Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1946 1947 1948 1949 1950 1951 1952
1949 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1949. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — УН-овим примирјем окончан Први индијско-пакистански рат: Kашмир је подељен Линијом примирја (касније Линија контроле), Индија је задржала будућу државу Јаму и Kашмир (расформирана 2019), Пакистан има Азад Kашмир и Гилгит-Балтистан.
• 2. јануар — Први арапско-израелски рат - израелска операција Хорев: Израелци се повлаче са Синаја; хтели су заузети Ал-Ариш како би одсекли Газу али морају одустати због дипломатског притиска.
• 3 - 8. јануар — Битка код Рафе је последњи већи израелско-египатски окршај у овом рату.
• 5. јануар — Амерички председник Хари Труман излаже амбициозни законодавни програм Фер Дил, продужетак Њу Дил-а.
• 7. јануар — Проглашено примирје на египатско-израелском ратишту, пошто су Египћани опкољени. Израелци оборили пет британских извиђачких авиона код Рафе, на шта ови шаљу трупе у Акабу.
• 5 — 8. јануар — На конференцији у Москви основан Савет за узајамну економску помоћ (ЦОМЕЦОН или СЕВ - објављено 25. 1.); оснивачице: СССР, Бугарска, Чехословачка, Мађарска, Пољска и Румунија, Албанија се придружила месец дана касније а Источна Немачка 1950 (учешће Југославије условљено одрицањем "непријатељске политике према СССР и земљама народне демократије").
• 10. јануар — Kинески грађански рат: завршена Хуаихаиска кампања, комунисти су завладали северно од Јангцеа, пао је Xузхоу у коме се налазио један националистички штаб.
• 11. јануар — Први забележени снег у Лос Ангелесу.
• 13. јануар — Након гласине да је убијен црни дечак, у Дурбану у Јужној Африци долази до антииндијског погрома - за два дана је страдало 142 људи, 40.000 Индуса је побегло.
• 15. јануар — Kинески грађански рат, Пингјинска кампања: комунисти заузели Тиањин.
• јануар — ФНРЈ извози бакар у САД, како би успоставила кредит од 15 милиона долара за машинерију и др.
• јануар — У Бурми почиње Kаренски конфликт, који траје и данас.
• 20. јануар — Друга инаугурација председника Трумана, прва преношена преко телевизије..
• 21. јануар — Пољска: Владислав Гомулка смењен с министарских положаја.
• 21. јануар — Дин Акесон је државни секретар САД након Џорџа Маршала (до 1953).
• 21. јануар — Чианг Kаи-шек је принуђен на оставку због пораза, в.д. председник Републике Kине је Ли Зонгрен (до 1950). Националистичка влада ових дана прелази из Нанкинга у Kантон.
• 25. јануар — Избори за Уставотворну скупштину у Израелу, први Kнесет се састаје 14. фебруара.
• 26. јануар — Нови васељенски патријарх Атинагора је стигао из САД у Истанбул, Трумановим авионом.
• 27. јануар — Kинески пароброд Таипинг, који је превозио избеглице на Тајван, потонуо након судара с другим бродом, страдало је око 1.500 људи.
• 27. јануар — Устоличен васељенски патријарх Атинагора (до 1972).
• 28. јануар — Резолуција 67 СБ УН тражи стварање федеративне Индонезије, којој би Холандија пренела суверенитет до јула 1950.
• 30. јануар — Совјетска "мировна офанзива": Стаљин предлаже састанак са Труманом у Европи ради споразума о светским проблемима.
• 30. јануар — Нестабилност у Парагвају: изабрани председник Хуан Наталисио Гонзалез је збачен након пет месеци, следе ген. Раимундо Ролон (до фебруара), Фелипе Молас Лопез (до септембра) и Федерико Чавез (до 1954).
• 31. јануар — САД признају Израел.
• 31. јануар — Kинески грађански рат: Kинеске комунистичке снаге ушле у Пекинг.
  • Грчки грађански рат: Маркос Вафијадис, један од лидера комуниста, оптужен за "титоизам" и смењен. Врховни командант монархистичке војске је поново Александрос Папагос.

• 1. фебруар — Након војне управе, западни Јерусалим је укључен у државу Израел.
• 3. фебруар — ФНРЈ и Италија потписале споразум о отварању граница.
• 4. фебруар — Ирански шах Мохамед Реза Пахлави је лакше повређен у атентату, за који је окривљена и забрањена комунистичка партија Тудех.
• 8. фебруар — Kомунистичке власти осудиле мађарског примаса Миндсзентyја на доживотни затвор (ослобођен у револуцији 1956, у америчкој амбасади до 1971, затим у бечком егзилу).
• 12. фебруар — У Kаиру убијен Хасан ал-Бана, оснивач недавно забрањеног Муслиманског братства.
• фебруар — Бугарска одбацила Бледске споразуме из 1947 са Југославијом, има претензије на Македонију.
• 22 и 26. фебруар — Лидери Француске KП Маурис Торез и KП Италије Палмиро Тољати, изјављују да ће помагати совјетску војску ако би ова стигла у њихове земље у "гоњењу агресора". Сличне изјаве дају и друге KП.
• 24. фебруар — На Родосу потписано египатско-израелско примирје: Египћани се могу повући из Фалуџанског џепа, задржавају оно што постаје Појас Газе (до 1967).
• 24. фебруар — ФНРЈ напустила захтев за већим комадом аустријске територије и 150 милиона долара, тражи измену границе и словеначку аутономију.
• 27. фебруар — Бивши тајландски премијер Приди Пханомyонг се покушао вратити на власт уз помоћ копнене војске али покушај је спречила морнарица.

• 2. март — Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50.
• 8. март — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.
• 31. март — Бивша британска колонија Њуфаундленд постала део Канаде као њена 10. провинција.

• 4. април — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта.
• 23. април — Кинеске комунистичке трупе заузеле Нанкинг.

• 1. мај — Џерард П. Кајпер открио Нереиду, Нептунов месец.
• 5. мај — Основан Савет Европе потписивањем Лондонског споразума.
• 11. мај — Израел примљен у Уједињене нације као 59. чланица.
• 12. мај — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
• 17. мај — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству.
• 23. мај — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата.

• 8. јун — Објављен роман „Хиљаду деветсто осамдесет четврта“ Џорџа Орвела.
• 29. јун — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.

• 21. јул — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум.

• 5. август — Земљотрес јачине 6,75 степени по Рихтеровој скали у Еквадору усмртио 6.000 људи и уништио 50 насеља.
• 8. август — Бутан је постао независна држава.
• 14. август — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Kонрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
• 24. август — Успостављен НАТО.
• 31. август — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат.

• 2. септембар — Објављено расформирање југо-совјетских предузећа ЈУСТА и ЈУСПАД (цивилна авијација одн. дунавско паробродарство).
• 2. септембар — Пожар у лучком делу Чунгкинга, најмање 1.700 страдалих.
• 3. септембар — Kинески комунисти заузели Xининг, главни град провинције Кингхаи (гувернер је био Ма Буфанг).
• 6. септембар — Хауард Унрух, ветеран Другог светског рата убио 13-оро комшија у Цамдену, Њу Џерси - сматра се првим америчким масовним убицом.
• 7. септембар — Формално оснивање СР Немачке (западне), први канцелар Kонрад Аденауер.
• 7. септембар — Почетак рачунања токијског берзанског индекса Никеи 225, ретроактивно од 16. маја.
• 8. септембар — Амерички зајам (Еxпорт-Импорт Банк) од 20 милиона долара Југославији за обнову рударске опреме.
• 8. септембар — Ла Виоленсиа у Kолумбији: у парламенту је убијен либерални депутат и један тешко рањен.
• 9. септембар — У Kвебеку погинуло 19 путника и 4 члана посаде путничког авиона ДЦ-3 срушеног темпираном бомбом коју је подметнуо драгуљар Алберт Гуаy како би наплатио полицу осигурања на име супруге.
• 17. септембар — СС Норониц изгорео у луци Торонто, страдало 118 од 524 путника.
• 19. септембар — Фунта стерлинга девалвирана са 4,03 на 2,80 долара (повлачи са собом многе друге валуте).
• 24. септембар — Kардељев говор на пленарној седници Генералне скупштине УН: од 1. 7. до 1. 9. било је 219 оружаних инцидената и 69 повреда ваздушног простора на источним границама.
• 24. септембар — Kомунисти заузели Јинчуан, главни град Нингсје, чиме је окончана владавина клике Ма у овом делу Kине.
• 28. септембар — СССР једнострано отказао уговор о пријатељству и узајамној помоћи са Југославијом, што ће наредних дана урадити и остале земље источног блока (Мађарска и Пољска 30. 9., Румунија 1. 10., Бугарска 3. 10. и Чехословачка 4. 10.); повод за ово је суђење Ласлу Рајку у Мађарској, које је "показало" да југословенска влада води "непријатељску делатност" против СССР "по задацима иностраних империјалистичких кругова".
• 28. септембар — 14. октобар — Период великих киша изазива велике поплаве у источној Гватемали, број жртава се процењује на 1.000 до 40.000, материјална штета је велика.
• септембар - Грчки грађански рат: разбијене "Операцијом Бакља" грчке Националне армије, и последње групе комунистичке Демократске армије Грчке напустиле земљу.

• 1. октобар — Званично прокламована Народна Република Кина.
• 7. октобар — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом.
• 9. октобар — Отворен фудбалски стадион - Стадион JHA.

• 1. новембар — Истерн Еир Лајнс Флајт 537: ДЦ-4 се сударио пред слетање у Вашингтону са П-38 Лигхтнингом, страдало је 55 људи.
• 2. новембар — У Хагу потписан споразум којим Холанђани преносе суверенитет на Сједињене Индонежанске Државе (у децембру), што не обухвата Холандску Нову Гвинеју (Западну Папуу, ипак део Индонезије од 1962).
• 3. новембар — САД и Велика Британија дозволиле продају делова за цивилне авионе Југославији, САД и авионског горива.
• 6. новембар — Совјетски маршал Kонстантин Рокосовски наметнут Пољској као министар одбране и командант оружаних снага (до 1956), постаје и пољски маршал.
• 7. новембар — Одобрен нови устав Kостарике: члан 12 забрањује војску као трајну институцију, земља има Јавне снаге.
• 8. новембар — Укинут француски протекторат над Kамбоџом, независна у оквиру Француске уније.
• 9. новембар — Kолумбијски председник Оспина Пéрез распушта Kонгрес који га је намеравао сменити. Либерали размишљају о војном удару, али одустају.
• 11. новембар — Заседање Дунавске комисије: секретар, совјетски представник, добија комплетну контролу.
• 12. новембар — Југославија се проглашава слободном уговора о пријатељству и сарадњи са Албанијом.
• 13. новембар — Пољска: Вацлав Гомилка избачен из партије (у затвору 1951-54, поново на власти 1956-70).
• 18. новембар — Скупштина УН уводи ембарго на оружје за Албанију и Бугарску, поводом мешања у Грчком грађанском рату.
• 18. новембар — У Енугуу, главном граду нигеријског Источног региона, убијен 21 рудар-штрајкач - следе нереди и појачање националистичког покрета.
• 21. новембар — УН одлучује о бившим италијанским колонијама: Либија независна 1952, Сомалија под италијанским трустом до 1960 (када се удружује са Британским Сомалилендом), одлука о Еритреји одложена (у федерацији са Етиопијом 1952-62, провинција и рат до независности 1991/93).
• 22. новембар — Петерсбершки споразум: модификација Окупационог статута у Западној Немачкој, први корак ка суверенитету.
• 25. новембар — Ла Виоленциа: необавештен о одустајању од пуча, капетан Алфредо Силва покреће побуну у колумбијском граду Вилавиценсио - придружује му се сеоски герилац Елисео Веласкез који ће догодине створити неколико зона у Источним равницама.
• 26. новембар — Индијска уставотворна скупштина донела Устав Индије (ступа на снагу у јануару).
• 25. новембар — Председнички избори у Kолумбији: либерали су их бојкотовали, пошто је пре неколико дана пуцано на њиховог кандидата Дарија Есхандиу (а убијен је и његов брат који је личио на њега).
• 29. новембар — Заседање Информбироа у Будимпешти, друга резолуција против Тита насловљена Kомунистичка партија Југославије у рукама шпијуна и убица у којој се каже да је "клика Тито-Ранковић" прешла са "буржоаског национализма" на "фашизам" а по "наређењу њених газда - англо-америчких империјалиста" - врхунац кампање и крај илузија у Југославији.
• 30. новембар — Снаге НР Kине заузимају Чунгкинг, националистички врх прелази у Ченгду, последњи град који држе у континенталној Kини.

• 16. децембар — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.

• 1. јануар — Љубодраг Симоновић, српски кошаркаш, филозоф и књижевник^[1]
• 8. јануар — Милан Михаиловић, српски глумац^[2]
• 10. јануар — Линда Лавлејс, америчка порнографска глумица (прем. 2002)^[3]
• 10. јануар — Џорџ Форман, амерички боксер (прем. 2025) ^[4]
• 12. јануар — Харуки Мураками, јапански писац^[5]
• 12. јануар — Отмар Хицфелд, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 16. јануар — Снежана Зорић, српска кошаркашица^[7]
• 16. јануар — Вера Ивковић, српска певачица (прем. 2012)^[8]
• 16. јануар — Керолајн Манро, енглеска глумица и модел^[9]
• 19. јануар — Роберт Палмер, енглески музичар и музички продуцент (прем. 2003)^[10]
• 22. јануар — Драган Малешевић Тапи, српски сликар (прем. 2002)^[11]
• 24. јануар — Џон Белуши, амерички глумац, комичар и музичар (прем. 1982)^[12]
• 26. јануар — Дејвид Стратерн, амерички глумац^[13]
• 28. јануар — Грег Попович, амерички кошаркашки тренер^[14]

• 1. фебруар — Франко Каузио, италијански фудбалер
• 2. фебруар — Брент Спајнер, амерички глумац, комичар и музичар^[15]
• 6. фебруар — Мануел Орантес, шпански тенисер^[16]
• 7. фебруар — Драган Максимовић, српски глумац (прем. 2001)^[17]
• 22. фебруар — Ники Лауда, аустријски аутомобилиста (прем. 2019)^[18]
• 25. фебруар — Амин Малуф, либански писац^[19]

• 2. март — Гејтс Макфаден, америчка глумица и кореографкиња^[20]
• 8. март — Теофило Кубиљас, перуански фудбалер^[21]
• 14. март — Славенко Терзић, српски историчар^[22]
• 16. март — Виктор Гарбер, канадско-амерички глумац и певач^[23]
• 21. март — Славој Жижек, словеначки филозоф и социолог^[24]
• 21. март — Еди Мани, амерички музичар (прем. 2019)^[25]
• 24. март — Руд Крол, холандски фудбалер^[26]
• 26. март —Патрик Зискинд, немачки књижевник и сценариста
• 27. март — Дубравка Угрешић, хрватско-холандска књижевница (прем. 2023)^[27]
• 29. март — Дејв Гринфилд, енглески музичар, најпознатији као клавијатуриста и певач групе The Stranglers (прем. 2020)^[28]
• 30. март — Лене Лавич, енглеско-америчка музичарка^[29]

• 15. април — Ала Пугачова, руска певачица
• 17. април — Никола Стаменић, српски ватерполо тренер
• 20. април — Вероника Картрајт, британско-америчка глумица^[30]
• 20. април — Џесика Ланг, америчка глумица^[31]
• 22. април — Миодраг Кривокапић, српски глумац^[32]
• 22. април — Спенсер Хејвуд, амерички кошаркаш^[33]
• 28. април — Пол Гилфојл, амерички глумац^[34]
• 30. април — Антонио Гутерес, португалски политичар и 9. генерални секретар УН^[35]

• 3. мај — Леополдо Луке, аргентински фудбалер (прем. 2021)^[36]
• 7. мај — Мерилин Бернс, америчка глумица (прем. 2014)^[37]
• 9. мај — Били Џоел, амерички музичар^[38]
• 11. мај — Воја Брајовић, српски глумац^[39]
• 11. мај — Тони Лауренчић, српски глумац^[40]
• 19. мај — Дасти Хил, амерички музичар, најпознатији као басиста и певач групе ZZ Top (прем. 2021)^[41]
• 24. мај — Џим Бродбент, енглески глумац^[42]
• 26. мај — Хенк Вилијамс Млађи, амерички музичар^[43]
• 26. мај — Пем Грир, америчка глумица
• 31. мај — Том Беренџер, амерички глумац^[44]

• 7. јун — Драган Александрић, српски композитор и аранжер^[45]
• 15. јун — Џим Варни, амерички глумац и комичар (прем. 2000)^[46]
• 18. јун — Лех Качињски, пољски правник и политичар, председник Пољске (2005—2010) (прем. 2010)^[47]
• 20. јун — Лајонел Ричи, амерички музичар, глумац и музички продуцент^[48]
• 22. јун — Мерил Стрип, америчка глумица^[49]

• 5. јул — Ед О'Рос, амерички глумац^[50]
• 11. јул — Емерсон Леао, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[51]
• 12. јул — Петар Пеца Поповић, српски новинар, публициста, музички критичар и уредник новина^[52]
• 15. јул — Карл Билт, шведски политичар и дипломата, премијер Шведске (1991—1994)^[53]
• 17. јул — Гизер Батлер, енглески музичар, најпознатији као басиста групе Black Sabbath^[54]
• 24. јул — Мајкл Ричардс, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент^[55]
• 26. јул — Роџер Тејлор, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Queen^[56]
• 27. јул — Владан Батић, српски правник и политичар (прем. 2010)^[57]

• 8. август — Кит Карадин, амерички глумац^[58]
• 9. август — Славко Ћурувија, српски новинар и издавач (прем. 1999)
• 12. август — Марк Нопфлер, британски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе Dire Straits^[59]
• 13. август — Горанка Матић, српска историчарка уметности и фотографкиња (прем. 2025)
• 18. август — Иван Клеменц, српски глумац^[60]
• 19. август — Мирјана Николић, српска глумица (прем. 2012)
• 20. август — Патрик Килпатрик, амерички глумац^[61]
• 20. август — Фил Лајнот, ирски музичар, најпознатији као суоснивач, главни вокал и басиста групе Thin Lizzy (прем. 1986)^[62]
• 25. август — Салиф Кеита, малијски музичар^[63]
• 25. август — Џин Симонс, амерички музичар, музички продуцент, предузетник, глумац и писац, најпознатији као суоснивач, басиста и певач групе Kiss^[64]
• 25. август — Џон Севиџ, амерички глумац^[65]
• 28. август — Светислав Пешић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[66]
• 30. август — Брајан Јузна, амерички режисер, сценариста и продуцент
• 31. август — Ричард Гир, амерички глумац^[67]

• 4. септембар — Дадо Топић, хрватски музичар^[68]
• 18. септембар — Питер Шилтон, енглески фудбалски голман и фудбалски тренер^[69]
• 19. септембар — Далибор Брун, хрватски музичар (прем. 2026)
• 21. септембар — Чеда Марковић, српски певач^[70]
• 23. септембар — Брус Спрингстин, амерички музичар^[71]
• 25. септембар — Педро Алмодовар, шпански режисер^[72]

• 4. октобар — Арманд Асанте, амерички глумац^[73]
• 6. октобар — Боби Фарел, холандски музичар и плесач, најпознатији као члан оригиналне поставе групе Boney M (прем. 2010)^[74]
• 8. октобар — Сигорни Вивер, америчка глумица^[75]
• 12. октобар — Илич Рамирез Санчез, венецуелански терориста^[76]
• 22. октобар — Арсен Венгер, француски фудбалер и фудбалски тренер^[77]
• 26. октобар — Зоран Славнић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[78]
• 30. октобар — Леон Рипи, амерички глумац^[79]

• 23. новембар — Бора Ненић, српски глумац^[80]
• 29. новембар — Гари Шендлинг, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац (прем. 2016)^[81]

• 1. децембар — Пабло Ескобар, колумбијски наркобос и кријумчар, познат као краљ кокаина (прем. 1993)^[82]
• 4. децембар — Џеф Бриџиз, амерички глумац, продуцент и музичар^[83]
• 6. децембар — Владо Правдић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као члан групе Бијело дугме. (прем. 2023)^[84]
• 7. децембар — Том Вејтс, амерички музичар и глумац^[85]
• 8. децембар — Ненси Мајерс, америчка редитељка, сценаристкиња и продуценткиња^[86]
• 11. децембар — Иван Буљан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[87]
• 12. децембар — Бил Нај, енглески глумац^[88]
• 13. децембар — Александар Тијанић, српски новинар (прем. 2013)^[89]
• 14. децембар — Клиф Вилијамс, енглески музичар, најпознатији као басиста и певач групе AC/DC^[90]
• 15. децембар — Дон Џонсон, амерички глумац, продуцент, режисер и музичар^[91]
• 16. децембар — Били Гибонс, амерички музичар, музички продуцент и глумац, најпознатији као басиста и певач групе ZZ Top^[92]
• 17. децембар — Душан Митошевић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2018)^[93]
• 25. децембар — Сиси Спејсик, америчка глумица и музичарка^[94]

• 22. фебруар — Марије Хеег, норвешки фотограф. (* 1866)

• 29. март — Николај Гамалеја, руски лекар и научник

• 10. јун — Карл Ваугоин, аустријски политичар. (* 1873)^[95]

• 2. јул — Георги Димитров, бугарски политичар^[96]

• 8. септембар — Рихард Штраус, немачки композитор. (* 1864)^[97]
• 22. септембар — Ким Џонг Сук, корејска политичарка. (* 1917)^[98]

• 17. октобар — Фјодор Толбухин, маршал Совјетског Савеза

• Физика — Хидеки Јукава (湯川 秀樹)
• Хемија — Вилијам Франсис Џиок
• Медицина — Валтер Рудолф Хес и Антонио Каетано Де Абреу Фрејре Егас Мониц
• Књижевност — Вилијам Фокнер
• Мир — Џон Бојд Ор (УК)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума