета обнове (СПО). Убица никада није пронађен.
• 31. октобар — Момчило Трајковић, однедавно председник Извршног одбора Српског националног већа Косова и Метохије, рањен у ногу на вратима свог стана.
• 31. октобар — ЕџипптЕјр Флајт 990 пао у Атлантик уз 217 изгубљених живота - амерички НТСБ сматра да је пилот намерно обрушио авион.

• 3. новембар — Немачка марка постала легално средство плаћања у Црној Гори поред динара. НБЈ након овога зауставља плаћања између правних лица, из ЦГ према Србији, ради "спречавања неосноване емисије новца".
• 3. новембар — Раниа, краљица Јордана, посјетила сарајевско насеље Грбавица, гђе је положила камен темељац за изградњу Јорданског исламског центра (Јорданска џамија, отворена 2002).
• 3. новембар — У свом стану у улици Саве Ковачевића, на Врачару пронађен мртав Бранислав Бранко Васиљевић (1963—1999), каратиста, репрезентативац Југославије, бивши функционер Српског покрета обнове (СПО) и шеф обезбеђења Демократске странке. Званична истрага је саопштила да се радило о самоубиству, али су многи тада сумњали у то.
• 4. новембар — Убоитво Метјуа Шепарда: један од убица је осуђен на две доживотне казне без помиловања (други је добио две доживотне прошлог априла, након нагодбе). Случај је добио велику медијску пажњу, утицао је на законе и ЛГБТQ активизам.
• 5. новембар — У Немачкој избија афера са донацијама, сада опозиционој, партији ЦДУ, или "Афера црног новца", Хелмут Kол и Волфганг Шубле губе утицај због овога, што отвара пут генералној секретарки ЦДУ Ангели Меркел.
• 6. новембар — Референдум о републици у Аустралији: 55% је против.
• 9. новембар — Полиција растурила студентски протест у Београду.
• 11. новембар — Закон о Дому лордова: у британском горњем дому могу остати само 92 наследна пера, чланство је смањено са 1.330 на 669.
• 12. новембар — Авион Светског програма за храну се срушио североисточно од Kосовске Митровице, погинуло свих 24-оро.
• 12. новембар — Потрес магнитуде 7.2 погађа град Дизце и сјеверозападну Турску - 845 погинулих и 4.948 озлеђених.
• 12. новембар — У САД ступио на снагу Грам–Лич–Блилеyев акт којим је опозван Глас–Стеагалов закон из 1933. - дозвољена комбинација комерцијалних и инвестиционих банака те осигуравајућих друштава.
• 14. новембар — Борис Трајковски изабран за председника БЈР Македоније (до 2004), опозициони социјалдемократи сматрају изборе нелегитимним због неправилности у западној Македонији.
• 14. новембар — Ступају на снагу санкције УН талибанском Авганистану, према прошломесечној резолуцији 1267, због неизручења Бин Ладена и постојања терористичких кампова.
• 15. новембар — Њујоршка декларација Председништва БиХ: између осталог предвиђа се успостава државне граничне службе, заједничких јединица за мировне операције и јединствени пасоши (скупштина РС ово оспорава у децембру).
• 15. новембар — Клинтонова администрација и Kина постигли споразум о прикључењу Светског трговинској организацији (остварено у децембру 2001).
• 16. новембар — Хаваријска искључења струје у Србији.
• 21. новембар — Двојица српских полицајаца погинула када им је возило налетело на мину између Kуршумлије и косовске граничне линије, након окршаја са убаченом албанском терористичком групом.
• 21. новембар — Испред ресторана „Мек Доналдс”, на раскрсници Улица народних хероја и Париске комуне, на Новом Београду убијен Драган Угарковић звани „Угар” (1964—1999), криминалац и члан Земунског клана. Убијен је док је на семафору седео у својим колима из другог аутомобила у покрету, а убице никада нису пронађене.
• 22. новембар — Албанци у Ораховцу уклонили после три месеца барикаде с путева, постављене због стационирања руских војника.
• 23. новембар — Бил Клинтон у посети Kосову.
• 24. новембар — На граници задржан мазут који је у склопу европског програма "Енергија за демократију" био упућен у Ниш и Пирот из Македоније (пропуштен 7. 12.).
• 25. новембар — Афера "Паук": савезни министар за информисање Горан Матић саопштио да су ухапшени чланови "шпијунско-терористичке групе", припадници "француске обавештајне службе", који су "планирали атентат" на Слободана Милошевића.
• 27. новембар — У центру Београда, на раскрсници Улице Светозара Марковића и Немањине убијен Зоран Шијан (1964—1999), кик-боксер, репрезентативац Југославије и вођа Сурчинског клана. Убијен је из возила у покрету, док је у свом аутомобилу, марке мерцедес чекао зелено светло на семафору. Убице никада нису пронађене.
• 30. новембар — 3. 12. — Трећа Министарска конференција Светске трговинске организације у Сијетлу, поремећена великим протестима антиглобалиста.

• 3. децембар — Након 81 дана и пр+еђених 5,486 километара Тори Мурден је постала прва жена која је сама препловила Атлантски океан у чамцу на весла.
• 8. децембар — Војска Југославије заузела аеродром Голубовци код Подгорице у очекивању да власништво над њим прогласи влада Црне Горе.
• 12. децембар — Танкер Ерика потонуо поред Бретање са 31.000 тона тешког ложивог уља.
• 14 — 16. децембар — Варгашка трагедија: 911 мм кише, након 200 мм почетком месеца, изазива велике поплаве на северу Венецуеле, са 10 - 30.000 мртвих.
• 19. децембар — Избори за руску Државну Думу: КПРФ 113 мандата (-44), нова, про-Јељцинова, партија Јединство 73, нови блок Отаџбина - Сва Русија 68 итд.
• 20. децембар — СФОР ухапсио генерала Станислава Галића.
• 20. децембар — Након потврде на референдуму, Венецуела има нови "боливарски устав".
• 20. децембар — Виши суд у Вермонту доноси пресуду, која уједно значи да хомосексуални парови имају иста права као и хетеросексуални венчани парови
• 20. децембар — Португалија је Кини пренела суверенитет над Макаом.
• 20. и 21. децембар — Скупштина Србије сменила судије Врховног одн. Уставног суда Зорана Ивошевића и Слободана Вучетића због подршке опозицији.
• 22. децембар — Пожар у Пинковом студију у просторијама Народног универзитета "Браћа Стаменковић" у Београду.
• 25. децембар — Започиње друга битка за Грозни
• 25 - 27. децембар — Циклон Лотар прешао од Француске до Немачке, страдало је 110 људи. Следи му циклон Мартин са 30 жртава (раније током месеца Анатол је однео 20 живота на северу Немачке и југу Скандинавије).
• 26. децембар — Црногорски министар иностраних послова Бранко Перовић поднео оставку јер је раније током месеца пред напуљским судом оптужен за шверц цигарета.
• 31. децембар — САД предају Панами управу над Панамским каналом.
• 31. децембар — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.

• 4. јануар — Колин Секстон, амерички кошаркаш^[5]
• 8. јануар — Елзан Бибић, српски атлетичар^[6]
• 10. јануар — Мејсон Маунт, енглески фудбалер^[7]
• 13. јануар — Изабела Соуза, бразилска глумица, модел и певачица^[8]
• 14. јануар — Андрија Марјановић, српски кошаркаш^[9]
• 24. јануар — Михаило Јовичић, српски кошаркаш^[10]
• 25. јануар — Никола Мишковић, српски кошаркаш^[11]

• 5. фебруар — Алегра Пољак, српска фудбалерка^[12]
• 12. фебруар — Џејлен Хендс, амерички кошаркаш^[13]
• 15. фебруар — Ђорђе Јовановић, српски фудбалер^[14]
• 25. фебруар — Ђанлуиђи Донарума, италијански фудбалски голман
• 28. фебруар — Лука Дончић, словеначки кошаркаш^[15]

• 5. март — Медисон Бир, америчка певачица и глумица^[16]
• 9. март — Јаго дос Сантос, бразилски кошаркаш^[17]
• 22. март — Мик Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1^[18]

• 4. април — Ким Кукхјанг, севернокорејска скакачица у воду
• 6. април — Кингс Кангва, замбијски фудбалер^[19]
• 7. април — Валерија Јенгаличева, руска певачица
• 9. април — Лил Нас Екс, амерички музичар^[20]
• 11. април — Зои, српска певачица
• 15. април — Денис Шаповалов, канадски тенисер^[21]
• 22. април — Тадија Тадић, српски кошаркаш^[22]
• 28. април — Алекс Виго, аргентински фудбалер^[23]

• 8. мај — Џанан Муса, босанскохерцеговачки кошаркаш^[24]
• 11. мај — Сабрина Карпентер, америчка певачица и глумица^[25]
• 25. мај — Брек Бесинџер, америчка глумица^[26]
• 25. мај — Тијана Филиповић, босанскохерцеговачка фудбалерка^[27]
• 28. мај — Камерон Бојс, амерички глумац (прем. 2019)^[28]
• 30. мај — Џоу Гуанју, кинески аутомобилиста^[29]

• 4. јун — Домен Превц, словеначки ски-скакач^[30]
• 7. јун — Ранко Симовић, српски кошаркаш^[31]
• 9. јун — Михајло Чепркало, босанскохерцеговачки пливач
• 10. јун — Ели Делво, белгијска певачица
• 10. јун — Рафаил Леао, португалски фудбалер^[32]
• 14. јун — Ким Минсок, јужнокорејски брзи клизач^[33]
• 17. јун — Јелена Рибакина, казахстанска тенисерка^[34]
• 19. јун — Џордан Пул, амерички кошаркаш^[35]
• 28. јун — Маркета Вондроушова, чешка тенисерка^[36]

• 2. јул — Лука Илић, српски фудбалер^[37]
• 10. јул — Невена Наумчев, српска кошаркашица^[38]
• 12. јул — Нур Дабита Сабри, малежанска скакачица у воду^[39]
• 12. јул — Никола Мијатовић, српски глумац
• 18. јул — Његош Петровић, српски фудбалер^[40]
• 20. јул — Гога Битадзе, грузијски кошаркаш^[41]
• 30. јул — Џои Кинг, америчка глумица

• 1. август — Павле Менсур, српски глумац^[42]
• 1. август — Лазар Николић, српски фудбалер^[43]
• 7. август — Дејан Јовељић, српски фудбалер^[44]
• 8. август — Петар Јевремовић, српски џијуџицу борац^[45]
• 12. август — Матајс де Лихт, холандски фудбалер^[46]
• 17. август — Алекса Терзић, српски фудбалер^[47]
• 20. август — Џо Вилок, енглески фудбалер^[48]
• 22. август — Рикардо Хуртадо, амерички глумац^[49]
• 27. август — Миле Свилар, белгијски фудбалски голман^[50]
• 29. август — Вељко Николић, српски фудбалер^[51]
• 30. август — Алекса Ускоковић, српски кошаркаш^[52]
• 31. август — Миомир Кецмановић, српски тенисер^[53]

• 9. септембар — Билал Асани, француски певач и јутјубер мароканског порекла
• 10. септембар — Ивана Раца, српска кошаркашица
• 11. септембар — Ања Павићевић, црногорска глумица
• 12. септембар — Катарина Лазовић, српска одбојкашица^[54]
• 17. септембар — Јулија ван Берген, холандска певачица
• 19. септембар — Далита, јерменска певачица, плесачица и глумица
• 26. септембар — Луиз Тулсон, британска скакачица у воду
• 27. септембар — Александар Поповић, српски фудбалски голман^[55]

• 15. октобар — Марко Симоновић, црногорски кошаркаш^[56]
• 19. октобар — Дарија Вучко, српска глумица
• 30. октобар — Вања Дркушић, словеначки фудбалер^[57]
• 31. октобар — Данијела Роуз Расел, америчка глумица^[58]

• 1. новембар — Бади Хандлсон, амерички глумац^[59]
• 8. новембар — Исак Бонга, немачки кошаркаш
• 9. новембар — Карол Севиља, мексичка певачица и глумица
• 10. новембар — Жоао Феликс, португалски фудбалер^[60]
• 10. новембар — Кирнан Шипка, америчка глумица^[61]
• 13. новембар — Ландо Норис, британски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 16. новембар — Бол Бол, амерички кошаркаш^[62]
• 20. новембар — Марија Жежељ, српска певачица и модел

• 8. децембар — Рис Џејмс, енглески фудбалер^[63]
• 18. децембар — Стефан Момиров, српски кошаркаш^[64]

• 23. јануар. — Павле Грубјешић, југословенски фудбалер. (*1953).
• 25. јануар — Роберт Шо, амерички диригент (*1916)^[65]

• 7. фебруар — Хусеин од Јордана, краљ Јордана (*1934)^[66]
• 10. фебруар — Пеко Дапчевић, генерал, политичар и народни херој (*1913)
• 14. фебруар — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (*1932)^[67]

• 2. март — Дасти Спрингфилд, енглеска музичарка.^[68]
• 4. март — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (*1920)^[69]
• 7. март — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер (*1928)^[70]

• 5. април
  • Нада Шкрињар — југословенска и хрватска глумица. (*1923)^[71]
  • Иван Хетрих — југословенски и хрватски редитељ. (*1921)^[72]
• 11. април — Листер, пас мајор Војске Југославије (*1991)
• 13. април — Вили Штоф, источнонемачки политичар. (*1914)
• 27. април — Тибор Церна, југословенски војник. (*1978)
• 28. април — Артур Леонард Шаулоу, амерички физичар. (*1921)^[73]

• 31. мај — Радомир Лукић, српски правник (*1914)^[74]

• 1. јун — Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије за РВ и ПВО ВЈ.
• 2. јун — Благоје Јововић, четнички борац
• 15. јун — Харитон Лукић, српски монах, убијен од стране УЧК терориста

• 23. јул — Хасан II од Марока, краљ Марока. (*1929)

• 4. септембар — Љубо Шкиљевић, југословенски и српски глумац. (*1941)^[75]
• 11. септембар — Момчило Ђујић, српски четнички војвода (*1907)
• 15. септембар — Петар Шелохонов, руски глумац. (*1929)^[76]
• 19. септембар — Павле Ивић, српски лингвиста (*1924)^[77]

• 1. октобар — Мирослав Чангаловић, српски певач. (*1921)^[78]
• 3. октобар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија (*1922)^[79]
• 7. октобар — Дејвид Хафман, амерички информатичар. (*1925)
• 12. октобар — Вилт Чејмберлен, амерички кошаркаш. (*1936)
• 30. октобар — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (*1918)^[80]

• 2. новембар — Митар Суботић Суба или Rex Illusivii, српски музичар (*1961)
• 8. новембар — Леон Штукељ, југословенски гимнастичар словеначког порекла. (*1898)

• 11. децембар — Фрањо Туђман, хрватски председник (*1922)
• 18. децембар — Робер Бресон, француски редитељ. (*1901)

• Физика — Герард ’т Хофт и Мартинус Ј. Г. Велтман
• Хемија — Ахмед Х. Цеваил
• Медицина — Гунтер Блобел
• Књижевност — Гинтер Грас
• Мир — Лекари без граница
• Економија — Роберт Мундел

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума