Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1969 1970 1971 1972 1973 1974 1975
1972 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1972. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Курт Валдхајм постао нови генерални секретар УН (до краја 1981).
• 1. јануар — Успостављена Федерација Арапских Република (Либија, Египат и Сирија), један од Гадафијевих покушаја уједињења Арапа - односи између Гадафија и Садата се покварили већ следеће године, федерација и формално распуштена 1977.
• 4. јануар — Представљен први научни џепни калкулатор ХП-35 (замена за шибер тј. логаритмар).
• 5. јануар — Од пошиљке-бомбе у просторијама "Борбе" у Загребу погинуо курир Иван Глуић.
• 8. јануар — Шеик Муџибур Рахман ослобођен из Пакистана, у новоослобођеном Бангладешу је премијер, а затим председник од убиства 1975.
• 11. јануар — Ухапшено 10 учесника "Хрватског прољећа", међу којима Фрањо Туђман, Марко Веселица, Шиме Ђодан, Владо Готовац, Влатко Павлетић, већином повезаних са Матицом хрватском. Чистка се шири из партијских и интелектуалних и на неке друге сфере друштва.
• 13. јануар — Војни удар у Гани: у одсуству збачен премијер Кофи Абрефа Бусиа, долази И.К. Ахеампонг (шеф државе до 1978).
• 14. јануар — Иво Перишин представља ново Извршно вијеће СР Хрватске у Сабору.
• 14. јануар — Умро дански краљ Фредерик IX, наслеђује га кћерка Маргарета II.
• 19. јануар — На Тихом океану проглашена либертаријанска Република Минерва (Тонга присваја подручје у јуну и заузима га).
• 20. јануар — Заседање ЦК СКХ, промене кадрова - Јаков Блажевић напушта савезно партијско предсеништво, у хрватски ЦК долазе, између осталих, Стипе Шувар и Ивица Рачан.
• 20. јануар — Број незапослених у УК превазишао 1.000.000, први пут од Другог светског рата - конзервативни премијер Едвард Хеатх ће направити заокрет према интервенционизму.
• 20. јануар — Женевски споразум заливске извозница нафте и страних компанија: нафта поскупела 8,49%, на 2,49$ за барел, како би се надокнадили приходи изгубљени због девалвације долара.
• 20. јануар — Нови статут о аутономији Јужног Тирола у Италији.
• 22. јануар — Потписан уговор о првом проширењу Европске заједнице: Велика Британија, Ирска, Данска и Норвешка (али у Норвешкој приступање одбачено референдумом).
• 25 - 27. јануар — Друга конференција СКЈ у Београду - осуда "капитал-односа", за пренос друштвених средстава на организације удруженог рада. Изабран нови Извршни биро, мањи и с млађим члановима, из свих република и покрајина, са задужењима по областима: Киро Глигоров, Јуре Билић, Крста Аврамовић, Стане Доланц, Будислав Шошкић, Тодор Куртовић, Стеван Дороњски, Фадиљ Хоџа.
• 26. јануар — Стјуардеса Весна Вуловић, једина је преживела пад ЈАТ-овог авиона на линији Стокхолм-Копенхаген-Загреб-Београд.
• 27. јануар — Бомба експлодирала у експресу Беч-Загреб, шест повређених.
• 27. јануар — Операција Гемстоне: оперативац Беле куће Г. Гордон Лиди излаже у канцеларији државног тужиоца Митцхелла планове за ремећење Демократске конвенције и осигурање Републиканске - са још једним састанком 4. фебруара, то је генеза скандала Ватергејт.
• 28. јануар — Први југословенски амбасадор у Северној Кореји, Богдан Орешчанин, предао акредитиве.
• 30. јануар — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш.
• 30. јануар — Крвава недеља: Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика.
• 30. јануар — Пакистан напушта Комонвелт нација због признања Бангладеша, враћа се 1989.
• 31. јануар — Умро непалски краљ Махендра, наслеђује га син Бирендра (до 2001).

• 2. фебруар — Британска амбасада у Даблину уништена је у протестима после Крваве недеље.
• 3 — 9. фебруар — Велика мећава са више од 3 м снега у Ирану однела је око 4.000 живота.
• 3 — 13. фебруар — Зимске олимпијске игре у Сапору, Јапан.
• 4. фебруар — Замбијски председник Кенет Каунда ухапсио је свог бившег потпредседника Сајмона Капвепвеа и забранио његову новоосновану странку - владавина једне партије до 1991. године.
• 5. фебруар — „Црна субота” у Тунису: побуна студената против једнопартијске власти, полиција упала на универзитет и разбила њихов конгрес, велики број хапшења.
• 2/9 фебруар — Ванредно стање у Великој Британији због штрајка рудара, прети енергетика и индустрија.
• 10. фебруар — Уједињени Арапски Емирати заокружили су приступањем Рас ал Хајме.
• 14. фебруар — Луна 20, совјетски свемирски брод без људске посаде кренуо ка Месецу, одакле је након 11 дана донео узорке Месечевог тла.
• фебруар — Израелски генерал Ариел Шарон завршио је седмомесечну операцију у којој је елиминисао 104 терориста у Појасу Газе, оштрим односом према становништву[6].
• 2/15 фебруар — Председник Еквадора Хосе Марија Веласко Ибара је смењен по четврти пут, а затим Гиљермо Родригез Лара звани Бомбита (до 1976).
• 2/21 фебруар — Совјетска свемирска летилица Луна 20 слеће на Месец да прикупи узорке тла.
• 21. фебруар — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини.
• 2/22 фебруар — Катарског емира Ахмада бин Али Ал Танија свргнуо у одсуству његов рођак Калифа бин Хамад Ал Тани (и сам свргнут 1995. године).
• 2/26 фебруар — Пуцање бране изазвало је изливање угља у Бафало Крику у Западној Вирџинији, при чему је погинуло 125 људи.
• 28. фебруар — Споразум у Адис Абеби: након више од 16 година завршава се Први судански грађански рат, успоставља се Аутономна регија Јужни Судан – укинута 1983. године, када се рат наставља (1983-2005).
• 28. фебруар — Инцидент Асама-Сансо завршен у Јапану - два полицајца и један цивил убијени су у сукобу Уједињене Црвене армије и полиције.

• 1. март — Хуан Марија Бордабери постаје председник Уругваја (до 1976, од 1973. на челу цивилно-војне диктатуре); војска ове године гуши левичарску урбану герилску групу Тупамарос.
• 2. март — Лансирана је свемирска сонда Пионир 10, прва сонда која је стигла до Јупитера (1973) и напустила Сунчев систем (1983).
• 2. март — Мајкл Менли први пут постаје премијер Јамајке (1972-80 и 1989-92).
• 3. март — Највећи барељеф на свету (23 x 48 м) завршен је у Стоун Маунтину у Џорџији, САД, приказујући три фигуре Конфедерације.
• 4. март — Председник Централноафричке Републике Жан-Бедел Бокаса прогласио се доживотним председником (цар је од 1976. до 1979. године).
• 6. март — Петогодишњи зајам од 100 милиона долара договорен је између међународног конзорцијума банака и Народне банке Југославије, што је највећи зајам за једну источноевропску земљу.
• 6. март — Џону Ленону је повучена виза за САД (Никсон се плаши да би то могло утицати на његов реизбор) - спор траје до 1975. године.
• 9. март — Западнонемачки Фолксваген најављује да ће изградити фабрику у Вогошћи код Сарајева (Фабрика аутомобила Сарајево).
• 17. март — Након оставке Луиђија Лонга, нови генерални секретар Италијанске комунистичке партије је Енрико Берлингуер (до смрти 1984.) - следи умерену линију „еврокомунизма“, странка достиже свој највећи утицај.
• 19. март — Авион ЈАТ-а, изнајмљен компанији ЕџиптЕјр, срушио се у брдо близу Адена, у Јемену, усмртивши свих 22 путника.
• 19. март — Индија и новоосновани Бангладеш закључили су Уговор о пријатељству, сарадњи и миру - али односи су се охладили након Муџибуровог убиства 1975. године.
• 22. март — Након гласања у Сенату САД, Амандман о једнаким правима (ERA) је поднет државама на ратификацију - до рока 1982. године, 35 од потребних 38 држава га је ратификовало. Успешну кампању против амандмана водила је Филис Шлафли.
• 23. март — Епидемија малих богиња: две београдске болнице стављене у карантин, наређена вакцинација. У епидемији која се проширила са Косова на Београд, заражено је 175 људи, 35 је умрло.
• 24. март — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Северној Ирској да би се спречили сукоби паравојних група римокатолика и протестаната.
• 25. март — Неуспели левичарски војни пуч у Ел Салвадору у корист Хосеа Наполеона Дуартеа, коме су прошлог месеца председнички избори наизглед украдени у корист А. А. Молине.
• 27. март — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански рат.
• 30. март — Британска влада је увела директну управу у Северној Ирској (до 1998. и у неколико периода након тога).
• 30. март — Вијетнамски рат: Северновијетнамске снаге покрећу „Ускршњу офанзиву“ (или офанзиву Нгујен Хуе).

• 9. април — У Багдаду потписан Споразум о сарадњи и пријатељству између Ирака и СССР-а.
• 10. април — Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
• 10. април — Земљотрес у иранској провинцији Фарс, 5.000 мртвих.
• 10. април — 44. додела Оскара, најбољи филм је „Француска веза“, укупно пет награда од осам номинација. Чарли Чаплин добија почасног Оскара, због којег је први пут после 20 година посетио САД.
• 10. април — Базелски споразум предвиђа механизам интервенције централних банака како би се ограничиле флуктуације девизног курса на 2,25%.
• 12. април — Бразилска војска почиње операцију „Папагај“, прву од три операције против маоистичких арагвајских герилаца, уништених 1974. године.
• 15. април — Поводом 60. рођендана Ким Ил Сунга, на планини Мансу подигнут је Велики споменик, његова статуа је висока 20 метара.
• 20. април — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец.
• 26. април — Широкотрупни тромоторни авион Локид L-1011 Tрајстар обавио је свој први комерцијални лет (произведен 1968-84).
• 27. април — Гласање о поверењу западнонемачкој влади Вилија Бранта због његове „Остполитик“: Лидеру ЦДУ/ЦСУ Рајнеру Барзелу недостајала су два гласа да постане нови канцелар (успешна интервенција Штазија).
• 27. април — Геноцид у Бурундију: побуна неких хутуских припадника бурундијске жандармерије доводи до убиства око 1.000 Тутсија, на шта они одговарају масакром 80.000 - 210.000 Хута.
• 27. април — Дисидент Михајло Михајлов каже је осуђен на 30 дана затвора због чланка и писма у Њујорк тајмсу 1970-71.

• 16. мај — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.
• 22. мај — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез.
• 22. мај — Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка.
• 26. мај — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1).

• 9. јун — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа.
• 17. јун — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у уреде Националног демократског комитета у хотелу Вотергејт у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију.
• 20. јун — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенско-аустријску границу.
• јун — Срушена Његошева заветна капела на Ловћену.^[1]

• 2. јул — Након прошлогодишњег сукоба, Индија и Пакистан потписују Симла споразум, обећавајући да ће мирно решавати спорове. Пакистан је ове године започео свој нуклеарни програм.
• 3. јул — На железничкој прузи Београд-Бар, деоница Ваљево-Ужице је пуштена у саобраћај (цела пруга 1976. године).
• 7. јул — Какуеи Танака је нови јапански премијер (до 1974. године).
• 8. јул — САД продају жито СССР-у у вредности од 750 милиона долара.
• 8. јул — Палестински писац и вођа Народног фронта за ослобођење Палестине Гасан Канафани убијен је у Бејруту од стране Мосада (одмазда за масакр у Лоду).
• 8 - 22. јул — Џејн Фонда посећује Северни Вијетнам: истражује гранатирање насипа, озлоглашена фотографија остаје на противавионским топовима.
• 9. јул — Амерички државни секретар Вилијам П. Роџерс у посети СФРЈ.
• 9. јул — Масакр у Спрингхилу: Британски снајперисти убили петоро људи у Белфасту.
• 11. јул — Куба постаје чланица совјетског економског савеза СЕВ.
• 13. јул — Британски Доњи дом парламента одобрио је улазак у ЕУ резултатом гласања 301:284.
• 14. јул — Сенатор Џорџ Мекгаверн номинован за демократског кандидата за председника САД - залаже се за тренутно и потпуно повлачење из Вијетнама. Говор је одржао тек у 02:30 по источном времену.
• 17. јул — Окружног суда у Београду осудио је Михаила Ђурића на двогодишњу казну затвора због кривичног дела непријатељске пропаганде, због критике предлога новог Устава СФРЈ.
• 18. јул — Анвар Садат протерује 20.000 совјетских саветника из Египта. Следећег октобра Египат и СССР потписују споразум о наоружању.
• 19. јул — Дофарски рат у Оману: Битка код Мирбата, група британских САС-оваца одолева великом нападу побуњеника.
• 21. јул — „Крвави петак“ у Белфасту - Привремена ИРА детонира 22 бомбе, усмртивши девет људи.
• 22. јул — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.
• 23. јул — Лансиран је први сателит програма Лендсат за истраживање Земље.
• 24. јул — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе.
• 24. јул — Џигме Сингје Вангчук је нови краљ Бутана (до абдикације 2006).
• 26. јул — 2. август — Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм Маестро и Маргарита.
• 29. јул — Четири планинара погинула од удара грома на Триглаву.
• 31. јул — Операција Мотормен: Британска војска улази у „забрањена подручја“ градова Северне Ирске рано ујутру, што значајно смањује насиље; касније тог дана три аутомобилске бомбе експлодирају у Клодију, усмртивши девет особа (касније се сазнаје да је локални католички свештеник радио за ИРА).

• 11. август — Последња америчка војна копнена јединица је напустила Јужни Вијетнам.
• 27. август — Отворене су 20. Олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника палестинске терористичке организације "Црни септембар" на Олимпијско село када је убијено 11 израелских спортиста.^[2]

• 1. септембар — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху.
• 1. септембар — Почиње други „Рат бакалара“ између Велике Британије и Исланда, којим се проширују границе риболовне зоне.
• 4. септембар — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.
• 5. септембар — Припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену.
• 14. септембар — Западна Немачка и Пољска успостављају дипломатске односе.
• 15 — 16. септембар — Отмица лета 130 компаније Скандинејвијан ерлајнс систем: чланови Хрватског националног отпора отимају авион у Шведској, захтевају ослобађање својих колега, укључујући Мира Барешића, и предају у Шпанији. Догађај изазива повећану осуду усташтва у СФРЈ, што је раније избегавано због унутрашњих односа.
• 16. септембар — Две експлозије у центру Сиднеја, за које се претпоставља да су дело усташке емиграције.
• 18. септембар — Седница Извршног бироа Председништва СКЈ - Писмо позива на бескомпромисну ​​борбу против „штетних појава“. Крај „либералног“ периода, странка жели да поврати контролу над свим аспектима друштва.
• 20. септембар — Југословенска делегација у Москви преговара о условима совјетског кредита од 1,3 милијарде долара.
• 21. септембар — Председник Фердинанд Маркос проглашава ванредно стање на Филипинима (траје до 1981).
• 25. септембар — Норвешка на референдуму одбија улазак у Европску заједницу.
• 29. септембар — Јапан успоставља дипломатске односе са Народном Републиком Кином, након што их је прекинуо са Републиком Кином (Тајваном).

• 2. октобар — Данска одлучује да се придружи Европској заједници (без Фарских Острва).
• 5. октобар — Потписан је Општи споразум о учешћу: Саудијска Арабија, Кувајт, Катар и УАЕ добиће 25% удела у нафтној компанији Арамко за 500 милиона долара из 1973. и 51% удела из 1983.
• 5. октобар — Жан-Мари Ле Пен основао је националистичку странку Национални фронт (прве европске мандате добили су 1984, националне 1986).
• 8. октобар — Хенри Кисинџер и Ле Дук То се састају у Паризу, преговарају о завршетку Вијетнамског рата.
• 10. октобар — СИВ је одлучио да подигне цене неких прехрамбених артикала након вишемесечних несташица, упркос протестима синдикалних лидера (цене су званично замрзнуте прошлог новембра).
• 10. октобар — Штрајк возача камиона у Чилеу почео је у поноћ, затим су им се придружиле и неке друге професије и студенти (инфлација ове године је 140%, производња хране је пала након аграрне реформе, пала је и цена и производња бакра, који чини половину извоза).
• 11. октобар — Према новом уставу Панаме, Омар Торихос преузима диктаторска овлашћења на шест година, као Вођа Максимо Панамске револуције.
• 12. октобар — Убиство студента од стране тајне службе ПИДЕ изазива немире међу португалским студентима.
• 13. октобар — Лет 217 Аерофлота: авион се срушио у близини Москве, погинуло 174 људи, најгора ваздухопловна несрећа до сада.
• 15. октобар — Умро је генерал-пуковник Виктор Бубањ, начелник Генералштаба ЈНА, а наследио га је генерал-пуковник Стане Поточар (до 1979).
• 16.октобар — Хејл Богс, вођа већине у Представничком дому, и конгресмен Ник Бегич нестају у Цесни и још двојици авиона док лете изнад Аљаске.
• 17.октобар — Краљица Елизабета II стиже у посету Југославији, своју прву у једној источноевропској земљи.
• 17.октобар — Јужнокорејски председник Парк Чунг-хи распушта парламент, а следећег месеца усваја нови устав којим му даје диктаторска овлашћења.
• 18.октобар — У медијима је објављено „Писмо“ Јосипа Броза Тита и Комунистичке партије Југославије - позив на милитантнију странку, „демократски централизам“ и већу контролу друштва од стране Комунистичке партије Југославије.
• 21.октобар — Националноослободилачки фронт Моро почиње побуну на Филипинима (до 1996).
• 21.октобар — Председник Сијад Баре уводи стандардно латинично писмо за писање сомалијског језика.
• 26. октобар — Државни секретар САД Хенри Кисинџер сугерише у вези са Вијетнамским ратом да је „мир надохват руке“.
• 26. октобар — Високи функционери ЦК СК Србије, Марко Никезић и Латинка Перовић, поднели оставке на своје положаје због неслагања са политиком Савеза комуниста Југославије.

• 2. новембар — У Београду потписан споразум о совјетском кредиту Југославији - две рате од 540 и 450 милиона долара у периоду 1973-76. и 1976-80.
• 2. новембар — Kоча Поповић даје оставку у савезном Председништву и повлачи се из политичког живота.
• 4. новембар — Радници Еи Ниш штрајкују и шетају градом јер им касне плате, критикују управу и партијске званичнике, траже "радикалне мере" за побољшање рада фабрике.
• 7. новембар — Убедљива победа Ричарда Никсона на председничким изборима - 41,2 према 29,2 милиона гласова, Георге МекГоверн победио само у Масачусетсу и Вашингтону. Ово су били први избори са прагом старости од 18 г. уместо 21.
• 9. новембар — Мозамбички рат за независност: ФРЕЛИМО покреће офанзиву против Португалаца у провинцији Тете, на шта ови одговарају репресалијама.
• 13. новембар — Оркан Квуимбург погађа подручје од Енглеске до северне Немачке, страдало је најмање 73 људи, штета преко милијарду марака.
• 15. новембар — Скупштина СР Србије забранила продају вила, радњи и плацева до следећег марта - због гласина о конфискацији и повећаном порезу, скочила је њихова продаја и преношење на рођаке, такође и анонимна писма.
• 19. новембар — Први ванредни савезни избори у Западној Немачкој, који се сматрају референдумом о Брантовој политици према Истоку: СПД 242 мандата (+5, први пут највећа странка од 1930), ЦДУ/ЦСУ 234 (-16), ФДП, коалициони партнер СПД 42 (+11).
• 22. новембар — Основана Банка Централноафричких држава (централноафрички ЦФА франак, Економска заједница централноафричких држава)

• 2. децембар — Гоуг Витлам постаје први лабуристички премијер Аустралије после 23 године - прва одлука му је да повуче људство из Вијетнама.
• 3. децембар — Спантаx Флајт 275: авион пао на Тенерифи, 155 мртвих, углавном немачких туриста.
• 3. децембар — ТВ Београд одлучила да од следећег пролећа прекине приказивање ТВ серије "Градића Пејтон" (било је критика да серија подстиче "ситнобуржоаске вредности").
• 4. децембар — Хондураски генерал Освалдо Лопез Арелано поново узео власт (до 1975), спроводи аграрну реформу.
• 6. децембар — Чилеански председник Аленде у посети Москви, не добија очекивану помоћ.
• 7 — 19. децембар — Аполо 17, последња мисија програма и за сада (2019) последња са посадом на Месец.
• 15. децембар — Румунија је прва чланица ММФ из источног блока (друга социјалистичка, након СФРЈ).
• 16. децембар — Прекинути мировни преговори између Северног Вијетнама и САД.
• 16. децембар — Португалски командоси убили 150 - 300 цивила у мозамбичком селу Вириyаму.
• 18. децембар — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.
• 18 — 29. децембар — Операција Линебацкер ИИ, названа и "Божићно бомбардовање" Северног Вијетнама, најјачи удари УСАФ од Другог светског рата.
• 19. децембар — Аустријски канцелар Бруно Крајски оптужио Југославију за звецкање оружјем након што је говор секретара за одбрану Љубичића схваћен као прикривена претња.
• 21. децембар — Основни уговор (Грундлагенвертраг): две Немачке, Источна и Западна, признале једна другу, успостављају дипломатске односе, омогућен њихов пријем у УН.
• 21. децембар — Почиње друга фаза Родезијског грађанског рата између беле владе и црних устаника (до 1979).
• 21 — 23. децембар — Спасено свих 16 преживелих из уругвајског авиона палог на Андима.
• 23. децембар — Разоран земљотрес погодио Манагву, главни град Никарагве - 5.000 мртвих.
• 24. децембар — Шведски премијер Улоф Палме упоредио "божићно бомбардовање" са нацистичким злочинима - САД прекидају дипломатске односе (бомбардовање изазива доста критика и у САД).
• 28. децембар — Економске мере штедње у СФРЈ: смањење плата у задуженим фабрикама или замрзавање у непродуктивним секторима; ограничење кредита на највише трећину прихода, отплата најдуже 30 месеци за аутомобиле (кредитна куповина кола, телевизора и друге робе је допринела инфлационом притиску).
• 28. децембар — Премијер Северне Kореје Kим Ил-Сунг постаје председник.

• Епидемија великих богиња у СФРЈ.

• 1. јануар — Алехандро Монтекија, аргентинско-италијански кошаркаш^[3]
• 1. јануар — Милена Павловић, српска глумица^[4]
• 1. јануар — Лилијан Тирам, француски фудбалер^[5]
• 5. јануар — Сакис Рувас, грчки певач, глумац, ТВ водитељ и скакач мотком
• 10. јануар — Радован Ћурчић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 11. јануар — Аманда Пит, америчка глумица^[7]
• 19. јануар — Дре де Матео, америчка глумица^[8]
• 14. јануар — Предраг Госта, српски диригент и чембалиста^[9]
• 14. јануар — Жикица Милосављевић, српски рукометаш^[10]
• 20. јануар — Оскар Дроњак, шведски музичар, најпознатији као оснивач и гитариста групе Hammerfall
• 21. јануар — Кет Пауер, америчка музичарка, глумица и модел^[11]
• 22. јануар — Кати Барбери, мексичко-америчка глумица^[12]
• 22. јануар — Гејбријел Махт, амерички глумац
• 22. јануар — Сулејман Рушити, македонски политичар^[13]
• 25. јануар — Чантал Андере, мексичка глумица и певачица^[14]

• 1. фебруар — Дејан Зечевић, српски редитељ и сценариста^[15]
• 2. фебруар — Дана Интернашонал, израелска певачица
• 9. фебруар — Дарен Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер^[16]
• 14. фебруар — Саша Ћурчић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[17]
• 17. фебруар — Били Џо Армстронг, амерички музичар, музички продуцент и глумац^[18]
• 17. фебруар — Ралфи Меј, амерички стендап комичар и глумац (прем. 2017)^[19]
• 17. фебруар — Тејлор Хокинс, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Foo Fighters (прем. 2022)^[20]
• 22. фебруар — Мајкл Ченг, амерички тенисер
• 29. фебруар — Сол Вилијамс, амерички музичар, песник, писац и глумац^[21]

• 1. март — Југ Радивојевић, српски редитељ^[22]
• 2. март — Рене Биторајац, хрватски глумац^[23]
• 2. март — Маурисио Покетино, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[24]
• 3. март — Жељко Топаловић, српски кошаркаш^[25]
• 6. март — Шакил О’Нил, амерички кошаркаш
• 8. март — Георгиос Георгијадис, грчки фудбалер и фудбалски тренер^[26]
• 8. март — Андреј Мељниченко, руски индустријалац и милијардер
• 10. март — Тимбаланд, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј^[27]
• 11. март — Тарик Филиповић, хрватски глумац и ТВ водитељ^[28]
• 14. март — Стеван Плетикосић, српски стрелац^[29]
• 16. март — Велибор Радовић, црногорско-израелски кошаркаш и кошаркашки тренер^[30]
• 20. март — Педро Лами, португалски аутомобилиста, возач Формуле 1^[31]
• 22. март — Шон Бредли, америчко-немачки кошаркаш^[32]
• 23. март — Јонас Бјеркман, шведски тенисер
• 24. март — Марко Перовић, српски фудбалер^[33]
• 26. март — Лесли Ман, америчка глумица^[34]
• 28. март — Ник Фрост, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент^[35]
• 29. март — Руи Коста, португалски фудбалер^[36]
• 30. март — Карел Поборски, чешки фудбалер^[37]
• 31. март — Дејан Котуровић, српски кошаркаш^[38]

• 3. април — Кетрин Макормак, енглеска глумица^[39]
• 3. април — Ђула Мештер, српски одбојкаш^[40]
• 4. април — Александар Братић, босанскохерцеговачки фудбалер^[41]
• 4. април — Марко Живић, српски глумац и ТВ водитељ (прем. 2021)^[42]
• 5. април — Иван Јевтовић, српски глумац и музичар^[43]
• 8. април — Растко Јанковић, српски глумац и певач^[44]
• 9. април — Жељко Ребрача, српски кошаркаш
• 10. април — Марио Станић, хрватски фудбалер^[45]
• 13. април — Илија Белошевић, српски кошаркашки судија^[46]
• 14. април — Петар Пуача, српски фудбалер^[47]
• 16. април — Кончита Мартинез, шпанска тенисерка^[48]
• 16. април — Паоло Негро, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[49]
• 17. април — Џенифер Гарнер, америчка глумица^[50]
• 18. април — Ацо Пејовић, српски певач^[51]
• 19. април — Ривалдо, бразилски фудбалер^[52]
• 20. април — Кармен Електра, америчка глумица, певачица, плесачица и модел^[53]
• 20. април — Жељко Јоксимовић, српски музичар и музички продуцент
• 20. април — Марко Кон, српски композитор, продуцент и музичар
• 21. април — Северина, хрватска певачица и глумица^[54]

• 1. мај — Дејан Алексић, српски књижевник
• 2. мај — Двејн Џонсон, амерички глумац, продуцент и рвач^[55]
• 4. мај — Мајк Дернт, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Green Day^[56]
• 6. мај — Александар Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[57]
• 9. мај — Лиса Ен, америчка порнографска глумица^[58]
• 11. мај — Конча Буика, шпанска музичарка
• 16. мај — Хари Пејтон, амерички глумац^[59]
• 21. мај — The Notorious B.I.G., амерички хип хоп музичар (прем. 1997)^[60]
• 23. мај — Рубенс Барикело, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1^[61]
• 25. мај — Октејвија Спенсер, америчка глумица и филмска продуценткиња^[62]
• 26. мај — Золтан Сабо, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
• 27. мај — Ивет Сангало, бразилска певачица
• 29. мај — Лаверн Кокс, америчка глумица^[63]
• 31. мај — Никола Лончар, српско-шпански кошаркаш^[64]

• 2. јун — Вентворт Милер, енглеско-амерички глумац и сценариста^[65]
• 3. јун — Жили Гаје, француска глумица и филмска продуценткиња^[66]
• 4. јун — Милица Михајловић, српска глумица^[67]
• 4. јун — Стоја, српска певачица^[68]
• 7. јун — Карл Ербан, новозеландски глумац^[69]
• 16. јун — Борислава Перић, српска стонотенисерка и параолимпијка
• 16. јун — Џон Чо, корејско-амерички глумац^[70]
• 19. јун — Жан Дижарден, француски глумац^[71]
• 19. јун — Робин Тани, америчка глумица^[72]
• 23. јун — Селма Блер, америчка глумица^[73]
• 23. јун — Зинедин Зидан, француски фудбалер и фудбалски тренер^[74]
• 24. јун — Роби Макјуен, аустралијски бициклиста^[75]

• 3. јул — Владимир Кецмановић, српски писац и сценариста
• 3. јул — Маја Петрин, хрватска глумица (прем. 2014)
• 4. јул — Нина Бадрић, хрватска музичарка^[76]
• 7. јул — Лиса Лесли, америчка кошаркашица^[77]
• 8. јул — Виорел Молдован, румунски фудбалер и фудбалски тренер
• 10. јул — Софија Вергара, колумбијско-америчка глумица, ТВ водитељка и модел^[78]
• 11. јул — Мајкл Розенбаум, амерички глумац^[79]
• 12. јул — Тибор Бенедек, мађарски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2020)^[80]
• 12. јул — Ненад Јездић, српски глумац^[81]
• 17. јул — Јап Стам, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[82]
• 22. јул — Наташа Нинковић, српска глумица^[83]
• 23. јул — Марлон Вејанс, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент^[84]
• 27. јул — Маја Рудолф, америчка глумица, комичарка и музичарка^[85]
• 27. јул — Игор Ташевски, српски фудбалер^[86]

• 2. август — Моника Ромић, српска глумица^[87]
• 4. август — Предраг Ђорђевић, српски фудбалер^[88]
• 6. август — Џери Халивел, енглеска музичарка, модна дизајнерка, списатељица и глумица^[89]
• 10. август — Енџи Хармон, америчка глумица^[90]
• 12. август — Светлана Илић, српска одбојкашица и одбојкашка тренеркиња^[91]
• 13. август — Сања Радан, српска ТВ водитељка
• 15. август — Бен Афлек, амерички глумац, режисер, сценариста и продуцент^[92]
• 21. август — Ненад Максић, српски рукометаш и рукометни тренер^[93]
• 24. август — Срдан Голубовић, српски редитељ, сценариста и продуцент^[94]
• 25. август — Џо Рајт, енглески режисер^[95]
• 30. август — Камерон Дијаз, америчка глумица^[96]
• 30. август — Павел Недвед, чешки фудбалер

• 2. септембар — Сергеј Трифуновић, српски глумац и политичар^[97]
• 4. септембар — Данијел Нестор, канадски тенисер^[98]
• 4. септембар — Карлос Понсе, порторикански глумац и музичар^[99]
• 6. септембар — Идрис Елба, енглески глумац, продуцент, музичар и ди-џеј^[100]
• 7. септембар — Маркус Минх, немачки фудбалер^[101]
• 9. септембар — Горан Вишњић, хрватски глумац^[102]
• 9. септембар — Шави Пасквал, шпански кошаркашки тренер^[103]
• 9. септембар — Драган Ристић, српски музичар, глумац, продуцент и новинар, оснивач групе Кал^[104]
• 10. септембар — Дејан Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[105]
• 18. септембар — Ана Софреновић, српска глумица^[106]
• 21. септембар — Лијам Галагер, енглески музичар, најпознатији као певач групе Oasis^[107]
• 21. септембар — Милан Калинић, српски глумац и ТВ водитељ^[108]
• 27. септембар — Ласа де Села, америчко-мексичка музичарка (прем. 2010)^[109]
• 27. септембар — Гвинет Палтроу, америчка глумица^[110]
• 28. септембар — Дита фон Тиз, америчка плесачица, глумица, певачица и модел^[111]
• 30. септембар — Александра Ковач, српска музичарка

• 1. октобар — Лејла Хатами, иранска глумица и режисерка^[112]
• 3. октобар — Јован Перишић, босанскохерцеговачко-српски певач^[113]
• 5. октобар — Грант Хил, амерички кошаркаш^[114]
• 6. октобар — Данијел Кавана, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Anathema
• 6. октобар — Биљана Стојковић, српска еволуциона биолошкиња и политичарка
• 10. октобар — Рикардо Са Пинто, португалски фудбалер и фудбалски тренер^[115]
• 14. октобар — Аманда Ди, америчка порнографска глумица
• 15. октобар — Сандра Ким, белгијска музичарка
• 17. октобар — Еминем, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац^[116]
• 17. октобар — Таркан, турски музичар^[117]
• 21. октобар — Александар Стојковић, српско-босанскохерцеговачки глумац^[118]
• 22. октобар — Сафрон Бароуз, енглеско-америчка глумица и модел^[119]
• 23. октобар — Кејт дел Кастиљо, мексичка глумица^[120]
• 24. октобар — Катарина Жутић, српска глумица^[121]
• 27. октобар — Сантијаго Ботеро, колумбијски бициклиста^[122]
• 27. октобар — Беки Кол, аустралијска музичарка
• 29. октобар — Габријела Јунион, америчка глумица^[123]
• 29. октобар — Ксенија Мијатовић, српска певачица^[124]

• 1. новембар — Тони Колет, аустралијска глумица и музичарка^[125]
• 1. новембар — Џени Макарти, америчка глумица, модел и ТВ водитељка^[126]
• 4. новембар — Луис Фиго, португалски фудбалер^[127]
• 6. новембар — Тандивеј Њутон, енглеска глумица^[128]
• 6. новембар — Ребека Ромејн, америчка глумица и модел^[129]
• 8. новембар — Маја Маријана, српска певачица
• 8. новембар — Гречен Мол, америчка глумица и модел^[130]
• 9. новембар — Ерик Дејн, амерички глумац (прем. 2026)^[131]
• 12. новембар — Василиос Циартас, грчки фудбалер^[132]
• 14. новембар — Едита Горњак, пољска музичарка^[133]
• 14. новембар — Џош Думел, амерички глумац и модел^[134]
• 16. новембар — Миси Пајл, америчка глумица и певачица^[135]
• 17. новембар — Ирена Мичијевић, српска глумица (прем. 2017)^[136]
• 23. новембар — Вероника Авлав, америчка порнографска глумица^[137]

• 7. децембар — Херман Мајер, аустријски алпски скијаш^[138]
• 9. децембар — Тре Кул, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Green Day^[139]
• 9. децембар — Фабрис Санторо, француски тенисер^[140]
• 10. децембар — Брајан Молко, енглески музичар, најпознатији као певач и гитариста групе Placebo
• 11. децембар — Сами ел Џабер, фудбалер из Саудијске Арабије^[141]
• 18. децембар — Митко Стојковски, македонски фудбалер^[142]
• 19. децембар — Алиса Милано, америчка глумица, продуценткиња и музичарка^[143]
• 22. децембар — Ванеса Паради, француска музичарка, глумица и модел^[144]
• 27. децембар — Мирослав Чермељ, српски фудбалер^[145]
• 28. децембар — Патрик Рафтер, аустралијски тенисер
• 29. децембар — Џуд Ло, енглески глумац^[146]
• 31. децембар — Грегори Купе, француски фудбалер^[147]

• 1. јануар — Морис Шевалије, француски певач и глумац (* 1888)^[148]
• 25. јануар — Ерхард Милх, немачки фелдмаршал (* 1892)
• 27. јануар — Махалија Џексон, америчка госпел певачица (* 1911)^[149]

• 5. фебруар — Меријен Мур, америчка песникиња и књижевна критичарка (* 1887)
• 9. фебруар — Николај Крилов, маршал Совјетског Савеза (* 1903)

• 27. март — Морис Есхер, холандски графички уметник (* 1898)

• 2. мај — Џон Едгар Хувер, први директор Федералног истражног бироа (ФБИ) (* 1895)^[150]
• 24. мај — Аста Нилсен, данска глумица, једна од највећих европских звезди немог филма (* 1881)^[151]

• 28. јул — Северин Бијелић, југословенски и српски глумац (* 1921)^[152]

• 17. октобар — Ђорђе П. Карађорђевић, принц Југославије (* 1887)
• 26. октобар — Игор Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера (* 1889)

• 9. октобар — Миријам Хопкинс, америчка глумица (* 1902)^[153]

• 1. новембар — Езра Паунд, амерички песник и књижевни критичар, један од највећих модернистичких песника у првој половини 20. века (* 1885)^[154]

• 6. децембар — Александар Гаврић, српски глумац (* 1932)^[155]
• 21. децембар — Паул Хаусер, немачки генерал (* 1880)
• 23. децембар — Андреј Тупољев, руски конструктор авиона (* 1888)
• 26. децембар — Хари Труман, амерички политичар, 33. председник САД (* 1884)^[156]

• Физика — Џон Бардин, Леон Нил Купер и Џон Роберт Шрифер
• Хемија — Кристијан Б. Анфинсен; Станфорд Мур и Вилијам Стајн
• Медицина — Џералд М. Еделман и Родни Р. Портер
• Књижевност — Хајнрих Бел
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Џон Хикс (УК) и Кенет Ароу (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума