Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1880-е 1890-е 1900-е 1910-е 1920-е
Године:	1903 1904 1905 1906 1907 1908 1909
1906 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1906. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 2. јануар — Бугарски парламент одобрио царинску унију са Краљевином Србијом.
• 12. јануар — Персијска уставна револуција: Мозафарадин-шах попустио пред протестима трговаца, улеме и интелектуалаца и обећао устав и меџлис.
• 12. јануар — Започео је Царински рат ("свињски рат"), трговински сукоб између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије.
• 16. јануар — Почиње Алхесираска конференција за разрешење Прве мароканске кризе између Немачке и Француске - траје до априла.
• 22. јануар — СС Валенциа се насукала код отока Ванцоувер, званично 136 жртава, углавном жена и деце.
• 22. јануар — Пошто се Краљевина Србија није желела писмено обавезати на све тражене промене у уговору са Бугарском, Беч затвара границу, што погађа 86% српског извоза.
• 24. јануар — Славољуб Пенкала патентирао механичку оловку.
• 25. јануар — Прекид трговачких преговора Србије и Аустроугарске (увертира Царинског рата).
• 29. јануар — Фредерик VIII је нови краљ Данске (до 1912).
• 29. јануар — Српска влада отказала Бечки зајам.
• 31. јануар — Еквадорско-колумбијски земљотрес и цунами, најмање 500 мртвих.
• јануар — Побуна Срба, који одбијају порез, у планинским селима пријепољске и пљеваљске казе, затим и од Ћехотине до Таре и од Пљеваља до босанске границе.

• 3. фебруар — Турска војска разбила чету Василија Трбића код Челопека у Старој Србији.
• 8. фебруар — Завршени избори у Великој Британији, велика победа либерала, чији је лидер Хенрy Кампбел-Банерман однедавно премијер; последњи пут да либерали добију највише гласова, најтежи пораз конзервативаца до 1997. Омогућене су либералне социјалне реформе, почетак модерне државе социјалног старања у Британији.
• 10. фебруар — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке.
• 11. фебруар — Папа Пије X булом Вехементер Нос осуђује сепарацију државе и цркве у Француској.
• 11. фебруар — Убиством двојице британских порезника почиње Бамбатхина побуна Зулуа у Kолонији Натал - убрзо сломљена а Зулу краљ Динузулу ухапшен.
• 19. фебруар — Врхунац Угарске кризе: цар/краљ укида устав, сабор распуштен уз помоћ војске.

• 10. март — Више од 1000 рудара је погинуло у Курјерској несрећи у руднику угља у северној Француској.
• 15. март — Основан Ролс-Ројс Лимитед.
• 18. март — Аустроугарска и Србија повукле ограничења у међусобном промету.
• 20. март — У Шпанији усвојен Закон о јурисдикцијама којим се ограничава слобода говора у вези јединства земље, заставе и части војске - практично оправдани официри који су прошлог новембра запалили барселонски сатирични лист Цу-Цут!.
• март - Енглеска за обнову дипломатских односа са Србијом тражи уклањање петорице официра - сукоб владе Љубе Стојановића са двором и мајским завереницима и њен пад.

• 5. април — Аустроугарска промеморија Београду - тражи се првенство при набавци топова (Србија се определила за француске).
• 7. април — Ерупција Везува пустоши Напуљ, погинуло преко 100 људи (Италија одустала од организације Олимпијаде 1908).
• 7. април — Потписан финални акт Алхесираске конференције. Мароко је независан али под француским и шпанским утицајем. Велика Британија, Русија па и Италија стали на француску страну.
• 8. април — Kриза у Угарској 1905-06: наметнути премијер Геза Фејерварy склопио Пацтум са парламентом на основу којег нови премијер постаје Сáндор Wекерле (до 1910).

• 18. април — Разорни Земљотрес у Сан Франциску - порушено преко 80% града, око 3000 погинулих.
• 19. април — Физичар Пјер Кири погинуо на париској улици - Марија Кири ће преузети његову професуру на Сорбони и тако постати прва жена професор.
• 27. април — Англо-кинеска конвенција у вези Тибета - Британци га неће анектирати нити се мешати у администрацију а династија Ћинг то исто неће дозволити некој другој држави.
• 29. април — Ванредни избори за Угарски сабор: апсолутна већина за Партију независности из '48., али је не може искористити. Изабрана четворица из српске опозиције, три радикала и један либерал.
• 30. април — У Србији због завереничког питања пала Грујићева влада, следи влада Николе Пашића до 1908.

• 3. мај — Акапска или Табанска криза између Британаца и Османлија: Британци шаљу ултиматум да се граница Египта повуче по линији Рафах-Таба, или ће заузети нека егејска острва - следећег лета извршена демаркација (данашња граница Египта према Гази и Израелу).
• 4. мај — Мајски штрајкови у Босни: раднице Творнице дувана Сарајево траже повишицу; придружило им се и грађанство, жандармерија пуцала на демонстранте, пет мртвих - сутрадан генерални штрајк који се шири и на друге градове.
• 10. мај — Државна дума Руске империје отворена у Зимском дворцу.
• 14. мај — Богдан Медаковић, шеф Српске самосталне странке, изабран за председника Хрватског сабора.
• мај — Сукоб Срба са турском војском у Доњем Kолашину, поводом најављеног грађења караула.
• мај — Српска акција у Македонији: Борбе на Малешу, Берову и Шталковице, уништена српска чета.
• 25. мај — Побуна у јужно-централном суданском месту Талоди због ослобађања робова, на гозби убијено 46 војника.
• 30. мај — Главни учесници Мајског преврата (Александар Машин, Дамњан Поповић, Петар Мишић, Лука Лазаревић и Љуба Kостић) пензионисани са пензијама у висини плата по споразуму са Пашићем - односи са Енглеском обновљени на трогодишњицу прекида.
• 31. мај — Шпански краљ Алфонсо XIII се оженио у Мадриду сестричином британског краља, Викториом Еугениом; анархиста бацио бомбу на свадбену поворку од које је погинуло 15 људи.

• 1. јун — Штрајк рудара бакра у мексичком граду Кананеа, доћи ће до сукоба са органима власти и америчким добровољцима из Аризоне са 23 мртвих с обе стране.
• 13. јун — Деншаваиски инцидент између британских официра и египатских сељана - потицај египатском национализму.
• 22. јун — Kрунисан Хакон VII, први норвешки краљ након стицања независности.
• 26. јун — У Ле Ману одржана прва ауто трка за Велику награду, победник Ференц Сзисз је возио просечно 101 км/х.
• 26. јун — У Лондону основана Међународна електротехничка комисија (седиште у Женеви од 1948).
• 28. јун — Соколски слет у Малој Раваници (Врднику).

• 4. јул — Источна пруга у Босни: од Сарајева до Међеђе (код Вишеграда) где се рачва до Вардишта на српској и Увца на турској граници (уски колосек, 99 тунела, 405.000 златних круна по километру).
• 5. јул — Аустроугарска примењује према Србији општу царинску тарифу, на шта Србија одговара на исти начин - почетак Царинског рата. Трајање сукоба ће бити продужено упорношћу Угарске на очувању сопствених, пољопривредних, интереса.
• 6. јул — Састаје се Друга женевска конвенција, бави се ратовањем на мору.
• 7. јул — Опет затворена српска граница са Аустроугарском, под изговором сточне заразе.
• 12. јул — Алфред Дреyфус рехабилитован и убрзо затим враћен у француску војску с вишим чином и одликован Легијом части.
• јул — Борба на Kуртовом камену: српска војска сачекала бугарске комите у заседи, погинуо војвода Пенчо Kонстантинов и 17-23 комите.
• 21. јул — Пјотр Столипин постаје председник руске владе (до убиства 1911), истог дана распуштена прва Државна дума.
• 22. јул — Неки посланици распуштене Државне думе, углавном кадети и трудовици, упућују Виборшки позив народу да не плаћа порез и не шаље регруте у војску - народ је равнодушан а либерално вођство кадета је избачено из политике.
• 29. јул — Борба у Бајловцу недалеко од Kуманова: српске чете победиле турску војску.

• 4. август — Поред Шпаније потонуо италијански брод СС Сирио, неколико стотина мртвих.
• 5. август — Шаховом прокламацијом издат први Устав Персије.
• 13. август — У Анхијалу, дан. Поморије, долази до грчко-бугарског сукоба око манастира св. Ђорђа, град је спаљен. У антигрчком покрету ових дана у Бугарској, заузимају њихове цркве и школе. Грци од септембра напуштају земљу.
• 16. август — Разоран земљотрес у Валпараису, 3.886 мртвих.
• 17. август — Гуерита де Агосто: либерали дижу побуну на Kуби.
• 23. август — Kубански председник Томас Естрада Палма, суочен с либералном опозицијом, затражио америчку интервенцију - привремена окупација до 1909.
• 25. август — Експлозија на Апотекарском острву: покушај убиства руског премијера Столипина, он је лакше рањен али је 30 особа погинуло и умрло.
• 31. август — Роалд Амундсен прошао малим бродом кроз Северозападни пролаз.

• 1. септембар — У Русији успостављени теренски војни судови намењени цивилима, у следећих осам месеци доносе 1.000 смртних пресуда (касније ће се о вешалима говорити као о "Столипиновим краватама"). С друге стране, ове године је убијено 1.126 државних званичника и 1.506 рањено.
• 10. септембар — Први број хумористичко-сатиричног листа "Шабачка Чивија".
• 11. септембар — Махатма Ганди сковао термин Сатyаграха за своју филозофију ненасиља у Јужној Африци, поводом протеста због новог закона Kолоније Натал који је захтевао регистрацију Индијаца и Kинеза.
• 18. септембар — Тајфун у Хонг Kонгу убио 15.000 људи, углавном рибара, и уништио 3.653 брода.
• 20. септембар — Поринута РМС Мауретаниа, највећи путнички брод до 1911.
• 20. септембар — Током холандске интервенције на Балију, долази до ритуалног масовног самоубиства пупутан у Денпасару.
• 27. септембар — Први парламентарни избори у Црној Гори, без дефинисаних политичких група. Ове године је основана опозициона Народна странка ("клубаши"); насупрот њима је Права народна странка ("праваши"), књажеве присталице.
• 27. септембар — Нови Закон о натурализацији у САД: процес прелази на федерални ниво, имигранти морају научити енглески.
• септембар - Побуне Срба у нововарошкој, сјеничкој и новопазарској кази, нарочито око Рогозне.

• 1. октобар — Велико Војводство Финска добија изборни једнодомни парламент, постаје први ентитет у коме жене могу бити биране.
• 6. октобар — Први пут се састао персијски (ирански) Меџлис.
• 6. октобар — Први амерички војници се искрцали на Kуби - Друга окупација или Пацификација Kубе траје до 1909.
• 11. октобар — У Сан Франциску прописано да Јапанци и Kорејанци иду у сегрегиране школе, заједно са Kинезима - дипломатска криза у односима САД и Јапана.
• 18. октобар — У Барселони одржан први међународни конгрес каталонског језика.
• 20. октобар — Британци и Французи договорили кондоминијум на пацифичким острвима Нови Хебриди (независни Вануату од 1980).
• 23. октобар — Алберто Сантос-Думонт летео авионом 60 метара у Француској - званично ово је први лет летелицом тежом од ваздуха у Европи.
• 24. октобар — Алоис Леxа вон Аехрентхал је нови министар иностраних послова Аустроугарске (до 1912). Аехренталов долазак на позицију се сматра почетком одлучног прелаза на империјалистичку политику према Балкану.
• 24. октобар — У Александрију стигао први транспорт српских волова - Србија је превазишла Царински рат налажењем нових тржишта.
• 27. октобар — Харден–Еуленбургова афера: новинар Максимилиан Харден објављује чланак у коме сугерише да у кајзеровој околини има више хомосексуалаца.
• 31. октобар — Прво заседање новоизабране скупштине у Црној Гори.

• 3. новембар — Друга међународна радиотелеграфска конференција у Берлину установила међународни сигнал за помоћ - СОС (ступа на снагу 1. јула 1908).
• новембар - Србија потписала у Паризу уговоре са банкама - 95 милиона франака зајма за топове и железнички материјал.
• 6. новембар — У Kопенхагену основан Нордиск Филм, најстарија данас ђелујућа филмска компанија на свијету.
• 14. новембар — Немачки канцелар Бернхард вон Булов изјављује у Рајхстагу да Срдачна антанта Британије и Француске представља опкољавање (Еинкреисунг) Немачке.
• 18. новембар — Конрад вон Хотзендорф именован за начелника генералштаба Аустроугарске војске, на предлог престолонаследника Франца Фердинанда (до 1917, с једном паузом). Хотзендорф је до 1914. године двадесет пет пута тражио превентивни рат против Србије.
• 19. новембар — Црногорска влада Лазара Мијушковића поднела оставку (победа над књажевом личном владавином) - нова владу саставља Марко Радуловић 24. 11.
• 22. новембар — Столипинова аграрна реформа: циљ је стварање класе земљопоседничких сељака у Русији.
• 29. новембар — У Торину основана Ланчиа.

• 1. децембар — Аустријски председник владе Бецк прогурао опште мушко право гласа, успркос противљењу престолонаследника Франца Фердинанда.
• 3. децембар — У Босни основана Муслиманска народна организација, на челу Егзекутивног одбора је Али-бег Фирдус.
• 3. децембар — Патентирана прва папирна кеса са дршкама.
• 13. децембар — Немачки Рајхстаг распуштен: услед пребега Центрума, одбијен је владин предлог за ванредни кредит за Југозападну Африку (дан. Намибију), где се одвијају Хереро ратови, праћени геноцидом.
• 26. децембар — У Мелбоурну приказан први дугометражни играни филм, Тхе Сторy оф тхе Kеллy Ганг (1200 м, око 60 минута).
• 30. децембар — У Даки основана Свеиндијска муслиманска лига.

• 9. јануар — Јанко Брашић, српски сликар. († 1994)
• 11. јануар — Алберт Хофман, швајцарски научник.
• 12. јануар — Емануел Левинас, француски филозоф. († 1995)
• 15. јануар — Аристотел Оназис, грчки бродовласник. († 1975)

• 4. фебруар — Клајд Тамбо, амерички астроном
• 5. фебруар — Џон Карадин, амерички глумац. († 1988)
• 7. фебруар — Пу Ји, последњи кинески цар
• 7. фебруар — Олег Антонов, руски конструктор авиона
• 16. фебруар — Вера Менчик, чешка шахисткиња. († 1944)
• 18. фебруар — Ханс Аспергер, аустријски педијатар
• 25. фебруар — Борис Папандопуло, хрватски композитор. († 1991)

• 6. март — Лу Костело, амерички глумац
• 8. март — Франсиско Кепеда, шпански бициклиста. (†1935)
• 19. март — Адолф Ајхман, немачки нациста
• 26. март — Рој Уркхарт, британски генерал

• 1. април — Александар Јаковљев, руски конструктор авиона
• 13. април — Самјуел Бекет, ирски књижевник. († 1989)
• 20. април — Веселин Маслеша, југословенски народни херој. († 1943)
• 24. април — Вилијам Џојс, америчко-ирски фашиста и радио-водитељ

• 23. јул — Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар и Нобеловац († 1998)

• 17. август — Марсело Каитано, португалски политичар
• 26. август — Алберт Сејбин, амерички вирусолог, пореклом пољски Јевреј. († 1993)

• 14. октобар — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка. († 1975)
• 15. октобар — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (†1976).

• 9. децембар — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак. († 1992)
• 19. децембар — Леонид Брежњев, совјетски политичар. († 1982)
• 20. децембар — Никола Калабић, српски војник и вођа четника.

• 13. јануар — Александар Степанович Попов, руски физичар и електроинжењер. (*1859)

• 13. март — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД. Написала је „Историју женског права гласа“.(* 1820)
• 17. март — Аврам Ђукић, српски историчар. (*1844)

• 23. мај — Хенрик Ибзен, норвешки књижевник. (*1928)

• Физика — Сер Џозеф Џон Томсон
• Хемија — Анри Моасан
• Медицина — Камило Голђи и Сантијаго Рамон и Кахал
• Књижевност — Ђозуе Кардучи
• Мир — Председник САД Теодор Рузвелт (САД)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума