Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996
1993 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1993. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Подела Чехословачке на две независне државе, Чешку Републику и Словачку.
• 2. јануар — Представљен Венс-Овенов план за окончање рата у Босни и Херцеговини.
• 3. јануар — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
• 7. јануар — Масакр над Србима у сребреничком селу Кравица, починили су припадници Армије БиХ из Сребренице. На дан Божића убијено је 49 Срба.^[1]
• 13. јануар — Конвенција о хемијском оружју потписан глобални споразум о контроли оружја чије је пуно име Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја, те о његовом уништењу.
• 16. јануар — Злочин у Скеланима.
• 18. јануар — Директор РТС, Милорад Вучелић, истовремено и члан главног одбора владајуће СПС, са посла удаљио 1100 запослених, најпре на принудни одмор а затим трајно. Међу њима су били сви који су се супротстављали претварању РТС у пропагандни сервис власти.^[2]
• 20. јануар — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД.
• 22. јануар — Операција Масленица почиње серија напада на српска села на подручју Равних Котара од стране хрватске војске са циљем етничког чишћења овог простора од српског становништва. У овој акцији која је трајала до краја 1993. године убијено је и нестало 348 цивила и војника, а међу њима 40 жена и четворо деце. У збеговима је као директна последица агресије умрло још 165 цивила, а укупан број страдалих је 513.

• 18. фебруар — Даруварски споразум потписан између Републике Хрватске и Републике Српске Крајине у Заштићеном подручју Организације уједињених нација за САО Западну Славонију, познат и као Сектор Запад.

• 26. фебруар — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.
• 27. фебруар — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.

• 2. март — У Србији ухапшен бивши министар трговине Сава Влајковић под оптужбом за корупцију и злоупотребу положаја.
• 5. март — Бој за Драче: ХВО одбијена уз веће губитке.
• 5. март — Палаир Македониан Аирлинес Флајт 301: авион пао мало након полетања из Скопља - 83 мртвих.
• 7. март — Јездимир Васиљевић, "Газда Језда", побегао у Израел преко Будимпеште: паника штедиша "Југоскандика", притисак и на Дафимент банку.
• 8. март — Сефер Халиловић наређује контранапад у подручју Коњевић Поља и Сребренице.
• 8. март — Стејт дипартмент каже да су Сејшели зауставили брод "Марија" са југословенским оружјем за Сомалију.
• 11. март — Командант снага УНПРОФОР-а у БиХ, генерал Мориљон, стигао у Сребреницу која је била под опсадом српских снага.
• 11. март — Муслимани у Коњевић Пољу задржали 11 британских миротвораца, протестујући због тога што ВРС не допушта евакуацију; у гранатирању сутрадан погинуло 16 цивила.
• 12. март — Командант снага УНПРОФОР-а у БиХ, генерал Моријон, стигао у Сребреницу - каже да остаје док српске снаге не испуне услове, укључујући хуманитарни коридор.
• 12. март — Бомбашки напади у Бомбају: дванаест експлозија у организацији муслиманске терористичке организације - 257 мртвих и 1.400 рањених. У граду су се прошлог децембра и јануара догодили нереди са око 900 мртвих, већином муслимана, након рушења Бабри Масџида у Ајодији.
• 12 — 14. март — "Олуја столећа" погађа простор од Хондураса до Канаде.
• 14. март — ВРС заузела Коњевић Поље код Братунца.
• 17. март — Изјава Савета безбедности УН осуђује кршење зоне нелетења у БиХ, индиректно оптужена и СРЈ (бомбардована села Гладовићи и Осатица код Сребренице 13. 3.). Настављени преговори у Њујорку, разговара се о статусу Сарајева и прелазној влади.
• 19. март — Хуманитарни конвој стигао у Сребреницу после девет дана, раније током дана град је ракетиран и гранатиран. Пуцано је на британски авион изнад Сарајева, нема ваздушног моста до 4. априла.
• 20. март — БиХ се обратила Међународном суду правде, жалећи се на ВРС. ВРС је пропустила 663 сребреничких Муслимана у Тузлу, каже да неће допустити нове конвоје ако не буду евакуисани Срби из Тузле.
• 20. март — Руска уставна криза: пошто је парламент, под доминацијом комуниста и националиста, гласао за измену устава и сужавање председничке власти, Борис Јељцин проглашава "специјални поредак", којим ставља Конгрес народних депутата и Врховни совјет под своју контролу - повучено након оцене неуставности.
• 22. март — Срби повратили Шкабрњу, учествовале су и Црвене беретке (Капетан Драган) и Српска добровољачка гарда (Аркан и Легија).
• 25. март — Алија Изетбеговић потписао Венс-Овенов план под америчким притиском - делове о мапи и прелазној влади; сарајевској провинцији су додати Високо и Вареш. Српска страна остаје једина против, не прихвата мапу.
• 25. март — УН тврде да је Војска Југославије у претходној седмици три пута вежбала амфибијско искрцавање на западној обали Дунава и да је у току нови талас етничког чишћења у УНПА зонама.
• 26. март — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање мировних трупа од 30.000 војника у Сомалију.
• 27. март — Генерални секретар КП Кине Ђанг Цемин постаје и председник НР Кине (до 2003).
• 28. март — Примирје у Сребреници, дозвољена евакуација.
• 28. март — У Француској на изборима већину у парламенту преузима голистичка десница чији је премијерски кандидат Едоуард Баладур, а чиме почиње Друга кохабитација.
• 28. март — Већина Конгреса гласа за Јељцинов опозив, али потребне су 2/3.
• 29. 3. и 31. март — Конвоји избеглица напуштају Сребреницу, шест људи гине у стампеду 31. 3.; истовремено један број Срба напушта Тузлу (према Морилоновом споразуму).
• 30. март — Војни суд у Сарајеву осудио двојицу Срба (Сретко Дамјановић и Борислав Херак) на смрт за наводне ратне злочине.
• 30. март — Резолуција Савета безбедности УН 815: мандат УНПРОФОР продужен до 30. јуна, потврђује се да су УНПА подручја интегрални део Хрватске.
• 31. март — Резолуција Савета безбедности УН 816 - појачана зона нелетења изнад БиХ, уз све неопходне мере за њено спровођење, укључујући силу, од 14. 4..

• 11. април — У Београду убијен Владан Петровић звани „Регина”, власник истоименог кафића. Убиство је извршио припадник СДБ-а Мирослав Курак.
• 18. април —
  • Савет безбедности УН прогласио Сребреницу „заштићеном зоном УН“.
  • У Оптинској пустињи, на дан прославе Васкрса, убијена су три монаха: јеромонах Василије, монаси Ферапонт и Трофим.
• 19. април — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице.
• 19. април — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко.
• 27. април — Фудбалери репрезентације Замбије су погинули у паду авиона у Атлантски океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала.
• 30. април — На тениском терену у Хамбургу прву звезду светског тениса Монику Селеш, ножем је ранио наводно умно поремећени навијач немачке тенисерке Штефи Граф. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда.

• 1. мај — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу.
  • Објављен је банкрот Дафимент банке.
• 5. мај — Народна скупштина Републике Српске је на седници на Палама одбила Венс—Овенов план за решење кризе и окончање Рата у Босни и Херцеговини.
• 7. мај — У ноћи је минирањем срушена бањолучка џамија Ферхадија, у име чега муслимани у БиХ од тада 7. мај обиљежавају као Дан џамија.
• 10. мај — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.
• 24. мај — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата.
• 25. мај — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу.
• 31. мај — Добрица Ћосић је, гласовима посланика савезног парламента, смењен са места председника СР Југославије.

• 1. јун — Српски покрет обнове организовао демонстрације у Београду због физичког напада на посланика СПО у савезном парламенту. Током протеста, покушано заузимање зграде парламента а у нередима погинуо један милиционер. Лидер СПО-а, Вук Драшковић, и његова супруга Даница ухапшени.
• 17. јун — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
• 25. јун — Зоран Лилић је наследио Добрицу Ћосића као председник Савезне Републике Југославије.
  • Ким Кембел је постала прва жена на челу Владе Канаде.
• 27. јун — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.

• 2. јул — Турски исламисти запалили су хотел у Сивасу и усмртили 37 особа, већином интелектуалаца, учесника културног фестивала.
• 5. јул — Даниел Митеран, жена француског председника, стигла у Београд где позива предс. Милошевића на Драшковићево ослобађање - овај штрајкује глађу од 1. јула, пошто му је суд продужио притвор за два месеца, јуче митинг подршке.
• 5. јул — Француски генерал Јеан Цот је нови командант УН у бившој Југославији, након Швеђанина Ларс-Ерица Вахлгрена. Стари мост у Мостару је оштећен у гранатирању. Британска хуманитарна радница убијена снајпером у Сарајеву.
• 9. јул — Председник Србије, Слободан Милошевић, изрекао аболицију брачном пару Драшковић.
• 9. јул — Пропуштен је хуманитарни конвој за Горажде, први после три недеље, око града се воде и пешадијске борбе. Наставља се гранатирање Маглаја, Тешња, Завидовића, борбе између ХВО и АРБиХ, борбе и код Добоја. Сарајево има 2,5 л воде по становнику дневно, има тифуса и дизентерије.
• 10. јул — АРБиХ заузела Фојницу.
• 11. јул — Операција Лукавац 93: ВРС заузима Трново.
• 12. јул — Други масакр на Добрињи: 13 мртвих од гранате у реду за воду.
• 13. јул — Нови талас етничког чишћења Муслимана од стране ХВО у Мостару.
• 13. јул — Земље Исламске конференције нуде 20.000 војника за мировњаке у БиХ, од чега Иран 10.000 (САД је дан пре упозорио на "присутност иранских терориста" на Балкану).
• 14. јул — Дафина Милановић, власница Дафимент банке, враћена са мађарске границе.
• 18. јул — Фрањо Туђман слетио у зрачну луку Земуник и отворио понтонски мост у Масленици, према споразуму потписаном јучер у Ердуту.
• 18. јул — Избори у Јапану: Миyазавини либерал-демократи губе већину, следећег месеца долази коалиција на челу са Хосокавом, а ЛДП се враћа на власт следеће године.
• 19. јул — испред кафића „Магнум”, у улици Мите Ружића, на Звездари убијен Миломир Матовић, рођени брат Миливоја Матовићa званог „Миша Кобра”, бизнисмена из Аустралије.^[3]
• 20. јул — Напад ВРС на Игману.
• 20 — 27. јул — Операција Садејство: ВРС проширује коридор код Брчког, осигуран и "струјни коридор".
• 20. јул — Белгијски ино-министар Вили Клаес упозорава Хрватску да може бити изложена санкцијама ако не обустави нападе на Муслимане у Босни. Упозорење је издато и на самиту Г7 у Токију, о томе се прича и у Савету безбедности 26-ог.
• 20. јул — Винце Фостер, заменик правног заступника Беле куће, чини самоубиство.
• 21. јул — На аеродрому у Марибору откривено 120 тона оружја (намењено Босни).
• 22. јул — На Сарајево пало 3777 граната. Алија Изетбеговић тври да не иде на нову рунду преговора у Женеви, првобитно заказану за сутра.
• 23. јул — Званични курс југословенског динара је осам милиона за марку (на улици 12,5 м.), јуче пуштена новчаница од 50 милиона, месечна инфлација 431%.
• 25 — 31. јул — Операција Одговорност: израелски напад на јужни Либан и Хезболах.
• 26. јул — Валутна реформа у Русији: грађани морају променити совјетске рубље, али ограничену количину. Русија је изашла из зоне рубље ЗНД. Премијер Виктор Черномирдин ће 6. 8. прокоментарисати: "Хтели смо најбоље, испало је као и обично".
• 27. јул — Нови преговори у Женеви, ту је и Изетбеговић. На Сарајево пало 2.400 граната, погођен и ТВ центар са француским мировњацима.
• 28. јул — Сукоб ХВО-АРБиХ: АРБиХ заузима Бугојно. Покољ у Дољанима над Хрватима Јабланице. Истог мјесеца и Покољ у Грачаници код Бугојна.
• 28. јул — Посматрачи ОЕБС морају напустити Косово, Санџак и Војводину јер им влада СРЈ одбија продужити мандат.
• 28. јул — Андора је 184. чланица УН; пролетос је добила први устав.
• 30. јул — Прокопан Сарајевски тунел, звани Тунел спаса, између Бутмира и Добриње.
• 30. јул — Гранатирана касарна шпанских мировњака у Јабланици, један погинуо, 17 рањено - Савет безбедности позива нације да припреме ваздушне ударе.
• 31. јул — Глумац Жарко Лаушевић у Подгорици убио двојицу нападача на себе и брата - оцењено као прекорачење нужне одбране, у затвору је до 1998, помилован 2011.
• 31. јул — Умро белгијски краљ Бодуен I наслеђује га Алберт II.

• 2. август — Српска артиљерија руши понтонски мост код Масленице, након што је хрватска страна одбила да преда подручје надзору УН.
• 3. август — НАТО не подржава амерички план ваздушних удара на српску артиљерију у Босни и Херцеговини, али најављује припреме. Хрватски чланови босанског председништва, Миле Акмачић, Фрањо Борас и Миро Ласић, бојкотују преговоре у Женеви, „све док муслимани нападају Хрвате“, а Алија Изетбеговић не жели да разговара због српских напада.
• 4. август — Операција Лукавац 93: после Бјелашнице 1. 8., снаге ВРС такође заузимају Игман.
• 4. август — У Аруши су потписани споразуми о окончању грађанског рата у Руанди. Настаје затишје у којем екстремни Хути добијају снагу и планирају „коначно решење“ за Тутсије, што покушавају следећег априла.
• 5. август — Објављује се откриће стеле Тел Дан, могуће првог археолошког доказа о постојању Давидове лозе.
• 9. август — Резолуција савета безбедности УН 855 у вези са одбијањем СРЈ да продужи мисију ОЕБС-а (Косово, Санџак).
• 9. август — НАТО пристаје да бомбардује српске положаје око Сарајева, али само уз одобрење генералног секретара УН.
• 9. август — Операција „Ирма“: мала Ирма Хаџимуратовић је „Херкулесом“ пребачена у Британију, а остале ће бити пребачене касније.
• 10. август — Војници ХВО убијају 9 муслиманских цивила у селу Мокроноге (Дувно).
• 13. август — У овиру АрБиХ, у оквиру 3. корпуса основана је јединица Ел Муџихад, састављена од муџахедина, исламских добровољаца из Ирана, Саудијске Арабије, Судана, Либана, Јемена и др. исламских држава.^[4]
• 13. август — 137 људи погинуло је у урушавању хотела Ројал Плаза у Тајланду.
• 14. август — ВРС се повлачи са Игмана и Бјелашнице (осим једне чете на Игману), замењена са 250 мировњака.
• 16 — 20. август — Овен-Столтенбергов план: наставак мировних преговора у Женеви - Срби : Муслимани : Хрвати - 53 : 30 : 17% територије; Сарајево би било под управом УН.
• 16. август — у ресторану стадиона ФК „Бежанија”, на Новом Београду убијен Славиша Павић звани „Пирке” (1971—1993), криминалац и члан Новобеоградског клана. Том приликом рањен је његов друг Драган Николић Гаги, који је седео са њим, као и десетак посетилаца овог ресторана.
• 18. август — УНХЦР тврди да је ситуација муслимана у Мостару „вероватно гора него у Сарајеву“.
• 18. август — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле земљу из већине америчких програма помоћи.
• 21. август — УНХЦР испоручује камион лекова муслиманском делу Мостара, који је под тромесечном блокадом ХВО (конвој од 19 камиона је пропуштен 25.).
• 21. август — Контакт са сондом Марс Обсервер је изгубљен, три дана пре уласка у орбиту.
• 24. август — Масакр у Раштанима (Мостар) - припадници ХВО над муслиманским цивилима и ненаоружаним војницима. Амерички авиони су те ноћи бацали пакете хране изнад Мостара.
• 24. август — Резолуција савета безбедности УН 859: забринутост због ситуације у Мостару и Сарајеву; решење сукоба мора бити у складу са међународним правом.
• 26. август — Председник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.
• 28. август — Хрватска Република Херцег-Босна Хрватска заједница Херцег-Босна постаје Хрватска Република Херцег-Босна. Босански Хрвати, за разлику од херцеговачких Хрвата, незадовољни су мировним планом.
• 29. август — Момчило Перишић постаје начелник Генералштаба ВЈ након смене Живота Панића (до 1998).
• 30. август — СРЈ: издата новчаница од милијарду динара, хиперинфлација у јулу 1880%, годишња 1,7 милијарди процената.
• 30. август — Отворена је џамија Хасана II у Казабланки, највећа у Африци и једна од највећих на свету.
• 31. август — Преговори се настављају у Женеви: Муслимани и Хрвати захтевају више територије.

• 9. септембар — Хрватска војска је извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, код Госпића у Медачком џепу, која су се до тада 18 месеци налазила под заштитом УН-а. У акцији Медачки џеп убијено је 86 Срба, од којих 43 војника, шест милиционера и 27 цивила, од којих чак 22 старијих од 60 година.^[5]
• 13. септембар — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
• 21. септембар — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.
• 21. септембар — Муслиманска страна у Босни и Херцеговини одбила предлог мировног споразума, познатијег као Овен-Столтенбергов план, за окончање рата у БиХ.
• 22. септембар — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.
• 24. септембар — Нородом Сиханук је поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија.

• 1. октобар — СРЈ: деноминација југословенског динара, скинуто шест нула (увећана вредност 1.000.000 пута). Издате новчанице од 5.000 динара (Никола Тесла) и 10.000 динара (Вук Караџић).
• 1. октобар — Стабилизациони програм у Хрватској: девалвација хрватског динара од 21% на 4444 ХРД за ДЕМ, повлачење 2/3 новчаница из оптицаја - оборена је четвороцифрена инфлација.
• 1. октобар — Скупштина босанских Хрвата у Неуму даје две седмице рока Србима и Бошњацима да прихвате план, или ништа од уступака на мору.
• 2. октобар — Скупштина босанских Срба у Бањалуци повлачи уступке Муслиманима (нпр. излаз на Саву код Брчког).
• 3. октобар — Избиле борбе у бихаћкој енклави између 5. корпуса и Абдићевих присталица.
• 3. октобар — ХВО гранатира Ђеврске, Горњи Земуник и Бенковац.
• 3. октобар — У операцији америчке војске у Могадишу погинуло је 18, а рањено 73 војника.
• 3. октобар — Руска уставна криза: Проконгресна гомила заузела градоначелникову канцеларију у Москви и кренула на ТВ центар Останкино, где је одбијена уз преко 60 жртава.
• 3. октобар — Хејдар Алијев, председник скупштине и в.д. шефа државе, изгласан је за председника Азербејџана (до смрти 2003).
• 4. октобар — Борис Јељцин је прогласио ванредно стање у Москви, Конгрес се предао након тенковског гранатирања и погибије већег броја људи.
• 4. октобар — Резолуција Савета безбедности УН 871 усвојена након неколико дана руског противљења због повезивања Србије: мандат УНПРОФОР-а у Хрватској продужен за шест месеци, изричито поменуто право да се може бранити, од РСК се очекује да преговара са хрватском владом.
• 5. октобар — Резолуцијом Савета безбедности УН 872 је основана мисија УНАМИР за спровођење мировног споразума у Руанди (до 1996).
• 7. октобар — УН оптужује ХВО за политику спржене земље и арбитрарна убиства у Медачком џепу.
• 7. октобар — у Улици Васе Пелагића, на Сењаку убијен Радојица Никчевић (1948—1993), директор „Прве београдске стамбене задруге”, који је био бивши кошаркаш и пилот, а једно време и председник Кошаркашког клуба „Партизан”. Убиство је извршио један атентатор, који је имао помагача и они никада нису пронађени.
• 8. октобар — Уједињене нације су укинуле санкције Јужној Африци уведене због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.
• 9. октобар — На првом самиту шефова држава и влада Савета Европе донета Бечка декларација; предвиђени реформа Европског суда за људска права и нова права за мањине.
• 9. октобар — у стану у Фрушкогорској улици убијен Небојша Салатић (1956—1993), београдски бизнисмен, власник робне куће „Пардон” и погона за шивење модне конфекције. Заједно са њим убијени су и његова вереница Славица Ковачевић (1969—1993) и његов малолетни сестрић Милан Граоринов (1976—1993). Убио их је Александар Жлендер, вођа петочлане банде која је имала намеру да опљачка Салатића.^[6]
• 10. октобар — Избори у Грчкој, побеђује опозициони ПАСОК, нови премијер од 13. 10. Андреас Папандреу (до 1996).
• 13. октобар — Немац Гинтер Пархе кажњен условно за рањавање Монике Селеш.
• 13. октобар — Обновљене санкције Хаитију, пошто се омета долазак мировне мисије (према споразуму из јула, збачени председник Аристиде се требао вратити у земљу до краја овог месеца).
• октобар — Грађански рат у Грузији: присталице Звијада Гамсахурдије заузимају неколико места али их влада Едуарда Шеварнадзеа сузбија уз руску помоћ. Грузија ће у децембру ући у ЗНД (до 2008/09).
• 18. октобар — Ворен Кристофер шаље демарш Слобоану Милошевићу са претњом НАТО ударима поводом нових дејстава на Сарајево.
• 18. октобар — Офанзива АРБиХ на варешку општину, Покољ у Копијарима.
• 19. октобар — Беназир Буто по други пут постаје премијер Пакистана (до 1996).
• 19. октобар — Почињу тростране размене заробљених војника и цивила у БиХ. Око 6.000 Хрвата бежи из Вареша услед офанзиве АРБиХ. Предвиђено је пуштање Бошњака из логора Габела.
• 20. октобар — Слободан Милошевић распустио скупштину Србије како би спречио гласање о неповерењу влади и расписао изборе за 19. 12..
• 20. октобар — Донесен закон о грбу СРЈ.
• 20. октобар — Први конвој УНХЦР у Тешњу после више од три месеца, где се, као и изнад Маглаја, испушта помоћ из авиона.
• 20 — 21. октобар — Министарски састанак НАТО у Травемндеу у Немачкој: САД предлажу програм Партнерство за мир, намењен унапређењу сарадње са НАТО и сигурности на истоку Европе - покренут је следећег јануара (14 чланица програма се прикључује НАТО 1999-2020).
• 21. октобар — Споразум Фикрета Абдића и Мате Бобана, ХВО Бихаћа уклопљена у Народну одбрану АП Западне Босне. Ново гранатирање Сарајева, нестало воде. ВРС оптужује АРБиХ да је користила гранате са хлором код Зворника.
• 21. октобар — Војска у Бурундију, под доминацијом Тутсија, покушава удар: убијен је председник Мелцхиор Ндадаyе, Хути, прошлог јуна први изабрани председник земље. Долази до грађанског рата (до 2005).
• 22. октобар — "Београдска декларација" Фикрета Абдића и Радована Караџића.
• 23. октобар — Покољ у Ступном Долу, Бошњака од стране ХВО.
• 25. октобар — Харис Силајџић, министар ино. послова је нови председник владе БиХ. У унакрсној ватри код Новог Травника погинуо дански возач УНХЦР, суспендовани конвоји.
• 25. октобар — На канадским парламентарним изборима до ногу потучена Прогресивна конзервативна странка, а на власт долазе либерали на челу с Жаном Кратиеном (до 2003).
• 26. октобар — Хапшење Рамиза Делалића Ћеле и Мушана Топаловића у Сарајеву; Топаловић убијен при хапшењу, као и 17 полицајаца и талаца.
• 29. октобар — Издата новчаница од 500.000 динара (Доситеј Обрадовић). Месечна инфлација у СРЈ 1.896%, годишња 1,9 милијарди.

• 1. новембар — Европска унија. Мастрихтски споразум је ступио на снагу, Европска заједница је прерасла у Европску унију.
• 1. новембар — У Туркменстану уведен је туркменски манат уместо рубље, у односу 1:500 (замењен новим манатом 2009. године).
• 1. новембар — у продавници „Ферум” у Пожешкој улици, на Бановом брду убијен Владимир Војводић звани „Војвода”, вођа навијача Фудбалског клуба „Црвене звезде” и његов друг Дамир Прикић. Убили су их Немања Поповић, Иван Жунић и Дејан Симић. Симић је касније ухапшен, док су Поповић и Жунић побегли у иностранство.
• 1. новембар — Познати српски математичар Ђуро Курепа је опљачкан и претучен после подизања пензије у банци. Подлегао је повредама 2. новембра у Ургентном центру у Београду.^[7]
• 2. новембар — Председник Хрватске Фрањо Туђман нуди културну и локалну аутономију Србима.
• 3. новембар — Генерал Енвер Хаџихасановић нови начелник штаба Врховне команде АРБиХ уместо Сефера Халиловића.
• 4. новембар — АРБиХ повратила Вареш, 12.000 Хрвата побегло је из града.
• 4. новембар — У Србији је ухапшено 18 радикала из четничког покрета под оптужбом за злочине у Србији (међу њима и Бранислав Вакић).
• 4. новембар — Договорен је прекид ватре око Осијека.
• 6. новембар — Разоружање ХВО-а у Сарајеву, уведен полицијски час.
• 7. новембар — Велика награда Аустралије: Последња трка Алена Проста пре пензионисања из Ф1 и последња трка коју је завршио Ајртон Сена.
• 9. новембар — Након вишедневног бомбардовања од стране ХВО срушен је Стари мост у Мостару.
• 9. новембар — Масакр на Тргу ЗАВНОБиХ, граната погађа импровизовану школу. Сарајево гранатирају и ВРС и ХВО.
• 9. новембар — ВРС почиње операцију Дрина 93 против АРБиХ у областима Олова, Тешња, Теочака, као и Бихаћа у фебруару - неуспешно. Напад ВРС на Нишићку висораван 9 - 11. 11., спаљена четири села.
• 10. новембар — Масакр у улици Жртава фашизма, Нови Град, Сарајево.
• 12. новембар — Битка на Башином брду је успех за ХВО код Фојнице.
• 13. новембар — Убијени су чувар фојничког манастира, о. Никица Миличевић, и викар о. Леон Мигић. ХВО на ободу Фојнице, особље болница у Ф. и Баковићима, које су изложене гранатирању, бежи.
• 13. новембар — Таксисти у Србији, без бонова и дизела. Републичка влада уместо дизела таксистима понудила да препродају бензин. Без посла три хиљаде таксиста.^[8]
• 14. новембар — Договорен је прекид ватре око Карловца.
• 15. новембар — Интензивне борбе између ХВО и АРБиХ око Горњег Вакуфа.
• 15. новембар — Казахстански тенге замењује рубљу, у односу 1:500. Узбекистански сом замењује рубљу у односу 1:1.
• 16. новембар — Фрањо Туђман обећава подршку Хрватима у Босни и Херцеговини, оптужује Алију Изетбеговића да води рат за територију и „чисту исламску државу“.
• 17. новембар — Тројица македонских граничара ухапшена на граници са СРЈ, убрзо пуштена.
• 17. новембар — Војни пуч у Нигерији: Министар одбране генерал Сани Абача смењује привременог председника и задржава власт до своје смрти 1998. - има неке економске успехе, по цену клептократије и кршења људских права.
• 18. новембар — Зараћене стране обећавају УНХЦР-у у Женеви „обуставу“ борби како би се омогућио пролаз хуманитарних конвоја.
• 20. новембар — Јак-42 у власништву македонске компаније Авиоимпекс срушио се код Охрида, убивши свих 8 чланова посаде и 115 од 116 путника.
• 20. новембар — Гардијан извештава да су посматрачи УН посматрали долазак значајних војних снага из Хрватске на бојиште код Горњег Вакуфа.
• 21. новембар — Одлука Владе Србије о бенефицираном снабдевању 1.3 милиона грађана. Око 300.000 грађана добиће пакет намирница бесплатно.^[9]
• 22. новембар — Јерменски драм замењен је рубљом.
• 24. новембар — Први хуманитарни конвоји у централној Босни од октобра, два дана касније нове препреке.
• 29. новембар — Нови покушај преговора о Босни и Херцеговини у Женеви: Француско-немачки предлог за постепено укидање санкција СРЈ у замену за додатне територијалне уступке Бошњацима у Босни и Херцеговини, око 3% територије; дискусија о вези Бошњака за море, што Хрватска одбија; српска страна захтева поделу Сарајева. Потписан споразум о слободном приступу конвоја и употреби силе против блокаде.
• 29. новембар — Уведен молдавски леј (леј), уместо 1.000 купона.
• 30. новембар — Приказан филм Шиндлерова листа.
• новембар — Званично, годишња инфлација у СРЈ је 286 милијарди процената. Датуми издавања новчаница од 5.000.000 динара (Карађорђе, 12.), 50.000.000 (Михајло Пупин, 19.) и 500.000.000 динара (Јован Цвијић, 26.).

• 1. децембар — у стану у Похорској улици, на Новом Београду приликом пљачке убијена Вера Жидић и њен малолетни син Давор. Извршиоци убиства били су Илија Вујић звани „Бумбар” и Дарко Лончаревић звани „Лонче”.
• 1. децембар — У СРЈ престаје да важи седам новцаница. Од поноћи немачка марка вреди 12,5 милиона динара, а бензин 32 милиона динара.^[10]
• 3. децембар — Анатолиј Карпов је победио на шаховском турниру у Тилбургу, Холандија.
• 5. децембар — Удружење књижевника Србије поручује светској јавности „ Изолација погађа народ Србије. Стварање једног потпуно изолованог простора, потискивање културе која је одувек била део и учесник у европском културном и интелектуалном животу - не може бити циљ ни европске ни светске заједнице”.
• 6. децембар — Превртање трамваја у Београду коме је један путник погинуо, а још двадесеторо грађана повређено, последња у низу трагедија које су до сада однеле четири људска живота.^[11]
• 14. децембар — Због реукције потрошње електричне енергијеи у Републици Србији се уводе искључења струје по групама.^[12]
• 18. децембар — У Загребу обновљено Српско привредно друштво Привредник.
• 19. децембар — На ванредним изборима за Скупштину Србије, Социјалистичка партија Србије освојила 123 посланичка места.
• 21. децембар — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.
• Савезна влада СРЈ донела је одлуку о још једној деноминацији. Милијарда динара постаје један динар. Почетком наредне године садашње новчанице замениће се новим без девет нула.^[13]

• Википедија:Непознат датум — Једна од највећих хиперинфлација у историји довела је многе грађане Југославије на ивицу опстанка.

• 4. јануар — Џејмс Макаду, амерички кошаркаш^[14]
• 5. јануар — Мајкл Оџо, нигеријско-амерички кошаркаш (прем. 2020)^[15]
• 7. јануар — Филип Хорански, словачки тенисер^[16]
• 12. јануар — Зејн Малик, енглески музичар, најпознатији као члан групе One Direction
• 16. јануар — Саша Аврамовић, српски кошаркаш^[17]
• 22. јануар — Филип Стојковић, српско-црногорски фудбалер^[18]
• 26. јануар — Кевин Пангос, канадско-словеначки кошаркаш^[19]
• 26. јануар — Соња Сајзор, српска музичарка и уметница
• 28. јануар — Ричмонд Боаћи, гански фудбалер^[20]
• 28. јануар — Вил Полтер, енглески глумац^[21]

• 6. фебруар — Немања Радоја, српски фудбалер^[22]
• 6. фебруар — Тинаше, америчка музичарка, плесачица, музичка продуценткиња и глумица^[23]
• 9. фебруар — Патрик Андраде, зеленортски фудбалер^[24]
• 10. фебруар — Мија Калифа, америчка порнографска глумица^[25]
• 13. фебруар — Урош Спајић, српски фудбалер^[26]
• 17. фебруар — Марк Маркез, шпански спортски мотоциклиста
• 19. фебруар — Викторија Џастис, америчка певачица и глумица^[27]
• 20. фебруар — Жига Димец, словеначки кошаркаш^[28]

• 2. март — Немања Крстић, српски кошаркаш^[29]
• 3. март — Антонио Ридигер, немачки фудбалер^[30]
• 5. март — Хари Магвајер, енглески фудбалер^[31]
• 5. март — Фред, бразилски фудбалер^[32]
• 10. март — Џек Батленд, енглески фудбалски голман^[33]
• 11. март — Ентони Дејвис, амерички кошаркаш^[34]
• 12. март — Мамаду Мбођ, сенегалски фудбалер^[35]
• 12. март — Теодора Пушић, српска одбојкашица
• 15. март — Александра Крунић, српска тенисерка
• 15. март — Пол Погба, француски фудбалер
• 18. март — Бранко Јовичић, српски фудбалер^[36]
• 20. март — Слоун Стивенс, америчка тенисерка
• 21. март — Лука Митровић, српски кошаркаш^[37]
• 28. март — Матија Настасић, српски фудбалер^[38]

• 4. април — Френк Камински, амерички кошаркаш^[39]
• 5. април — Скоти Вилбекин, америчко-турски кошаркаш^[40]
• 5. април — Страхиња Гавриловић, српски кошаркаш^[41]
• 6. април — Абрахам Фримпонг, гански фудбалер^[42]
• 8. април — Ненад Миљеновић, српски кошаркаш^[43]
• 8. април — Данило Николић, црногорски кошаркаш^[44]
• 9. април — Маја Ненадић, српска ТВ водитељка
• 10. април — Софија Карсон, америчка глумица и певачица^[45]
• 11. април — Амедео Дела Вале, италијански кошаркаш^[46]
• 13. април — Немања Дангубић, српски кошаркаш^[47]
• 24. април — Еш, америчка музичарка^[48]

• 1. мај — Жан Кристоф Баебек, француски фудбалер^[49]
• 1. мај — Викторија Моне, америчка музичарка
• 5. мај — Амануел Диреса, канадски кошаркаш^[50]
• 6. мај — Урош Ковачевић, српски одбојкаш^[51]
• 6. мај — Наоми Скот, енглеска глумица и певачица^[52]
• 9. мај — Бони Ротен, америчка порнографска глумица^[53]
• 13. мај — Ромелу Лукаку, белгијски фудбалер^[54]
• 13. мај — Деби Рајан, америчка глумица и певачица^[55]
• 14. мај — Кристина Младеновић, француска тенисерка српског порекла^[56]
• 16. мај — IU, јужнокорејска певачица и глумица
• 25. мај — Норман Пауел, амерички кошаркаш^[57]
• 28. мај — Андрија Бојић, српски кошаркаш^[58]

• 1. јун — Џони О’Брајант, амерички кошаркаш^[59]
• 3. јун — Ото Портер, амерички кошаркаш^[60]
• 13. јун — Милан Јевтовић, српски фудбалер^[61]
• 16. јун — Гиљем Вивес, шпански кошаркаш^[62]
• 19. јун — Артурас Гудаитис, литвански кошаркаш
• 20. јун — Сеад Колашинац, босанскохерцеговачки фудбалер^[63]
• 20. јун — Ђорђе Милошевић, српски кошаркаш^[64]
• 25. јун — Кевин Пантер, амерички кошаркаш^[65]
• 26. јун — Аријана Гранде, америчка музичарка и глумица^[66]
• 26. јун — Александар Околић, српски одбојкаш^[67]
• 28. јун — Бредли Бил, амерички кошаркаш^[68]
• 30. јун — Едита Арадиновић, српска певачица^[69]

• 4. јул — Мате Павић, хрватски тенисер^[70]
• 10. јул — Јиржи Весели, чешки тенисер^[71]
• 17. јул — Сава Ранђеловић, српски ватерполиста^[72]
• 17. јул — Кали Учис, америчка музичарка
• 20. јул — Стивен Адамс, новозеландски кошаркаш^[73]
• 20. јул — Лука Дињ, француски фудбалер^[74]
• 20. јул — Марко Полетановић, српски фудбалер^[75]
• 26. јул — Елизабет Гилис, америчка глумица и певачица^[76]
• 26. јул — Тејлор Момсен, америчка музичарка, глумица и модел^[77]
• 27. јул — Џордан Лојд, амерички кошаркаш^[78]
• 28. јул — Хари Кејн, енглески фудбалер^[79]
• 28. јул — Шер Лојд, енглеска музичарка и модел^[80]

• 1. август — Алекс Абрињес, шпански кошаркаш^[81]
• 4. август — Стефан Јанковић, српско-канадски кошаркаш^[82]
• 7. август — Велимир Стјепановић, српски пливач
• 8. август — Сања Вучић, српска певачица
• 10. август — Дејан Видић, српски фудбалер^[83]
• 10. август — Андре Драмонд, амерички кошаркаш^[84]
• 13. август — Виктор Рашовић, српски ватерполиста^[85]
• 15. август — Алекс Окслејд Чејмберлен, енглески фудбалер^[86]
• 18. август — Маја Мичел, аустралијска глумица и певачица^[87]
• 26. август — Кики Палмер, америчка глумица, музичарка и плесачица^[88]
• 29. август — Лијам Пејн, енглески музичар, најпознатији као члан групе One Direction (прем. 2024)^[89]
• 29. август — Матеуш Поњитка, пољски кошаркаш^[90]

• 3. септембар — Доминик Тим, аустријски тенисер^[91]
• 4. септембар — Аслан Карацев, руски тенисер^[92]
• 11. септембар — Маркус Пејџ, амерички кошаркаш^[93]
• 12. септембар — Александар Цветковић, српски кошаркаш^[94]
• 13. септембар — Мирко Иванић, српско-црногорски фудбалер^[95]
• 13. септембар — Најл Хоран, ирски музичар, најпознатији као члан групе One Direction^[96]
• 15. септембар — Денис Шредер, немачки кошаркаш^[97]
• 18. септембар — Патрик Шварценегер, аустријско-амерички глумац и модел^[98]
• 20. септембар — Јулијан Дракслер, немачки фудбалер^[99]
• 21. септембар — Анте Ребић, хрватски фудбалер^[100]
• 25. септембар — Росалија, шпанска музичарка
• 27. септембар — Моника Пуиг, порториканска тенисерка
• 30. септембар — Јована Јакшић, српска тенисерка^[101]

• 8. октобар — Моли Квин, америчка глумица^[102]
• 7. октобар — Раде Крунић, босанскохерцеговачки фудбалер^[103]
• 8. октобар — Гарбиње Мугуруза, шпанска тенисерка^[104]
• 8. октобар — Барбара Палвин, мађарски модел^[105]
• 13. октобар — Срђан Спиридоновић, аустријски фудбалер^[106]
• 21. октобар — Кејн Браун, амерички музичар^[107]
• 25. октобар — Ајзеа Остин, амерички кошаркаш^[108]
• 29. октобар — Индија Ајсли, америчка глумица^[109]
• 29. октобар — Сара Јовановић, српска певачица
• 31. октобар — Летиша Рајт, енглеска глумица^[110]

• 2. новембар — Дражен Лубурић, српски одбојкаш
• 10. новембар — Срђан Мијаиловић, српски фудбалер^[111]
• 13. новембар — Џулија Мајклс, америчка музичарка
• 14. новембар — Самуел Умтити, француски фудбалер^[112]
• 15. новембар — Пауло Дибала, аргентински фудбалер^[113]
• 16. новембар — Андрија Павловић, српски фудбалер^[114]
• 19. новембар — Сусо, шпански фудбалер^[115]
• 27. новембар — Иван Маринковић, српски кошаркаш^[116]

• 5. децембар — Рос Баркли, енглески фудбалер^[117]
• 5. децембар — Маркус Ериксон, шведски кошаркаш^[118]
• 13. децембар — Данијела Колинс, америчка тенисерка^[119]
• 17. децембар — Кирси Клемонс, америчка глумица^[120]
• 22. децембар — Меган Трејнор, америчка музичарка^[121]
• 27. децембар — Оливија Кук, енглеска глумица^[122]

• 6. јануар — Дизи Гилеспи, амерички џез музичар (трубач, певач, композитор) (рођ. 1917)
• 6. јануар — Рудолф Нурејев, руски балетан, кореограф и глумац (рођ. 1938)^[123]
• 20. јануар — Одри Хепберн, британска глумица (рођ. 1929)^[124]

• 6. фебруар — Артур Еш, амерички тенисер (рођ. 1943)
• 11. фебруар — Десанка Максимовић, српска песникиња, списатељица и преводилац (рођ. 1898)^[125]
• 18. фебруар — Џеклин Хил, енглеска глумица (рођ. 1929)^[126]
• 24. фебруар — Боби Мур, енглески фудбалер и фудбалски тренер (рођ. 1941)^[127]
• 27. фебруар — Лилијан Гиш, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња (рођ. 1893)^[128]

• 3. март — Алберт Сејбин, пољско-амерички вирусолог, проналазач оралне полио вакцине (рођ. 1906)^[129]
• 17. март — Хелен Хејз, америчка глумица (рођ. 1900)^[130]
• 26. март — Ташко Начић, српски глумац (рођ. 1934)^[131]
• 26. март — Рубен Фајн, амерички шахиста и психолог, писац многих књига из области психологије и шаха (рођ. 1914)
• 31. март — Брендон Ли, амерички глумац (рођ. 1965)^[132]

• 8. април — Столе Аранђеловић, српски глумац (рођ. 1930)^[133]

• 7. јун — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш (рођ. 1964)^[134]
• 9. јун — Алексис Смит, америчка глумица и певачица (рођ. 1921)^[135]
• 15. јун — Џејмс Хант, енглески аутомобилиста, возач формуле 1 (рођ. 1947)^[136]
• 19. јун — Вилијам Голдинг, енглески писац, песник и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност (1983). (рођ. 1911)^[137]
• 28. јун — Џи Џи Алин, амерички панк рок музичар (рођ. 1956)^[138]

• 4. јул — Ен Ширли, америчка глумица (рођ. 1918)^[139]
• 15. јул — Божа Илић, српски сликар (рођ. 1919)
• 21. јул — Бранко Вујовић, српски глумац (рођ. 1932)^[140]

• 7. август — Татомир Анђелић, српски математичар и стручњак за механику (рођ. 1903)^[141]
• 30. август — Милош Жутић, српски глумац (рођ. 1939)^[142]

• 27. септембар — Милан Мушкатировић, југословенски ватерполо голман (рођ. 1934)^[143]

• 20. октобар — Милан Коњовић, српски сликар (рођ. 1898)^[144]
• 25. октобар — Винсент Прајс, амерички глумац (рођ. 1911)^[145]
• 31. октобар — Федерико Фелини, италијански редитељ и сценариста (рођ. 1920)^[146]
• 31. октобар — Ривер Финикс, амерички глумац, музичар и активиста за права животиња (рођ. 1970)^[147]

• 11. новембар — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац (рођ. 1933)^[148]

• 2. децембар — Пабло Ескобар, колумбијски наркобос и кријумчар, познат као краљ кокаина (рођ. 1949)^[149]
• 4. децембар — Френк Запа, амерички музичар и сатиричар (рођ. 1940)^[150]
• 6. децембар — Дон Амичи, амерички глумац и комичар (рођ. 1908)^[151]
• 14. децембар — Мирна Лој, америчка глумица (рођ. 1905)^[152]
• 14. децембар — Силвина Окампо, аргентинска списатељица, песникиња и уметница (рођ. 1903)

• непознат датум — Радивоје Пешић, српски лингвиста (рођ. 1931)

• Физика — Расел Алан Халс и Џозеф Хутон Тејлор мл.
• Хемија — Кари Б. Малис и Мајкл Смит
• Медицина — Ричард Џ. Робертс и Филип А. Шарп
• Књижевност - Тони Морисон
• Мир — Председник Нелсон Мандела (ЈАР) и бивши председник Фредерик Вилем де Клерк (ЈАР)
• Економија — Роберт Фогел и Даглас Норт (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума