Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1952 1953 1954 1955 1956 1957 1958
1955 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1955. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 2. јануар — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.

• 6. јануар — Трговачки споразум ФНРЈ и СССР, први редовни од 1948.

• 7. јануар — ФНРЈ ће добити грант од 38,1 милиона долара од САД, укључујући пшеници за 28,1 милион. У посети је амерички НАТО ген. Хук, који хвали чврстину војника и старање о оружју.
• 10. јануар — Објављена успостава дипломатских односа ФНРЈ и НР Kине, амбасадори размењени на пролеће.
• 13. јануар — Департман трговине САД уводи ограничења на извоз у ФНРЈ, ради спречавања преноса у совјетски блок.
• 20. јануар — Прва криза у Тајванском мореузу: Kинеска комунистичка Народно-ослободилачка армија узела острва Јијиангсхан од Републике Kине (Тајван), борбе се настављају око других острва у мореузу.
• 24. јануар — Милован Ђилас осуђен на 18 месеци затвора, условно на три године, због чланка у Њујорк Тајмсу у коме је критиковао политичко стање у ФНРЈ и истакао потребу постојања опозиционе партије као чиниоца демократизације; осуђен и Владимир Дедијер, на шест месеци условно.
• 25. јануар — Президијум Врховног Совјета СССР формално објављује крај рата са Немачком.
• 28. јануар — Формосанска резолуција: Kонгрес САД одобрио председнику Ајзенхауеру употребу силе за одбрану Тајвана.
• 29. јануар — Италијански војник рањен на југословенској граници - изражено жаљење.

• 7. фебруар — САД, В. Британија и Француска се сложиле дати још 89 милиона долара ФНРЈ.
• 8. фебруар — Николај Булгањин је нови премијер СССР (до 1958), након што је Георгиј Маљенков принуђен на повлачење. Нови министар одбране је Георгиј Жуков (до 1957).
• 9. фебруар — Апартхејд: присилно расељавање 60.000 становника Софиатоуна, предграђа Јоханесбурга.
• 10. фебруар — Америчка Седма флота помаже евакуацију кинеске националистичке армије са острва Дацхен. Дан раније оборен је један амерички Скyраидер.
• 12. фебруар — Председник Двајт Ајзенхауер послао прве војне саветнике у Јужни Вијетнам.
• 12. фебруар — У Kазашкој ССР основан Научно-истраживачки испитни полигон бр. 5 код Бајконура, заправо Тјуратама, за испитивање ракетне технике.
• 17. фебруар — На Бјелашници јужни оркански ветар од 200 км/х (скоро 56 м/с).
• 23. фебруар — Едгар Фауре на челу француске владе, након Пјер Мендес Франсеа (до 1956).
• 24. фебруар — Хладни рат: Формиран "Багдадски пакт" (МЕТО, затим ЦЕНТО - Организација Блискоисточног, одн. Централног уговора) који повезује Иран, Ирак, Пакистан, Турску и Велику Британију (мала ефективност, формално распуштен 1979).
• 25. фебруар — ФНРЈ добила статус посматрача у Организацији европске економске сарадње (каснији ОЕЦД).
• 25. фебруар — Тајванци (Република Kина) напуштају острва Тачен током Прве кризе у Тајванском мореузу.
• 28. фебруар — Операција Црна стрела: израелска акција у Појасу Газе под египатском контролом као одмазда за нападе палестинских федајина уз египатску помоћ - погинуло 38 египатских војника и осам израелских. Насер након овога затвара Акапски залив за израелски саобраћај.
• 28. фебруар — Састанак ино. министара Балканског пакта (ФНРЈ, Грчка, Турска) у Анкари, планирају консултативну скупштину, економску конференцију, институт балканских студија.

• 2. март — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита.
• 13. март — Умро краљ Непала Трибхуван, наслеђује га Махендра (до 1972).
• 17. март — Ришарови нереди: Франкоканађани протестују у Монтреалу због суспензије играча хокеја.
• 17. март — У ФНРЈ се враћају норме, како би се подигла продуктивност.
• 19. март — Основана Савезна комисија за нуклеарну енергију, на челу са потпредседником Александром Ранковићем.
• 23. март — Контраобавештајна служба ЈНА преименована у Органе безбедности: Управа безбедноста и органи безбедности у формацијском саставу команди јединица и установа Војске и Државног секретаријата за народну одбрану.
• 31. март — Најављена обнова авионске линије Београд - Рим.

• 1. април — ЕОКА (Народна организација кипарских бораца) започиње борбу против британске власти на Кипру (до 1959).
• 3. април — Воз пао у провалију у Гвадалахари, Мексико, 300 мртвих.
• 5. април — Винстон Черчил подноси оставку на место премијера Уједињеног Краљевства, због лошег здравља, у осамдесетој години живота.
• 6. април — Ентони Идн постаје премијер Уједињеног Краљевства.11. април — Индијски путнички авион Касхмир Принцесс разнесен бомбом током лета - мета је био кинески премијер Зхоу Енлаи, који се у задњем тренутку није укрцао.
• 12. април — После успешних тестова, Салкова вакцина за полиомијелитис одобрена у САД.
• 18. април — Смењен Имре Нађ, мађарски председник владе - Ракоши га је оптуживао за "титоизам".
• 18. април — Први италијански амбасадор, Г. Гуидоти у Београду од 1941.
• 18 - 24. април — Бандуншка конференција: афроазијска конференција 29 земаља у Индонезији (прекурсор Покрета несврстаних).

• 9. мај — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта.
• 14. мај — У Варшави потписан уговор о оснивању Варшавског пакта.
• 15. мај — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

• 1. мај — На првомајској паради у Београду се појавио и "Фића" (производња од следећег октобра).
• 3. мај — Битка за Сајгон: вијетнамска војска, лојална премијеру Нго Дин Зјему, разбила је криминалну војску Бинх Xуен генерала Ле Ван Виена, којег је подржавао и цар Бао Ђаи.
• 4 - 9. мај — Посета турског премијер Мендереса Југославији, потписују се трговачки споразуми.
• 5. мај — Ступиле на снагу Бонско-париске конвенције, којима је окончана савезничка окупација Западне Немачке и обновљен суверенитет.
• 9. мај — Западна Немачка постаје чланица НАТО.
• 11. мај — Судар два јапанска ферибота у Унутрашњем мору, страдало је 168 људи, углавном ученика на излету.
• 14. мај —  Хладни рат: Потписан Варшавски пакт, уговор о узајамној одбрани СССР-а и сателита.
• 15. мај — Потписан Аустријски државни уговор, којим је обновљена независност те земље (ступио на снагу 27. 7.); чланом 7 Аустрија се обавезала да ће поштовати права мањина.
• 24. мај — Мирослав Крлежа предао председнику Брозу први примерак првог тома Енциклопедије Југославије.
• 26. мај — Нормализација односа Совјетског Савеза и СФР Југославије: Хрушчов са делегацијом стигао у посету Југославији - прва посета после 1948. и кампање Информбироа. Изражава жаљење због онога што се догодило, што пребацује Берији и Абакумову и др., као и "презреним агентима империјализма, који су се на превару увукли у редове наше партије".
• 26. мај — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим, у првој званичној посети након 1948.
• 26. мај — Избори у УК: конзервативци повећали већину, последњи пут су однели већину мандата из Шкотске. Син Феин је први пут од 1918. узео два мандата у Северној Ирској.
• 31. мај — Помоћни брод ЈРМ потонуо у Сењском каналу услед буре, 26 се утопило.

• 2. јун — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.
• 6. јун — Закон о народној одбрани: разрађени организација и деловање цивилне заштите.
• 11. јун — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана.
• 16. јун — Аргентинско ваздухопловство, у склопу неуспелог пуча, бомбардовало митинг подршке председнику Перону на Плаза де Мајо, дан након што га је папа Пио XII екскомуницирао - погинуло 364 људи.
• 26. јун — Тзв. Конгрес народа у Јужној Африци, састављена Повеља слободе.
• 27. јун — Заједнички коминике ФНРЈ, САД, Велике Британије и Француске у Београду - реафирмација независности Југославије.
• 30. јун — Индијски премијер Нехру стигао у посету Југославији.

• 1. јул — ЦК КП Кине издаје Директиву о покретању борбе за чишћење скривених контрареволуционарних елемената (тзв. покрет Суфан) - на мети су бивши куоминтанговци, људи из богатих породица, студенти и учени. Ухапшен је писац Ху Фенг.
• 3. јул — Током аеро-митинга у СССР западни посматрачи мисле да су видели 28 стратешких бомбардера Мјасишчев М-4 ("Бизон") у две групе - у ствари 10 од 18 авиона је пролетело двапут; из овога настаје страх од "бомбардерског јаза". Приказан и стратешки бомбардер Тупољев Ту-95 ("Медвед").
• 6. јул — Антонио Сењи талијански премијер након Сцелбе (до 1957).
• 9. јул — Русел-Еинстеинов манифест о опасностима нуклеарног оружја.
• 9 - 17. јул — 2. Пулски филмски фестивал: Велика награда ”Арена” са златном медаљом за филм "Тренутки одлочитве".
• 10. јул — СИВ наређује повећање цена и плата (редови за шећер у Београду). (НYТ 11. и 12. 7.)
• 16. јул — Југословенска и британска морнарица вјежбају у Јадрану. (НYТ)
• 17. јул — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд.
• 18 - 23. јул — Први самит у Женеви између САД, СССР, Велике Британије и Француске.
• 22. јул — У Варшави завршена Палата културе и науке, висина шиљка 237 м.
• 26. јул — Прва синхронизација ХЕ Зворник, снаге 96 МW, прве на Дрини.
• 26. јул — Хрушчов излаже у Источном Берлину Теорију две државе.
• 27. јул — Ел Ал лет 402 (Беч - Истанбул - Тел Авив) оборен изнад Бугарске, погинуло свих 58 путника и чланова посаде.

• 6. август —  Основане Француске јужне и антарктичке територије.
• 18. август — На југу Англо-египатског Судана почиње Први судански грађански рат - до 1972. страда бар пола милиона људи, да би се рат наставио 1983-2005.
• 19. август — Ураган Диана изазива близу 200 смрти на североистоку САД и велику материјалну штету.
• 20. август — Алжирски рат за независност: Битка за Филипевил је означена обостраним масакрима и каснијим масовним репресалијама против муслимана, што води њиховој радикализацији.
• 20. август — У Удинама потписан талијанско-југославенски споразум о кретању људи и робе.
• 22. август — ФНРЈ тражи помоћ од САД, ВБ и Француске за 100 од 400 милиона долара дугова.
• 27. август — У Лондону изашло прво издање Гинисова књига рекорда.
• 28. август — Црни тинејџер Емет Тилл брутално убијен у месту Монеy, Мисисипи.
• 31. август — Операција Елкаyам: пошто Египат и даље подржава федајине који нападају израелска насеља, израелски падобранци напали египатске инсталације у Кхан Yунису, погинула 72 Египћанина.

• 6. септембар — Истанбулски погром: У нередима, оркестрираним од Турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда.
• 8. септембар — Малајски устанак: владе Малаје и Сингапура нуде условну амнестију комунистима, али ретки је прихватају.
• 8. септембар — Канцелар Конрад Аденауер одлази у посету Москви - питања су преосталих 10.000 ратних заробљеника и 20.000 цивила у СССР и дипломатски односи, о чему су постигнути споразуми.
• 10. септембар — САД одобравају 5 милиона ФНРЈ за нови мост у Београду.
• 14. септембар — Формирана Војна полиција ЈНА.
• 16. септембар — Револусион Либертадора: војна побуна против Хуана Перона у Аргентини - збачен три дана касније, побегао из земље (до 1973).
• 18. септембар — УК анектирало стену Рокал, западно од Шкотске и северозападно од Ирске.
• 19. септембар — Ураган Хилда погодио Тампико у Мексику, страдало је око 300 људи.
• 20. септембар — Уговор о односима СССР и НДР: правна основа за останак Групе совјетских снага у (источној) Немачкој.
• 21. септембар — Израелци ремилитаризовали подручје Ауја ал-Хафир у Негеву/Синају.
• 22. септембар — У Лондону покренута прва ИТВ мрежа, чиме је окончан ББЦ-јев монопол.
• 24. септембар — Председник САД Двајт Ајзенхауер има срчани удар, током шест недеља опоравка функције врши потпредседник Ричард Никсон.
• 26. септембар — Пуштена у рад хидроелектрана у Зворнику.
• 27. септембар — Египатско-чехословачки војни споразум: Насер објавио да је постигнут споразум о набавци тешког оружја (млазни ловци и бомбардери, тенкови и артиљерија). Шок на западу.
• 28. септембар — ФНРЈ усвојила економски план: већа улагања у потрошачку робу и пољопривреду на уштрб тешке индустрије. Извршни комитет ЦК СКЈ: једна генерација не може да сноси сав терет изградње социјализма а да не осети и резултате својих напора.
• 29. септембар — Совјетски тркач Владимир Куц на стадиону ЈНА оборио светски рекорд на 5000 метара.
• 30. септембар — САД и ФНРЈ се договорили око даље помоћи (40,5 милиона), раније било несугласица око њене инспекције. ФНРЈ ће такође добити 300.000 тона жита из америчких вишкова.
• 30. септембар — УСС Наутилус, прва нуклеарна подморница, улази у службу (до 1980).
• 30. септембар — Георге Георгију-Деж је поново на челу Румунске КП (до смрти 1965), положај премијера препушта Киву Стоици (до 1961).

• 10. октобар — ЈАТ-ов авион Конваир ЦВ-340-58 ударио у брдо код Беча - 7 мртвих од 29.
• 18. октобар — Почела производња Заставе 750 — једног од симбола СФРЈ (до 1985).
• 20. октобар — Отворен Музеј Николе Тесле у Београду.
• 23. октобар — Становници Протектората Сарланд на референдуму одбацују предлог независности под надзором Западноевропске уније (вратиће се Немачкој 1957).
• 23. октобар — Нго Дин Дием, амбициозни премијер Државе Вијетнам, намештеним референдумом збацује бившег цара Бао Даи-а - три дана касније проглашава се председником нове Републике Вијетнам (јужни).
• 26. октобар — Дан након одласка последњег страног војника, Аустрија доноси Декларацију неутралности.
• 29. октобар — У експлозији совјетског бојног брода "Новоросијск" у заливу Севастопољ гине 608 морнара.
• октобар - Kатастрофалне поплаве у северној Индији, 1.700 мртвих и милиони без дома.

• 1. новембар — Саветодавна група војне помоћи (МААГ) Индокина постаје МААГ Вијетнам - званични почетак вијетнамског конфликта за америчку владу.
• 1. новембар — Темпирана бомба разнела путнички авион Лет Унитед Аирлинес 629 изнад Kолорада - погинуле 44 особе, за шта је осуђен и погубљен Џек Гилберт Грахам који је на мети имао животно осигурање своје мајке.
• 3. новембар — Операција Вулкан: Израелци уништили египатске положаје у спорном подручју око Нитзане у западном Негеву, погинуо 81 Египћанин, 55 заробљено.
• 5. новембар — Почела са радом хидроцентрала "Власина".
• 5. новембар — У САД стављена ван закона расна сегрегација на возовима и аутобусима у међудржавном саобраћају.
• 6. новембар — Државни секретар САД Џон Фостер Дулес у посјети Брозу на Брионима.
• 10. новембар — Њујорк тајмс преноси да је Грчка "на ивици" да напусти НАТО због турског става у вези Kипра.
• 12. новембар — Фактички настанак Бундесвера ("Савезна одбрана"), оружаних снага Западне Немачке: први 101 добровољац је положио заклетву у Бону.
• 15. новембар — Отворен Санктпетербуршки метро, један од најдубљих на свету.
• 15. новембар — Спајањем две партије у Јапану настаје десничарска Либерална демократска партија - на власти су стално до 1993, затим 1994-2009. и од 2012.
• 22. новембар — Совјети детонирали своју прву хидрогенску бомбу у мегатонском опсегу, РДС-37.
• 23. новембар — Кокосова Острва прелазе из јурисдикције британске Kолоније Сингапур у Аустралију.
• 26. новембар — Пошто је ЕОKА 18-тог покренула кампању "Напред у победу", на британском Kипру проглашено ванредно стање: репресивне мере само повећавају подршку за ЕОKА.

• 1. децембар — Кројачица Роса Паркс је ухапшена након што је одбила да уступи место белцу у аутобусу у Монтгомерију, што је довело до бојкота аутобуса у Монтгомерију.
• 5. децембар — Основано Удружење за побољшање Монтгомерија (Монтгомерy Импровемент Ассоциатион) на чијем је челу Мартин Лутер Kинг, Јр., које управља бојкотом аутобуса.
• 10 - 11. децембар — Операција Маслиново лишће/Kинерет: Израелци уништили сиријске положаје на североистоку Галилејског језера, одакле је пуцано на израелске рибаре.
• 14. децембар — Након застоја због Kорејског рата, УН примају 16 чланица, међу којима су и сви суседи ФНРЈ.

• 6. јануар — Роуан Аткинсон, енглески глумац, комичар и сценариста^[1]
• 9. јануар — Џеј Кеј Симонс, амерички глумац^[2]
• 18. јануар — Кевин Костнер, амерички глумац, редитељ, продуцент и музичар^[3]
• 18. јануар — Френки Наклс, амерички ди-џеј и музички продуцент (†2014)^[4]
• 22. јануар — Рајко Жижић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (†2003)^[5]
• 26. јануар — Еди ван Хејлен, холандско-амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Van Halen (†2020)^[6]
• 28. јануар — Никола Саркози, француски политичар, 23. председник Француске^[7]
• 31. јануар — Вирђинија Рузич, румунска тенисерка^[8]

• 3. фебруар — Момир Рнић, српски рукометаш и рукометни тренер^[9]
• 5. фебруар — Милован Јовић, српски фудбалер (†2009)^[10]
• 7. фебруар — Стивен Гулд, амерички писац^[11]
• 8. фебруар — Итан Филипс, амерички глумац^[12]
• 21. фебруар — Келси Грамер, амерички глумац, продуцент, редитељ, сценариста и певач^[13]
• 24. фебруар — Ален Прост, француски аутомобилиста, возач Формуле 1^[14]
• 24. фебруар — Стив Џобс, амерички информатичар (†2011)^[15]
• 28. фебруар — Гилберт Готфрид, амерички глумац и стендап комичар (†2022)^[16]

• 4. март — Доминик Пинон, француски глумац^[17]
• 9. март — Орнела Мути, италијанска глумица^[18]
• 14. март — Данијел Бертони, аргентински фудбалер^[19]
• 15. март — Јасна Злокић, хрватска певачица^[20]
• 16. март — Љиљана Ђурић, српска глумица^[21]
• 17. март — Марк Бун Млађи, амерички глумац^[22]
• 17. март — Гари Синис, амерички глумац, редитељ и музичар^[23]
• 19. март — Брус Вилис, амерички глумац, продуцент и музичар^[24]
• 22. март — Лена Олин, шведска глумица^[25]
• 23. март — Мозиз Малон, амерички кошаркаш (†2015)^[26]
• 28. март — Риба Макентајер, америчка музичарка, глумица и музичка продуценткиња^[27]
• 29. март — Брендан Глисон, ирски глумац и редитељ^[28]
• 29. март — Марина Сиртис, британско-америчка глумица^[29]
• 31. март — Ангус Јанг, аустралијски музичар, најпознатији као гитариста групе AC/DC^[30]

• 6. април — Мајкл Рукер, амерички глумац^[31]
• 8. април — Слободан Лозанчић, српски одбојкаш^[32]
• 8. април — Кејн Ходер, амерички глумац и каскадер^[33]
• 9. април — Милутин Караџић, српско-црногорски глумац и продуцент^[34]
• 10. април — Цвијетин Благојевић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер^[35]
• 13. април — Сафет Сушић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[36]
• 17. април — Пит Шели, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Buzzcocks (†2018)^[37]
• 23. април — Џуди Дејвис, аустралијска глумица^[38]
• 25. април — Америко Галего, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[39]
• 29. април — Кејт Малгру, америчка глумица^[40]

• 11. мај — Шаба Ду, амерички глумац, плесач и кореограф (†2020)^[41]
• 14. мај — Дарко Бајић, српски редитељ, сценариста и продуцент^[42]
• 16. мај — Дебра Вингер, америчка глумица^[43]
• 17. мај — Бил Пакстон, амерички глумац и редитељ (†2017)^[44]
• 18. мај — Чау Јун-Фат, кинески глумац^[45]
• 27. мај — Ричард Шиф, амерички глумац и редитељ^[46]
• 31. мај — Томи Емануел, аустралијски музичар, најпознатији као гитариста^[47]

• 1. јун — Душан Савић, српски фудбалер^[48]
• 2. јун — Дејна Карви, амерички глумац, стенд-ап комичар, имитатор, сценариста и продуцент^[49]
• 5. јун — Аки Рахимовски, македонско-хрватски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе Парни ваљак (†2022)^[50]
• 7. јун - Милорад Комраков, српски новинар (†2025)
• 7. јун — Вилијам Форсајт, амерички глумац^[51]
• 8. јун — Тим Бернерс-Ли, енглески инжењер и информатички научник, изумитељ веба и челник World Wide Web конзорцијума
• 19. јун — Ерол Кадић, српски глумац, (†2025)^[52]
• 21. јун — Мишел Платини, француски фудбалер и фудбалски тренер^[53]
• 23. јун — Жан Тигана, француски фудбалер и фудбалски тренер^[54]
• 27. јун — Изабел Ађани, француска глумица^[55]
• 27. јун — Младен Андрејевић, српски глумац^[56]
• 29. јун — Зорица Брунцлик, српска певачица^[57]

• 2. јул —Ендру Дивоф, амерички глумац^[58]
• 8. јул — Владислава Владица Милосављевић, српска глумица^[59]
• 9. јул — Џими Смитс, амерички глумац^[60]
• 21. јул — Бела Тар, мађарски филмски редитељ. (прем. 2026)
• 22. јул — Вилем Дефо, амерички глумац^[61]
• 25. јул — Иман, сомалијски модел и глумица.

• 4. август — Били Боб Торнтон, амерички глумац, комичар, редитељ, сценариста и музичар^[62]
• 7. август — Вејн Најт, амерички глумац и комичар^[63]
• 13. август — Пол Гринграс, енглески редитељ, продуцент и сценариста^[64]
• 19. август — Питер Галагер, амерички глумац, музичар и писац^[65]
• 21. август — Гордана Гаџић, српска глумица^[66]
• 25. август — Бранислав Лечић, српски глумац и политичар^[67]
• 27. август — Роберт Ричардсон, амерички сниматељ и директор фотографије^[68]
• 31. август — Сеад Липовача, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као фронтмен и гитариста групе Дивље јагоде^[69]

• 7. септембар — Мира Фурлан, хрватска глумица и певачица (†2021)^[70]
• 10. септембар — Ђанина Фачо, костариканска глумица и продуценткиња^[71]
• 25. септембар — Карл-Хајнц Румениге, немачки фудбалер^[72]

• 3. октобар — Видоја Божиновић Џинџер, српски музичар, најпознатији као гитариста група Рибља чорба, Поп машина и Рок машина^[73]
• 3. октобар — Жељко Самарџић, српски певач^[74]
• 3. октобар — Слађана Милошевић, српска певачица (†2024)^[75]
• 4. октобар — Хорхе Валдано, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[76]
• 6. октобар — Бранко Чрнац Туста, хрватски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе КУД Идијоти (†2012)
• 11. октобар — Ханс Петер Бригел, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[77]
• 15. октобар — Танја Робертс, америчка глумица, продуценткиња и модел (†2021)^[78]
• 15. октобар — Родољуб Шабић, српски правник и политичар, познат као први повереник за информације од јавног значаја Републике Србије

• 5. новембар — Љиљана Благојевић, српска глумица^[79]
• 5. новембар — Милорад Пуповац, хрватски филолог, лингвиста и политичар, политички представник Срба у Хрватској^[80]
• 2. новембар — Кенет Мап, гувернер Америчких Девичанских Острва
• 10. новембар — Роланд Емерих, немачки редитељ, сценариста и продуцент^[81]
• 13. новембар — Вупи Голдберг, америчка глумица, комичарка и списатељица^[82]
• 14. новембар — Сулејман Халиловић, босанскохерцеговачки фудбалер^[83]
• 18. новембар — Срђан Кнежевић, српски спортски новинар (†2006)^[84]
• 21. новембар — Седрик Максвел, амерички кошаркаш^[85]
• 28. новембар — Алесандро Алтобели, италијански фудбалер^[86]
• 30. новембар — Били Ајдол, енглески музичар и глумац^[87]

• 8. децембар — Миленко Заблаћански, српски глумац, редитељ и сценариста (†2008)^[88]
• 10. децембар — Горан Ивандић, југословенски музичар, најпознатији као бубњар групе Бијело дугме (†1994)^[89]
• 15. децембар — Пол Симонон, енглески музичар, најпознатији као басиста групе The Clash^[90]
• 16. децембар — Зандер Беркли, амерички глумац и продуцент^[91]
• 20. децембар — Дара Џокић, српска глумица^[92]

• 11. јануар — Родолфо Грацијани, италијански генерал^[93]
• 21. јануар — Арчи Хан, амерички атлетичар^[94]

• 5. март — Леонид Говоров, маршал Совјетског Савеза.^[95]
• 11. март — Александер Флеминг, шкотски барктериолог. (✶1881)^[96]

• 18. април — Алберт Ајнштајн, немачки физичар. (✶1879)^[97]

• 4. мај — Луј Бреге, француски конструктор авиона^[98]
• 26. мај — Алберто Аскари, италијански аутомобилиста^[99]
• 30. мај — Бил Вуковић, амерички аутомобилиста српског порекла. (✶1918)^[100]

• 23. јул — Кордел Хал, амерички политичар^[101]

• 30. септембар — Џејмс Дин, амерички филмски глумац (✶1931)^[102]

• 5. новембар — Морис Утрило, француски сликар. (✶1883)^[103]

• Физика — Вилис Јуџин Лам и Поликарп Куш
• Хемија — Винсент ду Винјо
• Медицина — Аксел Хуго Теодор Теорел
• Књижевност — Халдор Лакснес
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума