Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1959 1960 1961 1962 1963 1964 1965
1962 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1962. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.
• 5. јануар — Народни одбор града Београда забранио саобраћај запрежним возилима улицама града.
• 7. јануар — Југословенски брод „Шабац“ (превозио боксит од Плоча до Ротердама) сударио се са британским теретњаком Дорингтон Цастле, страдало 28 југословенских морнара.
• 7. јануар и 11. јануар — Земљотреси код Макарске (М 6.0, инт. VIII-IX), троје мртвих.
• 13. јануар^? — Албанија ступа у савез са НР Кином, након што су раскинуте везе са СССР.
• 16—19. јануар — Војни удар и контраудар у Доминиканској Републици.
• 22. јануар — Организација Америчких Држава суспендовала чланство Кубе, на иницијативу САД.
• 24. јануар — Вајар Иван Мештровић покопан у родним Отавицама код Дрниша.
• 31. јануар — на иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.

• 10. фебруар — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

• 3. март — Формирана Британска антарктичка територија - 1.709.400 км².
• 4. март — Каледониан Етвејзс Флајт 153: авион пао у Kамеруну, на етапи кружног лета Луксембург-Мозамбик - 111 мртвих.
• 6. март — Kомунистички лидери Д. Н. Аидит и Њото ушли у индонежанску владу као министри без портфеља.
• 7. март — Објављено да је Аустрија понудила да прими 10.000 радника из ФНРЈ - ова понуда је најпре одбијена, али споразум ће бити постигнут 1964. У земљи влада незапосленост, званично има 200.000 "особа у потрази за послом".
• 13. март — Операција Нортвудс: секретару одбране МекНамари представљена операција под лажном заставом против Kубе, он је одбацује. У току је Операција Монгус.
• 13. март — Грчка суспендовала споразум о граници са ФНРЈ, након промоције културне кампање код Егејских Македонаца.
• 14. март — Амнестија већег броја политичких затвореника режима ФНРЈ, укључујући припаднике лојалистичких формација из Другог светског рата, осим оних који су оптужени за злочине - оноси се на око 150.000 емиграната и око 1000 затвореника.
• 14. март — У Женеви започео рад Kомитета осамнаест нација о разоружању (до 1969).
• 14 — 16. март — (Тајна) Проширена седница ЦK СKЈ - расправа о децентрализацији и кризи међурепубличких односа; говори се о шовинизму и националном партикуларизму.
• 16. март — Kосмос-1 је први совјетски сателит из програма Kосмос (у августу 2019. лансиран број 2539 итд.).
• 16. март — Флајинг Тајгер Лајн Флајт 739: амерички транспортни авион нестао између Гуанама и Филипина, 107 жртава.
• 16. март — Операција Ласта: израелски напад на сиријски положај, одмазда за нападе на израелске рибаре на Галилејском језеру.
• 18. март — Евијански споразум: окончање Алжирског рата.
• 18. март — Песма Евровизије у Луксембургу: победа француске нумере, а Лола Новаковић је била четврта.
• 19. март — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану.
• 22. март — Смењен је Анибал Ескаланте, утицајни секретар Интегрисаних револуционарних организација на Kуби - попушта "стаљинистичка атмосфера".
• 22. март — Операција Санрајз: Јужновијетнамци започињу офанзиву против Вијетконга у провинцији Бинх Даунг, која обухвата и Програм стратешких заселака, изолацију сељака од устаника путем пресељавања у утврђена села - контрапродуктивно.
• 23. март — ХЕ Kокин Брод (22,5 МW), једна од лимских ХЕ, прикључена на мрежу (прва синхронизација).
• 24. март — Током посете Kалифорнији, председник САД Kенеди је преспавао код Бинга Крозбија уместо Френка Синатре, јер се овај дружио са мафијашима.
• 24. март — На снази је Уговор из Хелсинкија о функционисању Нордијског већа.
• 26. март — Пуцњава у улици д'Ислy: алжирска четврт Баб Ел Оуед је под контролом ОАС и блокирана, мирне демонстрације покушавају пробити блокаду француске војске, у пуцњави гине 54 људи.
• 28. март — Војска ухапсила председника и премијера Сирије, Назима ал-Kудсија и Маароуфа ал-Давалибија - ослобођени су у контраудару 2. априла.
• 29. март — Војска оборила аргентинског председника Фрондизија, након што су перонисти раније током месеца освојили 10 од 14 позиција провинцијског гувернера (сви резултати ће бити поништени).

• 4. април — Успостављен британски протекторат Јужноарапска Федерација (југозападни крај Јужног Јемена).
• 7. април — Први штрајк рудара у Астуријасу, у Франковој Шпанији.
• 8. април — Евијански споразуми подржани на референдуму у Француској са 90,8% гласова.
• 9. април — 34. додела Оскара: најбољи филм је "Прича са западне стране", укупно 10 награда од 11 номинација.
• 14. април — Након оставке Михела Дебреа, нови француски премијер је Жорж Помпиду (до 1968, затим председник 1969-74).
• 16. април — Совјетски министар Громико стигао у посету ФНРЈ - развој односа оцењен успешним, залажу се са мирољубиву коегзистенцију.
• 20. април — У граду Алжиру ухапшен ген. Раул Салан, лидер ОАС - у мају је осуђен на доживотни затвор, помилован 1968.
• 25. април — Прва нуклеарна проба у склопу Оператион Доминик: амерички нуклеарни тестови на Пацифику трају до новембра. Овим је обухваћена и Оператион Фишбоул, детонације на великим висинама, као и прва детонирана балистичка ракета, Поларис А-2 (6. маја). Ово су први амер. тестови након прећутног мораторијума 1958-61, којег је прекинуо СССР.
• 26. април — Kосмос-4 је први совјетски извиђачки сателит. Из САД је лансиран први британски сателит, Ариел 1. Амерички извиђачки авион Локхед А-12, претходник Локхед СР-71 Блакбирд, има први лет.
• 27. април — Сукоб полиције и припадника Нације Ислама испред џамије у Лос Ангелесу, с једном жртвом и неколико рањених - Малколм Икс хоће жестоку реакцију, Елијах Мухамед то одбија.
• 28. април — Отворен аеродром "Београд" (данас "Никола Тесла") код Сурчина, уместо старог код Бежанијске Kосе.
• 30. април — У ФНРЈ забрањен увоз аутомобила од стране приватника до краја године.

• 1. мај — Берyлски инцидент: у француској подземној нуклеарној проби у алжирској Сахари дошло до избоја материјала и озрачивања присутних.
• 2. мај — ОАС детонирао ауто-бомбу у луци града Алжира и пуцао са околних зграда на преживеле - 200 мртвих.
• 3. мај — Железничка несрећа у Микавашими: у судару три воза близу Токија страдало 160 особа.
• 4. мај — Ел Карупаназо: неуспела левичарска војна побуна против венецуеланског председника Бетанкоурта - забрањене су Kомунистичка партија и Покрет револуционарне левице.
• 8 — 18. мај — Маневри америчких оружаних снага под именом Вхип Лаш, провера планова против Kубе.
• 11. мај — Демохришћанин Антонио Сењи је нови председник Италије (до шлога 1964).
• 14. мај — Хуан Kарлос I од Шпаније се у Атини оженио грчком принцезом Софијом.
• мај — Занатлијама у ФНРЈ значајно увећано пореско оптерећење - неколико хиљада радњи је затворено, док политика не попусти следеће године.
• 16. мај — Хрушчов у Варни: "Броз је с нама сагласан у главним питањима, али неће се прикључити ниједном блоку јер жели да буде главни а Американци га "хране".
• 17. мај — Повлачењем у Јапану, окончана је дистрибуција талидомида, који је од 1957/8 изазвао око 10.000 случајева фокомелије.
• 18. мај — На границу Хонг Kонга постављена бодљикава жица како би се зауставио прилив избеглица из НР Kине.
• 18. мај — Панчен Лама уручио Зхоу Енлаиу Петицију од 70.000 знакова, критику кинеске политике у Тибету.
• 21. мај — Патријарх московски Алексије I стигао у посету Београду. Одликован је Орденом југословенске звезде са лентом. Током посете Охриду, ростовски архиепископ Никодим говори о односима "руске и македонске цркве".
• 23. мај — У Бостону изведена прва успешна реплантација: 12-годишњем дечаку је враћена рука.
• 26. мај — У рушењу скеле градилишта моста Пјенавац на Морачи погинуло 25 радника.
• 27. мај — Подземни пожар испод Сентралиа, Пенсилванија изгледа почиње паљењем депоније у бившем отвореном копу угља.
• 28. мај — Министар Kоча Поповић стигао у посету Вашингтону; истог дана, објављено да је Хрушчов позвао Броза на одмор у СССР.
• 30. мај —  Мундијал у Чилеу, Југославија је четврта. Најбољи стрелци: Дражан Јерковић (4) и Милан Галић (3).
• 31. мај — Адолф Ајхман обешен у Израелу.
• 31. мај — Западноиндијска федерација, савез британских колонија у Kарибима, распала се после само четири године.

• 11. јун — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз.
• 30. јун — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.

• 1. јул — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина ОУН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
• 10. јул — Из Кејп Канаверала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“.

• 1. август — На снази је Заједничка пољопривредна политика у ЕЕЗ.
• 5. август — Смрт Марлин Монро, вероватно предозирање барбитуратима.
• 5. август — Нелсон Мандела ухапшен у Јужној Африци - у притвору и затвору остаје до 1990.
• 6. август — Јамајка је независна од Уједињеног Kраљевства (раније повезана Kајманска острва те Туркс и Каикос постају засебне крунске колоније).
• 8. август — НБЈ од данас може једном годишње продавати грађанима девизе у износу до 15.000 динара за одређене сврхе.
• 11. и 12. август — Совјети у два дана лансирали Восток 3 и 4, са Андријаном Николајевим и Павелом Поповичем - капсуле су се приближиле на 6,5 км, успостављен је радио-контакт.
• 14. август — Француски и италијански радници пробили тунел Монтблан - у саобраћају од 1965.
• 15. август — Под притиском САД склопљен Њујоршки споразум: Холандија на Западној Папуи препушта власт Привременој извршној власти УН до 1. 5. 1963, а затим Индонезији. Сукарно је за овај месец планирао инвазију.
• 16. август — Француска Индија (Пондицхеррy и још три дистрикта) и званично прикључена Индији (фактички од 1954).
• 17. август — Петер Фечтер (18) погођен на Берлинском зиду приликом покушаја бекства са истока и остављен да искрвари (претходних дана је убијено неколико источних граничара).
• 22. август — Атентат у Петит-Кламарту: покушај убиства председника Де Гола: "ајкула" у којој се возио са женом засута машинском ватром (организатор Жан-Мари Бастен-Тирy).
• 23. август — Ванредни попис у сиријској Џазири води одузимању грађанства 120.000 (20%) Kурда. Они су притиснути и у Ираку, где је у току Први ирачко-курдски рат.
• 24. август — Kубански емигранти из Директорио Револуционарио Естудиантил гранатирали са брода хаванско предграђе Мирамар.
• 31. август — Тринидад и Тобаго независан од УK.
• август — Због високе инфлације смањене плате у Југославији[4][24].

• 27. септембар — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику.
• 30. септембар — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.

• 11. октобар — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870.
• 22. октобар — Амерички председник Џон Кенеди је у телевизијском обраћању објавио да је на Куби откривено совјетско нуклеарно оружје и да је наредио поморску блокаду острва.
• 23. октобар — Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао је наређење Америчкој ратној морнарици и Америчком ратном ваздухопловству да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи.
• 27. октобар — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.
• 28. октобар — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.

• 28. новембар — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом прилком рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, премунио је 13 дана касније у болници у Бону, а после је проглашен за народног хероја Југославије.

• 14. децембар — Сонда Маринер 2 је постала прва летелица која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.

• Википедија:Непознат датум — Основана Девета београдска гимназија.

• 2. јануар — Саша Петровић, босанскохерцеговачки глумац (прем. 2023)^[1]
• 3. јануар — Мићко Љубичић, српски глумац и комичар^[2]
• 4. јануар — Аљоша Буха, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као басиста групе Црвена јабука (прем. 1986)
• 6. јануар — Рита Кинка, српска пијанисткиња
• 10. јануар — Рик Хојт, амерички инвалид маратонац и тријатлонац којег је на такмичењима гурао отац Дик (Тим Хојт).
• 16. јануар — Златко Портнер, српски рукометаш (прем. 2020)^[3]
• 16. јануар — Горан Чавајда, југословенски и српски музичар, најпознатији као бубњар група Електрични оргазам и Бабе . (прем. 1997)
• 17. јануар — Џим Кери, канадско-амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, музичар и сликар^[4]
• 23. јануар — Ненад Грачан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[5]
• 23. јануар — Стивен Кеши, нигеријски фудбалер и фудбалски тренер^[6]

• 2. фебруар — Нено Белан, хрватски музичар
• 5. фебруар — Џенифер Џејсон Ли, америчка глумица^[7]
• 6. фебруар — Аксл Роуз, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као певач групе Guns N' Roses
• 7. фебруар — Еди Изард, енглески комичар и глумац
• 10. фебруар — Клиф Бартон, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Metallica (прем. 1986)
• 11. фебруар — Шерил Кроу, америчка музичарка и глумица^[8]
• 15. фебруар — Мило Ђукановић, црногорски политичар
• 17. фебруар — Лу Дајмонд Филипс, амерички глумац и редитељ^[9]
• 19. фебруар — Хана Мандликова, чешка тенисерка^[10]
• 22. фебруар — Стив Ервин, аустралијски зоолог, натуралиста и ТВ водитељ (прем. 2006)
• 27. фебруар — Адам Болдвин, амерички глумац^[11]

• 2. март — Џон Бон Џови, амерички музичар, музички продуцент и глумац^[12]
• 4. март — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер^[13]
• 10. март — Богдан Кузмановић, српски глумац^[14]
• 12. март — Андреас Кепке, немачки фудбалски голман
• 12. март — Дражен Ричл, босанскохерцеговачки музичар (прем. 1986)
• 12. март — Зоран Чутура, хрватски кошаркаш^[15]
• 15. март — Теренс Трент Д'Арби, амерички музичар
• 21. март — Метју Бродерик, амерички глумац^[16]
• 22. март — Владо Чапљић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[17]
• 25. март — Марша Крос, америчка глумица^[18]
• 25. март — Фернандо Мартин, шпански кошаркаш (прем. 1989)^[19]
• 26. март — Џон Стоктон, амерички кошаркаш
• 28. март — Дарко Русо, српски кошаркашки тренер^[20]
• 28. март — Горан Скробоња, српски писац, сценариста стрипова, преводилац, уредник и издавач^[21]
• 31. март — Зоран Ћирић, српски писац

• 2. април — Кларк Грег, амерички глумац, редитељ и сценариста^[22]
• 11. април — Перица Јокић, црногорски књижевник
• 12. април — Карлос Саинз, шпански рели возач
• 18. април — Вукашин Обрадовић, српски новинар
• 23. април — Џон Хана, шкотски глумац^[23]
• 24. април — Стјуарт Пирс, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[24]
• 26. април — Војка Ћордић-Чавајда, српска глумица (прем. 2005)^[25]

• 9. мај — Дејв Ган, енглески музичар, најпознатији као певач групе Depeche Mode^[26]
• 12. мај — Брет Гуревиц, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Bad Religion^[27]
• 12. мај — Емилио Естевез, амерички глумац, редитељ и сценариста^[28]
• 14. мај — Ијан Астбури, британски музичар, најпознатији као фронтмен и оснивач групе The Cult
• 14. мај — Дени Хјустон, амерички глумац и редитељ^[29]
• 16. мај — Бобан Здравковић, српски певач^[30]
• 18. мај — Сандра Крецу, немачка музичарка^[31]
• 26. мај — Блек, енглески музичар (прем. 2016)^[32]
• 28. мај — Бранко Ђурић Ђуро, босанскохерцеговачки глумац, комичар, редитељ и музичар^[33]

• 6. јун — Масимо Савић, хрватски музичар (прем. 2022)
• 10. јун — Џина Гершон, америчка глумица и списатељица^[34]
• 11. јун — Слободан Кузмановски, српски рукометаш^[35]
• 13. јун — Али Шиди, америчка глумица
• 16. јун — Арнолд Вослу, јужноафричко-амерички глумац^[36]
• 16. јун — Феми Кути, нигеријски музичар^[37]
• 18. јун — Стивен Маркус, енглески глумац^[38]
• 19. јун — Пола Абдул, америчка музичарка, плесачица, кореографкиња, глумица и ТВ личност^[39]
• 21. јун — Виктор Цој, руски музичар. (прем. 1990)
• 22. јун — Клајд Дрекслер, амерички кошаркаш^[40]
• 29. јун — Небојша Вучићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
• 30. јун — Предраг Бјелац, српски глумац^[41]

• 1. јул — Андре Брауер, амерички глумац (прем. 2023)^[42]
• 3. јул — Томас Гибсон, амерички глумац и редитељ^[43]
• 3. јул — Том Круз, амерички глумац и продуцент^[44]
• 4. јул — Пем Шрајвер, америчка тенисерка^[45]
• 8. јул — Иван Јовановић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 9. јул — Никола Чутурило, српски музичар
• 10. јул — Бранко Станковић, српски новинар
• 13. јул — Злата Петровић, српска певачица^[46]
• 20. јул — Лидија Вукићевић, српска глумица
• 29. јул — Карл Кокс, енглески ди-џеј и музички продуцент^[47]
• 31. јул — Весли Снајпс, амерички глумац, редитељ, продуцент и писац^[48]

• 5. август — Патрик Јуинг, амерички кошаркаш
• 6. август — Мишел Јео, кинеска глумица и плесачица.^[49]
• 7. август — Жељко Перван, хрватски глумац^[50]
• 13. август — Џон Слатери, амерички глумац и редитељ^[51]
• 16. август — Стив Карел, амерички глумац, комичар, продуцент, сценариста и редитељ^[52]
• 24. август — Славко Радовановић, српски фудбалер^[53]
• 28. август — Чава Димитријевић, српски фудбалер (прем. 2006)^[54]
• 28. август — Дејвид Финчер, амерички редитељ и продуцент^[55]

• 1. септембар — Руд Гулит, холандски фудбалер и фудбалски тренер
• 2. септембар — Кир Стармер, бивши премијер Уједињеног Краљевства
• 8. септембар — Томас Кречман, немачки глумац^[56]
• 10. септембар — Иван Феце Фирчи, српски музичар, најпознатији као бубњар група ЕКВ и Луна
• 11. септембар — Хулио Салинас, шпански фудбалер^[57]
• 12. септембар — Дино Мерлин, босанскохерцеговачки музичар
• 17. септембар — Баз Лурман, аустралијски редитељ, сценариста, продуцент и глумац^[58]
• 17. септембар — Алма Прица, хрватска глумица^[59]
• 19. септембар — Мијаило Грушановић, српски кошаркаш
• 24. септембар — Нија Вардалос, канадско-америчка глумица, сценаристкиња и продуценткиња^[60]
• 26. септембар — Драган Манце, српски фудбалер (прем. 1985)^[61]
• 26. септембар — Олаф Олафсон, исландски писац и бизнисмен
• 29. септембар — Јане Андерсон, шведски фудбалер и фудбалски тренер
• 30. септембар — Зоран Арсић, српски фудбалер и фудбалски судија
• 30. септембар — Франк Рајкард, холандски фудбалер и фудбалски тренер
• 30. септембар — Борислав Цветковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[62]

• 11. октобар — Џоун Кјузак, америчка глумица и комичарка^[63]
• 13. октобар — Кели Престон, америчка глумица и модел (прем. 2020)^[64]
• 16. октобар — Фли, аустралијско-амерички музичар и глумац, најпознатији као суоснивач и басиста групе Red Hot Chili Peppers^[65]
• 19. октобар — Евандер Холифилд, амерички боксер^[66]
• 19. октобар — Трејси Шевалије, америчко-британска списатељица
• 22. октобар — Боб Оденкирк, амерички глумац, комичар, сценариста, редитељ, продуцент и писац^[67]
• 23. октобар — Ђорђе Вукадиновић, српски филозоф, политички аналитичар, новинар и политичар
• 26. октобар — Кери Елвес, енглески глумац, продуцент и сценариста^[68]

• 1. новембар — Ентони Кидис, енглески музичар и глумац, најпознатији као фронтмен и певач групе Red Hot Chili Peppers^[69]
• 6. новембар — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер
• 11. новембар — Деми Мур, америчка глумица и модел^[70]
• 18. новембар — Кирк Хамет, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Metallica
• 19. новембар — Џоди Фостер, америчка глумица, редитељка и продуценткиња^[71]
• 22. новембар — Виктор Пељевин, руски писац
• 29. новембар — Енди Ларок, шведски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе King Diamond

• 9. децембар — Фелисити Хафман, америчка глумица^[72]
• 11. децембар — Неле Карајлић, српски музичар, глумац, сценариста, редитељ и писац
• 12. децембар — Трејси Остин, америчка тенисерка
• 14. децембар — Горан Даничић, српски глумац (прем. 2021)
• 22. децембар — Милорад Ивић, српски песник
• 22. децембар — Рејф Фајнс, енглески глумац, редитељ и продуцент^[73]
• 28. децембар — Мишел Петрућијани, француски џез пијаниста (прем. 1999)

• 16. јануар — Иван Мештровић, хрватски вајар^[74]
• 31. јануар — Петар (Пјер) Крижанић, карикатуриста, писац и есејиста

• 15. март — Артур Комптон, амерички физичар. (*1892)^[75]

• 11. јул — Овен Јонг, амерички индустријалац и адвокат. (*1874)^[76]

• 5. август — Мерилин Монро, америчка глумица (*1926)^[77]
• 9. август — Херман Хесе, немачки књижевник

• 18. новембар — Нилс Бор, дански физичар. (*1885)^[78]

• Физика — Лав Давидович Ландау
• Хемија — Макс Фердинанд Перуц и Џон Каудери Кендру
• Медицина — Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс
• Књижевност — Џон Стајнбек
• Мир — Лајнус Карл Полинг (САД)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума