Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972
1969 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1969. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.

• 1. јануар — Ступа на снагу Уставни закон о Чехословачкој федерацији - формиране су две социјалистичке републике, Чешка и Словачка (федерација траје до краја 1992).
• 1 — 4. јануар — Организација Народна демократија маршира од Белфаста до Дерија, где их нападају унионисти.
• 4. јануар — Ступа на снагу Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације.
• 10. јануар — Шведска је као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
• 14. јануар — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона.
• 15. јануар — Совјетски Сојуз 5 лансиран, следећег дана се спојио са Сојузом 4, посаде су замениле места, први такав покушај.
• 16. јануар — Јан Палах се запалио у Прагу, умире три дана касније (Инвазија на Чехословачку 1968).
• 19/20. јануар — Нападнуто је складиште оружја у западнонемачком граду Лебаху, четири војника су убијена, а нешто муниције и оружја је украдено - два хомосексуалца су желела оружје ради изнуде.
• 20. јануар — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД.
• 22. јануар — Дезертер Виктор Иљин пуца на колону са Брежњевом и космонаутима из два Сојуза - један возач погинуо.
• 25. јануар — Ванредно стање проглашено у Шпанији због студентских и других протеста.
• 27. јануар — Јавно вешање 14 наводних шпијуна у Багдаду, од којих је 9 било Јевреја - Баас режим убија укупно 51 Јеврејина до августа.
• 28. јануар — Велико изливање нафте са приобалне платформе близу Санта Барбаре, Калифорнија - инспирација за први Дан планете Земље 1970. године.

• 3. фебруар — У Танзанији убијен Едуардо Мондлане, лидер Мозамбичког ослободилачког фронта ФРЕЛИМО. Наследиће га Самора Машел (први председник Мозамбика 1975-86).
• 2 - 3. фебруар — Јосип Броз у посети код Чаушескуа у Темишвару - одбацују мешања у суверенитет других земаља.
• 4. фебруар — Јасер Арафат постаје лидер ПЛО-а.
• 8. фебруар — У северном Мексику пао метеорит Алленде - с укупном тежином остатака од две тоне, то је највећи угљенични хондрит.
• 9. фебруар — Први лет авиона Боинг 747, у саобраћају од следеће године.
• 10. фебруар — У Бону потписан споразум о сарадњи СФРЈ и Западне Немачке.
• 11. фебруар — У СФРЈ усвојен нови Закон о народној одбрани, уводи се Територијална одбрана (ОНО и ДСЗ); у следеће две године одговарајуће законе доносе и републике и покрајине.
• 13. фебруар — Фронта за ослобођење Квебека детонирала бомбу на Монтреалској бурзи, уз велику материјалну штету.
• 14. фебруар — Мyстерије Пасхалис износи реформу литургијске године римског обреда: Папа Павле VI. уклонио имена многих светаца.
• 22. фебруар — Пакистанска влада повукла након нереда оптужбу за побуну против Сеикх Мујибур Рахмана, сутрадан се враћа у Источни Пакистан уз масовни дочек.
• 23. фебруар — Трговачка делегација из СФРЈ отпутовала у НР Kину, након 10 година прекида односа.
• 24. фебруар — 9. март — Светски шампионат у хокеју на леду: тимови групе Б играју у Љубљани (28. фебруар — 9. 3.) а групе Ц у Скопљу (24. фебруар — 2. 3.).
• 25. фебруар — Студент Јан Зајíц се запалио у Прагу на 21. годишњицу комунистичке власти.
• 25 - 28. фебруар — Борба за власт у Сирији: министар обране Хафиз ал-Ассад, са братом Рифатом, надиграо лидера земље Салаха Јадида и шефа обавештајне службе Абд ал-Kарим ал-Јундија (Јунди се убио 2. 3.) - Асад ће бити на челу земље 1970-2000.
• 27. фебруар — У СФРЈ повезују бугарску кампању поводом Македоније са совјетском доктрином ограниченог суверенитета.
• 28. фебруар — Подморски земљотрес погађа Португал и Мароко, праћен цунамијем (1,2 м у Kазабланци).

• 2. март — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.
• 2. март — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда.
• 3. март — Аполо 9 лансиран, тестиран лунарни модул.
• 8. март — Рат исцрпљивања: Египћани почињу гранатирање израелских положаја на Суецком каналу.
• 14. март — Преко 5.000 демонстраната пешачи до југословенске амбасаде у Прагу - подржавајући Тита и конгрес Комунистичке партије Југославије, који бојкотују странке из Источног блока.
• 16. март — Вијасин лет 742: пад авиона у Маракаибу, Венецуела, 84 мртвих у авиону и 71 на земљи, најгора авионска несрећа до сада.
• 17. март — Голда Меир премијерка Израела (до 1974).
• 18. март — Почиње операција Доручак, део операције Мени - тајно америчко бомбардовање комунистичких база у неутралној Камбоџи.
• 18. март — Самопроглашена Република Ангола завршена је мирним искрцавањем британских падобранаца - територија није желела да буде потчињена Сент Китсу и Невису.
• 20. март — Резолуција 264 Савета безбедности УН захтева повлачење јужноафричких трупа из Намибије - територија је усред Јужноафричког граничног рата са СВАПО-ом.
• 20. март — Џон Ленон и Јоко Оно се венчавају, он напушта Битлсе у септембру, о чему не обавештава медије, у договору са осталима.
• 21. и 28. март — Победе Чехословачке над СССР-ом у хокеју изазивају спонтане демонстрације у Чехословачкој.
• 23. март — Седам Албанаца осуђено у Скопљу због „подстицања националне мржње“.
• 25. март — Пакистански војни председник Ајуб Кан подноси оставку због немира широм земље и побуне у Бенгалу, долази Јахја Кан (до 1971).
• 29. март — У Мадриду се одржава Песма Евровизије, где четири земље освајају највише поена, што приморава организаторе да прогласе четири победника уместо једног. Југословенски представник Иван & 3М је 13. месту.

• 1 — 24. април — 9. национални конгрес Комунистичке партије Кине: проглашен крај Културне револуције, потврђено чишћење Лиу Шаоћија и Денг Сјаопинга, Маова идеологија „перманентне револуције“ унета у партијски устав, главни извештај поднео маршал Лин Бјао, означен као Маов наследник (све већи утицај војске).
• 4. април — Др Дентон Кули уградио прво вештачко срце, пацијент је живео четири дана.
• 5. април — Јованка Броз (супруга Јосипа Броза) отворила болницу за миопатске и реуматске болести у Фојници.
• 9. април — Потпуковник Александар Банза осујећен у покушају пуча против председника Централне Африке Бокасе - стрељан три дана касније, након што га је Бокаса мучио.
• 13. април — Избори у СФРЈ, једнопартијски.
• 15. април — Севернокорејци обарају амерички извиђачки авион Локид ЕС-121М Уорнинг Стар изнад Јапанског мора, убивши 31 Американца.
• 17. април — Александар Дубчек подноси оставку на место шефа Комунистичке партије Чехословачке, а замењује га Густав Хусак (први секретар Комунистичке партије Чехословачке до 1987, председник земље 1975-89) који покреће нормализацију.
• 17. — 27. април — Светско првенство у стоном тенису одржано у Минхену: бронза за мушку репрезентацију Југославије.
• 19. април — Иранци напуштају Шат ел-Араб споразум из 1937. године, затим од 22. до 25. 4. спроводе Заједничку операцију Арванд: теретни брод пролази уз пратњу ратних бродова, без ирачке реакције - напетост траје до 1975. године.
• 20. април — Усташки злочинац Вјекослав Макс Лубурић убијен је у Шпанији.
• 20. април — Британске трупе стижу у Северну Ирску да појачају полицију.
• 27. април — Боливијски председник Рене Баријентос погинуо је у паду хеликоптера. Потпредседник Луис Адолфо Силес Салинас остаје до септембра.

• 28. април — Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога.

• 1. мај — Систем еврочекова покренут у 14 западноевропских земаља - чекови се прихватају преко граница, у различитим валутама.
• 10—20. мај — Вијетнамски рат - Битка за коту Хамбургер Хила: Американци и Јужни Вијетнамци заузимају утврђени положај, само да би га напустили следећег месеца - контроверзно у војсци и јавности.
• 11. мај — Председник СФРЈ Броз упозорава СССР да Југославија никада неће признати „ограничени суверенитет“ (Брежњевљева доктрина).
• 11. мај — Зип до Зап: окупљање у Зап-у, Северна Дакота, претвара се у нереде које мора да разбије Национална гарда.
• 13. мај — Инцидент 13. маја - расни нереди у Куала Лумпуру између Малајаца и Кинеза са стотинама мртвих доводе до увођења ванредног стања.
• 15. мај — Амерички тинејџер Роберт Рејфорд умире у Мисурију од чудног медицинског стања, које ће 1984. бити идентификовано као ХИВ/СИДА (први случај у Северној Америци).
• 15. мај — „Крвави четвртак“: Гувернер Калифорније Роналд Реган шаље полицију да окупира Национални парк Беркли, у сукобу једна особа погине, преко 100 је повређено.
• 16 — 17. мај — Совјетске сонде Венера 5 и Венера 6 стижу на Венеру, прецизнија мерења атмосфере од Венере 4.
• 18. мај — Митја Рибичич је нови председник Савезног извршног већа (до 1971).
• 18. мај — Лансирање Апола 10, генерална проба за Аполо 11.
• 23. мај — Потписана Бечка конвенција о уговорном праву (на снази од 1980).
• 24. мај — Почиње ерупција на хавајском вулкану Килауеа, која ће до 1974. створити врх Мауна Улу.
• 25. мај — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Нумејри.
• 26. мај — Успостављен Андски пакт.
• 29. мај — Кордобазо: после Росарија 21., нереди против аргентинског војног диктатора Онганије избијају и у Кордоби.
• 30. мај — Након штрајка, нереди избијају на Курасау за права Афро-Карибаца.

• 3. јун — Амерички разарач USS Frank E. Evans је преполовљен у судару са аустралијским носачем авиона HMAS Melbourne у Јужном кинеском мору, при чему је погинуло 74 америчка морнара.
• 5. јун — Први надзвучни лет путничког авиона Тупољев Ту-144.
• 5 — 17. јун — Међународни састанак комунистичких и радничких партија у Москви (без СКЈ).
• 8. јун — Вијетнамизација: на састанку са јужновијетнамским председником Нгујен Ван Тјеуом на острву Мидвеј, амерички председник САД Никсон најављује да ће 25.000 америчких војника бити повучено до септембра.
• 8. јун — Вијетконг проглашава Привремену револуционарну владу Републике Јужни Вијетнам.
• 8. јун — Бомба оштећује југословенски конзулат у Сиднеју.
• 8. јун — Након што је Гибралтар 30. 5. прогласио Устав којим се гарантује британски суверенитет, Франко је наредио затварање граничне капије (граница је отворена за пешаке 1982. и за возила 1985.).
• 20. јун — Жорж Помпиду постаје нови председник Француске (до 1974).
• 20. јун — Уставни референдум у Родезији (данас Зимбабве) подржава републику (проглашену 1970) и нови устав.
• 22. јун — Национална конвенција Студената за демократско друштво у Чикагу пропада, фракција Ведермена преузима контролу.
• 22. јун — Софија Лорен и Карло Понти посећују Јосипа Броза на Брионским острвима.
• 24. јун — Неуспешан покушај атентата на председника Гвинеје Секуа Туреа.
• 28. јун — Стоунволска револуција - нереди лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансродних (ЛГБТ) особа против полицијске рације у клубу Стоунвол Ин у Гринич Вилиџу, Њујорк. Догађај означава прекретницу у ЛГБТ заједници и почетак модерног ЛГБТ покрета.
• 30. јун — Нигеријски грађански рат: Нигерија обуставља помоћ Црвеног крста Бијафри - помоћ се може доставити само авионима, влада глад.
• 30. јун — Шпанија враћа ексклаву Ифни на југу земље Мароку.

• 5. јул — Кенијски министар правде Том Мбоја убијен у Најробију.
• 8. јул — Прво повлачење америчких трупа из Вијетнама.

• 14. јул — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас.

• 18. јул — Инцидент у Чапаквидику окончава председничке наде Теда Кенедија: у саобраћајној несрећи погине девојка која се возила са њим.
• 18. јул — Тор Хејердал напушта брод Ра близу Барбадоса са својом посадом, након 56-дневног путовања из Марока, због лоше конструкције (идеја је реализована бродом Ра II 1970. године).
• 19. јул — Рат исцрпљивања, Операција Булмус 6: Израелски командоси уништавају египатску радарску станицу на Зеленом острву у Суецком заливу, што наредних дана омогућава Операцију Боксер, операције израелског ваздухопловства дуж Суецког канала.
• 20. јул — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец.
• 21. јул — Совјетска Луна 15 се срушила на Месец.
• 22. јул — Шпански Кортес ратификује Франково именовање Хуана Карлоса за принца Шпаније и престолонаследника (краљ 1975-2014; његов отац Хуан, син Алфонса XIII, превиђа се као „либерал“).
• 23. јул — У Шпанији избија скандал Матес: компанија за текстилне машине узела је зајам од 200 милиона долара за углавном фиктивни извоз. Франко реконструише владу у октобру, фаворизујући Опус Деи, а против Фаланге.
• 25. јул — Никсонова доктрина: препуштање одбране азијским савезницима.
• 26. јул — Земљотрес у Јангђангу на југу Кине, 3.000 мртвих.
• 26. јул — 2. август — 16. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм „Под сунцем“.
• 28. јул — СФРЈ и СР Немачка потписују споразуме о програму размене научника, уметника, технолога и студената.
• 30. јул — Судар железничког аутобуса и неконтролисаних цистерни на железничкој прузи Тетово-Гостивар, 29 мртвих.
• 31. јул — „Друмска афера“ - Републичко извршно веће СР Словеније (Стане Кавчич) осудило је одлуку СИВ-а да одустане од изградње пута Шентиљ - Нова Горица, након што је Светска банка обезбедила кредите за инфраструктуру (први пут да је једна република протестовала против савезне одлуке).
• 31. јул — Отвара се хотел Југославија, највећи и најмодернији у Југославији и један од најбољих у Источној Европи - двокреветна соба 20 долара дневно, апартман 36-52 долара.
• 31. јул — Америчке сонде Маринер 6 и 7 се најближе приближавају Марсу.

• 2. август — Председник САД Ричард Никсон посећује Румунију.
• 4. август — Тајни преговори између САД и Северног Вијетнама почињу у Паризу - убрзо прекинути.
• 9. август — Чланови култа Чарлса Менсона убијају пет људи, укључујући глумицу Шерон Тејт. Следећег дана убијају богати пар.
• 11. август — Рудници бакра у Замбији су национализовани (преко 50% националног дохотка).
• 12. — 14. август — Сукоб у Северној Ирској: Битка код Богсајда - велики сукоб између католичког Удружења грађана за одбрану Дерија и Краљевске улстерске полиције који доводи до распоређивања британске војске.
• 13. август — Кинеско-совјетски гранични сукоб у западном сектору, између Синђанга и Казахстана.
• 14. август — Лон Нол поново премијер Камбоџе (до 1972, председник до 1975).
• 15. август — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.
• 16. август — В. В. Гири изабран за председника Индије, победа премијерке Индире Ганди.
• 17. август — Ураган Камил категорије 5 разара америчку државу Мисисипи, 248 мртвих.
• 18. и 20. август — Атлантски ураган Деби је мета пројекта „Стормфури“ - сребрни јодид очигледно смањује брзину ветра.
• 19 — 21. август — Демонстрације поводом годишњице инвазије на Чехословачку, углавном у Прагу и Брну - петоро мртвих у сукобима са полицијом и војском.
• 21. август — Аустралијанац покушава да запали џамију Ал-Акса.
• 29. август — Отмица лета 840 компаније TWA: Лет Рим-Тел Авив преусмерен ка Дамаску, Палестинци, укључујући Леилу Халед, мислили су да је Јицак Рабин, тадашњи амбасадор у САД, био у авиону.
• 31. август — Војна диктатура у Бразилу: болесни генерал Артур да Коста е Силва замењен је, привремено, трочланом хунтом.

• 1. септембар — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.

• 2. септембар — Умро Хо Ши Мин, први председник ДР Вијетнам.
• 2 - 6. септембар — Совјетски инострани министар Андреј Громико у посети Југославији - први разговори на високом нивоу од инвазије на Чехословачку.
• 5. септембар — Масакр у Ми Лају: поручник Вилијам Калеј оптужен по шест тачака за убиство са предумишљајем.
• 9. септембар — Операција Равив: Израелци прерушени у Египћане уништавају египатске инсталације с друге стране Суецког канала, Насер добио инфаркт када је чуо то.
• 10. септембар — Пријатељска утакмица Црвена Звезда - бразилски Сантос (са Пелеом) 3:3.
• 11. септембар — Састанак премијера НР Kине и СССР, Зхоу Енлаиа и Алексеја Kосигина на пекиншком аеродрому: договорени преговори, попуштање напетости.
• 13. септембар — Емитована прва епизода Сцообy-Доо, Wхере Аре Yоу!.
• 16 - 21. септембар — Европски атлетски шампионат у Атини: Вера Николић освојила бронзу на 800 м.
• 23 - 28. септембар — Медитерански ураган изазива јаке поплаве на Малти, у Тунису и Алжиру са близу 600 жртава.
• 24. септембар — Почело суђење Чикашкој седморици (на почетку их је осам) у вези нереда око Демократске конвенције 1968.
• 25. септембар — На скупу у Рабату, у Мароку, сазваном поводом паљевине Ел-Аксе, основана Организација исламске конференције.
• 26. септембар — Ген. Алфредо Овандо Кандиа изводи војни удар у Боливији, пре него што би на изборима могао бити изабран популарни градоначелник Ла Паза (остаје до 1970).

• 1. октобар — Први надзвучни лет Конкорда.
• 2. октобар — Операција Мандрел, Милроу тест: Бомба од 1 Мт детонирана на алеутском острву Амчитка.
• 3. октобар — Завршен је телевизијски торањ у Источном Берлину, укупне висине 368 метара.
• 3. октобар — ММФ уводи специјална права повлачења средстава због несташице злата и америчких долара.
• 5. октобар — Аутобус склизнуо са пута код Врања, најмање 10 мртвих.
• 6. октобар — Премијера представе „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића у БДП-у - скинута са репертоара после пет извођења због интервенције Јосипа Броза Тита.
• 6. октобар — У Јусићима код Зворника убијена је трудница, а дете јој је извађено из пререзаног стомака - Шефка Хоџић је следеће године осуђен на смрт (смањена на 20 година).
• 8. октобар — Уругвајски Тупамароси окупирали су неколико зграда у граду Пандо, пре двогодишњице смрти Че Геваре.
• 10 — 30. октобар — Операција Џиновско копље, део Никсонове теорије о лудаку: тајна узбуна у америчким нуклеарним снагама, бомбардери лете близу совјетских граница.
• 12. октобар — Председници Југославије и Аустрије, Броз и Франц Јонас, отварају „Мост пријатељства“ преко реке Муре у Горњој Радгони.
• 14. октобар — Улоф Палме први пут постаје премијер Шведске (1969-76 и 1982-86).
• 15. октобар — Мораторијум за окончање рата у Вијетнаму: масовне демонстрације против Вијетнамског рата широм САД.
• 15. октобар — Сомалијског председника Абдирашида Алија Шермаркеа убија његов телохранитељ, шест дана касније генерал Сијад Баре преузима власт пучем (до 1991).
• 17. октобар — Откривен је CCD сензор, који ће касније бити коришћен у дигиталним фотоапаратима.
• 17. октобар — Чехословачка влада проглашава да СФРЈ припада „доларској зони“, а забрана путовања на Запад важи и за њу.
• 18. октобар — Чланови посаде Апола 11 посећују Београд.
• 20. октобар — Објављено је експериментално истраживање које показује да су протони састављени од мањих честица, што је први доказ о постојању кваркова.^[1]
• 21. октобар — Вили Брант постаје канцелар Западне Немачке на челу социјалдемократско-либералне коалиције (разбијајући Велику коалицију са конзервативцима). Недељу дана касније предлаже „промене кроз помирење“, почетак Остполитик, нормализацију односа са источним земљама, посебно Источном Немачком.
• 25. октобар — Савезни избори у Аустралији: већина либералног премијера Гортона значајно смањена, лабуриста Витлам напредује.
• 27. октобар — Јак земљотрес је погодио Бању Луку, усмртивши 17 особа и наневши велику материјалну штету.
• 29. октобар — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.

• 2. новембар — Споразум из Каира: Либанска влада прихвата палестинске герилске активности на југу; ПЛО ће изградити „државу унутар државе“ у избегличким камповима.
• 3. новембар — Председник САД Никсон позива „тиху већину“ да му се придружи у солидарности са напорима у Вијетнамском рату; потпредседник Спиро Т. Агњу вређа председникове критичаре.
• 9. новембар — Левичарска немачка организација Тупамарос Западни Берлин поставља неуспешно направљену бомбу у јеврејском центру Западног Берлина.
• 12. новембар — Независни истраживачки новинар Сејмур Херш објављује причу о масакру у Ми Лају прошле године у Вијетнаму; Живот следи тај пример следећег месеца.
• 14 — 24. новембар — Мисија Аполо 12, Чарлс Конрад и Алан Бин слећу на Месец. 19. 11.
• 17. новембар — У Хелсинкију почињу разговори о ограничавању стратешког наоружања између САД и СССР-а - САЛТ I постигнут 1972. године.
• 18. новембар — Основан је Универзитет у Приштини.
• 18. новембар — Наредба о поштовању прописа странаца: Нова влада Бусије у Гани наређује да странци без дозвола боравка напусте земљу у року од 14 дана - можда 200.000 људи, углавном Нигеријаца, одлази.
• 20. новембар — Група индијанских активиста окупира напуштено острво Алкатраз (до јуна 1971).
• 21. новембар — Успостављена је прва стална ARPANET веза, између универзитета UCLA и Станфорд.
• 21. новембар — Председник САД Никсон и јапански премијер Еисаку Сато се слажу да врате Окинаву под јапански суверенитет, уз очување америчких база (1972).
• 25. новембар — Џон Ленон враћа Медаљу Британске империје.
• 30. новембар — Министри спољних послова. Италијански и аустријски министри спољних послова, Алдо Моро и Курт Валдхајм, разговарају у Копенхагену о Пакету мера у корист народа Јужног Тирола/Алто Адиђеа - ратификованом у парламентима следећег месеца.

• 1. децембар — Регрутација лутријом у САД, прва од Другог светског рата, за годишта 1944-50.
• 1 - 2. децембар — Хашки самит Европске заједнице: довршење Заједничког тржишта (успостављање система дугорочног финансирања Заједничке пољопривредне политике); продубљење путем економске и монетарне сарадње (препорука успостављања е. и м. уније) као и политичке сарадње; проширење пријемом четири земље кандидата (Ирска, Уједињено Kраљевство, Данска, као и Норвешка која ће одбити на референдуму) уз услов прихватања уговора.
• 9. децембар — САД предложила Роџерсов план за мир између Египта и Израела, обе стране га одбијају.
• 12. децембар — Бомба на Пиази Фонтана у Милану, погинуло 17 особа; још три бомбе експлодирале у Риму и Милану - починитељи су из екстремне деснице.
• 12. децембар — Грчка се повлачи из Савета Европе, где је од групе земаља тужена пред Kомисијом за људска права.
• 12. децембар — Динерс клуб ушао на југославенско тржиште.
• 15. децембар — Двојица сарадника Омара Торијоса, војног лидера Панаме, покушала пуч.
• 24. децембар — Операција Ноа или Шербоуршки пројект: Израелци побегли из француске луке Шербоур са пет плаћених ненаоружаних ракетних чамаца, неизручених због ембарга - стижу 31. 12. у Израел.
• 24. децембар — Нигеријски грађански рат: Нигеријци дефинитивно заузели бијафрански главни град Умуахиа, последња престоница је Овери (Бијафра се предаје следећег месеца).
• 25. децембар — Од епидемије грипа у Југославији оболело 40.000 људи, умрло 190.
• 25. децембар — Сеико представља Астрон, први комерцијални ручни кварцни часовник (први кварцни сатови су скупи али ће преовладати '80-тих).
• 29. децембар — Војска ушла на Универзитет у Адис Абеби, где се окупио велики број студената након јучерашњег убиства њиховог лидера Kилахуна Гизава, има и мртвих.
• 31. децембар — Проглашена Народна Република Kонго (од 1991. опет Република Kонго).

• 1. јануар — Mорис Честнат, амерички глумац
• 3. јануар — Михаел Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1^[2]
• 5. јануар — Ристо Видаковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[3]
• 5. јануар — Мерилин Менсон, амерички музичар, музички продуцент, глумац, визуелни уметник, писац и музички новинар
• 6. јануар — Норман Ридус, амерички глумац^[4]
• 12. јануар — Роберт Просинечки, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[5]
• 13. јануар — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (прем. 2016)
• 14. јануар — Џејсон Бејтман, амерички глумац, редитељ и продуцент^[6]
• 14. јануар — Дејв Грол, амерички музичар, најпознатији као члан група Foo Fighters и Nirvana^[7]
• 17. јануар — Тијесто, холандски ди-џеј и музички продуцент
• 18. јануар — Дејв Батиста, филипинско-амерички глумац, рвач, бодибилдер и мајстор мешовитих борилачких вештина^[8]
• 19. јануар — Предраг Мијатовић, црногорски фудбалер^[9]
• 21. јануар — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел^[10]
• 23. јануар — Дејан Анђус, српски новинар
• 28. јануар — Кетрин Морис, америчка глумица^[11]
• 29. јануар — Саша Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[12]

• 1. фебруар — Габријел Батистута, аргентински фудбалер^[13]
• 1. фебруар — Брајан Краус, амерички глумац^[14]
• 2. фебруар — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер^[15]
• 5. фебруар — Мајкл Шин, велшки глумац^[16]
• 6. фебруар — Тим Шервуд, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[17]
• 9. фебруар — Павел Тонков, руски бициклиста
• 11. фебруар — Џенифер Анистон, америчка глумица и продуценткиња^[18]
• 12. фебруар — Дарен Аронофски, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[19]
• 20. фебруар — Синиша Михајловић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)^[20]
• 20. фебруар — Данис Тановић, босанскохерцеговачки редитељ и сценариста^[21]
• 22. фебруар — Брајан Лаудруп, дански фудбалер^[22]
• 25. фебруар — Етијен де Креси, француски ди-џеј и музички продуцент
• 28. фебруар — Роберт Шон Ленард, амерички глумац^[23]

• 1. март — Хавијер Бардем, шпански глумац^[24]
• 1. март — Никола Радмановић, српски фудбалер (прем. 2022)^[25]
• 4. март — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[26]
• 6. март — Миленко Топић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 11. март — Теренс Хауард, амерички глумац, музичар и продуцент^[27]
• 14. март — Лари Џонсон, амерички кошаркаш^[28]
• 15. март — Елвир Лаковић Лака, босанскохерцеговачки музичар
• 17. март — Илије Боложан, вршилац дужности председника Румуније (2025)
• 18. март — Александар Коцић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер^[29]
• 19. март — Горан Шушљик, српски глумац^[30]
• 27. март — Mараја Кери, америчка певачица, текстописац, музички продуцент и глумица
• 28. март — Иван Готи, италијански бициклиста
• 31. март — Стив Смит, амерички кошаркаш^[31]

• 2. април — Ајзеа Морис, амерички кошаркаш^[32]
• 3. април — Бен Менделсон, аустралијски глумац^[33]
• 6. април — Пол Рад, амерички глумац, сценариста и продуцент^[34]
• 20. април — Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац (прем. 2025)
• 20. април — Алберто Ерерос, шпански кошаркаш
• 20. април — Ђоан Пењароја, шпански кошаркаш и кошаркашки тренер
• 25. април — Рене Зелвегер, америчка глумица и продуценткиња^[35]
• 27. април — Слободан Каличанин, српски кошаркаш^[36]
• 29. април — Пол Ејделстајн, амерички глумац^[37]

• 1. мај — Вес Андерсон, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[38]
• 10. мај — Денис Бергкамп, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[39]
• 10. мај — Зоран Приморац, југословенски и хрватски стонотенисер^[40]
• 14. мај — Кејт Бланчет, аустралијска глумица и редитељка^[41]
• 16. мај — Јаник Бисон, канадски глумац, редитељ и продуцент^[42]
• 16. мај — Дејвид Боријаназ, амерички глумац, продуцент и редитељ^[43]
• 19. мај — Томас Винтерберг, дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац^[44]
• 22. мај — Карл Крејг, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике^[45]
• 25. мај — Ен Хејч, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња (прем. 2022)^[46]
• 31. мај — Симоне Пјаниђани, италијански кошаркашки тренер

• 11. јун — Питер Динклиџ, амерички глумац и продуцент^[47]
• 14. јун — Штефи Граф, немачка тенисерка^[48]
• 15. јун — Оливер Кан, немачки фудбалски голман^[49]
• 15. јун — Седрик Пиолин, француски тенисер^[50]
• 20. јун — Драган Мићић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер
• 27. јун — Гала Виденовић, српска глумица^[51]

• 3. јул — Шони Смит, америчка глумица и певачица^[52]
• 5. јул — РЗА, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац^[53]
• 10. јул — Бранислав Бане Васић, српски хармоникаш, продуцент, аранжер, клавијатуриста, продуцент и професор хармонике^[54]
• 17. јул — Џејсон Кларк, аустралијски глумац^[55]
• 19. јул — Николај Севастијанов, бугарски митрополит
• 22. јул — Деспина Ванди, грчка музичарка
• 24. јул — Џенифер Лопез, америчка музичарка, глумица и плесачица^[56]
• 27. јул — Трипл Ејч, амерички рвач и глумац^[57]
• 30. јул — Сајмон Бејкер, аустралијски глумац, редитељ и продуцент^[58]
• 30. јул — Гордан Петрић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[59]

• 2. август — Седрик Себалос, амерички кошаркаш^[60]
• 4. август — Макс Кавалера, бразилски музичар, најпознатији као певач и гитариста групe Sepultura
• 12. август — Танита Тикарам, енглеска музичарка^[61]
• 17. август — Дони Волберг, амерички музичар, глумац и продуцент^[62]
• 17. август — Кристијан Лејтнер, амерички кошаркаш^[63]
• 18. август — Едвард Нортон, амерички глумац, редитељ и продуцент^[64]
• 18. август — Кристијан Слејтер, амерички глумац и продуцент^[65]
• 19. август — Нејт Дог, амерички хип хоп музичар и глумац (прем. 2011)^[66]
• 19. август — Метју Пери, канадско-амерички глумац (прем. 2023)^[67]
• 28. август — Џек Блек, амерички глумац, комичар и музичар^[68]
• 29. август — Лусеро, мексичка музичарка, глумица и ТВ водитељка^[69]
• 30. август — Небојша Глоговац, српски глумац (прем. 2018)^[70]
• 30. август — Владимир Југовић, српски фудбалер^[71]

• 5. септембар — Леонардо Араужо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[72]
• 5. септембар — Предраг Смиљковић, српски глумац^[73]
• 7. септембар — Владимир Батез, српски одбојкаш и политичар^[74]
• 8. септембар — Гари Спид, велшки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2011)^[75]
• 13. септембар — Шејн Ворн, аустралијски крикеташ. (прем. 2022)
• 17. септембар — Кит Флинт, енглески музичар и плесач, најпознатији као оснивач и члан групе The Prodigy († 2019)^[76]
• 19. септембар — Канди Дулфер, холандска музичарка, најпознатија као џез саксофонисткиња^[77]
• 19. септембар — Јохан Јохансон, исландски композитор (прем. 2018)^[78]
• 20. септембар — Ришарт Витсхе, холандски фудбалер^[79]
• 25. септембар — Кетрин Зита Џоунс, велшка глумица^[80]
• 29. септембар — Торе Педерсен, норвешки фудбалер^[81]

• 2. октобар — Дејан Говедарица, српски фудбалер и фудбалски тренер^[82]
• 3. октобар — Гвен Стефани, америчка музичарка и глумица
• 8. октобар — Џулија Ен, америчка порнографска глумица и плесачица^[83]
• 9. октобар — Стив Маквин, енглески редитељ, сценариста, продуцент и визуелни уметник^[84]
• 9. октобар — Пи Џеј Харви, енглеска музичарка^[85]
• 11. октобар — Стивен Мојер, енглески глумац, редитељ и продуцент^[86]
• 15. октобар — Витор Баија, португалски фудбалски голман^[87]
• 15. октобар — Доминик Вест, енглески глумац, редитељ и музичар^[88]
• 19. октобар — Треј Паркер, амерички глумац, аниматор, сценариста, продуцент, редитељ и музичар^[89]
• 22. октобар — Спајк Џоунз, амерички глумац, сценариста, продуцент и редитељ^[90]
• 24. октобар — Адела Норијега, мексичка глумица^[91]
• 31. октобар — Жељко Шашић, српски певач^[92]

• 1. новембар — Александар Ђурица, српски глумац^[93]
• 3. новембар — Роберт Мајлс, италијански музичар, композитор, ди-џеј и музички продуцент (прем. 2017)
• 4. новембар — Метју Маконахеј, амерички глумац и продуцент^[94]
• 10. новембар — Јенс Леман, немачки фудбалски голман^[95]
• 10. новембар — Елен Помпео, америчка глумица^[96]
• 13. новембар — Џерард Батлер, шкотски глумац и продуцент^[97]
• 16. новембар — Ивана Банфић, хрватска музичарка
• 18. новембар — Давор Јањић, босанскохерцеговачки и српски глумац (прем. 2022)^[98]
• 19. новембар — Ришар Виренк, француски бициклиста
• 26. новембар — Шон Кемп, амерички кошаркаш^[99]

• 4. децембар — Џеј-Зи, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и предузетник^[100]
• 5. децембар — Кетрин Тејт, енглеска глумица, комичарка и сценаристкиња^[101]
• 6. децембар — Славиша Стојановић, словеначки фудбалер и фудбалски тренер
• 9. децембар — Биксенте Лизаразу, француски фудбалер^[102]
• 11. децембар — Вишванатан Ананд, индијски шахиста
• 12. децембар — Софи Кинсела, енглеска књижевница (прем. 2025)^[103]
• 14. децембар — Наташа Макелхон, енглеска глумица^[104]
• 18. децембар — Сантијаго Кањизарес, шпански фудбалски голман^[105]
• 19. децембар — Кристи Свонсон, америчка глумица^[106]
• 20. децембар — Никусор Дан, Румунски политичар
• 21. децембар — Жили Делпи, француска глумица, музичарка, режисерка и сценаристкиња^[107]

• датум непознат — Вера Дедовић, српска глумица (прем. 2000)

• 29. јануар — Ален Далес, амерички дипломата и директор ЦИА

• 2. фебруар — Борис Карлоф, британски глумац^[108]
• 26. фебруар — Леви Ешкол, израелски политичар^[109]
• 26. фебруар — Карл Јасперс, немачки психијатар и филозоф

• 28. март — Двајт Д. Ајзенхауер, амерички генерал и 34. председник САД (* 1890)

• 7. април — Риста Марјановић, српски фотограф
• 26. април — Морихеј Уешиба, јапански мајстор борилачких вештина
• 26. април — Рене Баријентос, боливијски политичар

• 2. мај — Франц фон Папен, немачки политичар^[110]

• 16. јун — Харолд Александер, британски фелдмаршал
• 22. јун — Џуди Гарланд, америчка глумица^[111]

• 3. јул — Брајан Џоунс, енглески музичар
• 5. јул — Валтер Гропијус, немачки архитекта

• 6. август — Теодор Адорно, немачки филозоф
• 10. август — Тоне Селишкар, словеначки књижевник^[112]
• 17. август — Ото Штерн, немачки физичар^[113]
• 31. август — Роки Марчано, амерички боксер^[114]

• 2. септембар — Хо Ши Мин, северновијетнамски политичар^[115]
• 22. септембар — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар (*1909)^[116]

• 7. октобар — Леон Сјер, белгијски бициклиста, побједник Тур де Франса 1921. (*1888)
• 12. октобар — Соња Хени, норвешка клизачица и глумица^[117]
• 21. октобар — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар^[118]

• 12. новембар — Љу Шаоћи, кинески политичар

• 2. децембар — Климент Ворошилов, маршал Совјетског Савеза

• Физика — Мари Гел-Ман
• Хемија — Дерек Харолд Ричард Бартон и Од Хасел
• Медицина — Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија
• Књижевност — Семјуел Бекет
• Мир — Међународна организација рада (ILO)
• Економија — Рагнар Фриш (Норвешка) и Јан Тинберген (Холандија)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума