Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1890-е 1900-е 1910-е 1920-е 1930-е
Године:	1914 1915 1916 1917 1918 1919 1920
1917 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1917. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 9. јануар — Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе.
• 31. јануар — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.

• 5. фебруар — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава.
• 21. фебруар — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату.

• 4. март — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.
• 8. март — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.
• 11. март — Британски војници под командом Стенлија Мода су заузели Багдад.
• 15. март — Под притиском револуционара абдицирао је последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.
• 16. — 17. март — Приликом првог бомбардовања Битоља отровним гасовима, пројектилима су гађане турска и јеврејска четврт и зграде око српске митрополије у чијем подруму је гасовима убијено 37 избеглица. Отровним гасовима је убијено укупно 61 лице, међу њима 25 жена и 32 детета.^[1]
• 26. март — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу.

• 2. април — Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра, чланова тајне организације Црна рука, са Драгутином Димитријевићем Аписом на челу, оптужених за покушај убиства српског регента Александра Карађорђевића код Острове.
• 9. април — Битка код побрђа Вими
• 16. априла — 9. маја — Друга битка на Ени између француске и немачке војске на реци Ени.

• 9. мај — Први светски рат: Нивелска офанзива је обустављена.
• 13. мај — Нунције Еугенио Пачели, будући папа Пије XII, посвећен је за надбискупа од стране папе Бенедикта XV.
• 15. мај — Роберта Нивела је на месту врховног команданта француске војске заменио Филип Петен.
• 18. мај — Први светски рат: Закон о селективној служби усваја Конгрес Сједињених Држава, дајући председнику моћ регрутације.
• 23. мај — Месец дана грађанског насиља у Милану, у Италији, завршава се након што је италијанска војска насилно преузела град од анархиста и антиратних револуционара; 50 људи је убијено, а 800 ухапшено.
• 26. мај — Торнадо погодио Матун, Илиноис, узрокујући разарање и усмртивши 101 особу.
• 27. мај — Први светски рат: Побуне француске војске 1917.: Преко 30.000 француских војника одбија да иде у ровове код Миси-о-Боа.

• 3. јун — Проглашена је "независност" Албаније под италијанском заштитом. Албанија је претходно установљена као држава након Балканских ратова, највише под утицајем Аустро-Угарске, кака би Србији био онемогућен излаз на море.^[2]
• 7. јун — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.
• 7. јун — 14. јун — Битка за Месину или Месинска операција
• 11. јун — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину.

• 2. јул — Бели становници Ист Сент Луиса су запалили делове града и пуцали на црнце који су покушавали да побегну од пожара.
• 17. јул — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.
• 20. јул — Потписана је Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца.
• 31. јул — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала.

• 2–3. август — У централној Оклахоми одиграла се побуна Зеленог кукуруза, устанак неколико стотина фармера против регрутације у Првом светском рату.
• 3. август — Основана је Њујоршка гарда.
• 10. август — У Шпанији је почео генерални штрајк; угушен је после 3 дана, са 70 мртвих, стотинама рањених и 2.000 ухапшених.
• 14. август — Република Кина објављује рат Немачкој и Аустроугарској.
• 18. август — Велики пожар у Солуну уништио је 32% града, остављајући 70.000 људи без крова над главом.
• 29. август — Први светски рат: Закон о војној служби усвојен је у Доњем дому Канаде, дајући Влади Канаде право да регрутује људе у војску.

• 5. септембар — Први светски рат: На Источном фронту, немачке трупе улазе у Ригу након успешне офанзиве против руских бранилаца града.
• 11. септембар — Одржана је конференција у Белвијуу.
• 14. септембар — Привремена влада проглашава Русију републиком.
• 23. септембар — Лав Троцки је изабран за председника Петроградског совјета.
• 25. септембар — Мосовет (Московски совјет народних посланика) гласа да стане на страну бољшевика.
• 26. септембар — 3. октобар – Први светски рат: Битка код Полигон шуме (део битке код Пашендалеа) близу Ипра у Белгији – Британске и аустралијске трупе освајају положаје од Немаца.
• 28–29. септембар — Први светски рат: Друга битка за Рамади – Британске трупе освајају Рамади од Османског царства.

• 23.— 27. октобар — Битка код Малмасона
• 26. октобар — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.

• 2. новембар — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини.
• 4. новембар — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске се до реке Пијаве.
• 7. новембар — У Петрограду под водством вође бољшевика Владимира Иљича Лењина почела Октобарска социјалистичка револуција.
• 20. новембар — 7. децембар — Битка код Камбреја британска офанзива у Првом светском рату. Камбре, у депарману Нор, био је кључна тачка снабдевања за немачку Зифгридову линију.

• 9. децембар — Турске трупе су у Првом светском рату предале Јерусалим Британцима.
• 15. децембар — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-Литовског мира.

• 6. фебруар — Жа Жа Габор, мађарско-америчка глумица. († 2016)

• 29. мај — Џон Кенеди, 35. председник САД († 1963)

• 7. јун — Дин Мартин, италијанско-амерички певач и глумац. († 1995)
• 9. јун — Ерик Хобсбом, британски историчар. († 2012)

• 17. јул — Кенан Еврен, турски генерал и политичар. († 2015)

• 9. октобар — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. († 2000)

• 21. децембар — Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник Нобелове награде 1972. († 1985)
• 24. децембар — Ким Џонг Сук, корејска политичарка († 1949)

• 2. јануар — Леон Фламан, француски бициклиста. (*1877).
• 22. јануар — Јован Илкић, српски архитекта (*1857)

• 16. фебруар — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. (*1848).

• 8. март — Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер (*1838)

• 14. април — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац есперанта. (*1859).

• 16. мај — Владислав Петковић Дис, српски песник (*1880)
• 23. мај — Франо Супило, хрватски политичар. (*1870).

• 14. јун — Драгутин Димитријевић Апис, генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. (*1876)

• 14. јул — Октав Лапиз, француски бициклиста. (*1882).

• 13. август — Едуард Бухнер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде. (*1860).

• 3. децембар — Карло Оријани, италијански бициклиста. (†1888)
• 20. децембар — Лисјен Пети Бретон, француски бициклиста. (*1882).

• Физика — Чарлс Гловер Баркла
• Хемија — Награда није додељена
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Карл Адолф Гјелеруп и Хенрик Понтопидан
• Мир — Међународни Црвени крст (Швајцарска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума