Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937
1934 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1934. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Острво Алкатраз је постало федерални затвор САД.
• 17. јануар — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.
• 26. јануар — Немачко-пољски пакт о ненападању

• 6. фебруар — Масе окупљене на скупу удружења крајње деснице су покушале да изврше државни удар против Треће француске републике.
• 9. фебруар — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.
• 12. фебруар — Почео је Аустријски грађански рат између левичарских странака и десничарских странка.
• 16. фебруар — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.

• 12. март — Државни старешина (шеф државе и владе) Естоније Константин Петс извршио пуч уз подршку војске и забранио све партије након изборног успеха десничарског покрета ветерана Вапс (до окупације 1940).
• 16. март — 6. додела Оскара: најбољи филм је Кавалкада.
• 17. март — Потписани Римски протоколи: Аустрија, Мађарска и Италија против Немачке и Југославије.
• 19. март — Несрећа у каменолому код Бањице, Дренички срез на Косову, страдало 14 радника.
• 21. март — Хитлер покреће Арбеитссцхлацхт (Битка рада) - запошљавање незапослених на јавним радовима, градњи аутопутева, станова, рекламацији земљишта.
• 24. март — Тyдингс–МцДуффие Ацт успоставља процес којим ће Филипини добити независност од САД након десетогодишњег периода (заправо 1946, након јапанске окупације 1942-45).
• 24. март — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД.
• 28. март — Закон о сузбијању полних болести: у Краљевини Југославији је забрањена проституција (на снази од 1. јула). Прописан је и лекарски преглед за мушкарце пре ступања у брак (суспендовано у априлу 1935).
• 28. март — Чланови организације "Усташа" Петар Мијат Ореб, Јосип Беговић и Антун Подгорелец осуђени на смрт због спремања атентата на краља Александра.
• 29. март — Основан први јахт-клуб у Србији, данас Академски једриличарски клуб Београд.
• 31. март — Земун прикључен Београду.

• 19. април — Хитлер примио бугарског премијера Николу Мушанова којем указује да му се не свиђа идеја Балканског пакта.
• 20. април — Хајнрих Химлер има команду над свим полицијским снагама у Немачкој.
• 21. април — Kатастрофална експлозија у руднику Kакањ, 127 погинулих.
• 24. април — Патентиране Хамонд оргуље.
• 27. април — Пета кампања опкољавања Совјета Јиангxи, трећа фаза: националисти разбили комунисте и узели им Гуангдонг.

• 19. мај — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.
• 23. мај — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу.
• 23 - 27. мај — "Битка у Толеду": окршаји између штрајкача и Националне гарде у Толедо, Охајо.
• 29. мај — Потписан нови уговор о односима САД и Кубе, одбачена већина одредби Платовог амандмана..
• 31. мај — Барменска декларација: скуп немачких хришћана одбацује потчињеност Цркве држави.

• 3. јун — Железнички мост преко Саве спаја Кленак и Шабац, истог дана у Шапцу освећена костурница и споменик жртвама рата.
• 5. јун — Друштво народа скида с дневног реда мађарску тужбу против Југославије у вези пограничних инцидената (15 мртвих) и 2600 мађарских двовласника који немају улаза у Југославију; југословенска страна одговара да су проблеми почели 1932. оснивањем терористичког логора у Јанка Пусти.
• 5 - 9. јун — Ураган убија најмање 1.000 људи у Централној Америци.
• 6. јун — Њу Дил: законом основана Комисија за обвезнице и берзу САД.
• 9. јун — Успостављени дипломатски односи Румуније и СССР.
• 10. јун — Финале Светског фудбалског купа у Риму: Италија - Чехословачка 2:1.
• 12. јун — Забрањене све политичке партије у Бугарској, енергична акција против ВМРО-а.
• 14. јун — У Венецији се први пут састали Бенито Мусолини и Адолф Хитлер, не слажу се око Аустрије.
• 15. јун — Украјински националисти убили пољског министра ун. послова Бронислава Пиерацког. Пољска влада након овога оснива неку врсту логора у Берези Картуској за опасне елементе.
• 17. јун — Марбуршки говор немачког вицеканцелара фон Папена који осуђује нацистичке ексцесе - ваљда последња јавна критика нациста.
• 21. јун — Ататуркове реформе: у Турској донесен Закон о презименима (муслимани генерално нису имали презимена).
• 24. јун — Француски министар Луј Барту стигао у посету Југославији (бродом уз Дунав).
• 24. јун — Главни град Украјинске ССР постаје Кијев уместо Харкова - стигли су ЦК украјинске партије и влада.
• 30. јун — Поринут немачки бојни брод Адмирал Граф Спее (започет 1932, прелази лимит постављен Версајским уговором, у служби од 1936).

• 30. јун — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.

• 8. јул — Јапански премијер Саито Макото даје оставку услед Теијинског скандала: ултрадесничари прогањају своје противнике у влади под оптужбом да су манипулисали вредношћу текстилне фирме (а што се показује неоснованим). Следи умерени адмирал Кеисуке Окада.
• 10. јул — У СССР-у формиран свесавезни НКВД (Народни комесаријат унутрашњих дела) у који је укључена тајна полиција ОГПУ (Обједињена државна политичка управа), преименована у ГУГБ (Главна управа државне безбедности). Први комесар је Генрих Јагода (до 1936).
• 10. јул — Отворена Железница Конго-Оцеан која повезује Браззавилле и Поинте-Ноире - тијеком радње страдало је најмање 17.000 радника.
• 16. јул — Усвојен нови устав Бразила, којим се легитимизује власт Жетулиа Варгаса (замењен већ 1937, када Варгас започиње ауторитарну власт).
• 17. јул — Смењени гувернер Северне Дакоте Вилиам Лангер прогласио независност и накратко се забарикадирао у гувернерском здању.
• 20. јул — Британци, тј. Англо-Египатски Судан, признају троугао Сара за италијански посед (југоисточни кут данашње Либије).
• 22. јул — У Чикагу убијен пљачкаш банака Џон Дилинџер.
• 25. јул — Аустријски нацисти убили канцелара Енгелберта Долфуса у неуспелом покушају пуча. Италија послала војску на границу. Долфуса ће наследити Курт фон Шушниг (до 1938).
• 26. јул — Комунисти и социјалисти у Француској образовали Народни фронт против деснице.
• 27. јул — Свисаир-ов авион Куртис Т-32 Кондор пао код Тутлингена у јужној Немачкој, 12 мртвих.

• 2. август — Адолф Хитлер постао Фирер Немачке, поставши шеф државе као и канцелар
• 14. август — У немачки концентрациони логор Дахау, у близини Минхена стигле су прве композиције затвореника, противника режима Адолфа Хитлера, који је отпочео хајку на све грађане, укључујући и Немце, који су се противили нацистичком поретку или се нису уклапали у нацистичке расне концепције.
• 19. август — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.

• 3. септембар — Француске власти у Тунису хапсе националистичке лидере, у земљи долази до нереда.
• 4/5. септембар — У Паљанама код Ћуприје убијен злогласни хомољски хајдук Иван Бабејић.
• 5 - 10. септембар — Нирнбершки митинг "Јединства и снаге", обележен Шперовом "катедралом светлости", забележен филмом "Тријумф воље".
• 8. септембар — Путнички брод Моро Касл изгорео је на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
• 12. септембар — Балтичка антанта: Литванија, Летонија и Естонија закључиле Уговор о разумевању и сарадњи.
• 16. септембар — У Београду отворена скупштина Међународне интерпарламентарне конференције за трговину.
• 18. септембар — СССР примљен у Друштво народа (искључен 1939).
• 19. септембар — Хјалмар Шахт, однедавно немачки министар економике, излаже Нови план: решавање дефицита платног биланса путем увоза само из земаља које увозе из Немачке. Увећава се куповина сировина и пољопривредних производа са југоистока Европе, што има и политички значај.
• 19. септембар — У САД ухапшен Бруно Хауптман, оптужен за отмицу Линдбергове бебе.
• 21. септембар — Тајфун Мурото и цунами погађају Осаку у Јапану, око 3.000 мртвих.
• 22. септембар — Гресфордска катастрофа: 266 рудара и спасилаца страдало од експлозије и гушења у велшком руднику.
• 27. септембар — Југословенски краљевски пар у посети Софији, Бугарска није убеђена да приступи Балканском пакту.
• 28. септембар — Друштву народа се прикључују Краљевина Авганистан и Еквадор - Друштво сада има 58 чланица, највећи број.

• 1. октобар — Затварање јавних кућа у Краљевини Југославији.
• 4. октобар — Алејандро Лероу је поново шпански премијер; улазак десничарске ЦЕДА у владу изазива побуне у Астурији, Каталонији и великим градовима.
• 4. октобар — Према новом поступку за православни црквени судови могу судити и верницима за црквене кривице и брачне спорове.
• 4 - 8. октобар — Штрајк рудара у шпанском Астуријасу - претвара се у побуну, чије ће гушење однети неколико хиљада живота.
• 6. октобар — Краљ Александар је разарачем "Дубровник" испловио из Зеленике.
• 6. октобар — Луис Компанyс прогласио Државу Каталонију, одмах ухапшен (стрељан 1940).
• 9. октобар — Марсејски атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу. Извршио га је Владо Черноземски члан ВМРО. Том приликом је убијен и Луј Барту, министар Француске који је радио на зближавању Француске са Пољском, Чехословачком, Румунијом и Југославијом. Наслеђује га малолетни Петар II Карађорђевић, уз намесничко веће: кнез Павле Карађорђевић, Раденко Станковић (сенатор и министар просвете) и Иво Перовић (бан Савске бановине). Проглашена општа народна жалост од шест месеци.
• 11 - 16. октобар — Око 1.200 рудара у Печују штрајкује у јами, прете да ће прекинути довод ваздуха ако им не буду повећане плате.
• 13. октобар — Петар II је стигао возом у Београд (био је започео школовање у Енглеској).
• 14. октобар — Брод са телом краља Александра је стигао у Сплит; затим се возом креће преко Загреба до Београда, где стиже 16-тог.
• 16. октобар — Почетак једногодишњег Дугог марша кинеских комуниста: како би избегли уништење у опкољеном Совјету Јиангxи, комунисти се повлаче према западу, затим северу. Лидери су Зхоу Енлаи и, до јануара, Бо Гу и Ото Браун.
• 18. октобар — Краљ Александар сахрањен у цркви на Опленцу.

• 13. новембар — Италијанска влада прописује да предавачи у школама морају носити војну или партијску униформу.
• 19/20. новембар — Хапшења усташа у Италији и затварање на острву Липари.
• 20. новембар — Инцидент Војне академије у Јапану: хапшење завереника који су припремали државни удар.
• 22. новембар — Краљевина Југославија пред Друштвом народа подноси оптужбу против Мађарске, поводом Марсејског атентата, чему се придружују и Чехословачка и Румунија.
• 23. новембар — "Валвалски инцидент" - англо-етиопска гранична комисија открила италијанске војнике у граду Валвали, дубоко у Етиопији - почетак Абисинске кризе.
• 25. новембар — 3. децембар — Дуги марш, Пријелаз преко реке Xианг: комунисти губе преко 50.000 људи у окршају са националистима и због дезертерства.
• 27. новембар — У окршају са ФБИ у Илиноју погинуо Бејби Фејс Нелсон.
• 27. новембар — Рат за Чако: након нових губитака у рату са Парагвајем, боливијски официри збацили председника Саламанку.
• 28. новембар — Из Сушака за Хамбург отпловило 1.900 нацистичких емиграната из Аустрије.

• 1. децембар — У Лењинграду убијен Сергеј Kиров, члан Политбироа, што ће Стаљину послужити као повод за појачану репресију у СССР, с врхунцем у Великој чистки 1936-38; касније током месеца ухапшени Лев Kамењев и Григориј Зиновјев са сарадницима.
• 1. децембар — Лазаро Карденас инаугурисан за председника Мексика (до 1940).
• 3. децембар — Италијанске Триполитанија и Kиренаика спојене у Италијанску Либију.
• 5. децембар — Абисинска криза: дошло до оружаног сукоба између Етиопљана с једне и Сомалаца и Италијана с друге стране.
• 10. децембар — Савет Друштва народа осудио мађарску подршку терористима који су убили краља Александра, затражено да се предузму мере.
• 16. децембар — Пуштен у саобраћај Мост краља Александра, преко Саве у Београду (срушен 1941, касније том месту Бранков мост).
• 16. децембар — У Краљевини Југославији почиње акција Зимске помоћи "незапосленима и беднима".
• 16 — 17. децембар — Фашистичка конференција у Монтреу, окупили се представници 13 европских партија (нема нациста).
• 18. децембар — Након оставке министара Драгутина Kојића и Богољуба Јевтића, даје оставку и председник владе Никола Узуновић. Јевтић сутрадан добија мандат за нову владу.
• 21. децембар — Нова влада Краљевине Југославије, премијер Богољуб Јевтић, министар финансија Милан Стојадиновић.
• 22. децембар — На првој седници владе помилован лидер ХСС Влатко Мачек.
• 22. децембар — Парагвајски летећи чамци извели први ноћни ваздушни напад у Јужној Америци.
• 27. децембар — Персија мења име у Иран.
• 29. децембар — Јапан напушта поморске уговоре из Вашингтона (1922) и Лондона (1930).
• 30. децембар — Мексички Црвенокошуљаши пуцали на вернике после мисе у Коyоакану, убијено пет верника и један нападач.

• Википедија:Непознат датум — Изграђен мост „Витешког краља Александра“, познат као „трамвајски“ мост преко Саве. У рату је овај ланчани мост срушен и на његовим стубовима је изграђен данашњи „Бранков мост“.

• 1. јануар — Татјана Бељакова, српска глумица (прем. 2022)^[1]
• 8. јануар — Жак Анкетил, француски бициклиста (прем. 1987)^[2]
• 8. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница (прем. 2004)^[3]
• 11. јануар — Мичел Рајан, амерички глумац (прем. 2022)^[4]
• 22. јануар — Јован Деретић, српски историчар књижевности (прем. 2002)^[5]

• 11. фебруар — Џон Сертиз, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 2017)^[6]
• 12. фебруар — Бил Расел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2022)^[7]
• 13. фебруар — Џорџ Сегал, амерички глумац и музичар (прем. 2021)^[8]
• 17. фебруар — Алан Бејтс, енглески глумац (прем. 2003)
• 18. фебруар — Пако Рабан, шпански модни дизајнер (прем. 2023)^[9]

• 9. март — Јуриј Гагарин, руски пилот и космонаут, први човек у космосу (прем. 1968)^[10]
• 9. март — Милан Мушкатировић, југословенски ватерполо голман (прем. 1993)^[11]
• 25. март — Глорија Стајнем, америчка феминисткиња, новинарка и активистиња
• 26. март — Алан Аркин, амерички глумац, редитељ и сценариста (прем. 2023)^[12]
• 31. март — Ричард Чејмберлен, амерички глумац и певач (прем. 2025)^[13]
• 31. март — Ширли Џоунс, америчка глумица и певачица^[14]

• 7. април — Ташко Начић, српски глумац (прем. 1993)^[15]
• 23. април — Миодраг Илић, српски књижевник, драмски писац и публицист
• 24. април — Ширли Маклејн, америчка глумица, певачица, плесачица и списатељица^[16]

• 17. мај — Дејан Мијач, српски редитељ (прем. 2022)^[17]
• 18. мај — Никола Симић, српски глумац и комичар (прем. 2014)^[18]
• 30. мај — Алексеј Леонов, руски космонаут и генерал ваздухопловства, први човек који је боравио у отвореном свемиру. (прем. 2012)
• 30. мај — Алкетас Панагулијас, грчки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2012)^[19]
• 31. мај — Рада Ђуричин, српска глумица (прем. 2024)^[20]

• 16. јун — Бил Кобс, амерички глумац (прем. 2024)^[21]

• 1. јул — Сидни Полак, амерички редитељ, продуцент и глумац (прем. 2008)^[22]
• 11. јул — Ђорђо Армани, италијански модни креатор (прем. 2025)
• 13. јул — Воле Сојинка, нигеријски драматург, песник и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1984)^[23]
• 17. јул — Радмила Радовановић, српска глумица (прем. 2018)^[24]
• 18. јул — Дара Чаленић, српска глумица (прем. 2021)^[25]
• 22. јул — Луиза Флечер, америчка глумица (прем. 2022)^[26]

• 7. август — Марија Кон, хрватска глумица (прем. 2018)^[27]
• 11. август —Данило Бата Стојковић, српски глумац (прем. 2002)^[28]
• 14. август —Вернон Добчеф, француско енглески глумац
• 20. август — Фреди Перлман, чешко-амерички анархиста, писац, теоретичар и музичар (прем. 1985)
• 30. август — Гроздана Олујић, српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка (прем. 2019)^[29]

• 3. септембар — Фреди Кинг, амерички блуз музичар (прем. 1976)^[30]
• 17. септембар — Морин Коноли, америчка тенисерка (прем. 1969)^[31]
• 20. септембар — Софија Лорен, италијанска глумица^[32]
• 21. септембар — Ленард Коен, канадски музичар и књижевник (прем. 2016)^[33]
• 28. септембар — Брижит Бардо, француска глумица, певачица и модел (прем. 2025)^[34]

• 7. октобар — Улрике Мајнхоф, немачка новинарка и терористкиња (прем. 1976)^[35]
• 13. октобар — Нана Мускури, грчка певачица^[36]
• 14. октобар — Љубомир Поповић, српски сликар (прем. 2016)^[37]
• 15. октобар — Слободан Алигрудић, српски глумац (прем. 1985)^[38]
• 28. октобар — Хулио Хименез, шпански бициклиста (прем. 2022)^[39]
• 30. октобар — Милић од Мачве, српски сликар (прем. 2000)^[40]

• 2. новембар — Кен Роузвол, аустралијски тенисер^[41]
• 10. новембар — Бора Спужић, српски певач (прем. 2002)^[42]
• 12. новембар — Чарлс Менсон, амерички злочинац и вођа секте (прем. 2017)^[43]

• 9. децембар — Џуди Денч, енглеска глумица^[44]
• 14. децембар — Ружица Сокић, српска глумица (прем. 2013)^[45]
• 27. децембар — Лариса Латињина, совјетска и украјинска гимнастичарка^[46]
• 28. децембар — Меги Смит, енглеска глумица (прем. 2024)^[47]
• 30. децембар — Дел Шенон, амерички музичар (прем. 1990)^[48]

• 8. јануар — Андреј Бели, руски књижевник (* 1880).
• 29. јануар — Фриц Хабер, немачки хемичар. (* 1868).^[49]

• 17. фебруар — Алберт I, краљ Белгије

• 20. март — Ема од Валдека и Пирмонта, холандска краљица^[50]

• 9. април — Сафвет-бег Башагић, југословенски песник и историчар^[51]

• 25. мај — Густав Холст, енглески композитор^[52]

• 30. јун — Густав фон Кар, немачки политичар^[53]
• 30. јун — Грегор Штрасер, немачки политичар^[54]
• 30. јун — Курт фон Шлајхер, немачки политичар^[55]

• 1. јул — Ернст Рем, немачки политичар^[56]
• 4. јул — Марија Кири, француска хемичарка и физичарка (* 1867)^[57]
• 22. јул — Џон Дилинџер, амерички криминалац^[58]
• 25. јул — Енгелберт Долфус, аустријски политичар и диктатор. (* 1892)^[59]
• 25. јул — Нестор Махно, украјински анархиста

• 2. август — Паул фон Хинденбург, немачки генерал и политичар^[60]

• 9. октобар — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (* 1888)^[61]
• 15. октобар — Ремон Поенкаре, француски политичар^[62]

• 23. новембар — Ђовани Брунеро, италијански бициклиста. (*1895)^[63]

• 1. децембар — Сергеј Киров, совјетски политичар^[64]

• Физика — Награда није додељена
• Хемија — Харолд Клејтон Јури
• Медицина — Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот и Вилијам Пари Мерфи
• Књижевност — Луиђи Пирандело
• Мир — Артур Хендерсон (УК)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума