Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1955 1956 1957 1958 1959 1960 1961
1958 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1958. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Европска унија Ступањем на снагу Римског уговора, установљени Европска економска заједница, с циљем успостављања царинске уније, и Европска заједница за атомску енергију.
• 1. јануар — Уведено је Међународно атомско време.
• 3. јануар —   Британске карипске колоније основале Западноиндијску федерацију - разишла се већ 1962.
• 4. јануар — Спутњик 1 се вратио у атмосферу.
• 8. јануар — Боби Фишер са 14 година први пут победио на шаховском шампионату САД.
• 11. јануар — Почеци производње нафте у Француском Алжиру: прве количине су стигле у луку Филипевил/Скикда.
• 13. јануар — Рат за Ифни, Битка код Едхере: шпански војници упали у заседу на северу Западне Сахаре, страдало их је 37, али и марокански герилци имају 50 мртвих.
• 13—15.јануар — Рудари у Трбовљу штрајкују због разлика у платама (први већи штрајк од рата у ФНРЈ).
• 16. јануар — Први састанак Халстеинове комисије, прве Европске комисије (траје до 1967).
• 17. јануар — Индонежански председник Сукарно стигао у Београд.
• 18. јануар — Југословенски теретни брод "Словенија" са 150 тона оружја и муниције пресретнут од француске морнарице код алжирског Орана (помоћ алжирским побуњеницима, Броз тврди да је то било чешко оружје за Мароко, оптужује Француску за гусарење, тражи одштету).
• 18. јануар — Битка код Хаyес Понда у Северној Каролини: Индијанци Лумби разјурили Кју Клукс Клановце.
• 21. јануар — Алжирски рат за независност: почиње Битка на границама (до маја), највећа у рату: француски падобранци су спречили упаде алжирске гериле из Туниса.
• 23. јануар — Државни удар у Венецуели: оборен војни диктатор Маркос Перез Хименез, следи период демократије.
• 25. јануар — 23 Југословена у два чамца пребегла у Италију.
• 27. јануар — УНХЦР извештава да су последње мађарске избеглице отишле из ФНРЈ: од 19.857 на Запад је отишло 16.374, у Мађарску се вратило 2.773; програм је коштао 12 милиона долара, половину је платила ФНРЈ. (ЊТ)

• 31. јануар — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.

• 1. фебруар — Египат и Сирија се ујединиле у Уједињене Арапске Државе.
• 5. фебруар — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.
• 6. фебруар — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.
• 21. фебруар — Гамал Абдел Насер је изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.

• 3. март — Повучен југословенски амбасадор у Албанији, Арсо Милатовић.
• 4. март — СИВ донео уредбу о друштвеној контроли над економским предузећима у употреби фондова и дистрибуцији нето прихода.
• 8. март — Уједињене Арапске Државе: лабава конфедерација Уједињене Арапске Републике и Мутавакилитске Краљевине Јемен (Северни Јемен) - распуштена 1961.
• 11. март — Случајно испуштена атомска бомба на Марс Блуф у Јужној Каролини, додуше без фисионог језгра - уништена једна кућа.
• 14. март — Америчка влада увела ембарго на оружје Батистиној кубанској влади.
• 18 -— 22. март — Свечано отварање хотела Хабана Хилтон, највећег у Латинској Америци (од 1960. Хабана Либре).
• 19. март — Прво заседање Европске парламентарне скупштине, председник је Роберт Шуман.
• 23. март — Јосип Броз Тито поново изабран за председника ФНРЈ одлуком Савезне скупштине.
• 24. март — Елвис Присли отишао у војску на две године.
• 24. март — Саудијски краљ Сауд принуђен пренети извршну власт на брата Фаисала (на крају абдицира 1964).
• 26. март — Окончана америчка војна помоћ Југославији - трајала је шест година и вредела 750 милиона долара. Опремљено осам од 28 дивизија. (ЊТ)
• 26. март — 30. додела Оскара, најбољи филм је "Мост на реци Квај", укупно седам награда од осам номинација.
• 27. март — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина.
• 27—28. март — Први секретар владајуће мађарске партије, Јанош Кадар се састаје са Брозом у Карађорђеву.

• 17. април — Експо 58 у Бриселу: главни павиљон је Атомиум, који ће остати симбол града.
• 19. април — Фрањо Михалић победио на Бостонском маратону.
• 28. април — Улмски Еинсатзгрупен процес: прво суђење за ратне злочине у западнонемачком праву.

• 1. мај — Ступила на снагу Нордијска пасошка унија.
• 1. мај — Артуро Фрондизи је председник Аргентине (до 1962), подстиче стране инвестиције и самодовољност у производњи нафте.
• 4. мај — Велика Морава код Љубичевског моста има водостај 706 цм.
• 5. мај — Чланак у Женмин жибау "Модерни ревизионизам мора бити критикован" означава наставак негативног става НР Kине према ФНРЈ; кинески амбасадор је напустио земљу пре три дана.
• 5. мај — 23. мај — Друго заседање Осмог конгреса KП Kине. Идеолошки слоган Три црвене заставе: Генерална линија социјалистичке градње, Велики скок напријед и народне комуне. Покреће се и Kампања четири напасти, за искорењивање пацова, мува, комараца и врабаца. Уништавање врабаца ће довести до еколошке кризе.
• 9. мај — Ботвиник повратио шампионску титулу од Смислова.
• 12. мај — САД и Kанада постигли споразум о НОРАД-у - команди одбране северноамеричког аероспацијалног простора.
• 13. мај — Мајска криза, почетак краја Четврте Француске Републике: пошто је француска скупштина изгласала владу Пјера Пфлимлина, заговорника преговора са ФЛН, Франко-алжирци и војска преузели власт у Француском Алжиру - тражи се де Гаулеов повратак на власт.
• 13. мај — Током посете Kаракасу нападнута кола америчког потпредседника Никсона.
• мај - Синод СПЦ одбија притисак КПЈ да именује тројицу епископа у Македонији, подржаних од државе, на место убијених епископа током рата.
• 18. мај — Поупов инцидент: у Индонезији оборен и заробљен пилот ЦИА који је ратовао за побуњенике.
• 22. мај — Председник Двајт Ајзенхауер је први пут снимљен у боји за телевизију, приликом отварања студија НБЦ у Вашингтону.
• 24. мај — Француски падобранци из алжирског корпуса преузели контролу над Kорзиком. Постоје и планови за освајање Париза.
• 27. мај — Совјетски ино. министар Андреј Громико обавестио амбасадора ФНРЈ да се обећани кредит од 285 милиона долара одлаже на пет година - југословенски петогодишњи план је угрожен, али је остварен уз америчку помоћ, осим алуминијумског комбината у Црној Гори[.
• 29. мај — Француски председник Рене Коти позвао де Шарл де Гола на чело владе.

• 1. јун — Шарл де Гол, нови француски премијер, потврђен у парламенту - захтевао је нови устав са председничким системом и ванредна овлашћења на шест месеци.
• 3. јун — Хрушчов у Софији каже да је осуда Броза и КПЈ из 1948. била у основи исправна.
• 3 — 7. јун — Извештава се да је ухапшено стотинак бивших коминформиста. Пуковник Владо Дапчевић и др. пребегли у Албанију, 31. маја.
• 8. јун — Адмирал Америко Томас, Салазаров човек, победио је на непоштеним португалским изборима ген. Хумберта Делгада (овај је у прогонству до убиства 1965).
• 8 — 29. јун —  Светско фудбалско првенство у Шведској, на коме је дебитовао Пеле.
• 9. јун — Инцидент на острву Снипе у Беаглеовом каналу: Аргентинци гранатирали чилеански светионик и искрцали трупе, након што су две стране три пута постављале објект.
• 16. јун — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе.
• 20. јун — Потонуо перуански жељезни брод Омега, посљедњи теретни једрењак на свијету.
• 28. јун — Почиње Операција Верано, летња офанзива кубанске владе (до августа), неуспешни покушај уништења Kастровог покрета на Сиера Маестри.
• 29. јун — Финале Светског купа: Бразил - Шведска 5:2.
• 30. јун — Окончава се Рат за Ифни: Шпанци задржавају, умањену, ексклаву Сиди Ифни (до 1969).

• 5. јул — Умро је под загонетним околностима Патријарх Викентије, непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве.
• 14. јул — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република.

• 19. јул — Експлозија на градилишту тунела Рутоши код Нове Вароши, за ХЕ Бистрица - 32 погинулих радника.
• 19—30. јул — 5. Филмски фестивал у Пули.
• 26. јул — Принц Чарлс произведен у Принца од Велса (инвеститура 1969).
• 28 — 29. јул — Осморица хаићанских емиграната и америчких плаћеника покушали оборити председника Дивалијеа - сви су изгинули а овај спроводи чистку у војсци и полицији, догодине оснива злогласне Тонтон Макоуте.
• 29. јул — Конгрес САД оснива НАСА-у - Националну аеронаутичку и свемирску администрацију.
• 31. јул — Фуад Шехаб, командант либанске армије, маронит коме верују и муслимани, изабран је за председника (до 1964).
• 31. јул — 3. август — Хрушчовљева посета НР Кини - напето, Мао не допушта совјетске базе на кинеској обали.

• 7. август — Споразум са француском фирмом Пешини за проширење капацитета фабрика алуминија у Кидричеву и Лозовцу.
• 14. август — КЛМ Флајт 607-Е: холандски путнички авион пао у море недалеко од Шанона у Ирској - 99 мртвих.
• 23. август — Друга криза у Тајванском мореузу почиње комунистичким гранатирањем архипелага Куемоy/Кинмен.
• 23. август — Након низа судара авиона и с обзиром на долазак млазног доба, у САД је основана Федерална управа за авијацију (ФАА).
• 23. август — Телевизија Београд почела експериментално емитовање програма.
• 24. август — 19. венецијански филмски фестивал: цртани филм "Самац" Ватрослава Мимице добио награду.
• 27. август — Генерални штрајк у Парагвају: Алфредо Строеснер одговара разбијањем синдикалног покрета.

• 5. септембар — У САД је објављен роман Бориса Пастернака „Доктор Живаго“. Исте године Пастернак добија Нобелову награду за ово дело.
• 13. септембар — На свом изборном Светом сабору Српска православна црква изабрала је за патријарха епископа жичког Германа. Устоличен је сутрадан у Саборној цркви у Београду.

• 14. септембар — Устоличен патријарх српски Герман, 43. поглавар СПЦ (до 1990), ранији епископ жички. Извештава се да је бањалучки епископ Василије Костић пре и после избора у кућном притвору и саслушаван, у вези македонског црквеног питања.
• 14. септембар — Албанија оптужује Југославију за прогон Албанаца, југословенска протестна нота за мешање у унутрашње послове почетком октобра је одбијена.
• 19. септембар — У Каиру проглашена Привремена влада Алжирске републике на челу са Ферхатом Абасом.
• 20. септембар — Закон Мерлин: у Италији забрањени бордели.
• 22. септембар — Криза у Тајванском мореузу: у међукинеском ваздушном окршају први пут употребљене америчке ракете ваздух-ваздух Сидевиндер.
• 26. септембар — Тајфун Ида/Каногава погађа Јапан, страдало је 1.269 људи.
• 28. септембар — Уставни референдум у Француској и територијама Француске уније, одобрен устав Пете републике, са председничким системом. Устав је одбијен једино у Гвинеји, што значи независност.
• 29. септембар — Након међународних протеста, гувернер Алабаме заменио смртну казну црнцу Џимију Вилсону, осуђеном за насилну ноћну крађу 1,95 долара.

• април — 6. октобар - У Охриду је одржан самозвани македонски црквено-народни сабор, где је иницирано наводно обнављање Охридске архиепископије, у виду независне Македонске православне цркве, а Доситеј је изабран за митрополита и два кандидата за епископе.
• 15. октобар — Нуклеарни акцидент у Винчи се догодио у Институту за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ у Винчи, када је дошло до истицања радиоактивног материјала из неколико месеци раније постављеног нуклеарног реактора, првог у тадашњој Југославији

• 25. новембар - Француски Судан добија аутономију као самоуправни члан Француског комонвелта.
• 28. новембар - Чад, Република Конго и Габон постају аутономне републике у оквиру Француског комонвелта.

• 1. децембар — Централноафричка Република постаје независна од Француске.
• 18. децембар — Сједињене Државе су лансирале први комуникациони сателит у Земљину орбиту, SCORE
• 19. децембар — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.
• 21. децембар — Шарл де Гол изабран за председника Француске.
• 28. децембар — Савезна народна скупштина ФНРЈ донела је Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта којим се национализују и постају друштвена својина све најамне стамбене зграде и најамне пословне зграде. У градовима и насељима градског карактера национализују се и постају друштвена својина и сво грађевинско земљиште.

• 4. јануар — Џулијан Сендс, енглески глумац (прем. 2023)^[1]
• 9. јануар — Мехмет Али Агџа, атентатор на папу Јована Павла II^[2]
• 15. јануар — Борис Тадић, српски политичар и психолог, 3. председник Србије (2004—2012)^[3]
• 17. јануар — Миле Исаковић, српски рукометаш^[4]
• 21. јануар — Мајкл Винкот, канадски глумац^[5]
• 22. јануар — Никос Анастопулос, грчки фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 22. јануар — Богдан Станојевић, румунски глумац и политичар српског порекла (прем. 2021)^[7]
• 25. јануар — Дивна Карлеуша, српска новинарка и радијска водитељка (прем. 2019)
• 25. јануар — Зоран Цвијановић, српски глумац и продуцент^[8]
• 26. јануар — Анита Бејкер, америчка музичарка^[9]
• 26. јануар — Елен Деџенерес, америчка глумица, комичарка, ТВ водитељка, списатељица и продуценткиња^[10]

• 1. фебруар — Борче Средојевић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер^[11]
• 3. фебруар — Милутин Достанић, српски математичар (прем. 2014)
• 3. фебруар — Радоје Чупић, српски глумац и позоришни режисер (прем. 2026)
• 16. фебруар — Ајс Ти, амерички глумац и репер^[12]
• 16. фебруар — Оскар Шмит, бразилски кошаркаш (прем. 2026)^[13]
• 17. фебруар — Радослав Миленковић, српски глумац и редитељ^[14]
• 21. фебруар — Џек Колман, амерички глумац и сценариста^[15]

• 1. март — Ник Кершо, енглески музичар и музички продуцент^[16]
• 3. март — Миранда Ричардсон, енглеска глумица^[17]
• 8. март — Гари Њуман, енглески музичар и музички продуцент^[18]
• 10. март — Шерон Стоун, америчка глумица, продуценткиња и модел^[19]
• 14. март — Алберт II, кнез Монака^[20]
• 15. март — Михаило Павићевић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер^[21]
• 20. март — Холи Хантер, америчка глумица и продуценткиња^[22]
• 21. март — Гари Олдман, енглески глумац^[23]

• 1. април — Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[24]
• 3. април — Алек Болдвин, амерички глумац^[25]
• 5. април — Јохан Крик, јужноафричко-амерички тенисер^[26]
• 14. април — Питер Капалди, шкотски глумац, редитељ и сценариста^[27]
• 21. април — Енди Макдауел, америчка глумица и модел^[28]
• 26. април — Шериф Коњевић, босанскохерцеговачки певач^[29]
• 29. април — Мишел Фајфер, америчка глумица и продуценткиња^[30]
• 30. април — Слободан Ројевић, црногорски фудбалер^[31]

• 10. мај — Владимир Дивљан, српски музичар (прем. 2015)^[32]
• 17. мај — Пол Ди'Ано, енглески музичар, најпознатији као првобитни певач групе Iron Maiden (прем. 2024)^[33]
• 25. мај — Пол Велер, енглески музичар^[34]
• 27. мај — Линеа Квигли, америчка глумица, продуценткиња, модел, певачица и списатељица^[35]
• 29. мај — Анет Бенинг, америчка глумица^[36]
• 29. мај — Марина Перазић, хрватско-српска музичарка^[37]
• 30. мај — Мари Фредриксон, шведска музичарка, најпознатија као чланица дуа Roxette (прем. 2019)^[38]

• 7. јун — Принс, амерички музичар, музички продуцент, плесач и глумац (прем. 2016)^[39]
• 14. јун — Ерик Хајден, амерички брзи клизач и лекар
• 20. јун — Светозар Цветковић, српски глумац и продуцент^[40]
• 22. јун — Брус Кембел, амерички глумац, продуцент, писац и редитељ^[41]

• 2. јул — Небојша Човић, српски политичар и спортски функционер^[42]
• 8. јул — Кевин Бејкон, амерички глумац и музичар^[43]
• 10. јул — Фиона Шо, ирска глумица^[44]
• 11. јул — Уго Санчез, мексички фудбалер и фудбалски тренер^[45]
• 17. јул — Вонг Карвај, хонгконшки редитељ, сценариста и продуцент^[46]
• 30. јул — Кејт Буш, енглеска музичарка и музичка продуценткиња^[47]

• 7. август — Брус Дикинсон, енглески музичар, најпознатији као певач групе Iron Maiden^[48]
• 7. август — Златко Крмпотић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[49]
• 16. август — Анџела Басет, америчка глумица^[50]
• 16. август — Мадона, америчка музичарка и глумица^[51]
• 17. август — Белинда Карлајл, америчка музичарка^[52]
• 18. август — Мадлен Стоу, америчка глумица^[53]
• 20. август — Дејвид О. Расел, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[54]
• 24. август — Стив Гутенберг, амерички глумац^[55]
• 25. август — Тим Бертон, амерички редитељ^[56]
• 26. август — Златко Вујовић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[57]
• 27. август — Сергеј Крикаљов, руски космонаут^[58]
• 29. август — Олга Одановић, српска глумица^[59]
• 29. август — Мајкл Џексон, амерички музичар (прем. 2009)^[60]

• 6. септембар — Мајкл Винслоу, амерички глумац, комичар и битбоксер^[61]
• 7. септембар — Горан Хаџић, српски политичар (прем. 2016)^[62]
• 10. септембар — Горан Шепа, српски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Кербер^[63]
• 11. септембар — Роксaн Досон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и сценаристкиња^[64]
• 16. септембар — Џенифер Тили, канадска глумица^[65]
• 17. септембар — Јанез Јанша, словеначки политичар^[66]
• 21. септембар — Милан Младеновић, српски музичар, песник, певач и гитариста групе Екатарина Велика. (прем. 1994)^[67]
• 22. септембар — Андреа Бочели, италијански тенор^[68]
• 22. септембар — Џоун Џет, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица^[69]
• 24. септембар — Kевин Сорбо, амерички глумац
• 27. септембар — Ирвин Велш, шкотски писац, драмски писац и сценариста

• 5. октобар — Нил Деграс Тајсон, амерички астрофизичар^[70]
• 9. октобар — Срђан Шапер, српски музичар, глумац и маркетиншки стручњак, члан група Идоли и ДПД^[71]
• 16. октобар — Тим Робинс, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент и музичар^[72]
• 20. октобар — Виго Мортенсен, амерички глумац^[73]
• 20. октобар — Иво Погорелић, хрватски пијаниста^[74]
• 27. октобар — Сајмон Ле Бон, енглески музичар, најпознатији као певач групе Duran Duran^[75]

• 5. новембар — Роберт Патрик, амерички глумац^[76]
• 11. новембар — Лус Касал, шпанска музичарка^[77]
• 12. новембар — Меган Мулали, америчка глумица, комичарка и музичарка^[78]
• 14. новембар — Оливје Маршал, француски глумац, редитељ, сценариста и бивши полицајац^[79]
• 16. новембар — Марг Хелгенбергер, америчка глумица
• 17. новембар — Мери Елизабет Мастрантонио, америчка глумица и певачица^[80]
• 19. новембар — Чарли Кауфман, амерички редитељ, сценариста, продуцент, драматург и књижевник^[81]
• 22. новембар — Џејми Ли Кертис, америчка глумица^[82]
• 22. новембар — Брус Пејн, енглески глумац^[83]
• 26. новембар — Бошко Ђокић, српски кошаркашки тренер (прем. 2019)^[84]
• 30. новембар — Миодраг Јешић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)^[85]

• 1. децембар — Хавијер Агире, мексички фудбалер и фудбалски тренер^[86]
• 14. децембар — Жељко Лукајић, српски кошаркашки тренер^[87]
• 19. децембар — Веселин Вуковић, српски рукометаш и рукометни тренер^[88]
• 27. децембар — Барбара Крамптон, америчка глумица^[89]
• 28. децембар — Тери Бучер, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[90]
• 28. децембар — Зоран Гајић, српски одбојкашки тренер^[91]
• 31. децембар — Биби Њуверт, америчка глумица, певачица и плесачица^[92]

• 30. јануар — Ернст Хајнкел, немачки конструктор авиона^[93]

• 1. фебруар — Клинтон Дејвисон, амерички физичар^[94]

• 1. март — Тома Росандић, српски вајар.^[95]

• 5. април — Исидора Секулић, српска књижевница^[96]
• 16. април — Розалинд Френклин, енглески научник. (*1920).^[97]
• 18. април — Морис Гамлен, француски генерал^[98]

• 29. мај — Хуан Рамон Хименез, шпански књижевник^[99]

• 16. јун — Имре Нађ, мађарски политичар^[100]

• 5. јул — Викентије Проданов, патријарх српски
• 14. јул — Фејсал II, краљ Ирака^[101]

• 14. август — Фредерик Жолио-Кири, француски физичар^[102]
• 21. август — Стеван Христић, српски композитор^[103]
• 27. август — Ернест Лоренс, амерички физичар^[104]

• 22. септембар — Изидор Цанкар, словеначки историчар уметности, књижевник и политичар^[105]

• 9. октобар — Пије XII, римски папа^[106]
• 14. октобар — Даглас Мосон, аустралијски геолог и поларни истраживач^[107]
• 24. октобар — Џорџ Едвард Мур, енглески филозоф^[108]

• 19. новембар — Виторио Амброзио, италијански генерал. (* 1879)^[109]

• 12. децембар — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (*1879).^[110]
• 12. децембар — Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета^[111]
• 15. децембар — Волфганг Паули, аустријски физичар^[112]

• Физика — Павел Алексејевич Черенков, Иља Михајлович Франк и Игор Јевгенијевич Там
• Хемија — Фредерик Сангер
• Медицина — Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг
• Књижевност — Борис Пастернак
• Мир — Жорж Пир (Белгија)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума