Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1917 1918 1919 1920 1921 1922 1923
1920 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1920. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.
• 16. јануар — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
• 16. јануар — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.

• 9. фебруар — Свалбардски споразум
• 14. фебруар — Почео Пољско-совјетски рат (1919—1921)

• 12. март — Николајевски инцидент. Низ масовних убистава која су се догодила у региону Николајевска на Амуру. Масакр и тероризам који је починила Црвена армија под командом Јакова Трјапицина убили су хиљаде Руса у Николајевску и опустошили регион^[1].
• 13. март — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.

• 19. април — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства.
• 25. април — Пољска војска упала је у Украјину, потом брзо напредовала и 6. маја заузела Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска је добила од Совјетске Русије територије које је, између осталих, насељавало и више милиона Украјинаца, Белоруса и Руса.

• 6. мај — Пољско-совјетски рат (1919—1921) Пољска војска је заузела град Кијев у Украјини.

• 4. јун — Тријанонски споразум У дворцу Тријанон код Паризa Савезници су после Првог светског рата потписали мировни уговор са Мађарском и одузели јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
• 25. јун — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије.

• 12. јул — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.
• 15. јул — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
• 23. јул — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.

• 10. август — Уговор из Севра
• 14. август — Мала Антанта војни савез Краљевине Југославије, Краљевине Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Краљевине Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала.
• 18. август — Основан фудбалски клуб у Станишићу под називом "Први Станишићки Спортски Клуб"
• 19. август — Тамбовска побуна (1920–1922) једна од највећих и најбоље организованих сељачких побуна против бољшевичке владе током Руског грађанског рата. Устанак се догодио на територији савремене Тамбовске области и делу Вороњешке области.

• 12. септембар — Одржан је Архијерејски сабор у Сремским Карловцима на коме је донета одлука да се Српска православна црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Димитрије.
• 16. септембар — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400.

• 1. октобар — Руски барон Роман вон Унгерн-Стернберг улази у кинеску Спољну Монголију, крајем месеца покушава освојити главни град Ургу - овај брутални митоман се заноси идејом о обнови Џингис-кановог царства.
• 4. октобар — Изграђена жељезничка пруга Босански Нови - Босанска Kрупа.
• 7. октобар — Споразумом из Сувалкија окончан Пољско-литвански рат.
• 8. октобар — Проглашена Бухарска Народна Совјетска Република (подељена између Узбечке и Туркменске ССР 1924/25).
• 9. октобар — Пољско-литвански рат: након фингиране побуне против своје команде, пољски генерал Луцјан Желиговски заузима Вилниус.
• 10. октобар — Kорушки плебисцит: 59,1% гласова у зони А за останак у Аустрији.
• 10. октобар — Рифски рат: мајор Францисцо Франко се искрцао у Цеути са јединицом недавно основане Шпанске легије.
• 12. октобар — У Риги потписано примирје у Пољско-совјетском рату, ступа на снагу 18-ог, што је практично крај рата.
• 12. октобар — Проглашена Република Средња Литва (Вилњуски регион - део Пољске 1922-39.).
• 14. октобар — У Тартуу потписан совјетско-фински мировни споразум којим је одређена финско-руска граница.
• 25. октобар — Грчки краљ Александар умро од последица мајмунског уједа, наследство трона је спорно.
• 28. октобар — Париским уговором Савезнице признају румунски суверенитет над Бесарабијом (Јапан није ратификовао, тако да није ступио на снагу).

• 2. новембар — Председнички избори у САД: Републиканац Ворен Хардинг побеђује противкандидата Демократске странке, Џејмса М. Кокса.
• 12. новембар — Потписан је Рапалски споразум којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
• 28. новембар — Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС.

• 16. децембар — У земљотресу у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.
• 19. децембар — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
• 28. децембар — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека.
• 29. децембар — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије.

• Википедија:Непознат датум — Раст комунизма после Првог светског рата
• Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.

• 2. јануар — Ајзак Асимов, амерички књижевник. (†1992)
• 19. јануар — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар и 5. генерални секретар Уједињених нација. (†2020)

• 17. март — Шеик Муџибур Рахман, бангладешки политичар. (†1975)

• 5. мај — Боро Андов, македонски писац († 1983).

• 25. јул — Розалинд Френклин, енглески научник. (†1958).

• 13. септембар — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (†1943).

• 2. октобар — Штефан Ковач, румунски фудбалски тренер и фудбалер. (†1995).
• 8. октобар — Френк Херберт, амерички писац. (†1986).
• 15. октобар — Гаврила Игњатовић, српска игуманија. (†2005).

• 21. децембар — Алисија Алонсо, кубанска балерина. (†2019)
• 26. децембар — Макарије Поповић, српски архимандрит. (†1981)

• 21. март — Евелина Хаверфилд, енглеска сифражеткиња. (*1867)

• 21. мај — Венустијано Каранза, мексички политичар. (*1859)

• 13. јун — Есад-паша Топтани, албански политичар. (*1863)

• Физика — Шарл Едуар Гијом
• Хемија — Валтер Херман Нернст
• Медицина — Шак Аугуст Стенберг Крог
• Књижевност — Кнут Хамсун
• Мир — Леон Виктор Огист Буржоа
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума