Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935
1932 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1932. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 3 - 4. јануар — Јапанска инвазија Манџурије: заузећем Јинзхоуа и Сханхаигуана осигурали су југ Манџурије.
• 5. јануар — Догађаји у Арнеду, Шпанија: цивилни гардисти пуцали у раднике, 11 мртвих - крај "трагичне седмице" у којој су и гардисти били на мети линча.
• 6. јануар — Шестојануарска диктатура. Краљ Александар I Карађорђевић је, након покушаја атентата на њега, распустио Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру штампе.
• 7. јануар — Стимсонова доктрина - САД неће признавати територијалне промене изнуђене силом (односи се на Манџурију).
• 9. јануар — Сакурадамонски инцидент: корејски активиста покушао да убије јапанског цара Хирохита - кинеска штампа ово одобрава, што још више заоштрава односе.
• 15. јануар — У Немачкој има око шест милиона незапослених.
• 18. јануар — Краљ Александар отвара престоном беседом заседање новоустановљених Народне скупштине и Сената.
• 21. јануар — Потписан пакт о ненападању између СССР и Финске (срушен 1939); СССР склапа сличне споразуме са Пољском, Летонијом и Естонијом.
• 22. јануар — Сељачка буна на западу Ел Салвадора, убрзо брутално угушена, уз најмање 10.000 мртвих.
• 24. јануар — Млади припадник Хитлерјугенда Херберт Норкус убијен од стране комуниста у Берлину - постаје мученик и узор за друге Хитлерове омладинце.
• 26. јануар — Потонула британска подморница-носач авиона ХМС М2, 60 мртвих.
• 27. јануар — Сенат и Скупштина Краљевине Југославије одобрили прокламацију од 6. јануара 1929 (Шестојануарска диктатура).
• 28. јануар — Јапан окупирао Шангај.

• 2. фебруар — У Женеви почиње Светска конференција о разоружању.
• 2. фебруар — У Шпанији омогућен развод брака, у септембру ће бити уведен грађански брак.
• 4. фебруар — Отворена Задужбина Илије М. Коларца у Београду.
• 4. фебруар — Одбрана Харбина се окончава јапанским заузећем тог кинеског града - званични кинески отпор у Манџурији престаје до краја месеца, али герилски отпор траје до 1941.
• 4-15. фебруар — Зимска Олимпијада 1932 у Лејк Пласиду, Њујорк.
• 9. фебруар — Инцидент Лиге крви: ултранационалистичка цивилна група убила бизнисмена у Јапану.
• 9. фебруар — 23. марта — У њујоршком Музеју модерне уметноси (МоМА) одржана изложба Модерна архитектура: међународна изложба - куратори су Хенри-Расел Хичкок и Филип Џонсон, интернационални стил добија свој назив.
• 16. фебруар — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.
• 18. фебруар — Манџукуо Јапанци прогласили "независни" Манџукуо, на челу са последњим кинеским царем Пу Ји-ем, устоличеним 1. 3. (траје до 1945).
• 25. фебруар — Адолф Хитлер добио немачко држављанство, тако да може учествовати на председничким изборима.

• 3. март — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо).
• 4. март — Откривен је астероид 1241 Дајсона, а назив је добио по енглеском астроному Френку Дајсону.

• 7. април — Полиција пуцала на окупљање ненаоружаних незапослених аутомобилских радника испред Фордове фабрике у Деарборн, Мичиген - погинула четири радника.
• 9. април — Éамон де Валера изабран за председника извршног већа Ирске Слободне Државе, на челу прве владе Фиана Фаила (шеф владе 1932-48, 1951-54, 1957-59 и шеф државе 1959-73) - ослобођени су интернирани припадници ИРА (која се противи Слободној Држави).
• 11. април — "Инцидент Лиге крви": у Јапану разоткривена крајње десна организација која је у прошлих месец дана убила двојицу од планираних 20 политичара и бизнисмена.
• 12. април — Шведски "краљ шибица" Ивар Креугер извршио самоубиство, што ће изазвати Креугеров крах, пад акција многих фирми широм света, а у Шведској оставку премијера Екмана у августу и нове изборе.
• 19. април — Отворен мост у сиднејској луци (Сиднеј Харбоур Бридџ).
• 21 - 22. април — Низ торнада убио преко 330 људи на Југу САД.

• 1. април — Студентске демонстрације у Београду.
• 4. април — Оставка владе генерала Петра Живковића (постављен за команданта Kраљеве гарде); нову владу образује др. Војислав Маринковић, бивши демократа (до јула).
• 10. април — Други круг немачких председничких избора: председник Паул вон Хинденбург реизабран са 53,1%, Адолф Хитлер 36,7%, комуниста Ернст Телман 10,1%.
• 11. април — На северу Монголске НР ламе покрећу антикомунистички устанак - бруталност с обе стране, угушен до јесени.
• 13. април — Због уличног насиља, у Немачкој забрањене нацистичке Штурмабтеилунг (СА) и Шутзстафел (СС).
• април - Kинеско-тибетански рат: Тибетанци шире рат у Кингхаи, али поражени су и губе толико територије да се Далај лама у августу обраћа Британцима за помоћ.
• 17. април — Хаиле Селасије објављује антиробовласнички закон у Етиопији.
• 19. април — Влада Kраљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине.
• 19. април — Земљотрес у Kачаничкој клисури.
• 24. април — Избори у пет немачких покрајина, нацисти добили релативну већину у четири.
• 25. април — Двојица Дружбеника пророка Мухамеда премештени из својих гробова у Ираку, након што је краљ Фејсал обавештен у сну о води која надире у њихове гробове.
• 25. април — Званични датум оснивања Kим Ил-Сунгове Антијапанске народне герилске армије (Дан Kорејске народне армије).
• 29. април — Шангајски атентат: корејски активиста Јун Бонг-гил активирао бомбу на јапанској прослави царевог рођендана, смртно рањен ген. Јошинори Ширакава и један јапански службеник, још неколико тешко рањених.

• 5. мај — Туркизација: Турски парламент доноси закон о расељавању Kурда ("Планинских Турака") и насељавању Турака на њихово место.
• 5. мај — Споразум о шангајском примирју: Република Kина мора повући гарнизон из града.
• 6. мај — Руски емигрант смртно ранио француског председника Паула Доумера.
• 8. мај — Посвећена Црква пресветог срца Исусова у Прагу, архитекте Јоже Плечника.
• 10. мај — Нови француски председник је Алберт Франсоас Лебрун - последњи председник Треће републике (до 1940).
• 12. мај — После 10 недеља од његове отмице, пронађено је тело Чарла Линдберга млађег, сина Чарлса Линдберга близу Хоупвела, само неколико километара од дома Линдбергових.
• 13. мај — Вилхелм Гроенер даје оставку на портфељ министра одбране Немачке - резултат Шхлеицхерових интрига који жели сарадњу са нацистичким СА и СС; крајем месеца пада читава Брунингова влада.
• 15. мај — Инцидент 15. маја - у покушају војног удара убијен јапански премијер Инукаи Тсуоши.
• 15. мај — У Београду основан Завод за радиумтерапију.
• мај — Демонстрације против владе у Црној Гори и Босанској Kрајини (јуриш на магацине с храном у Приједору).
• 16. мај — Велики нереди између муслимана и хиндуса у Бомбају - хиљаде мртвих и рањених.
• 16. мај — Пожар на броду Георгес Филипар у Аденском заливу - страдало 54 људи, међу којима и истраживачки новинар Албер Лондр.
• 20. мај — Енгелберт Доллфус нови канцелар Аустрије (до 1934).
• 20. мај — Амелија Ерхарт прелетела Атлантик.
• 21. мај — Анхалт је прва немачка покрајина са нацистом на челу владе, након што су прошлог месеца добили 41.67% гласова.
• 26. мај — У Дому Лордова пресуђено у случају Доногхуе в Стеенсон (жена нашла пужа голаћа у боци сока), којим је у енглеско право уведен "принцип ближњег".
• 28. мај — У Холандији завршена брана Афслуитдијк преко Зуидерзееа, чиме ће настатати вештачко језеро Иселмер.
• 29. мај — Нацисти први пут добијају апсолутну већину у једној покрајини, Олденбургу на северозападу Немачке.
• 31. мај — Терористички напад у Београду: "Политика" пише да су експлодирале две од четири "паклене машине", на Баталџамији (код нове Скупштине) и у Немањиној - сумња се на усташе. Чикаго Трибјун тврди да је било шест бомби, укључујући једну бачену на краљевску палату.

• 1. јун — Франз вон Папен именован за немачког канцелара (до новембра), ресор одбране добија генерал Kурт вон Шлеицхер који је пактирао са Хитлером да обори претходног канцелара Брунинга и заправо саставио владу - крај парламентарне демократије. Прва одлука је да се распишу ванредни избори.
• 4. јун — Млади социјалисти и неки официри извели пуч у Чилеу и прогласили социјалистичку републику (окончана у септембру услед недостатка подршке).
• 14. јун — У Немачкој поништена забрана СС и СА.
• јун — Kурдска Побуна Ахмеда Барзанија у Ираку: Барзани се склања у Турску, герилске активности трају до следеће године.
• јун — Kоминтерна распустила водство KПЈ и поставила Милана Горкића за руководиоца Привременог руководства.
• 21. јун — Суђење официрима и подофицирима у Мариборском гарнизону, за везу са комунистима: двојица на смрт, шест на робију, четири ослобођени.
• 24. јун — Сијамска револуција 1932.: војни удар који мења систем у Сијаму (Тајланду) из апсолутне у уставну монархију.

• 2. јул — Оставка владе Војислава Маринковића (изазвао гнев у мају, када је на конференцији у Нишу рекао да национално питање није решено), нову владу образује Милан Сршкић, тврди унитариста (до 1934).
• 4. јул — Британским наметањем царине од 100% почиње Англо-ирски трговински рат (до 1938), јер је Ирска престала плаћати ануитете за земљу ирских сељака.
• 5. јул — Антонио де Оливеира Салазар постаје премијер Португала (до 1968), увешће парафашистички ауторитарни систем Естадо Ново 1933-74.
• 7. јул — Француска подморница Прометхе потонула код Шербура, погинула 66-орица.
• 9. јул — Лозанска конференција: због кризе суспендована исплата немачких ратних репарација, преостала сума сведена на три милијарде марака (укупно исплаћено 53 милијарде).
• 9. јул — У Бразилу почиње Kонституционалистичка револуција - држава Сао Паоло се побунила против Варгасове владавине декретима, поражени почетком октобра.
• 12. јул — Норвешка анектирала део источног Гренланда (Земља Ерика Црвеног, морала се повући 1933. због пресуде међународног суда).
• 17. јул — Алтонска крвава недеља - у сукобу комуниста и нациста 18 погинулих, следе многи улични окршаји.
• 18. јул — Турска постала чланица Друштва народа.
• 20. јул — Под изговором догађаја у Алтони, смењена социјалдемократска влада Пруске, за комесара постављен рајхсканцелар Франз вон Папен - ово ће олакшати Хитлерово "глајхшалтовање" Немачке следеће године.
• 25. јул — Потписан Совјетско-пољски пакт о ненападању (продужен 1934, пропао 1939).
• 28. јул — Председник САД Хувер наређује да се из Вашингтона растерају ветерани који су тражили исплату цертификата за службу (Бонус Армy); војним снагама командује ген. Доуглас МацАртхур.
• 29. јул — У Будимпешти погубљен генерални секретар KП Мађарске Имре Салаи, као и још један руководилац, Сáндор Фüрст - власти искористиле бомбашки напад на воз од прошлог септембра као оправдање прогона комуниста.
• 30. јул — Олимпијада 1932 у Лос Анђелесу, Југославију заступа само бацач диска Вељко Наранчић, који је сам платио путовање.
• 31. јул — Савезни избори у Немачкој - нацисти први пут најјача партија, са релативном вечином од 230 посланика (+123), социјалдемократи 133 (-10), комунисти 89 (+12); због антирепубликанске "негативне већине" нациста и комуниста немогуће је да остали склопе владу.

• 1. август — Откривен Лутyенсов Фиепвал Мемориал у француској Пикардији у сећање на 72.246 несталих британских и јужноафричких војника у Бици на Соми.
• 2. август — Карл Дејвид Андерсон открио позитрон.
• 6. август — Први Венецијански филмски фестивал.
• 6. август — Градоначелник Kелна Kонрад Аденауер отворио пут Kелн - Бон, који се сматра првим Аутобахном.
• 7. август — Kолективизација у СССР и Глад у СССР (1932—1933): донесен декрет о заштити државне имовине, познат и као Закон пет класова - забрањено пабирчење након жетве, предвиђене оштре казне за крађу јавне имовине.
• 9/10. август — Убиство у Потемпи: петорица нациста упала у кућу комунистичког рудара Kонрада Пиетрзуха и брутално га убила - осуђени су на смрт касније током месеца, што је под притиском нациста убрзо промењено у доживотни затвор (да би након Хитлеровог доласка на власт били помиловани).
• 10. август — Сањурјада: шпански генерал Хозе Сањурјо покушао покренути побуну у Севиљи.
• 13. август — Папен и Шлеицхер нуде Хитлеру вицеканцеларску позицију, што он с презиром одбија.
• 18. август — Завршена Економска конференција Британске империје у Отави: договорена империјална преференца тј. ниске царине унутар империје и високе према остатку света, на најмање пет година.
• 23. август — Папином булом укинута Задарска надбискупија, југословенским делом администрира шибенички бискуп, а за италијански је формирана задарска бискупија.
• 27. август — Четвородневни рат у Еквадору: неуспешна побуна након што је конгрес поништио прошлогодишњу победу конзервативца Непталија Бонифаза на председничким изборима, најмање 1.000 мртвих.
• 30. август — Херман Геринг изабран за председника Рајхстага.

• 6—7. септембар — Оружана побуна у организацији усташа на челу са Андријом Артуковићем, а са циљем сепарације Хрватске из Краљевине Југославије, позната као Велебитски устанак. Руководство КПЈ упутило проглас “циjелом хрватском народу” са циљем подршке устанку.

• 20. септембар — Махатма Ганди почиње 6-дневни штрајк глађу у затвору у Пуни, протестује због британских планова да се хиндуистички електорат подели на горњу и доњу касту.
• 23. септембар —   Саудијска Арабија настаје уједињењем Краљевина Хиџаз и Наџд. Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Велике Британије на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.
• 24. септембар — Социјалдемократа Пер Албин Хансон постаје премијер Шведске (до 1946, с краћом паузом) - ствара "Шведски модел": неутралност, држава социјалног старања, социјални корпоративизам
• 24. септембар — Пакт из Пуне између Гандија и Б. Р. Амбедкара: резервисани мандати за Недодирљиве
• 26. септембар — Катастрофалан земљотрес поред Свете Горе (М 7.0, инт. ИX-X), потреси се настављају и наредних дана, страдали и манастири, међу којима и Хиландар.
• 26. септембар — 27. октобар — Национални марш глади у Великој Британији, у земљи има 2.750.000 незапослених.
• 27. септембар — Рјутинова афера: совјетски Политбиро осуђује платформу Мартемјана Рјутина која тражи обарање Стаљина, умереније позиције и "нови почетак".
• 29. септембар — Папска була Ацерба аними осуђује прогон католичке цркве у Мексику, упоређен са оним у СССР.
• 30. септембар — Експлозија у Официрском дому у Београду (данашњи СКЦ), погинуо је носач који ју је донео, сумња се на ВМРО.

• 1. октобар — Аустријски савезни канцелар Енгелберт Доллфус примијенио је први пут закон о овластима из 1917. који му омогућује издавање наредби у случају нужде.
• 1. октобар — Радикални десничар ген. Гула Гамбош постаје премијер Мађарске (до 1936).
• 1. октобар — Освалд Мослеy основао Британску унију фашиста.
• 2. октобар — Објављен Литонов извештај комисије Друштва народа, који оптужује Јапан за агресију у Манџурији.
• 3. октобар — Kраљевина Ирак независна од британског мандата, истог дана се прикључује Друштву народа.
• 9. октобар — Последице Рјутинове афере: Григориј Зиновјев и Лав Kамењев избачени из Комунистичке партије (враћени у децембру 1933.).
• 10. октобар — Пуштени у погон први генератори Дњепарске хидроелектране, највеће у Европи.
• октобар - У Бечу основан "Загранични биро ЦK KПЈ".
• 19. октобар — У Београду основан Kоларчев народни универзитет.
• 19. октобар — Пуштена у саобраћај Чукаричка пруга у Београду (трамвај 13, Kнежев споменик - Чукарица и Господарска механа - Чукарица).
• 22. октобар — Совјетски Политбиро шаље ванредне комисије у Украјину и северни Kавказ, на челу са Молотовим одн. Kагановичем, како би се убрзала реквизиција жита (Холодомор).
• 28. октобар — У Риму отворена Изложба фашистичке револуције, једна сала посвећена Далмацији.
• јесен - Новоизграђена београдска термоелектрана "Снага и светлост" почиње испоруку струје (до 1967-69)[9].

• 2. новембар – Ему рат, војна операција спроведена од стране Аустралијске војске, са циљем смањења броја емуа

• 3 - 8. новембар — Штрајк јавног превоза у Берлину у заједничкој организацији комуниста и нациста - ово је могло утицати на пад популарности нациста на изборима.
• 6. новембар — Савезни избори у Немачкој - нацисти опет најјачи, али с мање гласова него у јулу - 196 посланика (-34), социјалдемократе 121 (-12), комунисти 100 (+11); ово су последњи слободни избори до 1949. на западу одн. до 1990. у целој Немачкој.
• 6. новембар — Либерал Хуан Баутиста Сакаса изабран за председника Никарагве (мандат од 1. јануара, дан пре одласка последњих америчких маринаца).
• 7. новембар — Загребачке пунктације (Сељачко-демократска коалиција и франковац Миле Будак) - тражи се демократија и ново државно уређење. Проглашене противуставним, после њих долази низ других "пунктација".
• 8. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Френклин Д. Рузвелт, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Херберта Хувера.
• 9. новембар — Женевски масакр: нереди између конзервативаца и социјалиста у Швајцарској, у сукобу са војском има 13 мртвих.
• 9. новембар — Ураган и таласи убили око 2.500 људи на Куби - најгора природна катастрофа на том острву.
• 9. новембар — Надежда Алилујева, Стаљинова жена, пронађена мртва.
• новембар — Бенито Мусолини близу одлуке да нападне Југославију и инсталира власт усташа у бановини Хрватској.^[1]
• 16. новембар — Отворена зграда парламента Северне Ирске на Стормонту у Белфасту.
• 17. новембар — Почиње трећа и последња седница Конференције Округлог стола о Индији: нема већине индијских представника, укључујући Национални конгрес.
• 18. новембар — 5. додела Оскара, најбољи филм Гранд Хотел.

• 1 — 2. децембар — Трогирски инцидент: соколи уништили или оштетили осам млетачких лавова у граду - захлађење односа са Италијом.
• 3. децембар — Генерал Kурт вон Шлеицхер именован за немачког канцелара (до јануара), смењени Папен ће му се осветити сарадњом са Хитлером.
• 8. децембар — Грегор Страссер, коме је Сцхлеицхер нудио положај вицеканцелара, дао оставку на све функције у нацистичкој партији након конфронтације са Хитлером.
• 11. децембар — Начелни споразум пет Великих сила о војној равноправности Немачке, у смислу да може учествовати у раду Kонференције за разоружање (Немачка дала изјаву да се неће наоружавати).
• 15. децембар — У Њујорку приказан први тон-филм на српском језику "Љубав и страст".
• 16. децембар — Пожар у токијској робној кући Широкиyа, 14 мртвих (по урбаној легенди, Јапанке су након овога почеле да носе гаћице у западном стилу).
• 18. децембар — Мусолини инаугурисао нови град Литориа (касније Латина).
• 24. децембар — Артуро Алесандри је поново председник Чилеа (до 1938)
• 25. децембар — Земљотрес у кинеској провинцији Kансу, 70.000 мртвих.
• 25. децембар — Антибактеријски лек Пронтосил патентиран у Немачкој.
• 26. децембар — Америчка окупација Никарагве: Битка код Ел Сауцеа је последњи већи окршај Сандинове побуне и успех Американаца и никарагванске владе.
• 27. децембар — У СССР поново уведени унутрашњи пасоши (они из царског периода су били укинути 1917).
• 28. децембар — Лист „Пролетер“, орган ЦК КПЈ, у броју 28 од 28.12.1932. године објављује текст под насловом „Усташки покрет у хрватским крајевима“ у коме је, поред осталог, писало: „Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака, и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет помогне, организује и предводи“.^[2]
• 31. децембар — Опозициони манифест у Љубљани (Словенска декларација) - тражи се признање регионалне етничке индивидуалности и културна, финансијска и политичка аутономија.

• 3. јануар — Дабни Колман, амерички глумац (прем. 2024)
• 5. јануар — Умберто Еко, италијански писац, филозоф, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века (прем. 2016)
• 9. јануар — Божидар Павићевић, српски глумац (прем. 2004)
• 16. јануар — Дајан Фоси, америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила (прем. 1985)
• 18. јануар — Роберт Антон Вилсон, амерички, писац, есејиста, филозоф, психонаут, футуролог и либертијанац. (прем. 2007)
• 22. јануар — Пајпер Лори, америчка глумица (прем. 2023)
• 27. јануар — Зоран Прљинчевић, српски фудбалер (прем. 2013)

• 2. фебруар — Босиљка Боци, српска глумица (прем. 1997)
• 5. фебруар — Чезаре Малдини, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016)
• 6. фебруар — Франсоа Трифо, француски редитељ, сценариста, продуцент, глумац и филмски критичар (прем. 1984)
• 8. фебруар — Џон Вилијамс, амерички композитор, диригент и пијаниста
• 9. фебруар — Круно Валентић, хрватски глумац (прем. 2000)
• 18. фебруар — Милош Форман, чешко-амерички редитељ, сценариста и глумац (прем. 2018)
• 26. фебруар — Џони Кеш, амерички музичар, глумац и писац (прем. 2003)
• 27. фебруар — Елизабет Тејлор, америчко-енглеска глумица (прем. 2011)

• 4. март — Миријам Макеба, јужноафричка певачица, глумица и активисткиња за грађанска права (прем. 2008)
• 6. март — Душан Булајић, српски глумац (прем. 1995)
• 14. март — Мирослав Антић, српски песник, новинар, сценариста, драматург, редитељ и сликар (прем. 1986)
• 16. март — Боро Беговић, српски глумац (прем. 1993)
• 18. март — Џон Апдајк, амерички писац (прем. 2009)
• 20. март — Бранислав Цига Јеринић, српски глумац (прем. 2006)

• 1. април — Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица (прем. 2016)
• 4. април — Ентони Перкинс, амерички глумац, редитељ и певач (прем. 1992)
• 4. април — Андреј Тарковски, руски редитељ, сценариста, писац и теоретичар филма (прем. 1986)
• 10. април — Омар Шариф, египатски глумац (прем. 2015)
• 27. април — Анук Еме, француска глумица (прем. 2024)
• 27. април — Душан Јанићијевић, српски глумац (прем. 2011)

• 1. мај — Тамара Милетић, српска глумица (прем. 2014)
• 16. мај — Душан Почек, српски глумац (прем. 2014)
• 18. мај — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (прем. 1992)
• 21. мај — Жан Стабленски, француски бициклиста (прем. 2007)
• 28. мај — Александар Гаврић, српски глумац (прем. 1972)

• 5. јун — Станоје Јоцић, југословенски и српски фудбалер
• 21. јун — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор филмске музике (прем. 2025)
• 28. јун — Пет Морита, амерички глумац и комичар (прем. 2005)

• 8. јул — Петар Лаловић, српски редитељ, сценариста и сниматељ (прем. 2015)

• 2. август — Питер О’Тул, ирски глумац (прем. 2013)
• 7. август — Абебе Бикила, етиопски атлетичар (прем. 1973)
• 7. август — Ђорђе Николић, југословенски и српски сниматељ (прем. 2018)
• 17. август — Видјадар Сураџпрасад Најпол, индијско-енглески књижевник
• 31. август — Дубравка Нешовић, српска певачица (прем. 2019)

• 8. септембар — Петси Клајн, америчка певачица (прем. 1963)
• 12. септембар — Даринка Ђурашковић, српска глумица (прем. 2003)
• 15. септембар — Ен Бенон, америчка књижевница и лингвисткиња
• 22. септембар — Ингемар Јохансон, шведски боксер (прем. 2009)
• 29. септембар — Роберт Бентон, амерички сценариста и редитељ (прем. 2025)
• 30. септембар — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац (прем. 2025)

• 13. октобар — Душан Макавејев, српски редитељ и сценариста (прем. 2019)
• 27. октобар — Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
• 27. октобар — Силвија Плат, америчка књижевница (прем. 1963)
• 30. октобар — Луј Мал, француски редитељ, сценариста и продуцент (прем. 1995)

• 6. новембар — Предраг Гојковић Цуне, српски певач (прем. 2017)
• 10. новембар — Рој Шајдер, амерички глумац (прем. 2008)

• 2. децембар — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач (прем. 2011)
• 3. децембар — Кори Брокен, холандска певачица (прем. 2016)
• 5. децембар — Литл Ричард, амерички музичар (прем. 2020)
• 7. децембар — Елен Берстин, америчка глумица
• 8. децембар — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста (прем. 2005)
• 12. децембар — Боб Петит, амерички кошаркаш
• 30. децембар — Паоло Вилађо, италијански глумац, сценариста, редитељ и комичар (прем. 2017)
• 30. децембар — Бранко Вујовић, српски глумац (прем. 1993)

• 19. фебруар — Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. (*1858)

• 16. мај — Албер Лондр, француски писац и новинар. (*1884)

• 2. јул - Мануел II од Португалије, краљ Португалије

• 2. август — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник. (*1876)
• 19. август — Јохан Шобер, аустријски политичар, први председник Интерпола и канцелар Аустрије у три наврата. (*1874)

• 29. октобар — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (* 1857).

• 4. новембар — Марко Т. Леко , српски хемичар. (*1853)

• Физика — Вернер Хајзенберг
• Хемија — Ирвинг Лангмјур
• Медицина — Сер Чарлс Скот Шерингтон и Едгар Даглас Адријан
• Књижевност — Џон Голсворди
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума