Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1932 1933 1934 1935 1936 1937 1938
1935 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1935. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Франко-италијански споразум: Француска прави колонијалне уступке Мусолинију, не би ли га одвојила од Хитлера (италијански парламент га није ратификовао).
• 13. јануар — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
• 15 - 17. јануар — Током Дугог марша, одржава се састанак политбироа КП Кине у месту Зунyи на коме Мао Цедунг долази на чело партије, пораз групе 28 бољшевика.
• 16. јануар — ФБИ у оружаном окршају ликвидирао банду Баркерових, укључујући Ма Баркер.
• 17. јануар — Лав Камењев и Григориј Зиновјев осуђени на 5 одн. 10 година затвора у вези са Кировљевим убиством (биће им поново суђено у августу 1936).
• 21. јануар — Експлозија метана у руднику "Српски Балкан" близу Зајечара - 11 мртвих.
• 22. јануар — Бугарски цар Борис ІІІ изнудио оставку премијера Кимона Георгијева - постављен ген. Пенчо Златев (до априла).
• 26. јануар — Први број НИН-а (Недељне информативне новине) - забрањен у септембру, обновљен 1951.
• 30. јануар — Закон о гувернерима Рајха практично укида аутономију немачких савезних земаља.

• 13. фебруар — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.
• 26. фебруар — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.
• 26. фебруар — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.

• 1. март — Покушај пуча у Грчкој, Анастасиос Папулас у корист Венизелоса; почетак краја Друге грчке републике (Венизелос осуђен на смрт 5. маја у одсуству, као и још тројица).
• 2. март — Абдицирао сијамски/тајландски краљ Прајадхипок Рама VII, наслеђује га малолетни Ананда Махидол Рама VIII (до 1946).
• 8. март — У Јапану умро верни пас Хачико.
• 16. март — Хитлерова Немачка одбацује војне одредбе Версајског споразума, уводи се општа војна обавеза, почиње наоружавање. Рајхсвер постаје Вермахт ("Одбрамбене снаге").
• 16. март — Војни рок у Француској продужен са једне на две године.
• 19. март — Харлемски нереди након гласина да је црни дечак пребијен на смрт - троје мртвих, велика материјална штета; ово се сматра првим модерним расним нередима и крајем оптимизма Харлемске ренесансе.
• 21. март — Иран од западњачких држава тражи да се у међународној употреби користи ендоним уместо увреженог егзонима Персија.
• 29. март — У Београду основан Музеј кнеза Павла.

• 8. април — У САД основана Воркс Прогрес Администрејшн, највећа и најамбициознија агенција Њу Дила, која упошљава незапослене на јавним радовима (траје до 1943).
• 14. април — "Фронт из Стрезе": споразум премијера Француске, Велике Британије и Италије у Стрези за независност Аустрије и против немачких покушаја промене Версајског споразума.
• 14. април — Црна недеља: Дуст Бовл олуја погађа источни Нови Мексико, Kолорадо и западну Оклахому.
• април — У Краљевини Југославији укинуте таксе и порези на аутомобиле, као и бановинске таксе на моторна возила.
• 15. април — У Вашингтону потписан Роериков пакт: заштита културних објеката има првенство у односу на војне потребе.
• 17. април — Друштво народа осудило немачки поступак од 16. марта - без ефекта.
• 21. април — Нови бугарски премијер је Андреј Тошев (до новембра).
• 23. април — Априлски устав у Пољској: уведен председнички систем са елементима ауторитаризма.
• 24. април — "Пролећни бал пуног Месеца": амерички амбасадор у Москви Вилиам Кристиан Буллит, Јр. приредио раскошан пријем (Булгаков га је описао у "Мајстору и Маргарити").
• 25. април — Шарк Арм кејз: ајкула у сиднејском акваријуму повратила људску руку са тетоважом - испоставиће се да је то траг убиства.

• 5. мај — Избори за народне посланике Краљевине Југославије.

• 9. мај — У Осијеку почело суђење за Нашичку аферу, Светозару Гргину и још 104 оптужена - велика фирма Нашичка д.д. је утајила утврђених 230 милиона динара пореза (могуће и много више) и починила и друге злоупотребе; 1.400 осумњичених, 106 изведено пред суд.
• 12. мај — Умро маршал Јозеф Пилсудски, де факто лидер Пољске.
• 14. мај — На Бернском процесу пресуђено да су "Протоколи сионских мудраца" фалсификат.
• 15. мај — Отворен Московски метро.
• 16. мај — Уговор о узајамној помоћи између Чехословачке и СССР.
• 18. мај — Након судара изнад Москве, пао огромни авион Тупољев АНТ-20 "Максим Горки" - укупно 45 мртвих, што је била најгора авионска несрећа до тада.
• 22 — 28. мај — Штрајк у Копербелту у Северној Родезији (Замбија), окончан након што је полиција убила шесторицу штрајкача.
• 27. мај — Врховни суд САД оценио неуставним Закон о националном индустријском опоравку који је давао овлашћења председнику да регулише индустрију.
• 29. мај — 3. 6. — Прво путовање луксузног, највећег и најбржег путничког брода СС Нормандие, стиже у Њујорк за 4 дана, 3 сата и 14 минута.
• 29. мај — Први пробни лет Месершмит Бф 109.
• 31. мај — Балочистански земљотрес разара Kвету у данашњем Пакистану, 30 до 60 хиљада мртвих.

• 3. јун — Прво заседање новоизабране југословенске Скупштине, опозиција бојкотује.
• 7. јун — Kонзервативац Стенли Болдвин замењује лабуристу МацДоналда на челу коалиционе Британске Националне владе (до 1937).
• 7. јун — Пјер Лавал постаје француски премијер по други пут, са ванредним овлашћењима за решавање кризе франка.
• 9. јун — Тајни споразум Хе — Умезу: Република Kина (Kуоминтанг), заузета борбом против комуниста, препушта Јапанцима контролу североисточне Kине.
• 10. јун — Kрај Рата за Чако, Парагвај победио Боливију, контролише већи део региона, велике жртве с обе стране.
• 13. јун — Велика експлозија у фабрици муниције у Реинсдорфу близу Витенберга, преко 100 мртвих.
• 18. јун — Англо-немачки поморски споразум: Kриегсмарине може имати 35% тоталне тонаже Ројал Нави, што је више од версајског лимита и изазива несугласице између Британије и Француске.
• 20. јун — Оставка владе Богољуба Јевтића.
• 24. јун — Милан Стојадиновић саставио нову владу.
• 24. јун — Карлос Гардел, "отац танга", погинуо у авионској несрећи.
• 26. јун — У Немачкој уведена Реицхсарбеитсдиенст, шестомесечна радна обавеза за омладину.

• 1. јул — У Немачкој основан институт Ахненербе ("Наслеђе предака") за истраживање замишљене прошлости Аријеваца.
• 4. јул — Декларација Стојадиновићеве владе, помињу се широке народне самоуправе, нови закони о изборима и штампи, зборовима и договорима...
• 14. јул — Велике манифестације у Паризу, левичарске странке се удружују у Народни фронт.
• 14. јул — Заједнички слет бугарских и југословенских Сокола у Софији.
• јул — Почела производња у Улцињској солани.
• 25. јул — Потписан Kонкордат између Југославије и Ватикана[14] (ратификација се одлаже до 1937. и није довршена).
• 25. јул — 20. 8. — Седми и последњи конгрес Kоминтерне - усвојена политика Народног фронта са свим партијама и групама противним фашизму.
• 26. јул — Група демонстраната у њујоршкој луци скинула нацистичку заставу са брода Бремен и бацила је у реку Хадсон.
• 28. јул — Први лет прототипа Боеинг Б-17 "Летећа тврђава".

• 1. август — На албанској граници код Ђаковице убијено шест одметника и две девојке.
• 9. август — Велики сукоби између радника и војске у Тулону.
• 12. август — Аизавин инцидент у Јапану: потпуковник Аизава убио мачем генерала Нагату из супарничке фракције, индикатор растуће политизације и поларизације у јапанској војсци.
• 13. август — Преко 100 мртвих након пуцања бране код Оваде у Италији.
• 14. август — Амерички председник Рузвелт потписао Закон о социјалној сигурности (Социал Сецуритy Ацт).
• 14 — 15. август — Побуна у Фиеру, у Албанији - брзо је угушена, мисли се да ју је финансирао Шефкет Верлаци.
• 15. август — Авијатичар Вили Пост и глумац и хумориста Вил Роџерс погинули на Аљасци.
• 16. август — На берлинском сајму радија представљен Магнетофон K1 фирме АЕГ.
• 17. август — Забрањене масонске ложе у Немачкој.
• 18. август — Нереди након Сињске алке, у сукобу жандармерије и демонстраната има рањених и један погинуо.
• 19. август — Пријављена Југословенска радикална заједница (ЈРЗ - "јереза") - чине је Стојадиновић и стари радикали, Спахови муслимани и Kорошцеви клерикалци.
• 19 — 20. август — Пожар на радио изложби у Берлину, 3 мртвих; сутрадан несрећа на градилишту тунела у Булевару Хермана Геринга, страдало 19 радника.
• 23. август — Стаљин наредио да се двоглави орлови на кулама московског Kремља замене петокраком.
• 29. август — Белгијска краљица-супружница Астрид погинула у саобраћајној несрећи у Швајцарској.
• 31. август — Алексеј Стаханов наводно ископао 102 тоне угља за 5х и 45мин (норма је седам тона) - у СССР креће Стахановски покрет.
• 31. август — Председник САД Теодор Рузвелт потписао први Закон о неутралности (та политика САД траје до 1941).

• 2. септембар — Премијер Краљевине Југославије Милан Стојадиновић, који је и председник Мале Антанте, у посети Паризу.
• 2. септембар — Ураган на Дан рада 1935. - најјачи ураган који је погодио САД, највише разарања на Флориди, 488 мртвих.
• 8. септембар — У Лујзијани убијен Хуеy Лонг, амерички сенатор, радикални популиста.
• 8. септембар — Четворица сељака погинула у сукобу са жандармима у Таборском., 15-ог још двојица у Кокинцу код Бјеловара и један цивил и један жандарм у Ориовцу код Славонског Брода, чему су се изјашњавали и банови Савске и Приморске бановине.
• 13. септембар — Хауард Хјуз летео брзином 566 км/х авионом Хугхес Х-1 Рацер.
• 15. сптембар — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео је закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца
• 15. септембар — Нацистичка застава постаје једина национална застава Немачке (од 1933. коришћена уз царску црно-бело-црвену).
• 17. септембар — Мануел Л. Куезон изабран за првог председника Комонвелта Филипини (мандат од новембра, до смрти 1944).
• 19. септембар — Скандал Страперло (легализовање намештеног рулета) изазива пад владе Алејандра Лероуxа у Шпанији.
• 22/23. септембар — Крвава туча мештана Грабовца и сезонских радника државног добра Беље - убијена тројица радника, 18 рањених (вишегодишње казне потврђене 18. марта 1937).
• 24. септембар — Пуштен у саобраћај пут Пљевља - Тара - Жабљак, са привременим мостом преко Таре (раније завршен пут према Никшићу).
• 27. септембар — Експлозија метана у руднику Ртањ - 12 погинулих на месту, још најмање шесторица касније подлегла.

• 3. октобар — Након вишемесечне напетости и гомилања снага, почиње италијанска, Де Бонова, инвазија Етиопије, чиме почиње Други италијанско-абесински рат (завршен маја 1936).
• 10. октобар — Пуч у Грчкој: укинута република, за регента се прогласио ген. Георгиос Кондилис.
• 10. октобар — Торнадо срушио дрвену радио-антену у Лангенбергу, Немачка, висине 160 метара.
• 11. октобар — Друштво народа изгласало прве санкције Италији због рата у Абисинији, ступају на снагу 18. новембра, трају до следећег јула - неефективно.
• 11. октобар — Земљотрес у Бања Луци, велика материјална штета.
• 14. октобар — Либерали В. Л. М. Кинга побеђују на изборима у Канади, он по трећи пут постаје премијер, до 1948.
• 16. октобар — Цементни инцидент: у палестинској луци Јафа откривена тајна пошиљка оружја за јеврејску Хагану, Арапи ће због тога организовати генерални штрајк 26.10., праћен насиљем.
• 16. октобар — Након Пандели Евангјелија, нови албански премијер је Мехди Фрашери (до нов. 1936).
• 16. октобар — Вежба ваздушног напада на Београд, са пробом вештачке магле.
• 19. октобар — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.
• 20. октобар — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 km.
• 25. октобар — Од урагана Џереми страдало најмање 2.000 људи на Хаитију.
• 25. октобар — Судар возова у Арачићеву (Ново Ланиште) код Јагодине, 4 мртвих.
• 27. октобар — Пуштена у саобраћај пруга Пазарић - Тарчин, чиме је елиминисана зупчаница на прузи Сарајево - Дубровник.

• 6. новембар — Први лет авиона Хокер харикен.
• 10. новембар — Пуштен у саобраћај први Панчевачки мост у Београду ("Мост Њ. В. Kраља Петра") - првенствено је железнички мост, отворена је и пруга према Панчеву (мост срушен 1941).
• 11. новембар — На референдуму у Грчкој, подржана обнова монархије (краљ Ђорђе II).
• 11. новембар — Амерички балон Експлорер II достиже рекордних 22.066 м изнад Јужне Дакоте, снимљена фотографија показује поделу између тропо- и стратосфере и закривљеност Земље.
• 14. новембар — У САД основана федерација синдиката, Kонгрес индустријских организација (ЦИО).
• 14. новембар — Избори у Великој Британији, коалициона влада задржава већину.
• новембар - Ухапшен секретар Земаљског бироа KПЈ Ђорђе Митровић, што доводи до велике провале и хапшења чак 1.000 комуниста у земљи.
• 18. новембар — У Екс ан Провансу почело суђење организаторима Марсејског атентата: Величко Kерин (умро), Звонимир Поспишил, Иван Рајић, Мило Kраљ, и у одсуству Еуген Kватерник, Анте Павелић и Иван Перчевић.
• 18. новембар — У Осијеку прочитане пресуде у процесу за Нашичку аферу (осуђенима ће на поновљеном процесу следеће године бити ублажене или укинуте казне).
• 20. новембар — У оружаном окршају убијен Из ад-Дин ал-Касам, проповедник, вођа Црне руке, борац против Британаца и ционизма у Палестини.
• 21. новембар — Проглашени први маршали Совјетског Савеза: Ворошилов, Тухачевски, Буђони, Јегоров и Бљухер (тројица страдала у чисткама 1937-39).
• 22. новембар — Из Kалифорније полеће "летећи брод" Кина Клипер, на први комерцијални лет преко Пацифика - за седам дана стиже са поштом на Филипине.
• 23. новембар — Нови бугарски премијер је Георги Kјосеиванов (до 1940).
• 23. новембар — Проба електричног воза на линији Београд - Kраљево.
• 23 — 27. новембар — Интентона Комуниста, Бразилска побуна: левичарски млађи официри дижу побуне у Наталу, Ресифеу и Рио де Жанеиру - брзо су угушене а Гетулио Варгас добија још власти.

• 1. децембар — У Београду почела с радом Градска болница, задужбина Николе Спасића, данашњи КБЦ "Звездара".
• 4. децембар — Несрећа на градилишту моста преко Мрежнице код Генералског Стола, погинуло седам радника.
• 11. децембар — Вардар плави Скопље и друге градове, Скопље опет 22/23.
• 12. децембар — Хајнрих Химлер основао програм Лебенсборн ("Извор живота"), нацистички програм репродукције.
• 12. децембар — Под народним притиском, египатски краљ Фуад I враћа устав из 1923.
• 13. децембар — Објављен британско-француски Хоаре—Лавалов пакт којим би Етиопија била подељена и стављена под италијанску доминацију - оштра реакција јавности ће принудити британског секретара за ино. послове Самуела Хоареа на оставку, замениће га Антхонy Еден.
• 14. децембар — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.
• 17. децембар — Први лет прототипа авиона Даглас DC-3 у САД.
• 17. децембар — Венецуелански генерал и председник Јуан Вицент Гемез умро после 27 година формалне и неформалне власти; наслеђује га министар војни ген. Елеазар Лопез Цонтрерас (до 1941).
• 20. децембар — Михаел Перин и тим установили начин синтезе полиетилена.
• 23. децембар — Италијани употребили иперит у Етиопији.
• 28. децембар — Писмо Павела Постишева у "Правди" доводи до обнове традиције новогодишње јелке у СССР.

• Википедија:Непознат датум — Београд, пуштен у саобраћај први мост преко Дунава - Панчевачки мост.
• Википедија:Непознат датум — На Београдском Универзитету оформљен Машинско-електротехнички одсек.

• 4. јануар — Флојд Патерсон, амерички боксер (прем. 2006)
• 6. јануар — Љиљана Јанковић, српска глумица (прем. 2022)
• 8. јануар — Елвис Пресли, амерички музичар и глумац (прем. 1977)

• 10. фебруар — Мирослав Блажевић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
• 17. фебруар — Аленка Ранчић, српска глумица и сценаристкиња (прем. 2005)
• 22. фебруар — Данило Киш, српски књижевник, есејиста и преводилац (прем. 1989)

• 4. март — Едвард Дембицки, пољски песник, музичар и композитор ромског етницитета
• 15. март — Џад Херш, амерички глумац
• 17. март — Владица Поповић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
• 21. март — Брајан Клаф, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2004)
• 22. март — М. Емет Волш, амерички глумац и комичар (прем. 2024)
• 22. март — Леа Периколи, италијанска тенисерка, ТВ водитељка и новинарка (прем. 2024)
• 24. март — Мери Бери, енглеска куварица, ауторка кулинарских књига и ТВ водитељка
• 25. март — Каменко Катић, српски новинар и ТВ водитељ (прем. 2018)
• 27. март — Џулијан Главер, енглески глумац

• 10. април — Маја Чучковић Драшкић, југословенска глумица (прем. 1997)
• 21. април — Чарлс Гродин, амерички глумац, комичар, писац и ТВ водитељ (прем. 2021)
• 26. април — Лола Новаковић, српска певачица (прем. 2016)
• 27. април — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2012)

• 2. мај — Луис Суарез, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
• 8. мај — Џек Чарлтон, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)

• 21. јун — Франсоаз Саган, француска књижевница, драматуршкиња и сценаристкиња (прем. 2004)
• 25. јун — Предраг Голубовић, српски редитељ и сценариста (прем. 1994)

• 1. јул — Оливер Млакар, хрватски ТВ водитељ
• 1. јул — Дејвид Прауз, енглески глумац, бодибилдер и дизач тегова (прем. 2020)
• 6. јул — Тензин Гјатсо, 14. Далај Лама
• 17. јул — Дајен Керол, америчка глумица, певачица и модел (прем. 2019)
• 17. јул — Доналд Садерланд, канадски глумац (прем. 2024)
• 26. јул — Марко Марковић, српски спортски новинар (прем. 2011)
• 27. јул — Ђорђе Ненадовић, српски глумац и радијски водитељ (прем. 2019)

• 5. август — Ванда Вентам, енглеска глумица
• 8. август — Бранислав Јовин, српски архитекта и урбаниста (прем. 2018)
• 9. август — Зоран Ранкић, српски глумац, драматург, редитељ, афористичар, сатиричар и песник (прем. 2019)
• 11. август — Владимир Величковић, српски сликар (прем. 2019)
• 12. август — Џон Казале, амерички глумац (прем. 1978)
• 18. август — Ранко Радовић, црногорско-српски архитекта, урбаниста, теоретичар архитектуре, графичар и сликар (прем. 2005)
• 29. август — Вилијам Фридкин, амерички редитељ, продуцент и сценариста (прем. 2023)
• 31. август — Росенда Монтерос, мексичка глумица (прем. 2018)

• 15. септембар — Гојко Зец, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1995)
• 17. септембар — Кен Кизи, амерички писац (прем. 2001)
• 28. септембар — Роналд Лејси, енглески глумац (прем. 1991)
• 29. септембар — Џери Ли Луис, амерички музичар (прем. 2022)

• 1. октобар — Џули Ендруз, енглеска глумица, певачица и списатељица
• 2. октобар — Омар Сивори, италијанско-аргентински фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2005)
• 12. октобар — Лучано Павароти, италијански оперски певач (прем. 2007)
• 19. октобар — Агне Симонсон, шведски фудбалер (прем. 2020)
• 20. октобар — Џери Орбак, амерички глумац. (прем. 2004)

• 8. новембар — Ален Делон, француски глумац (прем. 2024)
• 11. новембар — Биби Андерсон, шведска глумица (прем. 2019)
• 13. новембар — Том Еткинс, амерички глумац

• 1. децембар — Вуди Ален, амерички редитељ, сценариста, глумац и комичар
• 1. децембар — Ивица Шерфези, хрватски музичар (прем. 2004)
• 2. децембар — Љубомир Симовић, српски песник, писац, драматург, есејиста и преводилац (прем. 2025)
• 10. децембар — Јаромил Јиреш, чешки редитељ и сценариста (прем. 2001)
• 14. децембар — Ли Ремик, америчка глумица (прем. 1991)
• 22. децембар — Алфи Кабиљо, хрватски композитор и музичар (прем. 2025)
• 22. децембар — Семка Соколовић Берток, хрватска глумица и шахисткиња (прем. 2008)

• 10. јануар — Едвин Теди Флек, аустралијски тенисер и атлетичар

• 3. фебруар — Хуго Јункерс, немачки конструктор авиона

• 12. март — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (*1854)

• 14. април — Еми Нетер, немачка математичарка

• 12. мај — Јозеф Пилсудски, пољски маршал и политичар
• 15. мај — Казимир Маљевич, руски сликар.
• 15. мај — Шарл Пелисје, француски бициклиста. (*1889).
• 21. мај — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1931. (*1860)

• 3. јул — Андре Ситроен, француски аутомобилски пионир
• 7. јул — Сима Лозанић, српски хемичар
• 12. јул — Алфред Драјфус, француски официр. (* 1859)
• 14. јул — Франсиско Кепеда, шпански бициклиста. (* 1906)
• 19. јул — Лујо Адамовић, српски професор и ботаничар. (* 1864)

• 19. септембар — Константин Циолковски, руски ракетни научник

• 23. октобар — Дач Шулц, амерички криминалац

• 20. новембар — Џон Џелико, британски адмирал

• Физика — Џејмс Чедвик
• Хемија — Фредерик Жолио и Ирена Жолио-Кири
• Медицина — Ханс Шпеман
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Карл фон Осјецки (Немачка)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума