Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1945 1946 1947 1948 1949 1950 1951
1948 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1948. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Створена царинска унија Бенелукс уједињењем Белгије, Холандије и Луксембурга.
• 4. јануар — Бурма добија независност од Велике Британије.
• 14. јануар —
• 30. јануар — Махатма Ганди, вођа индијског ослободилачког покрета, убијен је у атентату у Њу Делхију.

• 10. фебруар — На тројном састанку у Kремљу, Стаљин наређује мању верзију Балканске федерације, са Југославијом и Бугарском.
• 10. фебруар — Ждановизам: совјетски Политбиро издаје резолуцију "О Мураделијевој опери Велико пријатељство": осуђује се "формализам" у музици, тј. "лажна оригиналност" која иде науштрб класичне руске опере, осуђена су шесторица композитора, међу којима Дмитриј Шостакович, Дмитриј Шостакович и Арам Хачатурјан.
• 10. фебруар — Француска је након скоро две године отворила границу са Шпанијом.
• 11/12. фебруар — На захтев Молотова, Едвард Kардељ потписује текст уговора о узајамном консултовању о спољнополитичким питањима.
• 12. фебруар — Француски Ле Фигаро извештава да су у Румунији из излога уклоњене Титове слике.
• 12. фебруар — Гандијев пепео је развејан на реци Ганг, пред милионском масом.
• 17. фебруар — Ромуло Галегос преузима положај председника Венезуеле, први демократски изабран у историји (оборен већ у новембру). Министар развоја Јуан Пабло Перез Алфонзо је ове године постигао "фифти-фифти" формулу поделе прихода од нафте са страним компанијама.
• 17. фебруар — Алвазирски пуч у Јемену, сукоб кланова: убијен је имам Јахyа Мухаммад Хамид ед-Дин. Након сукоба са око 5.000 мртвих, Ахмад бин Јахyа успева збацити пучисте и постати имам (до 1962).
• 18. фебруар — Ирски шеф владе Еамон де Валера губи власт након 16 година - нови "тиш'х" је Џон А. Костело на челу коалицине владе (до 1951. и 1954-57, де Валера се враћа 1951-54. и 1957-59. и као председник Ирске 1959-73).
• 18. фебруар — Уговор о сарадњи између СССР и НР Мађарске.
• 19. фебруар — У Нирнбергу окончано Талачко суђење: осморица немачких генерала осуђена за узимања талаца и стрељања цивила на Балкану, од седам година до доживотне казне, пуштени су почетком '50-тих.
• 20. фебруар — Некомунистички министри чехословачке владе дају оставке због поступака министра унут. послова Носека - очекују да их председник Бенеш неће прихватити, док се комунисти мобилизују за узимање власти.
• 22. фебруар — Експлозије у улици Бен Јехуда, изазване од Арапа и британских дезертера, убијају преко 50 људи - јеврејске групе криве Британце и убијају њихове војнике, укључујући 28 у возу у Реховоту 29-ог.
• 23. фебруар — 6. 3. и 20. 4. - 2. 6. - Лондонска конференција шест сила: западни савезници и земље Бенелукса без присуства Совјета одлучују о стварању Западне Немачке.
• 25. фебруар — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
• 28. фебруар — Нереди у Акри, у британској Златној Обали, након што су убијена тројица ветерана на челу протеста за обећане пензије - преломна тачка према независности Гане 1957.

• 1. март — Варнава Настић, администратор Митрополије Дабро-босанске, осуђен на 11 година тешког рада под оптужбом за антидржавну заверу (пуштен на слободу 1951).
• 3. март — Комунистички „Радио Слободна Грчка“ објављује да ће деца млађа од 15 година бити евакуисана из земље - процењује се да ће 28 - 32.000 деце отићи.
• 4. март — Економски и социјални савет УН гласа да нема надлежност над југословенском тужбом против САД за замрзавање средстава (и поново 9. 3.).
• 7. март — Додеканези су званично укључени у састав Грчке.
• 10. март — Чехословачки министар спољних послова Јан Масарик пронађен је мртав испод свог прозора. Наследио га је комуниста Владимир Клементис (свргнут 1950, стрељан 1952).
• 10. март — Накнадна Нирнбершка суђења, суђење Руша, разни расни програми СС-а, 13 од 14 оптужених осуђено.
• 12. март — Грађански рат у Костарики: избија након што је парламент поништио победу опозиционог кандидата на фебруарским председничким изборима, око 2.000 људи умире за 44 дана.
• 13. март — Кинески грађански рат: Комунисти заузимају упориште Сипинг у провинцији Ђилин на североистоку, два дана касније објављујући крај Зимске офанзиве у овом делу земље. Националисти губе 156.000 људи и 17 градова.
• 14. март — Експлозија угљене прашине у руднику Лабин, 88 рудара погинуло (власти тврде да је у питању саботажа, NYT 24. 3.).
• 15. март — Попис становништва у ФНРЈ: 15.772.098 становника.
• 17. март — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски споразум о оснивању Западноевропске уније.
• 18. март — Споразум о пријатељству и помоћи између СССР-а и Бугарске.
• 19. март — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена.
• 18-19. март — СССР повлачи војне и цивилне саветнике из Југославије.
• 19. март — Председник САД Хари Труман постхумно одликује Дражу Михаиловића Легијом заслуга I реда (одлука тајна до 1966, одликовање уручено ћерки 2005).
• 20. март — Тројна декларација: након што је СССР за пет месеци одбио 12 номинација за гувернера, САД, Велика Британија и Француска предлажу да се Слободна територија Трста врати под италијански суверенитет (у контексту италијанске предизборне кампање).
• 20. март — Последњи састанак целог Савезничког контролног савета за Немачку: Маршал Василиј Соколовски га напушта, тврдећи да западне силе крше Потсдамски споразум.
• 20. март — 20. додела Оскара: Најбољи филм је Џентлменски споразум, укупно три награде.
• 24. март — Потписана Хаванска повеља, тј. Завршни акт Конференције УН о трговини и запошљавању, којим би била основана Међународна трговинска организација (није ступила на снагу јер су САД одбиле да је ратификују 1950, ГАТТ је остао до 1995, затим СТО).
• 27. март — Конвој Јехијам: Арапи су пресрели и уништили конвој који је превозио помоћ кибуцу у Галилеји, убијено је 47 чланова Хагане.
• 27. март — Стаљин и његов најближи сарадник Вјачеслав Молотов шаљу оптужујуће писмо према Јосипу Брозу Титу, којим су практично прекинути односи између две партије и државе.
• 31. март — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.

• 1. април — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.
• 3. април — Премијером драме Ивана Цанкара Краљ Бетајнове у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду.
• 3. април — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.
• 9. април — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела.
• 11. април — Почела је изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве.
• 13. април — ЦК КПЈ шаље писмо Москви у којем демантује све оптужбе изречене од стране Стаљина.
• 16. април — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.

• 4. мај — Ново писмо Централног комитета Комунистичке партије СССР (Стаљин и Молотов) Централном комитету Комунистичке партије Југославије, оштрије од претходног, директно оптужујући Броза и Кардеља, потцењујући партизанске ратне напоре - тврди се да Комунистичка партија Југославије нема веће заслуге од других партија и да ју је Црвена армија довела на власт.
• 6. мај — Смењена су два министра у влади ФРНЈ: Сретен Жујовић (финансије) и Андрија Хебранг (лака индустрија, бивши шеф планске комисије), у вези са сукобом са Информационим бироом (ухапшен следећег дана).
• 6. мај — Разговори између четири силе о Аустријском уговору у Лондону одложени до даљњег због застоја око југословенског захтева за територијалним уступцима.
• 7. мај — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.
• 7 - 11. мај — Хашки конгрес или Конгрес Европе. Черчил се залаже за уједињење континента, који би тако постао трећа сила.
• 8. мај — Партијска комисија (Б. Нешковић, И. Гошњак, В. Томшић) предлаже искључење Андрије Хебранга и Сретена Жујовића из странке и истрагу њиховог рада од стране надлежних органа (објављено 30. 6.).
• 10. мај — Током операције Јифтах, јеврејске снаге су заузеле Сафед, највиши град у Галилеји и Израелу, а заузето је и око 50 арапских села у источној Галилеји.
• 10. мај — У америчкој зони у јужној Кореји одржани су избори за уставотворну скупштину. У протеклих неколико месеци у терористичким нападима је погинуло око 600 људи, а сукоб на острву Чеде је такође у току.
• 13. мај — Масакр у Кфар Ециону: Трансјорданска арапска легија и локални Арапи заузели су кибуц у Јудејским брдима, убивши 129 бораца и цивила.
• 14. мај — Израел проглашава независност у Тел Авиву, неколико сати пре краја британског мандата. На челу привремене владе је Давид Бен-Гурион, затим Хаим Вајцман. САД додељују де факто признање, де јуре у јануару након израелских избора. Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
• 15. мај — Арапско-израелски рат почиње нападом арапских војски.
• 17. мај — СССР признаје Израел.
• 19. мај — Југославија признаје Израел.
• 20. мај — Заказан Пети конгрес Комунистичке партије Југославије (први од 1928. године, у Дрездену).
• 20. мај — Три поштара осуђена на смрт, а шест на затвор због крађе из пошиљки из САД у Југославију. (ЊT)
• 21. мај — Бивши краљ Петар II посећује председника САД ХаријаТрумана.
• 21. мај — Завршена национализација малопродајних објеката у Београду. (NYT)
• 22. мај — Сусловљево писмо Титу, у којем га позива у Букурешт на састанак Информбироа, које Тито одбија; подсећање да је Комунистичка партија Југославије критиковала Италијанску и Француску комунистичку партију прошлог септембра, а сада не жели да прихвати критике.
• 26. мај — Победа Националне странке над Уједињеном странком на изборима у Јужној Африци почиње ера апартхејда (до 1994). Данијел Франсоа Малан је премијер (до 1954), замењујући Јана Смутса.
• 31. мај — Конференција шест сила у Лондону: Западне земље одлучују да оснују демократску државу у западној Немачкој.

• 7. јун — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем би комунисти преузели власт у земљи.
• 18. јун — Комисија Уједињених нација за људска права усвојила је међународну Декларацију о људским правима.
• 21. јун — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
• 24. јун — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду.
• 28. јун — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.

• 1. јул — Енвер Хоџа осудио све економске споразуме са Југославијом, наредио југословенском особљу да напусти Албанију у року од 48 часова.
• 1. јул — Совјети се повукли из берлинске командатуре, што је крај сарадње са западним силама у Немачкој.
• 1. јул — Франкфуртски документи: западне силе су предале лидерима својих окупационих зона препоруке за оснивање западнонемачке државе
• 2. јул — Офанзива грчких владиних трупа против прокомунистичке ДАГ, уз западну помоћ - завршна фаза Грчког грађанског рата.
• 4. јул — Операција Гвардијан: ухваћена последња група усташа убачених у Југославију, укупно 96 ухваћених.
• 4. јул — Судар авиона изнад Лондона, 39 жртава.
• 5. јул — Ступио на снагу Закон о Националној здравственој служби у Енглеској и Велсу.
• 6. јул — Совјети одбијају југословенску понуду партијског састанка.
• 9. јул — Судар возова на Kосмету, 20 мртвих, међу њима и неки који су протерани из Албаније. Машиновођа осуђен на смрт следећег месеца.
• 10. јул — Операција Данy: Израелци заузели Лyду (Лод) и Рамлу - нису успели заузети Латрун.
• 13. јул — Етиопска црква постигла аутокефалност споразумом са Kоптском црквом.
• 14. јул — Палмиро Тогљати тешко рањен у атентату, што изазива политичку кризу у Италији.
• 16. јул — Операција Декел, "Палмово дрво": Израелци заузели Назарет. Такође, током јулског периода ратовања, Израелци су на југу покушали повезати израелска насеља у Негеву, али ови су остали у египатском окружењу.
• 16. јул — Прва отмица авиона: хидроавион по имену Мис Макао је пао у делту Бисерне реке након сукоба са пилотом, страдало је 25 људи а један од отмичара је преживео.
• 16. јул — Влада ФНРЈ спушта цене пољопривредних производа за 30-50%.
• 17. јул — Операција Kедем: Израелци су покушали заузети источни Јерусалим, продрли су кроз Нову капију али се убрзо повлаче - почиње ново примирје.
• 19. јул — Потписан споразум са САД у вези ратног Ленд-Леасе програма (о "зајму и најму"), вредном 17 милиона долара, одмрзнута југословенска имовина у САД.
• 20. јул — Хладни рат: председник САД Хари Труман расписао мирнодопску регрутацију услед тензија са Совјетима (други пут у историји, после Рузвелтове из 1940). Дванаест комунистичких лидера је оптужено према Смитовом закону - ухапшени су, суђење следеће године.
• 21 - 28. јул — Пети конгрес KПЈ у Београду - подршка врху партије и осуда напада Информбироа, али не и Стаљина. Титов политички извештај: "...да будемо непомирљиви према свим покушајима разбијања јединства наше партије и јединства наших народа", донети Програм и Статут KПЈ (копије одговарајућих совјетских докумената), реизабран ЦK (осим Хебранга и Жујовића).
• 22. јул — Доминион Њуфоундланд изгласао прикључење Kанади са 52,3% (остварено следећег априла).
• 26. јул — Трумановим извршним наређењем 9981 окончана сегрегација у оружаним снагама САД.
• 26. јул — Операција Шотер, "Полицајац": Израелци заузели "мали троугао" јужно од Хаифе, чиме су нормализовали саобраћај са Тел Авивом, а хиљаде Арапа напушта домове.
• 28. јул — Експлозија етра у БАСФ-овој фабрици у Лудвигсхафену, 200 мртвих и велика штета.
• 30. јул — Мађарски председник Золтан Тилдy, из Ситнопоседничке странке, даје оставку, замењује га комуниста.
• 30. јул — Британски закон о држављанству: људи из колонија се могу насељавати у УK (на снази од Нове године).
• 29. јул — 14. август —  Олимпијске игре 1948. у Лондону, прве од Берлина 1936. Немачка и Јапан нису позвани, СССР није дошао. Југословени освојили две сребрне медаље (Иван Губијан и фудбалери). Холанђанка Фанy Бланкерс-Kоен, "летећа домаћица", је освојила четири златне медаље.
• 30. јул — Завршено ИГ Фарбеново суђење у Нирнбергу: осуђено је 13 од 24 оптужена.

• 21. јул — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа.

• 15. август — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.
• 18. август — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.

• 1. септембар — Парламентарни савет се састаје у Бону како би до маја израдио нацрт устава, Основног закона Савезне Републике Немачке - саветом предводи Конрад Аденауер.
• 3. септембар — Државни секретар САД Дин Ачесон и Хектор Макнил из Министарства спољних послова поручују Москви: напад на Југославију би имао „озбиљне“ последице.
• 3. септембар — Владислав Гомулка, први секретар Пољске радничке партије, смењен је под оптужбом за десничарски екстремизам, а наследио га је Болеслав Бјерут (до 1956, а Гомулка се враћа од 1956-70).
• 4. септембар — Холандска краљица Вилхелмина абдицира након скоро 58 година владавине - два дана касније наслеђује је ћерка Јулијана (до абдикације 1980).
• 6. септембар — Комунистички демонстранти прекидају седницу градског већа Берлина, чији одлазак означава крај уједињеног града (социјалдемократски градоначелник је отпустио комунистичког шефа полиције 26. 8.).
• 9. септембар — После повлачења совјетске војске на северу корејског полуострва проглашена Народна Демократска Република Кореја с главним градом Пјонгјангом, премијер Ким Ил Сунг.
• 9. септембар — Грчки грађански рат: Грчка влада изјављује да се комунисти из Југословије боре заједно са побуњеницима, тражи акцију УН - Југословени су убијени током сукоба на граници. (Њујорк Тајмс)
• 9. септембар — Велики скуп у Западном Берлину, градоначелник Ернст Ројтер се обраћа „народима света“; након митинга, совјетска застава је уклоњена са Бранденбуршке капије, један демонстрант је убијен, 12 је рањено.
• 11. септембар — Умро је Мухамед Али Џина, оснивач Пакистана. Хаваџа Назимудин је следећи генерални гувернер (до 1951).
• 12. септембар — Кардинал Спелман освећује средњу школу надбискупа Степинца, дечачку школу у Вајт Плејнсу, Њујорк, названу по „политичком затворенику комунистичке владе“; Спелман хвали његово „мучеништво“. (ЊТ 10. 9. и 13.)
• 12. септембар — Осам грчких комуниста преусмерава авион Атина-Солун ка Скопљу.
• 13. септембар — Југословенска влада плаћа 17 милиона долара одштете за национализовану америчку имовину. (NYT)
• 13. — 18. септембар — Операција Поло, анексија Хајдерабада: Индијска војска улази у државу Хајдерабад и припаја је Индији. Реваншистички Хиндуси, већина у држави, убијају најмање 30.000 муслимана. Комунистичка побуна Телангане је такође у току у региону.
• 17. септембар — Ционистички милитанти убили су грофа Бернадота, посредника УН у арапско-израелском сукобу. Након овога, преостала јединица Иргун биће распуштена, а Лехи проглашена терористичком организацијом.
• 18. септембар — Афера Мадиун: Комунистичка побуна у Источно-централној Јави против самопроглашене Републике Индонезије, угушена у року од три месеца.
• 24. септембар — Операција „Самлет“ или Алабама: Израелци превозе Спитфајере из Чехословачке, преко Никшића, у Палестину.
• 24. септембар — Кинески грађански рат: Комунисти заузимају први већи урбани центар, Ђинан, главни град Шандонга.
• 24. септембар — Соичиро Хонда оснива Хонду: производи моторизоване бицикле.
• 27. септембар — У Берну је постигнут споразум о компензацији за швајцарске интересе у Југославији (75 милиона франака у року од 10 година).

• 5. октобар — Међународна унија за заштиту природе (касније позната као Међународна унија за заштиту природе, IUCN) основана је у Фонтенблоу, Француска.
• 6. октобар — Земљотрес у Ашхабаду 1948. године: Земљотрес јачине 7,3 M у близини Ашхабада, Совјетски Туркменистан, усмртио је 10.000–110.000 људи.
• 10. октобар — Ракета Р-1 током тестирања постала је прва совјетска лансирана ракета која је отишла у свемир.
• 20. октобар — Универзитет Брандејс је формално основан у Масачусетсу.
• 26. октобар — Донора смог 1948: Смртоносни смог се слегао у Донору, Пенсилванија.

• 1. новембар — Атинагора је изабран за новог васељенског патријарха (до 1972), пошто је претходник Максим V дао оставку, незванично због контаката са московским, Стаљиновим, патријархом. Атинагора је амерички држављанин, антикомуниста, долази у Истанбул следећег јануара, Трумановим авионом.
• 1. новембар — Пожар и експлозија на броду који је евакуисао националистичке трупе из луке Ђингкоу, око 3.000 мртвих.
• 2. новембар — Упркос свим предвиђањима, амерички председник Хари Труман освојио реизбор, победивши републиканца Томаса Е. Девеја - 303:189 у електорским гласовима, 28:16 у државама. Јужњачки демократа, сегрегациониста Стром Тхурмонд је добио четири државе.
• 2. новембар — Након заузећа Схенyанга (Мукдена), завршена је кампања Лиаосхен у Kинеском грађанском рату: комунисти су овладали Манџуријом, имају стратешку бројну предност.
• 6. новембар — Анте Павелић стигао у Перонову Аргентину.
• 6. новембар — Kинески грађански рат: почиње Хуаихаиска кампања, опкољена је националистичка команда у Xузхоу, заузета у јануару.
• 7. новембар — Нова комунистичка власт у ФНРЈ ухапсила је Борислава Пекића и више чланова Социјалдемократска омладина Југославије СДОЈ. На процесу који је касније спроведен осуђени су на вишегодишње робије. Пекић на 15 година.^[1]
• 8. новембар — У Паризу формирана уметничка група ЦОБРА.
• 10. новембар — На снази је Међународна конвенција за регулацију китолова.
• 10. новембар — Политички и безбедносни комитет Генералне скупштине УН огласио је Југославију, Албанију и Бугарску кривим за угрожавање мира на Балкану.
• 12. новембар — Завршен Токијски процес на којем је 28 особа осуђено за ратне злочине пред Међународним казненим судом за Далеки исток - седморица на смрт, међу којима и ген. Хидеки Тојо (погубљен у децембру).
• 13. новембар — Нереди у неколико париских предграђа, пошто комунисти изводе генерални штрајк.
• 14. новембар — Патријарх српски Гаврило осветио Цркву Светог Марка у Београду.
• 14. новембар — Основано Одељење за производњу филмова Југословенске армије, каснији Застава филм.
• 18. новембар — У ФНРЈ објављено да су циљеви петолетке знатно повишени, како би се надокнадило ометање из Kоминформа.
• 20. новембар — У СССР је распуштен Јеврејски антифашистички комитет, као "центар антисовјетске активности" - следи "Борба са космополитизмом", антисемитска кампања (до 1953).
• 23 — 25. новембар — Операција Лот: Израелци без отпора успоставили коридор према енклави на Мртвом мору, планини Содом, ојачана позиција у Негеву.

• 9. децембар — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.
• 10. децембар — Генерална скупштина ОУН-а је усвојила Универзалну декларацију о правима човека.
• 18. децембар — Секретаријат унутрашњих послова основао „Оркестар народне милиције”, данашњи Оркестар полиције.

• 19. децембар — Грчки грађански рат: почиње Операција Перистера ("Голубица") против комуниста на Пелопонезу.
• 21. децембар — Председник Ирске потписао Акт о Републици Ирској, којим се остварује пуна независност од Велике Британије, ван Kомонвелта (ступа на снагу у априлу).
• 21. децембар — Пољска уједињена радничка партија настаје удруживањем социјалистичке и радничке партије - владајућа партија до 1989.
• 22. децембар — Израелци започињу Операцију Хорев против Египћана у западном Негеву.
• 23. децембар — Обешен Хидеки Тојо и још шесторица осуђених на Токијском процесу.
• 26. децембар — Припадник Муслиманског братства убио египатског премијера Махмуд ан-Нукраши Пашу.
• 26 - 30. децембар — Четврто ванредно заседање Савезног већа и Већа народа народне скупштине ФНРЈ: позив радницима, омладини и целокупном чланству Народног фронта да се свим ра­сположивим снагама ангажују за повећање рударске и шумарске производње, како би се појачаним извозом ових производа земљи обезбедила потребна девизна средства.
• 27. децембар — Јосип Броз прети да ће продавати сировине западу, ако источне земље и даље буду кршиле споразуме о достави тешке опреме за индустријализацију.

• Википедија:Непознат датум — Због политичког разилажења стаљиниста и титоиста велики број људи ухапшен и осуђен на робију.
• Википедија:Непознат датум — На Београдском универзитету основан Електротехнички факултет са одсецима Енергетика и Телекомуникације.

• 2. јануар — Огњен Петровић, српски фудбалски голман (прем. 2000)
• 10. јануар — Никола Плећаш, југословенски кошаркаш
• 10. јануар — Бернар Тевне, француски бициклиста
• 14. јануар — Карл Ведерс, амерички глумац и играч америчког фудбала (прем. 2024)
• 16. јануар — Џон Карпентер, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор
• 20. јануар — Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке и уредник Филмске редакције РТС
• 28. јануар — Михаил Баришњиков, руско-амерички балетан и глумац
• 28. јануар — Добрила Стојнић, српска глумица
• 28. јануар — Чарлс Тејлор, либеријски политичар
• 29. јануар — Зоран Реџић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као басиста групе Бијело дугме
• 29. јануар — Марк Сингер, канадско-амерички глумац
• 31. јануар — Феђа Стојановић, српски глумац (прем. 2021)

• 4. фебруар — Алис Купер, амерички музичар
• 5. фебруар — Том Вилкинсон, енглески глумац (прем. 2023)
• 5. фебруар — Свен Јеран Ериксон, шведски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
• 5. фебруар — Барбара Херши, америчка глумица
• 15. фебруар — Арт Шпигелман, амерички писац и илустратор
• 19. фебруар — Тони Ајоми, енглески музичар, најпознатији као оснивач и гитариста групе Black Sabbath
• 28. фебруар — Бернадет Питерс, америчка глумица, певачица и списатељица
• 28. фебруар — Мерседес Рул, америчка глумица
• 29. фебруар — Кен Фори, амерички глумац

• 5. март — Еди Грант, гвајанско-енглески музичар
• 14. март — Мирко Бабић, српски глумац (прем. 2020)
• 14. март — Били Кристал, амерички глумац, комичар, писац, редитељ, продуцент и сценариста
• 15. март — Давид Албахари, српски писац (прем. 2023)
• 17. март — Вилијам Гибсон, америчкo-канадски писац
• 20. март — Џон де Ланси, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац
• 22. март — Ендру Лојд Вебер, енглески композитор
• 26. март — Стивен Тајлер, амерички музичар и глумац, најпознатији као певач групе Aerosmith
• 31. март — Ал Гор, амерички политичар, 45. потпредседник САД

• 4. април — Драгиша Вучинић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 4. април — Ден Симонс, амерички писац (прем. 2026)
• 12. април — Јошка Фишер, немачки политичар
• 12. април — Марчело Липи, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 17. април — Јан Хамер, чешки музичар, композитор и музички продуцент
• 22. април — Зоран Модли, српски новинар, радијски водитељ, ди-џеј, пилот и инструктор летења (прем. 2020)
• 28. април — Тери Прачет, енглески писац (прем. 2015)

• 10. мај — Мег Фостер, америчка глумица
• 12. мај — Ричард Рил, амерички глумац
• 15. мај — Брајан Ино, енглески музичар, музички продуцент и визуелни уметник
• 16. мај — Владе Ђуровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 16. мај — Јеспер Кристенсен, дански глумац
• 19. мај — Грејс Џоунс, јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел
• 21. мај — Џонатан Хајд, аустралијско енглески глумац
• 25. мај — Клаус Мајне, немачки музичар, најпознатији као певач групе Scorpions
• 26. мај — Александар Боричић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер (прем. 2026)
• 26. мај — Стиви Никс, америчка певачица
• 31. мај — Џон Бонам, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Led Zeppelin (прем. 1980)

• 6. јун — Нада Обрић, српска певачица
• 6. јун — Владимир Савчић Чоби, српски музичар и глумац (прем. 2009)
• 12. јун — Лин Колинс, америчка музичарка (прем. 2005)
• 21. јун — Јован Аћимовић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 21. јун — Ијан Макјуан, енглески књижевник и сценариста
• 28. јун — Кети Бејтс, америчка глумица и редитељка

• 5. јул — Алојз Петерле, словеначки политичар и дипломата, премијер Словеније (1990—1992)
• 12. јул — Душан Ковачевић, српски драматург, сценариста и редитељ
• 16. јул — Рубен Бладес, америчко-панамски глумац и певач
• 21. јул — Кет Стивенс, енглески музичар
• 30. јул — Миливој Каракашевић, српски стонотенисер (прем. 2022)
• 30. јул — Жан Рено, француски глумац

• 2. август — Боривоје Ђорђевић, српски фудбалер
• 5. август — Реј Клеменс, енглески фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2020)
• 7. август — Драган Капичић, српски кошаркаш и кошаркашки функционер (прем. 2024)
• 7. август — Цвијета Месић, српска глумица
• 20. август — Џон Нобл, аустралијски глумац
• 20. август — Роберт Плант, енглески музичар, најпознатији као певач групе Led Zeppelin
• 24. август — Жан Мишел Жар, француски композитор и извођач електронске музике
• 24. август — Александар Мекол Смит, енглеско-зимбабвеански писац
• 30. август — Виктор Скумин, руски писац, филозоф, научник и психијатар
• 30. август — Драгослав Степановић, српски фудбалер и фудбалски тренер

• 4. септембар — Мајкл Бериман, амерички глумац
• 7. септембар — Дамир Шолман, хрватски кошаркаш (прем. 2023)
• 17. септембар — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки музичар (прем. 2015)
• 19. септембар — Џереми Ајронс, енглески глумац
• 20. септембар — Џорџ Р. Р. Мартин, амерички писац и сценариста
• 23. септембар — Вера Николић, српска атлетичарка и атлетска тренеркиња (прем. 2021)
• 24. септембар — Гордон Клап, амерички глумац
• 26. септембар — Оливија Њутон Џон, енглеско-аустралијска музичарка, глумица, плесачица и активисткиња (прем. 2022)
• 26. септембар — Братислав Петковић, српски редитељ, драматург и политичар (прем. 2021)
• 27. септембар — Азра Ченгић, босанскохерцеговачка глумица

• 1. октобар — Добрила Ћирковић, српска глумица
• 2. октобар — Дона Каран, америчка модна дизајнерка
• 6. октобар — Џери Адамс, ирски политичар
• 8. октобар — Клод Жад, француска глумица (прем. 2006)
• 8. октобар — Џони Рамон, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Ramones (прем. 2004)
• 13. октобар — Борис Аранђеловић, српски музичар, најпознатији као певач групе Смак (прем. 2015)
• 17. октобар — Марго Кидер, канадско-америчка глумица, редитељка и активисткиња (прем. 2018)
• 17. октобар — Роберт Џордан, амерички писац (прем. 2007)
• 25. октобар — Дејв Кауенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер

• 6. новембар — Глен Фреј, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Eagles (прем. 2016)
• 9. новембар — Луиз Фелипе Сколари, бразилски фудбалер и фудбалски тренер
• 13. новембар — Хасан Рухани, ирански политичар
• 14. новембар — Чарлс III, британски краљ
• 16. новембар — Мате Парлов, хрватски боксер (прем. 2008)
• 22. новембар — Радомир Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
• 25. новембар — Весна Малохоџић, српска глумица (прем. 2022)
• 26. новембар — Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1995)
• 28. новембар — Агњешка Холанд, пољска редитељка и сценаристкиња

• 2. децембар — Антоњин Паненка, чешки фудбалер
• 3. децембар — Ози Озборн, енглески музичар (прем. 2025)
• 10. децембар — Душан Бајевић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер
• 14. децембар — Ди Волас, америчка глумица
• 20. децембар — Алан Парсонс, енглески инжењер звука, музичар и музички продуцент
• 21. децембар — Самјуел Л. Џексон, амерички глумац и продуцент
• 27. децембар — Жерар Депардје, француско-руски глумац
• 31. децембар — Дона Самер, америчка музичарка и глумица (прем. 2012)

• 30. јануар — Орвил Рајт, амерички пилот и конструктор авиона.
• 30. јануар — Махатма Ганди, вођа покрета за независност Индије.

• 5. фебруар — Јоханес Бласковиц, немачки генерал

• 15. јул — Џон Першинг, амерички генерал

• 4. август — Милева Марић-Ајнштајн, српска математичарка. (*1875)
• 9. август — Хуго Бос, немачки модни креатор
• 31. август — Андреј Жданов, совјетски политичар. (*1896)

• 20. септембар — Хавријил Костељник, русински књижевник. (*1886).

• 14. октобар — Валтер фон Браухич, немачки фелдмаршал

• 23. децембар — Хидеки Тоџо, јапански генерал и политичар
• 31. децембар — Малком Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца (*1885)

• Физика — Патрик Мејнард Стјуарт Блекет
• Хемија — Арне Вилхелм Каурин Тизелијус
• Медицина — Паул Херман Милер
• Књижевност — Томас Стернс Елиот
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума