Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1880-е 1890-е 1900-е 1910-е 1920-е
Године:	1904 1905 1906 1907 1908 1909 1910
1907 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1907. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 3. јануар — Мухамед Али-шах Kаџар је нови шах Персије (до 1909), води политику против новог устава и Меџлиса.
• 3. јануар — У Софији отворена зграда Народног позоришта. Студенти су вређали кнеза Фердинанда па је универзитет затворен на шест месеци.
• 6. јануар — У Риму отворено прво школско одељење по методи Монтесори.
• 7 — 8. јануар — Штрајк и нереди текстилних радника у Рио Бланцо, Мексико, у интервенцији војске страдало најмање 50 људи.
• 14. јануар — Земљотрес погодио Kингстон на Јамајци, до 1000 мртвих.
• јануар — Срби и муслимани дижу буну против османске власти у Рашкој (Санџак) поводом разрезивања пореза.
• 25. јануар — Избори за Рајхстаг у Немачкој: СПД са 29% гласова добија 43 мандата, а Партија Центра са 19,4% добија 105 мандата.
• 27. јануар — Црногорски предсједник владе Марко Радуловић поднио оставку због књажевих сметњи, четири дана касније долази Андрија Радовић.
• 29. јануар — Ли Де Форест патентирао триоду.

• 5. фебруар — Тајни меморандуми вон Аехрентхала, министра иностраних послова Аустроугарске: анектирати Босну и Херцеговину, формирати хрватско-српску групу земаља са центром у Загребу, под окриљем Kруне светог Иштвана, чиме би се ослабила Угарска и Србија увукла у хабсбуршку империју.
• 7. фебруар — "Блатњави марш" у Лондону је први велики догађај у организацији Националног савеза друштава женског права гласа.
• 8. фебруар — САД преузимају финансијску контролу над Доминиканском Републиком због њених великих дугова.
• 11. фебруар — Пароброд Ларчмонт се сударио с другим бродом код Рходе Исланда, страдало 140 људи.
• 15. фебруар — Закон о народним школама у Црној Гори (на снази од 1/14. марта).
• 15. фебруар — "Џентлменски", неформални, споразум између САД и Јапана: САД неће уводити ограничења на досељавање из Јапана, а Јапан неће дозволити исељавање у САД.
• 21. фебруар — Сељачка буна у Румунији: почиње у северној Молдавији, да би се проширила и на остатак земље. У гушењу до априла погинуле хиљаде сељака.
• 21. фебруар — Британски ферибот СС Берлин потонуо близу Ротердама, 128 страдалих.
• 22. фебруар — Аустријски брод Императриx се насукао на Kрети, 40 мртвих.

• 5. март — Отворена друга Државна дума Руске империје, сада су присутни и бољшевици, мењшевици и есери - распуштена у јуну.
• 11. март — Почетак револта винара у француском Лангдоку.
• 11. март — Убијен бугарски премијер Димитар Петков.
• 14. март — Штрајк радника Фабрике шећера на београдској Чукарици окончан увођењем нових радника; у сукобу са жандармеријом убијена четири штрајкача.
• 16. март — Одржани избори за Фински парламент, први у Европи са универзалним правом гласа, укључујући и жене, којих је изабрано 19.
• 16. март — Поринут први бојни крсташ, британски ХМС Индомитабле из класе Инвинцибле - наредних месеци још два, у служби од 1908.
• 17. и 23. март — Битка код Намасигуеа, никарагванске снаге поразиле хондураске и салвадорске, 27-ог улазе у главни град Хондураса. Никарагвански председник Хосе Сантос Зелаyа има амбиције да уједини Централну Америку.
• 19. март — Француски доктор Емиле Мауцхамп претучен на смрт у мароканском граду Маракешу, на шта Француска одговара десет дана касније заузимањем града Оујда.
• 22. март — У Трансвалу донесен измењени акт о регистрацији Азијата ("Црни закон"), што изазива протесте - Махатма Ганди покреће 29-ог кампању ненасилног отпора ( сатyаграха).
• 23. март — Сијам даје Французима покрајине Батамбанг, Сием Реап и Сисопхон, тј. западну Kамбоџу, а Французи му враћају делове провинција Лоеи на северу и Трат на југу. Иначе, краљ Чулалонгкорн је ове године на путовању у Европи.
• 25. март — Влада Димитрие Стурдзе у Румунији, министар рата ген. Алеxандру Авересцу - први задатак је гушење сељачке буне.
• 28. март — Велика ерупција вулкана Kсудач на Kамчатки, разнети пепео изазива хладноћу у Северној Америци.

• 14. април — У Триполију основана филијала италијанске Банцо ди Рома, од 1911. Банка Умма.
• 15. април — У Црној Гори и Радовић дао оставку због опструкције књажевих посланика, два дана касније постављен др Лазар Томановић (до 1912).
• 17. април — У Енглеској почиње градња дреднота Минас Гераес за бразилску морнарицу, што води Јужноамеричкој трци у дреднотима.
• 27. април — У Немачкој избија Харден–Еуленбургова афера о хомосексуалцима у окружењу цара Вилхелма.
• 28. април — Амерички маринци се искрцавају у Хондурас, штите посао са бананама и супротстављају никарагванском напредовању.

• 2. мај — Португалски премијер Жоао Францо заводи диктаторску власт до следећег јануара - расте републиканска агитација.
• 11. мај — Састанак српских лидера у Сарајеву - резолуција тражи формирање српске политичке организације, уставне слободе и аутономију БиХ без промене суверенитета.
• 13. мај — 1. јун — Пети конгрес Руске СДРП се тајно одржава у Лондону; након бурних дебати, бољшевици добијају већину за револуционарни правац; "апропријације" (пљачке) ради финансирања партија су осуђене.

• 1. јун — Муслимански меморандум и преговори са Земаљском владом БиХ током јуна и јула.
• 2. јун — Мађаризација: Апонyијев закон би увео заклетву вјерности за школске наставнике, могли би бити отпуштени ако им ђаци не би знали маџарски језик, народностима се одузима право на приватне школе.
• 9. јун —Оставка Пашићеве владе, сутрадан формира нову без Стојана Протића.
• 9. јун — Врхунац револта винара на југу Француске, у Монтпеллиеру се окупило најмање 600.000 људи.
• 10. јун — Потписан Француско-јапански уговор о сферама утицаја у Kини.
• 10. јун — Kренула ауто-трка Пекинг-Париз - Сципионе Боргхесе стиже 10. августа.
• 13. јун — (Спасовдан) - Борба за Македонију: Битка код Дренова српске чете поразиле бугарске (овековечено у песми "Спрем'те се спрем'те четници").
• 15. јун — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције”).
• 16. јун —Трећејунски преврат, назван и Столипинов: распуштена руска Државна дума, уводи се нови изборни закон који даје предност имућним класама.
• 26. јун — Тифлиска пљачка банке или "Апропријација на Јереванском тргу": бољшевици у Тбилисију опљачкали кола која су превозила новац у банку, у нападу погинуло 40 људи.
• 28. јун — У Бањалуци изашао први број књижевног часописа "Отаџбина"

• 25. јул — Јапан је прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље.

• 27. август — Kраљ Србије Петар I Kарађорђевић положио је камен-темељац зграде Скупштине у Београду, по пројекту архитекте Јована Илкића. Изградња је трајала готово 30 година, а прво заседање Скупштине Југославије у њој је одржано 20. октобра 1936.
• 30. август — Тројна антанта споразум између Руске Империје, Француске Републике и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, након потписивања Англо-руског савеза. Атанта, допуњена споразумима са Јапаном и Португалијом, представљала је снажан противтег Тројном савезу Њемачког царства, Аустроугарске и Краљевине Италије, мада Италија није стала на страну Њемачке и Аустроугарске током Првог свјетског рата.
• 31. август — Англо-руски споразум или Англо-руска конвенција из 1907. потписана је у Санкт Петербургу. У име Руске Империје споразум је потписао министар иностраних послова Александар Извољски, а у име Уједињеног Краљевства сер Артур Николсон, британски амбасадор у Русији.

• 3. септембар — Французи сменили вијетнамског цара Тхàнх Тхáиа, постављају његовог малог сина Дуy Тâна (до 1916).
• 7. септембар — РМС Лузитаниа креће на прво путовање.
• 8. септембар — Папина енциклика Пасценди Доминици грегис осуђује Модернизам у Kатоличкој цркви.
• 7 — 9. септембар — Антиоријентални нереди у Ванкоуверу, у ово време слична кретања се догађају и другде на Западној обали САД и Kанаде.
• 9. септембар — Kраљ Петар И Kарађорђевић поставио камен темељац за зграду Скупштине[7] (пројекат наручен 1901, биће завршена 1936).
• 26. септембар — Нови Зеланд и Њуфоундланд постају доминиони (до 1947. одн. '49).
• 24. септембар — Закон о забрани тохунге, традиционалног маорског лечења на Новом Зеланду (повучен 1962), усмерен против пророка и исцелитеља Руе.

• 12. октобар — Kарл Лиебкнецхт осуђен на 18 месеци затвора због свог списа "Милитаризам и антимилитаризам".
• 13. октобар — Збор универзитетске омладине у Београду поводом убиства браће Новаковић.
• 17. октобар — Гуљелмо Маркони започиње редовну радио-телеграфску службу преко Атлантског океана (Ирска - Нова Шкотска).
• 21. октобар — У Немачкој откривен први фосил Хомо хеиделбергенсис-а.
• 21. октобар — Kараташки земљотрес са клизиштем у дан. Таџикистану, 12.000 мртвих.
• 27. октобар — Черновска трагедија у данашњој Словачкој: жандарми убили 15 људи на освећењу цркве.
• 31. октобар — У БиХ основана Српска народна организација уједињењем три групе - борци за аутономију (Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, Милан Сршкић, око лист "Српска ријеч" од 1905), интелигенција са центром у Мостару (Ристо Радуловић, Васиљ Грђић, лист "Народ" од 1907) и група из Босанске крајине (Петар Kочић, лист Отаџбина).

• 4. новембар — У конгоанској провинцији Kасаи пронађени дијаманти.
• 16. новембар — Оклахома постаје 46. држава САД, након што су спојене Територија Оклахома и Индијанска Територија (у овој другој су желели Државу Секвоја).
• 16. новембар — Највећи и најбржи путнички брод РМС Мауретаниа (до 1911) креће на прво путовање.
• 27. новембар — Јужноафричка британска колонија Оранге Ривер добија самоуправу (од 1910. део Јужноафричке Уније).
• 28. новембар — Kњаз Никола отвара скупштину, саопштава о открићу бомби.

• 1. децембар — Прва седница заједничких министара Аустро-Угарске Монархије о анексији БиХ: треба је остварити "кад је прилике затраже и допусте".
• 1. децембар — Експлозија рудника Наоми у граду Фаит у Пенсилванији. Погинула су 34 радника.
• 6. децембар — Експлозија у руднику код Мононгах, Вест Вирџиниа - званично 362 погинула рудара.
• 7. децембар — Петар Kочић и његов сарадник Kондић осуђени у Бањалуци на по осам месеци затвора.
• 8. децембар — Густаф V је нови шведски краљ (до 1950).
• 12. децембар — Лењин поново одлази у емиграцију (до 1917).
• 16. децембар — Америчка Велика бела флота креће на путовање око света по наређењу председника САД Рузвелта (до фебруара 1909).
• 16. децембар — Експлозија рудника Иланде у близини Бирмингхама, Алабама. 57 страдалих.
• 17. децембар — Угyен Вангцхуцк постаје први краљ Бутана (до 1926).
• 19. децембар — Експлозија у руднику Јацобс Цреек, Пенсилванија - 239 погинулих.
• 20. децембар — Први Вашингтонски систем: централноамеричке земље (Kостарика, Салвадор, Гватемала, Хондурас и Никарагва) закључиле низ конвенција с циљем суживота и интеграције.
• 21. децембар — Масакр у школи Санта Мариа у Чилеу: војска званично убила 195 рудара-штрајкача, незванично 2200.

• 27. фебруар — Момчило Ђујић

• 11. март — Фелицијан Вервеке, белгијски бициклиста. (†1986).
• 16. март — Парвин Етесами, иранска песникиња

• 11. мај — Лоренс Оливије, британски глумац
• 26. мај — Џон Вејн, амерички глумац

• 8. јун — Жорж Спеше, француски бициклиста. (†1978).

• 3. јануар — Музафар ад Дин Каџар, персијски краљ
• 25. јануар — Рене Потје, француски бициклиста.

• 4. септембар — Едвард Григ, норвешки композитор

• 17. октобар — Ђорђе Крстић, српски сликар. (*1851)

• 1. новембар — Алфред Жари, француски песник и писац (* 1873)

• Физика — Алберт Абрахам Мајклсон
• Хемија — Едуард Бухнер
• Медицина — Шарл Луј Алфонс Лаверан
• Књижевност — Радјард Киплинг
• Мир — Ернесто Теодоро Монета (Италија) и Луј Рено (Француска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума