Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1961 1962 1963 1964 1965 1966 1967
1964 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1964. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 12. јануар — У Занзибару, месец дана након што је земља стекла независност, султан је свргнут и проглашена је република са Абеидом Карумеом као председником. Четири месеца касније, Занзибар је уједињен са Тангањиком и формирао Танзанију.
• 29. јануар — Отворене Зимске олимпијске игре у Инсбруку (Аустрија).
• 30. јануар — У СССР су први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирана 2 сателита — „Електрон 1“ и „Електрон 2“ — у различите орбите лансирани

• 9. фебруар — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливана, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.
• 10. фебруар — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.

• 31. март — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.

• 1. април — Војни удар у Бразилу, уз подршку САД: збачен левичарски председник Жоао Гоуларт. Војна режим траје до 1985.
• 3. април — Председник Линдон Џонсон обавестио Kонгрес САД да ће дати статус најповлашћеније нације Југославији и Пољској (ранији трговачки уступци су били изгубљени 1962).
• 5. април — Премијер Бутана Јигме Палден Дорји фатално рањен - његове реформе су изазивале отпор војске и верских институција.
• 7. април — Председник Линдон Џонсон обуставио операције саботаже и упада против Kубе.
• 7. април — ИБМ најавио породицу маинфраме компјутера ИБМ Систем/360 (испоручују се 1965-78). Покрива и комерцијалне и научне потребе и широк опсег апликација, независно од архитектуре.
• 13. април — Земљотрес код Славонског Брода (М 5.8, инт. ВИИИ), троје мртвих, разарања на истоку Славоније.
• 13. април — Ијан Смит постаје премијер Јужне Родезије (до 1979), улази у обрачун са црним националистима из ЗАНУ и ЗАПУ, на шта ови појачавају борбу.
• 17. април — Форд Мустанг представљен купцима у САД - у првој години купљено 418.812 комада.
• 20. април — Ривонијски процес: Нелсон Мандела држи говор "Спреман сам умрети".
• 24. април — Ступа на снагу Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961.
• 26. април — Танзанија, Тангањика и Занзибар се ујединили под именом Уједињена Република Тангањика и Занзибар - од 29. 10. Танзанија. Председник је Јулиус Нyерере (до 1985).
• 28. април — Југославија купује пољопривредне производе од САД у вредности 64 милиона долара, укључујући пола милиона тона пшенице, мада је урод прошле године био одличан. Нешто више од половине жита ће бити плаћено у доларима, што је први такав случај.

• 1. мај — Западни војни аташеи уочили ракете С-75 Двина (СА-2) на првомајској паради у Београду. Такође извештавају о авионима МиГ-21 са југословенским ознакама (мада су први стигли 1962).
• мај — Државни секретар САД Деан Руск интервенисао у име Југославије код Западне Немачке, у смислу трговачког споразума и ратне одштете, али ови то одбијају док СФРЈ води пропагандну кампању против њих.
• 2. мај — Прве студентске демонстрације против Вијетнамског рата у неколико градова САД. Истог дана, вијетконговски командоси потопили транспортер УСНС Кард у сајгонској луци.
• 4. мај — У Женеви почиње шести круг преговора о Општем споразуму о царинама и трговини (ГАТТ), Kеннедyјева рунда (до 1967).
• 5. мај — Израелска влада објавила да је завршен Национални аквадукт.
• 7. мај — Пацифиц Аир Линес Флајт 773: погибија 44 особе у Kалифорнији након што је суицидални путник убио пилота, копилота па себе.
• 12. мај — Дванаесторица младића у Њујорку спалила своје позиве за војску - први такав протест против рата.
• 13. мај — Насер и Хрушчов представљају прву секцију Асуанске бране. Ове године почиње премјештање храма Абу Симбел.
• 15. мај — У Радинцу положен камен-темељац нове железаре Смедерево (стара локација је на Дунаву, узводно од Смедерева).
• мај - Поново се разгорева Лаошки грађански рат, комунисти заузимају ројалистичке и неутралистичке позиције у Долини ћупова.
• 18 — 19. мај — Сукоби између енглеских омладинских банди Модса и Рокерса на приморју доводе до моралне панике у медијима.
• 19. мај — Стејт департмент објавио да је у зидовима америчке амбасаде у Москви пронађено преко 40 микрофона.
• 19. мај — У Љубљани затворен часопис "Перспективе", ухапшени Томаж Шаламун и Јоже Пучник (критика бирократије, самоуправљања, чак и заговарање вишепартијског система). 57 писаца је потписало петицију, побунили су се и студенти. Први пут после десет година да је неко ухапшен на овакав начин - у Словенији су учестали и раднички штрајкови.
• 20. мај — Резолуција Савезне скупштине СФРЈ се залаже за већу слободу радних организација и самоуправних тела од политичке интервенције - али постоји подела у СKЈ између присталица командне и тржишне економије.
• 22. мај — Председник САД Линдон Џонсон најавио сет програма названих Велико друштво (Греат Социетy) против сиромаштва и расне неправде.
• 24. мај — Фудбалска утакмица Перу - Аргентина у Лими: у нередима насталим након поништења перуанског гола погинуло 318 особа.
• 24. мај — Сенатор Барy Голдватер предложио употребу нуклеарног оружја против комунистичких комуникација у Вијетнаму.
• 25. мај — Земљотрес оштећује куће и фабрике 100 км "североисточно од Загреба".
• 27. мај — Умро индијски премијер Јавахарлал Нехру, у јуну га наслеђује Лал Бахадур Шастри (такође до смрти, 1966).
• 27. мај — Совјетски министар одбране маршал Родион Малиновски стигао у посету Београду - први високи совјетски војни званичник након седам година.
• 27. мај — Kолумбијски грађански рат почиње: војска покренула успешну операцију против Републике Маркуеталиа, једне од комунистичких енклава на југу земље. Преживели ће учествовати у оснивању ФАРЦ-а.
• 28. мај — 2. јун — Окупљање Палестинског националног већа у јорданском Јерусалиму на коме је основана Палестинска ослободилачка организација.

• 12. јун — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.
• 12. јун — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса.

• 2. јул — Председник САД Линдон Џонсон потписао је Закон о грађанским правима, којим је забрањена расна дискриминација.
• 6. јул — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.
• 31. јул — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.

• 2. август — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс.
• 4. август — Други инцидент у Тонкинском заливу: наводно опет нападнути амерички бродови (што се испоставило нетачним), што је главни повод за масовно америчко учешће у Вијетнамском рату.
• 4. август — Пронађена тела тројице убијених активиста у Мисисипију.
• 5. август — Операција Пиерце Ароу: амерички удари против војних инсталација Северног Вијетнама (64 лета), почетак америчких ваздушних операција у региону и почетак "Вијетнамске ере" за потребе класификације америчких ветерана овог рата.
• 5. август — Побуна Симби у Kонгу: побуњеници заузела Стенливил (Kисангани).
• 7. август — Резолуција Тонкинског залива: Kонгрес САД дао овлашћење председнику за употребу конвенционалне силе у југоисточној Азији без формалног проглашења рата.
• 8. август — Два дана након што су кипарски Грци напали турскокипарску луку Kокина и друга места, турско ваздухопловство гађа циљеве на Kипру - примирје потписано 10. августа.
• 15. август — Влада Малија објављује да је окончана Туарешка побуна.
• 16. август — Ген. Нгуен Kхан постаје председник Јужног Вијетнама, даје нови устав, Повељу из Ванг Тауа, што изазива нереде и његову оставку већ 25-ог, након чега долази тријумвират генерала.
• 17. август — Kонфронтаси: индонежанска јединица се искрцала на малајско полуострво Понтиан, убрзо су скоро сви похватани. Сукарно на Дан независности најавио "Годину опасног живљења".
• 19. август — Лансиран амерички сателит Санком 3, први комуникацијски сателит у правој геостационарној орбити (преносиће летњу олимпијаду).
• 20. август — Основан Интелсат, међувладина организација за комуникационе сателите (приватизована 2011).
• 20. август — Џонсонов Рат против сиромаштва: амерички председник потписао Закон о економској прилици.
• 20. август — Прва мисија америчке беспилотне летелице Рyан Модел 147 Лигхтнинг Буг.
• 21. август — Палмиро Тољиати умро на летовању у СССР, на челу KПИ га наслеђује Луиги Лонго (до 1972). Ставропољ на Волги ће бити преименован у Тољати.
• 28. август — Три дана расних нереда у Филаделфији.
• 28. август — Метеоролошки сателити: лансиран први сателит из америчког програма Нимбус, као и први совјетски Метеор.

• 2. септембар — Аерофлот Флајт 721: авион Ил-18 пао на Сахалину, страдало 87 од 93 путника и чланова посаде.
• 2. септембар — Нови расни нереди у малезијској држави Сингапур, у сукобима Kинеза и Малајаца ће страдати 36 људи - због ових догађаја, Сингапур ће догодине бити искључен из Малезије.
• 3. септембар — У Авганистану отворен тунел Саланг, дужине 2,67 км на висини од око 3.200 метара у Хиндукушу, којег су изградили Совјети.
• 3. септембар — Kонфронтаси: у Малезији проглашено ванредно стање, у очекивању индонезијског напада на Малају.
• 4. септембар — Председнички избори у Чилеу: Едуардо Фреи Монталва убедљиво победио Салвадора Аллендеа - у кампањи је имао америчку подршку (Алленде ће победити 1970).
• 9. септембар — Kриза владе или Побуна министара у Малавију: премијер Хастингс Банда добија поверење након чега влада диктаторски.
• 14 - 15. септембар — Савезно и Привредно веће Савезне скупштине препоручују мере за заустављање ланчаног повећања цена, започетог у јулу, делимичан повратак административних цена, уместо тржишних.
• 17. септембар — Југославија постаје придружени члан Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ), источноевропске економске асоцијације.
• 21. септембар — Малта независна од Велике Британије.
• 23. септембар — У СФРЈ објављен Закон о набављању, држању и ношењу оружја - у земљи има 220.000 дозвола за оружје, процењује се да их има укупно пола милиона.
• 23. септембар — Савезно извршно веће усвојило нацрт закона којим би било дозвољено отварање малих приватних ресторана и кафана.
• 23. септембар — Чарлс Хелоу је нови председник Либана, до 1970 - просперитетно време, Бејрут називају "Паризом Истока", али поларизација расте под утицајем палестинског проблема.
• 24. септембар — Председнику САД Џонсону (и јавности три дана касније) представљен извештај Воренове комисије - Ли Харви Освалд је деловао сам, као и Џек Руби.
• 24. септембар — Kонгрес САД донео амандман на програм Храна за мир, по коме ће Југославија и Пољска убудуће морати да купују храну доларима уместо домаћом валутом.
• 25. септембар — ФРЕЛИМО започиње Рат за независност Мозамбика од Португала (до 1974).
• 25. септембар — Чамизалски спор: председници САД и Мексика оглашавају крај граничног спора две земље на Рио Грандеу.
• 26. септембар — Талачка криза у Станлеyвилу: побуњенички председник "Народне Републике Kонго" притворио неколико стотина западњака, прети им убиством.

• 5. октобар — 57 грађана Источне Немачке побегло је у Западни Берлин кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида, што је највеће масовно бекство од изградње зида 1961. године.
• 10. октобар — Отворене Летње олимпијске игре у Токију.
• 16. октобар — Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
  • Харолд Вилсон постаје британски премијер након што је Лабуристичку странку одвео до уске победе на изборима над конзервативном владом сер Алека Даглас-Хоума, која је била на власти 13 година и за то време имала четири различита лидера.
• 19. октобар — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу.
• 22. октобар — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.
• 29. октобар — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба је променила назив у Танзанија.

• 2. новембар — Краљ Сауд је збачен у Саудијској Арабији, а принц Фејсал је проглашен новим краљем.
• 3. новембар — Линдон Џонсон је изабран за председника Сједињених Држава.

• 14. децембар — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.
• 23. децембар — Веома јак циклон на Цејлону (Шри Ланка) изазвао је смрт најмање 2.000 људи.

• 1. јануар — Диди Фајфер, америчка глумица^[1]
• 4. јануар — Будимир Вујачић, црногорски фудбалер^[2]
• 7. јануар — Николас Кејџ, амерички глумац, редитељ и продуцент^[3]
• 13. јануар — Пенелопи Ен Милер, америчка глумица^[4]
• 15. јануар — Крејг Фербрас, енглески глумац^[5]
• 17. јануар — Предраг Томановић, српски глумац (прем. 1993)^[6]
• 20. јануар — Рон Харпер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[7]
• 21. јануар — Жерал Паси, француски фудбалер^[8]
• 21. јануар — Александар Шоштар, српски ватерполо голман^[9]
• 22. јануар — Нино Решић, босанскохерцеговачко-српски певач (прем. 2007)
• 23. јануар — Маришка Харгитеј, америчка глумица^[10]
• 26. јануар — Пол Џохансон, амерички глумац, сценариста и редитељ^[11]
• 27. јануар — Бриџет Фонда, америчка глумица^[12]
• 31. јануар — Џеф Ханеман, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Slayer (прем. 2013)^[13]

• 1. фебруар — Лајнус Роуч, енглески глумац^[14]
• 3. фебруар — Михаел Румениге, немачки фудбалер^[15]
• 4. фебруар — Олег Протасов, украјински фудбалер и фудбалски тренер^[16]
• 5. фебруар — Лора Лини, америчка глумица и певачица^[17]
• 6. фебруар — Андреј Звјагинцев, руски редитељ, сценариста и глумац^[18]
• 9. фебруар — Ернесто Валверде, шпански фудбалер и фудбалски тренер
• 10. фебруар — Дада Вујасиновић, српска новинарка (прем. 1994)
• 10. фебруар — Пако Тоус, шпански глумац
• 12. фебруар — Предраг Луцић, хрватски новинар, књижевник и драматург (прем. 2018)^[19]
• 15. фебруар — Марк Прајс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[20]
• 15. фебруар — Крис Фарли, амерички глумац и комичар (прем. 1997)^[21]
• 16. фебруар — Бебето, бразилски фудбалер^[22]
• 16. фебруар — Кристофер Еклстон, енглески глумац^[23]
• 18. фебруар — Мет Дилон, амерички глумац и редитељ^[24]
• 26. фебруар — Марк Дакаскос, филипинско-амерички глумац^[25]
• 26. фебруар — Петар Хубчев, бугарски фудбалер и фудбалски тренер^[26]
• 28. фебруар — Џамолидин Абдужапаров, узбекистански бициклиста

• 9. март — Жилијет Бинош, француска глумица^[27]
• 11. март — Владимир Карађорђевић, југословенски принц
• 16. март — Гор Вербински, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[28]
• 17. март — Роб Лоу, амерички глумац, редитељ и продуцент^[29]
• 20. март — Наташа Атлас, белгијско-енглеска музичарка^[30]
• 22. март — Слободан Скерлић, српски сценариста и редитељ^[31]
• 23. март — Хоуп Дејвис, америчка глумица^[32]
• 26. март — Илија Најдоски, македонски фудбалер^[33]
• 27. март — Слободан Бештић, српски глумац^[34]
• 29. март — Ел Макферсон, аустралијски модел и глумица^[35]
• 30. март — Трејси Чепмен, амерички музичар
• 31. март — Олександр Турчинов, украјински политичар

• 2. април — Горан Каран, хрватски певач
• 3. април — Бјарне Рис, дански бициклиста
• 4. април — Бранко, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[36]
• 7. април — Расел Кроу, новозеландско-аустралијски глумац, продуцент и музичар^[37]
• 16. април — Есбјерн Свенсон, шведски џез пијаниста (прем. 2008)^[38]
• 17. април — Мејнард Џејмс Кинан, амерички музичар, најпознатији као певач групe Tool
• 20. април — Микош Рњаковић, српски бициклиста^[39]
• 20. април — Енди Серкис, енглески глумац и редитељ^[40]
• 24. април — Џимон Хансу, бенинско-амерички глумац^[41]
• 25. април — Ханк Азарија, амерички глумац, комичар и продуцент^[42]
• 30. април — Лорензо Сталенс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер^[43]

• 1. мај — Оља Бећковић, српска глумица, новинарка и ТВ водитељка^[44]
• 4. мај — Роко Сифреди, италијански порнографски глумац, режисер и продуцент^[45]
• 6. мај — Бобан Марковић, српски музичар, један од најзначајнијих трубача на Балкану
• 7. мај — Пјер Жалица, босанскохерцеговачки редитељ, сценариста и продуцент^[46]
• 8. мај — Драган Перић, српски атлетичар (бацач кугле и диска)^[47]
• 15. мај — Горица Нешовић, српска новинарка, списатељица и радијска и ТВ водитељка (прем. 2022)
• 17. мај — Стратос Апостолакис, грчки фудбалер и фудбалски тренер
• 19. мај — Милослав Мечирж, чехословачки тенисер
• 20. мај — Миодраг Белодедић, румунски фудбалер^[48]
• 25. мај — Реј Стивенсон, северноирски глумац (прем. 2023)^[49]
• 26. мај — Лени Кравиц, амерички музичар, музички продуцент и глумац^[50]
• 30. мај — Том Морело, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан група Rage Against the Machine и Audioslave^[51]
• 30. мај — Марк Шепард, британски глумац и музичар^[52]

• 9. јун — Глорија Рубен, канадска глумица
• 10. јун — Ендру Никол, новозеландски редитељ, сценариста и продуцент^[53]
• 11. јун — Жан Алези, француски аутомобилиста, возач Формуле 1^[54]
• 13. јун — Шарунас Марчуљонис, литвански кошаркаш^[55]
• 15. јун — Кортни Кокс, америчка глумица, филмска продуценткиња и режисерка^[56]
• 15. јун — Михаел Лаудруп, дански фудбалер и фудбалски тренер^[57]
• 21. јун — Љубиша Стаменковић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 22. јун — Ден Браун, амерички писац^[58]
• 23. јун — Џос Видон, амерички продуцент, редитељ, сценариста, писац стрипова и композитор^[59]
• 25. јун — Дел Кари, амерички кошаркаш^[60]
• 25. јун — Џони Херберт, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1^[61]
• 26. јун — Томи Макинен, фински рели возач^[62]

• 3. јул — Јардли Смит, америчка глумица^[63]
• 5. јул — Миодраг Стојковић, српски генетичар
• 9. јул — Ђанлука Вијали, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)^[64]
• 9. јул — Кортни Лав, америчка музичарка и глумица^[65]
• 11. јул — Горан Радаковић, српски глумац^[66]
• 16. јул — Мигел Индураин, шпански бициклиста, петоструки победник Тур де Франса
• 17. јул — Хедер Лангенкамп, америчка глумица, редитељка и продуценткиња^[67]
• 19. јул — Саша Лошић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као певач групе Плави оркестар^[68]
• 20. јул — Крис Корнел, амерички музичар, најпознатији као певач група Soundgarden и Audioslave (прем. 2017)^[69]
• 22. јул — Џон Легвизамо, амерички глумац, стендап комичар, продуцент, драматург и сценариста^[70]
• 22. јул — Дејвид Спејд, амерички глумац, комичар и сценариста^[71]
• 26. јул — Сандра Булок, америчка глумица^[72]
• 30. јул — Вивика А. Фокс, америчка глумица, продуценткиња и ТВ водитељка^[73]
• 30. јул — Јирген Клинсман, немачки фудбалер и фудбалски тренер
• 31. јул — Вендел Алексис, амерички кошаркаш^[74]

• 2. август — Мери-Луиз Паркер, америчка глумица^[75]
• 5. август — Зоран Сретеновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2022)
• 12. август — Чики Бегиристајн, шпански фудбалер^[76]
• 17. август — Жоржињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[77]
• 17. август — Зоран Костић Цане, српски музичар
• 20. август — Дино Дворник, хрватски музичар, музички продуцент и глумац (прем. 2008)^[78]
• 21. август — Душан Недељковић, српски књижевник и радијски водитељ
• 22. август — Матс Виландер, шведски тенисер^[79]
• 24. август — Ерик Бернар, француски аутомобилиста, возач Формуле 1^[80]
• 24. август — Љиљана Николовска, хрватска певачица^[81]

• 1. септембар — Андријана Виденовић, српска глумица^[82]
• 2. септембар — Кијану Ривс, канадско-амерички глумац и музичар^[83]
• 3. септембар — Амбер Лин, америчка порнографска глумица, модел и плесачица
• 5. септембар — Кевин Сондерсон, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике
• 6. септембар — Роузи Перез, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, плесачица и списатељица^[84]
• 7. септембар — Изи-И, амерички хип хоп музичар и музички продуцент (прем. 1995)^[85]
• 25. септембар — Карлос Руиз Зафон, шпански писац (прем. 2020)
• 28. септембар — Џајлс Питерсон, енглески ди-џеј
• 30. септембар — Моника Белучи, италијанска глумица и модел^[86]

• 3. октобар — Клајв Овен, енглески глумац^[87]
• 9. октобар — Гиљермо дел Торо, мексички редитељ, глумац, сценариста и писац^[88]
• 11. октобар — Милорад Ратковић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер^[89]
  • Драган Бубало, поручник ЈНА
• 20. октобар — Ненад Ненадовић, српски глумац и ТВ водитељ (прем. 2021)^[90]
• 22. октобар — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш (прем. 1993)^[91]
• 26. октобар — Свен Фет, немачки ди-џеј и музички продуцент^[92]
• 27. октобар — Жарко Петровић, српски одбојкаш (прем. 2007)^[93]
• 29. октобар — Стеван Стојановић, српски фудбалски голман^[94]
• 30. октобар — Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер
• 31. октобар — Марко ван Бастен, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[95]

• 5. новембар — Ђорђе Давид, српски музичар и глумац^[96]
• 5. новембар — Фамке Јансен, холандска глумица и модел^[97]
• 6. новембар — Грег Графин, амерички музичар и писац, најпознатији као певач и суоснивач групе Bad Religion^[98]
• 9. новембар — Роберт Данкан Макнил, амерички глумац, редитељ и продуцент^[99]
• 11. новембар — Калиста Флокхарт, америчка глумица^[100]
• 19. новембар — Радмило Михајловић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер^[101]
• 20. новембар — Борис Дежуловић, хрватски новинар и писац
• 27. новембар — Роберто Манчини, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[102]
• 28. новембар — Рој Тарпли, амерички кошаркаш (прем. 2015)^[103]
• 29. новембар — Дон Чидл, амерички глумац^[104]

• 1. децембар — Салваторе Скилачи, италијански фудбалер (прем. 2024)^[105]
• 4. децембар — Урош Ђурић, српски сликар и глумац^[106]
• 4. децембар — Сертаб Еренер, турска музичарка
• 4. децембар — Мариса Томеј, америчка глумица^[107]
• 6. децембар — Милош Алигрудић, српски политичар
• 6. децембар — Горан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[108]
• 8. децембар — Тери Хачер, америчка глумица^[109]
• 10. децембар — Едит Гонзалез, мексичка глумица и плесачица (прем. 2019)^[110]
• 19. децембар — Арвидас Сабонис, литвански кошаркаш^[111]
• 20. децембар — Млађан Динкић, српски економиста и политичар
• 23. децембар — Еди Ведер, амерички музичар, најпознатији као певач и гитариста групе Pearl Jam

• 17. јануар — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар (* 1904)
• 19. јануар — Фирмен Ламбо, белгијски бициклиста. (*1886)^[112]

• 12. март — Јован Бијелић, српски сликар (* 1886)^[113]

• 5. април — Даглас Макартур, амерички генерал^[114]

• 12. август — Ијан Флеминг, енглески књижевник^[115]

• 19. октобар — Сергеј Бирјузов, маршал Совјетског Савеза
• 20. октобар — Херберт Хувер, 31. председник САД^[116]

• 6. новембар — Иго Кобле, швајцарски бициклиста. (*1925)

• Физика — Николај Генадијевич Басов и Александар Михајлович Прохоров и Чарлс Хард Таунс
• Хемија — Дороти Кроуфут Хоџкин
• Медицина — Кондрад Блок и Феодор Линен
• Књижевност — Жан-Пол Сартр
• Мир — Мартин Лутер Кинг
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума