Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1950-е 1960-е 1970-е 1980-е 1990-е
Године:	1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978
1975 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1975. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Ступио на снагу нови устав Шведске, шведски монарх је чисто церемонијална фигура.
• 3. јануар — У САД потписан Закон о трговини заједно са Џексон–Ваниковим амандманом који ускраћује статус најповлашћеније нације земљама са нетржишном економијом које спречавају емиграцију грађана (тј. Јевреја из СССР).
• 6. јануар — Вијетнамски рат: окончава се одлучујућа битка за Пуок Лонг, северновијетнамска војска и Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама заузимају јужновијетнамску провинцију Пуок Бин а да Американци уопште нису реаговали - убрзо одлучено да се операције наставе.
• 13. јануар — Илич Рамирез Санчез (Kарлос Шакал) и Народни фронт за ослобођење Палестине хтели да РПГ-ом погоде авион израелског Ел Ал-а на париском Орлy-ју, али погодили југословенски ДЦ-9. Југословенска штампа инсинуира да су Американци иза тога.. Још један напад на Ел Алов авион покушан шест дана касније.
• 13. јануар — Заседа Четврти Национални народни конгрес НР Kине, реизабрани премијер Џоу Енлај се поново залаже за Четири модернизације (пољопривреда, индустрија, одбрана, наука и технологија - Денг Сјаопинг, вицепремијер након осам година немилости, моћи ће да их покрене 1978); донесен нови устав који је укинуо положај председника НР Kине и ставио војску под контролу партије (замењен већ 1978).
• 15. јануар — Потписан Алворски споразум, Португал објављује да ће 11. новембра дати независност Анголи.
• 15. јануар — Четворица косовских Албанаца осуђена на три до девет година затвора за иредентизам.
  • Осморица професора, Праксис-оваца, избачена са Београдског универзитета - Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић, Небојша Попов и Триво Инђић.
• 25. јануар — "Друга револуција" Шеик Муџибур Рахмана у Бангладешу: уводи ванредно стање, прави једнопартијску социјалистичку државу.
• 25. јануар — Чланак Михајла Михајлова у maгазину Њу Лидер: Јосип Броз је дошао на власт само зато што су Британци напустили Михаиловића, који мора бити макар делимично рехабилитован (Михаилов је у затвору од октобра).
• 29. јануар — Дански танкер Јакоб Маерск ударио у пешчани спруд на улазу у португалску луку Леиxдес код Порта, истекло је 40-50.000 тона нафте, дошло је до експлозије и пожара.
• 30. јануар — Завршни део извештаја Агранатове комисије о израелским пропустима у Јомкипурском рату, води појашњењу цивилне контроле над војском.

• 4. фебруар — Земљотрес у Хаиченгу, кинеска провинција Лиаонинг, односи преко 1300 живота, а сматра се првим предвиђеним земљотресом.
• 5. фебруар — Штрајк полиције у Лими, Перу, око 100 мртвих у нередима - војска смирује и полицију и вандале.
• 5. фебруар — Операција Индепенденциа: акција аргентинске војске против левичарске гериле ЕРП у провинцији Тукуман, ваљда прва велика операција Прљавог рата, нападнути су и неки службеници и наставници.
• 11. фебруар — Маргарет Тачер на челу Kонзервативне странке (премијерка 1979-90).
• 11. фебруар — Председник Мадагаскара пуковник Ричард Ратсимандрава убијен после шест дана на положају; следи ген. Жил Андриамахазо (до јуна), сматра се да је спречио грађански рат.
• 13. фебруар — Kипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску Федеративну Државу Kипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ - независност проглашена 1983, оба чина је признала само Турска.
• 13. фебруар — Југословенске власти протерале две америчке оперске певачице (Глориа Линд и Анн Wатерман), под оптужбом за "непријатељску активност" - послале 250 ћириличних летака на адресе у Југославији, које им је дао неки чикашки емигрант.
• 13. фебруар — Шпански каудиљо Франко помиловао тројицу хрватских националиста (Рудолф Прскало, Никола Лисац и Томислав Ребрина), осуђених за отмицу шведског авиона 1972. године.
• 15. фебруар — Споразум о политичком савезу САД и Северних Маријанских Острва (одобрено референдумом 17. 6.).
• 17. фебруар — Петнаест осуђених у Задру на казне до 13 година, оптужба је завера за отцепљење Хрватске, стварање терористичке организације и др.
• 18. фебруар — Почињу протести против изградње нуклеарне електране, у Вил ам Кајзерштулу на југозападу СР Немачке.
• 21. фебруар — Затворен часопис "Праксис"; у ово време је забрањен и број нишког књижевног часописа "Градина" због приче београдског студента која наводно фаворизује четнике.
• 24 — 27. фебруар — У Kалифорнији одржана Асиломарска конференција о рекомбинантној ДНK, о могућим хазардима и регулацији биотехнологије.
• 26. фебруар — Либан: штрајк и демонстрације рибара у Сидону против монополизације од стране компаније Протеине бившег председника Чамоуна, смртно рањен бивши градоначелник Мароуф Сад (велика сахрана 7. 3.) - левичарски Либанци и Палестинци се удружују против владе.
• 27. фебруар — Покрет 2. јуна киднаповао Петера Лоренза, кандидата ЦДУ за градоначелника Западног Берлина - пуштен 4. марта након што је испуњена већина отмичарских захтева.
• 28. фебруар — Југословенски дисидент Михајло Михајлов осуђен на седам година затвора. "Kампања тероризовања стварних и потенцијалних дисидената је у пуном замаху".
• 28. фебруар — Потписана Kонвенција из Ломеа, споразум о трговини и помоћи између Европске заједнице и Афричке, карипске и пацифичке групе земаља (2000. замењена Споразумом из Kотоноуа).
• 28. фебруар — Несрећа на станици Мооргате Лондонског метроа је најгора у историји, погинула 43 путника.

• 10. март — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
• 21. март — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару Етиопско царство.

• 3. април — Боби Фишер је одбио да игра шаховску партију против Анатолија Карпова, препустивши му тако титулу.
• 4. април — Бил Гејтс и Пол Ален основали Мајкрософт.
• 4. април — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади.
• 13. април — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје.
• 13. април — Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
• 17. април — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи.
• 24. април — Терористи из Фракције црвене армије су заузели амбасаду Западне Немачке у Стокхолму, узели 11 таоца и затражили пуштање из затвора својих чланова.
• 29. април — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град.
• 30. април — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.

• 1. мај — Камбоџанско-вијетнамски рат: конфликт почиње кмерским заузећем вијетнамског острва Пху Куоц.
• 12 - 15. мај — Маyагуезов инцидент: Црвени Кмери заробили амерички трговачки брод, маринци га повратили три дана касније по цену 38 мртвих - то се сматра последњим окршајем и последњим жртвама Вијетнамског рата тј. сукоба у Индокини.
• 16. мај — Владимир Бакарић потпредседник председништва СФРЈ након Петра Стамболића.
• 16. мај — Близу Врања се срушио мост приликом преласка воза, два вагона пала у реку, најмање 13 погинулих.
• 16. мај — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.
• 19. мај — Случај Република у Португалу: прокомунистички радници заузели просторије социјалистичког листа - сукоб две опције на левици.
• 21. мај — У Штутгарту почиње Стамхеимско суђење четворо чланова Црвене армије: Баадер, Енсслин, Меинхоф и Распе (до 1977).
• 23. мај — Генерал Нуреддине Рифаи постављен за либанског премијера, што изазива велике протесте и барикаде у Бејруту, даје оставку већ после три дана.
• 28. мај — Лагоски уговор: 15 земаља ствара Економску заједницу западноафричких држава ЕЦОВАС.
• 29. мај — Након повлачења Лудвика Свободе, нови председник Чехословачке је Густав Хусак (до 1989).
• 29. мај — Египатски председник Анвар ел Садат у посети ФНРЈ.
• 30. мај — Спајањем две раније агенције основана Европска свемирска агенција, заједница десет западноевропских земаља.

• 1. јун — Њујорк Тајмс објавио чланак о пројекту Ибеx - прислушни ирански систем који се гради уз помоћ ЦИА.
• 1. јун — Након што су Курди поражени у Другом ирачко-курдском рату, у Берлину основана Патриотска унија Курдистана, лидер Џалал Талабани (председник Ирака 2005-2014).
• 4. јун — Родригазо: економска шок терапија изазива економска и политичка превирања у Аргентини.
• 5. јун — После осам година, поново отворен Суецки канал.
• 5. јун — Британци гласали са 67% за останак у Европској заједници.
• 7. јун — Трећа хеленска република: усвојен нови, републикански, устав Грчке (гласали само заступници Нове Демократије, опозиција бојкотовала због велих председничких овлашћења).
• 10. јун — Рокефеллерова комисија објавила извештај о злоупотребама ЦИА-е; између осталог, породица Франка Олсона сазнала да је починио самоубиство 1953. под утицајем ЛСД.
• 11. јун — Грчка добила нови устав. Сутрадан аплицира за чланство у Европској заједници (остварено 1981).
• 11. јун — У Аустралији донесен Закон о расној дискриминацији који је забранјује у неким контекстима.
• 12. јун — Високи суд у Алахабаду прогласио ништавним избор премијерке Индире Ганди у парламент 1971. - долази до нереда.
• 13. јун — Амерички амбасадор у Сомалији протестује због постављања совјетске базе у Бербери на северу земље (Совјети су присутни само 1974-77).
• 15. јун —  Финале Европског првенства у кошарци у Београду: Југославија победила СССР; у тиму првенства су Крешимир Ћосић (МВП) и Дражен Далипагић.
• 15. јун — Иринеј Гавриловић устоличен за епископа нишког (од 2010. патријарх српски).
• 15. јун — Дидје Ратсирака долази на чело Врховног револуционарног већа на Мадагаскару.
• 19. јун — Убијен мафијашки бос Сам Гианцана, пет дана пре заказаног сведочења пред Конгресом САД.
• 23. јун — Експлодирала мања направа испред југословенске Трајне мисије при УН у Њујорку, попуцала стакла на згради.
• 24. јун — Истерн Аир Лајнс Флајт 66: авион пао у њујоршком Квинсу, 113 мртвих.
• 25. јун —  Мозамбик независан од Португала, на челу Самора Машел из партије ФРЕЛИМО (до 1986).
• 26. јун — Индира Ганди је прогласила ванредно стање у Индији (траје до '77).
• 26. јун — Пуцњава у индијанском резервату Пине Ридге у Јужној Дакоти, погинула два агента ФБИ и један припадник Америчког индијанског покрета.
• 27. јун — "Карлос Шакал" убио двојицу француских полицајаца који су дошли у стан да га испитају, као и доушника (ухваћен 1994. и осуђен на доживотну казну).
• 30. јун — Александар Солжењицин у Вашингтону: "Речи упозорења западном свету", критикује политику детанта.
• 30. јун — Пол Бија постављен за премијера Камеруна (председник од 1982).

• 5. јул — Зеленортска Острва су добила независност након 500 година португалске власти.
• 17. јул — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити.
• 30. јул — Хелсиншки споразум је потписан на завршном састанку треће фазе Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС) одржаној у Хелсинкију, у Финској након двогодишњих преговора познатих као Хелсиншки процес. Све тада постојеће европске земље (осим Андоре и прокинеске Албаније), као и Сједињене Америчке Државе и Канада, укупно 35 држава учесница, потписале су Завршни акт у покушају да побољшају детант између Истока и Запада .

• 1. август — Хелсиншки договор: Декларација о принципима држава-учесница у међусобним односима (немешање у унутрашње послове, неповредивост граница, поштовање људских права), заснован КЕБС (каснији ОЕБС).
• 1. август — Амерички држављанин југословенског порекла Ласло Тот ухапшен под оптужбом за економску шпијунажу јер је наводно сликао врбаску шећерану - у новембру осуђен на седам година затвора, пуштен у јулу следеће године.
• 1. август —  Република Кабинда, ексклава Анголе, једнострано прогласила независност - у новембру успостављена анголска контрола, следе године герилске активности.
• 3. август — Током европске турнеје, председник САД Џералд Форд стигао у посету Југославији. Потписан је споразум од 600 милиона долара за градњу нуклеарне електране у Словенији.
• 3. август — Агадирска авионска катастрофа: авион ударио у планину на прилазу Агадиру, Мароко, страдало 188 особа.
• 3. август — Коморски председник Ахмед Абдалах већ збачен у државном удару (вратиће се 1978-89), следи Саид Мохамед Јафар до следећег јануара, затим Али Соилих.
• 9. август — Након олујних киша проузрокованих огромним тајфуном пукла је брана Банкиао, око 750 км западно од Шангаја. Више од 100.000 људи је умрло након катастрафо и још толко од последица попут глади и болести.^[1]
• 9. август — Јужноафрички гранични рат, Операција Зулу или Саванах: јужноафричка патрола заузима хидроцентралу Руацана-Цалуекуе у Анголи - почетак присуства у тој земљи.
• 15. август — У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Шеик Муџибур Рахман.
• 8/9. август — Владо Дапчевић, антититоистички комуниста, киднапован у Букурешту од стране југословенских органа (влада је 26. децембра признала да држи Дапчевића, нагађа се да је био веза између СССР и просовјетских комуниста у СФРЈ).
• 18. август — Португалски премијер Васко Гонзалвес жестоко напада у говору своје политичке противнике, председник да Цоста Гомес га смењује 29. 8. услед страха од грађанског рата.
• 19/20. август — Лет ЧСА 540: авион на линији Праг-Дамаск-Багдад-Техеран се срушио код Дамаска, погинуло 126 од 128 људи у летелици, међу којима и мађарски композитор Тихомир Вујичић.
• 20. август — Лансиран Викинг 1, догодине прва сонда која је успешно слетела на Марс.
• 21. август — Кубански инструктори основали кампове за обуку у Анголи, помоћ Народном покрету за ослобођење Анголе (МПЛА).
• 22. август — Левичарски Монтонероси потопили у бродоградилишту аргентински разарач АРА Сантисима Тринидад (у служби 1981-89).
• 23. август — Снаге Патет Лаоа улазе без отпора у Виентиане, главни град Краљевине Лаос - и трећа земља Индокине под комунистичком контролом.
• 24. август — Грчка: тројица пуковника из војне хунте добила смртне казне, преиначене у доживотну.
• 28. август — Етиопски радио објавио да је бивши цар Хаиле Селасије умро, сматра се да је убијен.
• 29. август — У преврату је оборен председник Перуа генерал Хуан Веласко Алварадо, а власт је преузео председник владе, генерал Франсиско Моралес Бермудес.^[2]
• 29. август — Венецуела донела закон о национализовању нафтне индустрије, за нафтне и гасне операције основана државна компанија ПДВСА.
• 31. август — Крвави покушај војног удара у Еквадору.

• 3. септембар — Настанак Фрикома: потписан уговор о заједничком улагању за изградњу фабрике смрзнуте хране, страни капитал из Унилевера има учешће 48%.
• 4. септембар —У Женеви потписан Синајски прелазни споразум између Египта и Израела: мирно решавање конфликата и повлачење са Синаја - овим је омогућен наставак америчке помоћи Израелу.
• 5. и 22. септембар — Два покушаја убиства америчког председника Џералда Форда, оба пута су то биле жене.
• 6. септембар — Потрес на истоку Турске, преко 2.300 мртвих.
• 10. септембар — Нацрт закона који први пут омогућује лако отпуштање радника у СФРЈ. Мика Шпиљак сматра да је ниска продуктивност у основи економских проблема.
• 11. септембар — Сарајево ратификује зајам од 83 милиона долара од Међународне банке за реконструкцију и развој за градњу гасовода од Зворника и за водовод и канализацију - ваздух и вода су веома загађени, Миљацка је већим делом пуна отпада.
• 11. септембар — На папуанском острву Боугаинвилле једнострано проглашена Република Северни Соломони - враћа се Папуи следеће године.
• 14. септембар — Поремећена особа оштетила ножем Рембрандтову слику "Ноћна стража", рестаурирана после четири године.
• 16. септембар — Папуа Нова Гвинеја добила независност од аустралијске администрације, први премијер Мајкл Сомаре (1975-80, 1982-85, 2002-2010. и 2011).
• 16. септембар — Први лет совјетског ловца МиГ-31 (у служби од 1981).
• 18. септембар — За време Брозовог боравка у Загребу, експлодирала бомба у Паромлинској улици.
• 19. септембар — У Kампучији укинути новац и формално школовање.
• 23. септембар — У Албанији се од становника захтева да религијска имена замене "илирским".
• 27. септембар — ОПЕК-ови министри у Бечу објавили повећање цене нафте од 10 процената.
• 27. септембар — У Шпанији последњи пут извршена смртна казна, стрељана двојица припаднка ЕТА-е и тројица комунистичких револуционара.
• 28. септембар — Сафегуард програм: једини амерички антибалистички локалитет, у Северној Дакоти, постаје оперативан, али већ је одлучено да буде укинут.
• 29. септембар — Чилеанска валута је поново песо уместо ескуда, стопа размене 1:1000. "Чикашки момци" спроводе политику приватизације и дерегулације (Чилеанско чудо).
• 30. септембар — Први лет хеликоптера Боинг АХ-64 Апач (у служби од 1986).

• 1. октобар — У Манили одржан бокс меч у коме је свјетски првак у тешкој категорији Мухаммад Али обранио титулу од Џоа Фрејзера - једна од највећих и најспектакуларнијих борби у историји бокса.
• 1. октобар — У засебне крунске колоније Велике Британије раздвојени Гилбертова острва (Kирибати) и Елисова острва (Тувалу).
  • Kонгрес Савеза књижевника Југославије; реферат Станета Доланца, секретара Извршног комитета ЦK СKЈ, практично позива писце и друге на аутоцензуру. Неки најпознатији писци нису ни дошли.
• 5. октобар — Америчко истражно повјеренство устврдило је да је америчка тајна служба ЦИА '60-тих година неколико пута покушала убити кубанског предсједника Фидела Цастра.
• 6. октобар — Прљави рат у Аргентини: в.д. председника Итало Лудер издаје Декрет 2772 којим овлашћује оружане снаге да врше операције неопходне за "уништење активности субверзивних елемената", дан након монтонероске операција Примициа, напада на касарне у Формоси.
• 8. октобар — Индонежанске трупе заузеле источнотиморско место Батугаде (Источни Тимор је још увек португалска територија), до 16. 10. заузимају округе Бобонаро и Кова Лима.
• 9. октобар — Нобелова награда за мир додељена Андреју Сахарову, није му дозвољено да отпутује на доделу.
• 10. октобар — На Новом Зеланду основан Трибунал Ваитанги који разматра маорске притужбе на прекршена обећања из Споразума из Ваитангија 1840. године.
• 10. октобар — Елизабет Тејлор и Ричард Бартон се поново венчали, али дефинитивно се разводе следећег јула.
• 16. октобар — Балибо Фиве: индонежански специјалци убили петорицу аустралијских новинара у источнотиморском мјесту Балибо.
• 17. октобар — Град Њујорк избегао банкрот у задњем тренутку, након што је учитељски пензиони фонд ипак одлучио уложити новац у градске обвезнице. Прошлог месеца је основан Хитни финансијски контролни одбор који ће следећих година спровести многе резове у буџету.
• 17. октобар — Панамском конвенцијом основан Латиноамерички економски систем (СЕЛА).
• 18. октобар — Отворен мост Саинт-Назаире преко реке Лоре, кабловски мост од 720 метара, тада најдужи на свету.
• 20. октобар — Совјетска сонда Венера 9 је прва која је ушла у орбиту те планете, два дана касније се спушта лендер који шаље прве фотографије са површине, а 23-ћег стиже и Венера 10.
• 24. октобар — У Бејруту почиње Хотелска битка за небодере у центру града - траје до следећег марта, муслиманско-левичарске снаге имају пуну контролу над западним делом града.
• 24. октобар — Штрајк жена на Исланду блокира земљу и води новим законима и побољшању положаја жена у земљи.
• 29. октобар — Председник САД Форд не жели дати федералну помоћ за град Њујорк.
• 30. октобар — Франциско Франко у коми, в. д. шефа државе постаје принц Хуан Kарлос.
• 30. октобар — Југословенски авион ДЦ-9-30 YУ-АЈО се срушио приликом слетања по магли у Прагу - 68 погинулих

• 4. новембар — "Халовин Масакр" - више умерених републиканаца у кабинету САД замењено конзервативцима - одбрана Доналд Румсфелд, директор ЦИА Џорџ Х. В. Буш, шеф кабинета Беле куће Дик Чејни; Брент Сковкрофт саветник за националну сигурност уместо Хенрија Кисинџера који остаје државни секретар.
• 6. новембар — "Зелени марш" у Мароку: 300.000 мароканских цивила се окупило на југу, чекајући на знак за прелазак у Шпанску Сахару - разилазе се три дана касније након што је Шпанија изјавила да се неће борити за територију.
• 7. новембар — У Бања Луци основан Универзитет, у склопу којег је било шест факултета, три више школе и девет института и завода.
• 8. новембар — Совјетски капетан корвете Валериј Сабљин преузео контролу над фрегатом "Сторожевој" и усмерио је ка Лењинграду, како би прочитао проглас и вратио земљу на лењински пут - стрељан је следећег августа, догађај је представљен као покушај пребега на запад (инспирација за роман "Лов на Црвени октобар").
• 10. новембар — Владе Југославије и Италије потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између двеју земаља
  • СС Едмунд Фицџералд, највећи број на северноамерички Великим језерима, је потонуо уз губитак живота 29 особа.
• 10. новембар — Резолуција Генералне скупштине УН 3379 наводи да је ционизам облик расизма (једина резолуција ГС УН која је опозвана, 1991.).
• 10. новембар — Анголски грађански рат: МПЛА и Кубанци код Куифангондоа близу Луанде одлучујуће поразили ФНЛА којима су помагали Заир и Јужна Африка. Југославија је послала помоћ МПЛА.
• 11. новембар —  Ангола прогласила независност од Португала у сенци грађанског рата, главни град Луанду задржао МПЛА.
• 11. новембар — Уставна криза у Аустралији: генерални гувернер сменио премијера Вхитлама, поставио Малцолма Фрасера и распустио парламент који је препоручио Витламов повратак.
• 12. новембар — Законом у Великој Британији забрањена дискриминација на основу пола и брачног статуса.
• 13. новембар — Почиње Трећи и последњи "Бакаларски рат" између Исланда и Британије.
• 14. новембар — Мадридски договор: Шпанци напуштају Западну Сахару до 28. 2. и препуштају је Мароку и Мауританији - Полисарио осуђује овај споразум и уз подршку Алжира појачава герилске нападе.
• 15 - 17. новембар — Први самит "Групе шест" индустријализованих земаља (касније Г7) у Рамбујеу, Француска.
• 18. новембар — Потписан ирачко-француски споразум о нуклеарној сарадњи - градња реактора у Ираку почиње 1979, Израелци ће га уништити 1981. у операцији Опера.
• 22. новембар — Хуан Карлос је проглашен краљем Шпаније, након смрти диктатора Франсиска Франка.
• 25. новембар —  Суринам добио независност од Холандије, гувернер Јохан Фериер постаје први председник (до 1980).
• 25. новембар — Левичарски покушај пуча бригадира де Карвалха у Португалу, поражен од десничарског пук. Еанеса (председник земље 1976-86).
• 25. новембар — Састанак представника тајних служби Чилеа, Аргентине, Уругваја, Парагваја и Боливије - и формално настаје Операција Кондор, уништавање левичарских противника режима.
• 28. новембар — Источни Тимор Левичарски Револуционарни фронт за независност Источног Тимора прогласио нову државу у Дилију прогласио независност која ће бити кратког века.
• 30. новембар — Афричка држава Дахомеј промијенила назив у Народна Република Бенин.

• 2. децембар —  Комунистички Патет Лао укинуо монархију у Лаосу, проглашена Народна Демократска Република, први председник је принц Соупханоувонг (до 1991).
• 6. децембар — Црна субота у Бејруту: након убиства четворице фалангиста, креће неконтролисана одмазда против муслимана, које убијају на контролним пунктовима након провере докумената - између 200 и 600 убијених, почињу велике борбе између милиција.
• 7. децембар — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.
• 13. децембар — Савезни избори у Аустралији, велики успех либералног премијера Фрасера.
• 17. децембар — Ступила на снагу Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа - до маја 2017. на попису Светске баштине нашле су се 1052 локације.
• 18. децембар — Отворена прва пешачка зона у Београду.
• 21. децембар — Карлосов напад на ОПЕЦ: шесточлана група Карлоса Шакала напала састанак ОПЕЦ у Бечу и узела таоце, планирано убиство Ахмед Заки Јаманија (министар за нафту Сауди Арабије) и Јамсхида Амоузегара (министар унутр. послова Ирана).
• 21. децембар — Дидје Ратсирака изабран на референдуму за председника новоустановљене Демократске Републике Мадагаскар - социјалистички режим траје до 1992. (Ратсирака је шеф државе 1975-93. и 1997-2002).
• 21. децембар — Рамсарска конвенција ступила на снагу - до марта 2016. означено 2266 рамсарских подручја.
• 23. децембар — У Атини убијен шеф ЦИА-ине станице Ричард Велч.
• 23. децембар — У САД потписан Закон о метричкој конверзији, по којем се даје предност метричком систему мера и тегова.
• 26. децембар — Први комерцијални лет совјетског суперсоничног авиона Тупољев Ту-144, носи пошту и терет између Москве и Алма-Ате.
• 26. децембар — У Београду суђење Влади Дапчевићу за противдржавне делатности - осуђен је на смрт, што је измењено у 20 година затвора (у затвору до 1988).
• 27. децембар — Експлозија у руднику угља у Часнали, тада у индијској држави Бихар, страдала 372 рудара.
• 28/29. децембар — Совјетски телескоп БТА-6 на Кавказу (Велики алтазимутални телескоп) снимио прве слике - са шест метара, највећи телескоп на свету до 1990.
• 29. децембар — Експлозија бомбе у зрачној луци ЛаГуардиа у Њујорку односи 11 живота - најгори напад између 1920. и 2001. у граду. Иако за напад нитко није преузео одговорност, међу осумњиченима су и хрватски националисти.

• Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победник је био Ефим Гелер.

• 5. јануар — Бредли Купер, амерички глумац и продуцент^[3]
• 7. јануар — Јован Гојковић, српски фудбалер (прем. 2001)^[4]
• 8. јануар — Дарко Љубојевић, српски фудбалер^[5]
• 11. јануар — Матео Ренци, италијански политичар, 56. премијер Италије
• 15. јануар — Мери Пирс, француска тенисерка
• 21. јануар — Оливер Дулић, српски политичар^[6]
• 23. јануар — Нина Граховац, српска глумица^[7]
• 24. јануар — Ђанлука Базиле, италијански кошаркаш^[8]
• 25. јануар — Ана Стефановић, српска глумица^[9]
• 30. јануар — Жунињо Пернамбукано, бразилски фудбалер^[10]

• 3. фебруар — Маркус Шулц, немачко-амерички ди-џеј и музички продуцент
• 4. фебруар — Натали Имбруља, аустралијска музичарка и глумица^[11]
• 7. фебруар — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар^[12]
• 15. фебруар — Радован Настић, српски уметник, књижевник и радио водитељ
• 18. фебруар — Гари Невил, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[13]
• 22. фебруар — Дру Баримор, америчка глумица^[14]
• 22. фебруар — Себастјен Телије, француски музичар^[15]
• 28. фебруар — Саво Ђикановић, црногорски кошаркаш^[16]

• 5. март — Џолин Блејлок, америчка глумица и модел^[17]
• 9. март — Хуан Себастијан Верон, аргентински фудбалер^[18]
• 9. март — Рој Макај, холандски фудбалер^[19]
• 9. март — Милош Тимотијевић, српски глумац^[20]
• 15. март — Ева Лонгорија, америчка глумица^[21]
• 15. март — Will.i.am, амерички музичар, музички продуцент, глумац и предузетник^[22]
• 16. март — Сијена Гилори, енглеска глумица и модел^[23]
• 21. март — Драган Луковски, српски кошаркаш
• 21. март — Фабрисио Оберто, аргентински кошаркаш^[24]
• 22. март — Марко Гверо, српски глумац^[25]
• 22. март — Јиржи Новак, чешки тенисер^[26]
• 22. март — Кол Хаузер, амерички глумац и продуцент^[27]
• 24. март — Томас Јохансон, шведски тенисер
• 27. март — Стејси Ен Фергусон, америчка музичарка и глумица^[28]

• 2. април — Педро Паскал, чилеанско-амерички глумац^[29]
• 2. април — Нејт Хафман, амерички кошаркаш (прем. 2015)^[30]
• 9. април — Фабрицио Моро, италијански музичар
• 9. април — Роби Фаулер, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[31]
• 10. април — Крис Караба, амерички музичар, фронтмен групе Dashboard Confessional^[32]
• 10. април — Џенан Лончаревић, српски певач^[33]
• 10. април — Дејвид Харбор, амерички глумац^[34]
• 11. април — Маја Николић, српска певачица^[35]
• 14. април — Вероника Земанова, чешка порнографска глумица и еротски модел^[36]
• 17. април — Стефано Фјоре, италијански фудбалер^[37]
• 19. април — Џентлман, немачки реге музичар
• 22. април — Карлос Састре, шпански бициклиста
• 24. април — Дејан Савић, српски ватерполиста и ватерполо тренер^[38]
• 30. април — Џони Галеки, амерички глумац^[39]

• 2. мај — Дејвид Бекам, енглески фудбалер^[40]
• 3. мај — Кристина Хендрикс, америчка глумица и модел^[41]
• 5. мај — Мина Костић, српска певачица^[42]
• 8. мај — Енрике Иглесијас, шпански музичар и глумац^[43]
• 12. мај — Џона Лому, новозеландски рагбиста (прем. 2015)^[44]
• 16. мај — Тони Како, фински музичар^[45]
• 17. мај — Реџи Фриман, амерички кошаркаш
• 18. мај — Џон Хигинс, шкотски играч снукера^[46]
• 24. мај — Јанис Гумас, грчки фудбалер и фудбалски тренер^[47]
• 27. мај — Џејми Оливер, енглески кувар
• 29. мај — Мелани Браун, енглеска музичарка, глумица и списатељица, најпознатија као чланице групе Spice Girls^[48]

• 4. јун — Анџелина Џоли, америчка глумица и режисерка^[49]
• 7. јун — Ален Ајверсон, амерички кошаркаш^[50]
• 12. јун — Томкрафт, немачки ди-џеј и музички продуцент
• 17. јун — Хуан Карлос Валерон, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[51]
• 19. јун — Хју Данси, енглески глумац^[52]
• 19. јун — Ентони Паркер, амерички кошаркаш^[53]
• 20. јун — Паулина Манов, српска глумица^[54]
• 22. јун — Андреас Кледен, немачки бициклиста
• 23. јун — Алексис Фокс, америчка порнографска глумица^[55]
• 25. јун — Алберт Коста, шпански тенисер^[56]
• 25. јун — Владимир Крамник, руски шахиста^[57]
• 27. јун — Тоби Магвајер, амерички глумац и продуцент^[58]
• 30. јун — Ралф Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1^[59]

• 1. јул — Суфјан Стивенс, амерички музичар^[60]
• 3. јул — Вук Јеремић, српски политичар и дипломата, министар спољних послова Србије (2007—2012), председник Генералне скупштине Уједињених нација (2012—2013)^[61]
• 5. јул — Ернан Креспо, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[62]
• 5. јул — Ај Сугијама, јапанска тенисерка
• 6. јул — 50 Cent, амерички хип хоп музичар^[63]
• 9. јул — Џек Вајт, амерички музичар и музички продуцент
• 10. јул — Мина Лазаревић, српска глумица^[64]
• 10. јул — Стефаун Карл Стефаунсон, исландски глумац и певач (прем. 2018)^[65]
• 17. јул — Даруд, фински ди-џеј и музички продуцент
• 18. јул — Дерон Малакијан, јерменско-амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста и певач групе System of a Down
• 18. јул — M.I.A., енглеска музичарка, музичка продуценткиња и активисткиња^[66]
• 20. јул — Реј Ален, амерички кошаркаш
• 20. јул — Џуди Грир, америчка глумица, комичарка и списатељица^[67]
• 26. јул — Лиз Трас, британска премијерка
• 28. јул — Џералд Браун, амерички кошаркаш
• 29. јул — Денис Марконато, италијански кошаркаш^[68]

• 2. август — Милица Зарић, српска глумица^[69]
• 3. август — Феликс Брих, немачки фудбалски судија^[70]
• 7. август — Шарлиз Терон, јужноафричко-америчка глумица и филмска продуценткиња^[71]
• 12. август — Кејси Афлек, амерички глумац^[72]
• 13. август — Хана Јовчић, српска глумица и виолинисткиња^[73]
• 16. август — Тајка Вајтити, новозеландски глумац^[74]
• 18. август — Слободан Бошкан, српски одбојкаш^[75]
• 21. август — Алиша Вит, америчка глумица и музичарка^[76]
• 22. август — Обина Екезије, нигеријски кошаркаш^[77]
• 27. август — Наташа Тапушковић, српска глумица^[78]

• 1. септембар — Натали Басингтвајт, аустралијска музичарка и глумица^[79]
• 1. септембар — Скот Спидман, британско-канадски глумац^[80]
• 3. септембар — Редфу, амерички музичар, плесач, музички продуцент и ди-џеј, најпознатији као члан групе LMFAO^[81]
• 8. септембар — Јелена Лиховцева, руска тенисерка^[82]
• 9. септембар — Мајкл Бубле, канадски музичар, музички продуцент и глумац^[83]
• 11. септембар:
  • Сали Селтман, аустралијска музичарка и музичка продуценткиња
  • Мими Фидлер, немачка глумица^[84]
• 17. септембар — Саша Стефановић, српски кошаркаш^[85]
• 18. септембар — Џејсон Судејкис, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент^[86]
• 20. септембар — Азија Арђенто, италијанска глумица, редитељка и модел^[87]
• 20. септембар — Хуан Пабло Монтоја, колумбијски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 21. септембар — Дарко Радовановић, српски певач (прем. 2011)
• 27. септембар — Драган Шарац, српски фудбалер и фудбалски тренер^[88]
• 30. септембар — Марион Котијар, француска глумица, музичарка и активисткиња за екологију^[89]

• 1. октобар — Марко Видојковић, српски писац, музичар и новинар
• 3. октобар — Талиб Квели, амерички хип-хоп музичар^[90]
• 4. октобар — Кристијано Лукарели, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[91]
• 5. октобар — Кејт Винслет, енглеска глумица^[92]
• 9. октобар — Марк Видука, аустралијски фудбалер^[93]
• 14. октобар — Флојд Ландис, амерички бициклиста
• 22. октобар — Иван Ивановић, српски ТВ водитељ^[94]
• 22. октобар — Мичел Салгадо, шпански фудбалер^[95]
• 27. октобар — Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш^[96]
• 29. октобар — Александра Јефтановић, српска ТВ водитељка

• 8. новембар — Тара Рид, америчка глумица^[97]
• 13. новембар — Ивица Драгутиновић, српски фудбалер^[98]
• 13. новембар — Ким, португалски фудбалер^[99]
• 13. новембар — Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер^[100]
• 15. новембар — Борис Живковић, хрватски фудбалер^[101]
• 17. новембар — Дајен Нил, америчка глумица^[102]
• 17. новембар — Џером Џејмс, амерички кошаркаш^[103]
• 18. новембар — Џејсон Вилијамс, амерички кошаркаш^[104]
• 25. новембар — Александар Чубрило, српски кошаркаш^[105]

• 1. децембар — Един Шкорић, српски одбојкаш
• 4. децембар — Игор Хинић, хрватски ватерполиста
• 5. децембар — Рони О’Саливан, енглески играч снукера^[106]
• 8. децембар — Ана Станић, српска певачица^[107]
• 9. децембар — Александар Каракашевић, српски стонотенисер
• 12. децембар — Мајим Бјалик, америчка глумица^[108]
• 13. децембар — Том Делонг, амерички музичар, писац, глумац, редитељ, сценариста и музички и филмски продуцент
• 17. децембар — Мила Јововић, америчка глумица, музичарка и модел^[109]
• 17. децембар — Немања Којић Којот, српски музичар
• 18. децембар — Сија Ферлер, аустралијска музичарка и музичка продуценткиња^[110]
• 21. децембар — Палома Херера, аргентинска балерина
• 23. децембар — Били Томас, амерички кошаркаш^[111]
• 26. децембар — Марсело Риос, чилеански тенисер
• 30. децембар — Тајгер Вудс, амерички голфер

• 24. фебруар — Николај Булгањин, совјетски политичар

• 13. март — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник Нобелове награде за књижевност. (* 1892).

• 13. април — Франсоа Томбалбаје, чадски политичар

• 17. јул — Константин Гамсахурдија, грузински писац и јавна личност^[112]

• 15. август — Шеик Муџибур Рахман, бангладешки политичар

• 4. децембар — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка († 1906)

• Физика — Оге Нилс Бор, Бен Рој Мотелсон и Лео Џејмс Рејнвотер
• Хемија — Сер Џон Воркап Корнфорт и Владимир Прелог
• Медицина — Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко и Хауард Мартин Темин
• Књижевност — Еуђенио Монтале
• Мир — Андреј Сахаров (СССР)
• Економија — Леонид Канторович (СССР) и Чалинг Купманс (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума