Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1962 1963 1964 1965 1966 1967 1968
1965 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1965. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Под вођством лидера покрета Фатах Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.

• 9. фебруар — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам.
• 19. фебруар — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.
• 20. фебруар — Насина сонда Ренџер 8 је успешно послала 7.137 слика Месеца у последњих 23 минута своје мисије пре него што се срушила у Море спокојства.

• 2. март — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама.
• 7. март — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.
• 8. март — У Јужни Вијетнам стижу прве америчке борбене трупе - код Да Нанга стижу први из контигента од 3.500 маринаца (војни саветници присутни већ годинама, тренутно их има 23.000). Прво имају улогу заштите инсталација, од почетка априла и да нападају Виет Цонг и северновијетнамске снаге. Kрајем године број америчких трупа достиже 184.314 а број погинулих 1.928.
• 9. март — Мартин Лутер Кинг држи молитвену службу на мосту у Селми, бели супрематисти током дана претукли белог свештеника у граду, који умире два дана касније.
• 9. март — Разоран земљотрес на грчком острву Алонизос у Спорадима.
• 10. март — Kонфронтација: индонежански саботери детонирали бомбу у Сингапуру, тада делу Малезије - 3 мртвих.
• 11. март — Започела операција Маркет Тајм, успешна препрека за поморску инфилтрацију са севера на југ Вијетнама.
• 14. март — Избори у Аргентини: дозвољено је учешће перониста, добијају релативну већину гласова, али су други по броју мандата - војска се окреће против председника Илије.
• 15. март — Председник САД Линдон Џонсон даје подршку правима црнаца.
• 16. март — Алис Херз (82) прва је особа у САД која се запалила из протеста због Вијетнамског рата - умире десет дана касније.
• 18. март — Током лета васионског брода "Восход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је изашао у отворени свемир.
• 19. март — Умро генерални секретар Румунске KП Георге Георгију-Деж, три дана касније наслеђује га Николаје Чаушеску (до 1989, такође и шеф владе 1967-74. и државе 1974-89).
• 20. март — Песма Евровизије 1965: побеђује Франц Гал за Луксембург.
• 21. март — Маршеви од Селме до Монтгомерyја: Мартин Лутхер Kинг, Јр. води 3.200 активиста из Селме у Монтгомерy, главни град Алабаме (25. 3. их стиже 25.000).
• 22. март — Представљен је ПДП-8, први комерцијално успешан миникомпјутер (кошта 18.500 долара, еквивалент 143.000 из 2017).
• 23. март — Протести у школама у Kазабланци прерастају у немире - незванично, у репресији су страдале стотине.
• 24. март — Замрзнуте цене у СФРЈ.
• 25. март — Смена власти на Цејлону: Дудли Сенанаyаке је победио Сиримаво Бандаранаике на изборима, има већину заједно са Тамилима (до 1970, Сиримаво се враћа 1970-77. и 1994-2000).
• 23. март — Гемини 3 носи прву амерички двочлану посаду у орбиту, први је маневрабилни свемирски брод.
• 28. март — Земљотрес у Чилеу, у региону Вапараиса, изазива рушење бране Ел Цобре - око 400 мртвих.
• 30. март — Испред америчке амбасаде у Сајгону експлодирала ауто-бомба, погинуло двоје Американаца и 19 Вијетнамаца.

• 3. април — Први окршај два млазњака у Вијетнамском рату (касније Дан ваздухопловства у тој земљи) - четири америчка Ф-8Е Крусадер и осам северновијетнамских МиГ-17. Наредних дана у прву борбену употребу улази МекДонел Даглас Ф-4 Фантом II, у америчкој морнарици, маринском корпусу и ваздухопловству.
• 6. април — Лансиран сателит Интелсат И (Еарлy Бирд), први комерцијални комуникациони сателит - од 2. маја преноси ТВ програм, телефонске и телеграфске везе између Северне Америке и Европе.
• 8. април — Потписан Фузиони уговор или Бриселски уговор: уједињена извршна тела Европске заједнице за угљен и челик, за атомску енергију и економске заједнице (на снази од 1967, опозван Амстердамским уговором 1997).
• 8. април — Почињу чарке између индијских и пакистанских снага у подручју Kутчки Ран (примирје потписано пред крај јуна, арбитрација 1968. даје 90% подручја Индији).
• 8. април — Спречен Покушај преврата у Бугарској: откривена група од девет завереника, укључујући команданта софијског гарнизона ген. Цветка Анева, десети се убио (члан ЦK Иван Тодоров-Горуња).
• 10. април — Припадник царске гарде покушао убити иранског шаха Пахлавија, страдала двојица телохранитеља. Шах се програмом реформи, Бела револуција, удаљио од неких сектора друштва.
• 12. април — ТАСС јавља да су радио астрономи открили ванземаљску цивилизацију - заправо се ради о квазару ЦТА-102.
• 15. април — СР Немачка исплатила последњу рату репарација Израелу - укупно 3 милијарде марака тј. 882 милиона долара.
• 15 - 25. април — У Љубљани одржано Светско првенство у столном тенису, доминирају Kинези.
• 17. април — Студенти за демократско друштво одржали први марш против Вијетнамског рата у Вашингтону., 15 до 25.000 присутних (велика већина Американаца се ипак слаже са председником).
• 21. април — Туниски председник Хабиб Бургиба предлаже да Израел буде признат у границама УН-овог предлога из 1947, уз репатријацију избеглица - већина арапских земаља га осуђује као "издајника".
• 23. април — Лансиран први оперативни совјетски телекомуникациони сателит Молнија.
• 24. април — Побуна против војне власти у Доминиканској Републици, тражи се повратак председника Хуана Боша свргнутог 1963 - долази до грађанског рата.
• 24. април — Јереванске демонстрације: масовно окупљање поводом 50-годишњице Јерменског геноцида, долази до нереда.
• 24. април — Че Гевара стигао у Kонго где је у току Побуна Симба (отићи ће у новембру, болестан и разочаран).
• 26. април — У Бразилу покренута Реде Глобо (/реџи глобу/), једна од највећих ТВ мрежа на свету.
• 27. април — Индонезијско-малезијска конфронтација: Битка код Пламан Мапуа - неуспешан индонежански напад на британске падобранце у држави Саравак.
• 28. април — Америчка окупација Доминиканске Републике (1965-66): америчке трупе послате како би се "спречила нова Kуба".
• 30. април — Михајло Михајлов осуђен у Задру на девет месеци због осуде совјетских логора, што је прошлог фебруара изазвало незадовољство совјетске амбасаде. Врховни суд Хрватске у јуну променио у пет месеци условно.

• 1. мај — Поморски окршај Републике Kине и НР Kине код острва Донгyин - обе стране тврде да су победиле.
• 3. мај — Земљотрес у Ел Салвадору односи 120 жртава - још стотине ће погинути 1986. у зградама које су сада ослабљене.
• 3. мај — Kамбоџа прекинула дипломатске односе са САД, након што је јужновијетнамски авион бомбардовао погранично село.
• 11 — 12. мај — Близу 20.000 људи страдало од циклона у Источном Пакистану (Бангладешу). У олујама почетком јуна гине их још 12.000.
• 12. мај — Западна Немачка и Израел успоставили дипломатске односе. Већина арапских земаља због овога прекида односе са Западном Немачком.
• 16. мај — На писти вијетнамске базе Биен Хоа експлодирао амерички млазни бомбардер Б-57 Канбера - у ланчаној реакцији уништено још десет бомбардера и десетак других авиона.
• 17. мај — Председник Индонезије Сукарно подржао предлог комуниста да се оснују оружане снаге сељака и радника, али војска то одбацује.
• 20. мај — Пакистан Интернатионал Аирлинес Флигхт 705: авион на првом лету од Kарачија до Лондона пао пред слетање у Kаиру - страдала 121 особа од 127.
• 21. мај — На Берклију почиње највећи Тич-ин (образовни форум) и протест против рата у Вијетнаму; основан Виетнам Даy Цоммиттее, коалиција група која ће организовати више манифестација против рата.
• 27. мај — 12. 6. - Битка на Сунгеи Kоемби, дио Операције Кларет: аустралсијске трупе нанеле губитке индонежанским у две заседе на Борнеу.
• 28. мај — Експлозија у руднику угља код Дханбада у источној Индији, страдало 268 рудара.
• 28 — 31. мај — Битка код Ба Гиа је почетак летње офанзиве Виет Цонга у јужном Вијетнаму - нанесени велики губици јужновијетнамској војсци. Северни Вијетнам је претходних месеци добио појачану помоћ од СССР и НР Kине, укључујући војне специјалисте.
• 29. мај — У Хантији-Мансији откривено нафтно поље Самотлор, највеће у Совјетском Савезу (производња почиње 1969).

• 8. јун — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције.
• 19. јун — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана.
• 19. јун — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда бен Белу.

• 14. јул — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса.
• 16. јул — Отворен је 11,6 km дуг тунел испод Монблана који је повезао Италију и Француску.

• 6. август — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу.
• 9. август — Малезија је избацила Сингапур из свог састава због жестоког идеолошког сукоба њихових владајућих странака.

• 6. септембар — Пакистанска армија одбранила Лахор и још неке тачке (данас Дан одбране у Пакистану).
• 7. септембар — Јужновијетнамске и америчке снаге почињу Оператион Пирана на полуострву Батанган.
• 8 — 12. септембар — Ураган Бетсy је до тада најјачи који је погодио Флориду и САД обалу Мексичког залива - 76 погинулих, штета је први пут већа од милијарду долара.
• 11. септембар — Битке код Филоре и Асал Утара су велики тенковски окршаји и одлучујући индијски успех.
• 16. септембар — Свега 11 дана након што је постављен за ирачког премијера, ген. Ариф Абд ар-Разак покушава пуч против председника Арифа.
• 20. септембар — У Боливији проглашено опсадно стање - прошлог маја и овог месеца погинуло преко 100 људи у сукобима између војске и рудара.
• 21. септембар — Аминторе Фанфани изабран за председника Генералне скупштине УН.
• 23. септембар — Прекид непријатељстава у Другом индијско-пакистанском рату.
• 24. септембар — Kонтејнеризација: ИСО прогласио амерички дизајн угаоних фитинга за међународни стандард (ојачана верзија усвојена јуна 1967. у Москви).
• 28. септембар — Почела ерупција вулкана Таал на филипинском Лузону, стотине мртвих.
• 28. септембар — Почетак умерене економске реформе у СССР ("Kосигинова реформа").
• 29. септембар — Фидел Кастро изненада објављује да сви који то желе могу отићи у Америку, преко луке Камариоца (10. октобар — 15. 11., накнадно разјашњено да се то не односи на младе војне обвезнике и стручњаке).
• 30. септембар/1. октобар — Шесторица генерала отета и убијена у Џакарти, Индонезија - "Покрет 30. септембра" тврди да жели спречити ЦИА-ин пуч против Сукарна.

• 1 — 2. октобар — Генерал Сухарто сузбио побуну у Џакарти, за коју је окривљена комунистичка партија - током месеца почињу масовна убијања комуниста (Индонезијски масакри 1965-66.) а Сукарно постепено остаје без власти.
• 3. октобар — Kастро објавио да је Че Гевара прошлог априла дао оставку на функције и напустио земљу. Уједињена партија кубанске социјалистичке револуције променила име у Kомунистичка партија Kубе.
• 3. октобар — У САД потписан Закон о имиграцији и националности (на снази од 1968): укинута Формула националног порекла из 1921. која је фаворизовала северне Европљане. Имиграција се у наредним годинама увећава, углавном потиче из Латинске Америке и Азије.
• 4. октобар — САД први пут бомбардовале територију Kамбоџе, према подацима декласификованим 2000, четири године пре операције Мени - циљ је Виет Цонг који се тамо склања.
• 8. октобар — Индонежанска војска организовала демонстрације у Џакарти, спаљено седиште Индонежанске KП.
• 9. октобар — Јужнокорејска бригада стиже у Јужни Вијетнам.
• 11. октобар — САД претекле Италију као главног трговачког партнера СФРЈ.
• 12. октобар — Пер Бортен је нови норвешки премијер, на челу четворне коалиције десног центра (до 1971), након 30 година превласти Радничке партије.
• 13. октобар — Теретњак "Тиса" сплитске Јадрослободне потонуо јужно од Kрита, 17 чланова посаде нестало, мада се кормилар спасао.
• 16. октобар — Kонгоански председник Kасавубу поставља Евариста Kимбу за премијера уместо Моиса Томбеа - парламент га не жели потврдити што ствара парализу.
• 19. октобар — Опсада Плеи Ме: почетак офанзиве Северновијетнамске војске против америчке позиције код Плеикуа - потиснути су у новембру.
• 21. октобар — Сулејман Демирел први пут постаје премијер Турске, након што је његова Партија правде победила на изборима.
• 21. октобар — Перихел сјајне комете Икеyа-Секи, коју су прошлог месеца открила двојица јапанских аматера.
• 27. октобар — Војна диктатура у Бразилу: након што је опозиција победила у две државе, председник Бранцо издаје Уставни акт бр. 2 чиме укида постојеће партије и враћа себи ванредна овлашћења.
• 29. октобар — Марокански опозициони политичар Мехди Бен Барка ("марокански Че Гевара") нестао у Паризу.
• 30. октобар — Амерички маринци одбили јак напад код Да Нанга.

• 25. новембар — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу.

• 7. децембар — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.

• 4. јануар — Џулија Ормонд, енглеска глумица^[1]
• 4. јануар — Ги Форже, француски тенисер^[2]
• 5. јануар — Вини Џоунс, енглеско-велшки глумац и фудбалер^[3]
• 9. јануар — Магси Боугс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[4]
• 9. јануар — Џоели Ричардсон, енглеска глумица^[5]
• 9. јануар — Хадавеј, тринидадско-немачки музичар^[6]
• 10. јануар — Дејан Јоксимовић, српски фудбалер^[7]
• 13. јануар — Андрија Гавриловић, српски кошаркашки тренер
• 15. јануар — Џејмс Незбит, северноирски глумац^[8]
• 15. јануар — Адам Џоунс, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Tool^[9]
• 16. јануар — Гоца Божиновска, српска певачица^[10]
• 22. јануар — Дајана Лејн, америчка глумица^[11]
• 24. јануар — Димитрије Илић, српски глумац^[12]
• 31. јануар — Влада Стошић, српски фудбалер^[13]

• 1. фебруар — Брендон Ли, амерички глумац (прем. 1993)^[14]
• 5. фебруар — Кике Санчез Флорес, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[15]
• 5. фебруар — Георге Хађи, румунски фудбалер и фудбалски тренер
• 6. фебруар — Јан Свјерак, чешки редитељ, сценариста и продуцент^[16]
• 7. фебруар — Крис Рок, амерички глумац, комичар, писац, продуцент и редитељ^[17]
• 9. фебруар — Велимир Перасовић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер^[18]
• 15. фебруар — Небојша Бакочевић, српски глумац^[19]
• 17. фебруар — Мајкл Беј, амерички редитељ, продуцент и глумац^[20]
• 18. фебруар — Dr. Dre, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац^[21]
• 21. фебруар — Еваир, бразилски фудбалер^[22]
• 23. фебруар — Кристин Дејвис, америчка глумица^[23]
• 23. фебруар — Хелена Сукова, чешка тенисерка^[24]

• 3. март — Драган Стојковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[25]
• 13. март — Весна Тривалић, српска глумица^[26]
• 14. март — Кевин Вилијамсон, амерички сценариста, продуцент, глумац и редитељ^[27]
• 16. март — Сергеј Базаревич, руски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 16. март — Белен Руеда, шпанска глумица^[28]
• 16. март — Марк Карни, премијер Канаде (2025−).^[29]
• 18. март — Дајана Лорен, америчка порнографска глумица, редитељка, плесачица и певачица^[30]
• 24. март — Андертејкер, амерички рвач^[31]
• 24. март — Маријан Вајда, словеначки тенисер и тениски тренер^[32]
• 24. март — Питер Џејкобсон, амерички глумац^[33]
• 25. март — Сара Џесика Паркер, америчка глумица, продуценткиња и модна дизајнерка^[34]
• 28. март — Срђан Тодоровић, српски глумац и музичар^[35]
• 30. март — Карел Новачек, чешки тенисер
• 31. март — Раде Тошић, босанскохерцеговачки фудбалер^[36]

• 1. април — Божидар Ђелић, српски политичар и економиста
• 4. април — Роберт Дауни Јуниор, амерички глумац, продуцент и музичар^[37]
• 9. април — Полина Поришкова, чешко-шведска глумица, модел и списатељица^[38]
• 12. април — Ким Боднија, дански глумац^[39]
• 10. април — Гордана Лукић, српска глумица^[40]
• 16. април — Џон Крајер, амерички глумац, комичар и редитељ^[41]
• 16. април — Мартин Лоренс, амерички глумац, комичар, музичар, сценариста и продуцент^[42]
• 26. април — Душанка Стојановић, српска глумица^[43]

• 1. мај — Маја Маршићевић Тасић, српска новинарка и активисткиња (прем. 2001)
• 7. мај — Наташа Иванчевић, српска глумица^[44]
• 8. мај — Татјана Венчеловски, српска глумица, књижевница, новинарка и радио и ТВ водитељка
• 9. мај — Стив Ајзерман, канадски хокејаш
• 10. мај — Линда Еванђелиста, канадски модел^[45]
• 13. мај — Предраг Спасић, српски фудбалер^[46]
• 16. мај — Крист Новоселић, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и басиста групе Nirvana^[47]
• 16. мај — Винсент Риган, велшки глумац^[48]
• 24. мај — Џон Рајли, амерички глумац, комичар, певач, сценариста и продуцент^[49]
• 25. мај — Зоран Јовановић, српски кошаркаш^[50]
• 27. мај — Пет Кеш, аустралијски тенисер
• 31. мај — Брук Шилдс, америчка глумица и модел^[51]

• 2. јун — Фрањо Араповић, хрватски кошаркаш^[52]
• 4. јун — Игор Колаковић, црногорски одбојкаш и одбојкашки тренер
• 7. јун — Дејмијен Херст, енглески уметник^[53]
• 8. јун — Френк Грило, амерички глумац^[54]
• 9. јун — Зорана Павић, српска певачица
• 10. јун — Елизабет Херли, енглеска глумица и модел^[55]
• 11. јун — Јоргос Барцокас, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер
• 12. јун — Слободан Крчмаревић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[56]
• 23. јун — Милош Бурсаћ, српски фудбалер^[57]
• 30. јун — Мич Ричмонд, амерички кошаркаш^[58]

• 3. јул — Кони Нилсен, данска глумица^[59]
• 4. јул — Хорас Грант, амерички кошаркаш^[60]
• 6. јул — Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и књижевни критичар (прем. 2025)
• 10. јул — Митар Мркела, српски фудбалер^[61]
• 17. јул — Сантијаго Сегура, шпански глумац, сценариста, редитељ и продуцент^[62]
• 23. јул — Слеш, енглеско-амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Guns N' Roses
• 27. јул — Хосе Луис Чилаверт, парагвајски фудбалски голман
• 31. јул — Џ. К. Роулинг, америчка књижевница, сценаристкиња и продуценткиња^[63]

• 1. август — Сем Мендиз, енглески режисер, сценариста и продуцент^[64]
• 2. август — Рефик Шабанаџовић, црногорски фудбалер^[65]
• 4. август — Фредрик Рејнфелт, шведски економиста и политичар, премијер Шведске (2006—2014)^[66]
• 4. август — Михаел Скибе, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[67]
• 6. август — Лик Алфан, француски алпски скијаш и аутомобилиста
• 6. август — Дејвид Робинсон, амерички кошаркаш
• 10. август — Џон Старкс, амерички кошаркаш
• 11. август — Вајола Дејвис, америчка глумица и продуценткиња^[68]
• 11. август — Душан Гојков, српски и југословенски песник
• 12. август — Питер Краузе, амерички глумац^[69]
• 16. август — Горан Баре, хрватски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Мајке
• 19. август — Кевин Дилон, амерички глумац^[70]
• 19. август — Кира Сеџвик, америчка глумица, продуценткиња и режисерка^[71]
• 24. август — Марли Матлин, америчка глумица, списатељица и активисткиња^[72]
• 24. август — Реџи Милер, амерички кошаркаш
• 27. август — Горан Василијевић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[73]
• 27. август — Пауло Силас, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[74]
• 28. август — Шанаја Твејн, канадска музичарка и глумица^[75]

• 2. септембар — Ленокс Луис, амерички боксер^[76]
• 3. септембар — Чарли Шин, амерички глумац^[77]
• 6. септембар — Предраг Ј. Марковић, српски историчар
• 7. септембар — Дарко Панчев, македонски фудбалер^[78]
• 11. септембар — Башар ел Асад, сиријски политичар
• 11. септембар — Моби, амерички музичар и музички продуцент^[79]
• 14. септембар — Дмитриј Медведев, руски политичар, трећи председник Русије
• 21. септембар — Фредерик Бегбеде, француски писац, књижевни критичар и ТВ водитељ
• 21. септембар — Дејвид Венам, аустралијски глумац^[80]
• 23. септембар — Марк Вудфорд, аустралијски тенисер^[81]
• 25. септембар — Скоти Пипен, амерички кошаркаш
• 26. септембар — Радисав Ћурчић, српски кошаркаш^[82]
• 27. септембар — Стив Кер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[83]

• 1. октобар — Тед Кинг, амерички глумац^[84]
• 4. октобар — Драган Јовановић, српски глумац^[85]
• 8. октобар — Ардал О'Хенлон, ирски глумац
• 10. октобар — Крис Пен, амерички глумац (прем. 2006)^[86]
• 12. октобар — Боб Шнајдер, амерички музичар^[87]
• 21. октобар:
  • Јон Андони Гоикоечеа, шпански фудбалер^[88]
  • Јожек Хорват Муц, словеначки и ромски књижевник и ромолог^[89]

• 2. новембар — Наташа Мићић, српска политичарка и правница, председница Скупштине Србије
• 13. новембар — Жељко Петровић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер^[90]
• 14. новембар — Стјуарт Стејплс, енглески музичар, најпознатији као фронтмен, певач и гитариста групе Tindersticks^[91]
• 15. новембар — Најџел Бонд, енглески играч снукера^[92]
• 19. новембар — Лоран Блан, француски фудбалер и фудбалски тренер
• 21. новембар — Бјерк, исналдска музичарка, музичка продуценткиња и глумица^[93]
• 21. новембар — Александер Сидиг, енглески глумац^[94]
• 22. новембар — Мадс Микелсен, дански глумац^[95]
• 23. новембар — Лидија Бајук, хрватска музичарка и песникиња
• 30. новембар — Алдаир, бразилски фудбалер^[96]
• 30. новембар — Бен Стилер, амерички глумац, комичар, сценариста, редитељ и продуцент^[97]

• 1. децембар — Магнифико, словеначки музичар
• 3. децембар — Катарина Вит, немачка клизачица на леду^[98]
• 4. децембар — Улф Кирстен, немачки фудбалер и фудбалски тренер
• 5. децембар — Слађан Шћеповић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[99]
• 7. децембар — Џефри Рајт, амерички глумац^[100]
• 14. децембар — Аљоша Асановић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[101]
• 17. децембар — Јасна Шекарић, српска стрелкиња^[102]
• 18. децембар — Игор Милановић, српски ватерполиста^[103]
• 21. децембар — Енди Дик, амерички комичар, глумац и редитељ^[104]
• 22. децембар — Сержи Лопез, шпански глумац^[105]
• 26. децембар — Мазињо Оливеира, бразилски фудбалер^[106]
• 31. децембар — Николас Спаркс, амерички књижевник и сценариста

• Непознат датум - Владимир Арсенијевић, српски књижевник
• Непознат датум - Жељка Милановић, српска диригенткиња

• 24. јануар — Винстон Черчил, британски политичар и премијер Уједињеног Краљевства

• 18. март — Фарук I Египатски, египатски краљ
• 19. март — Георге Георгију-Деж, румунски политичар

• 7. јул — Моше Шарет, израелски политичар^[107]

• 21. август — Одил Дефреј, белгијски бициклиста. (*1888)

• 4. септембар — Алберт Швајцер, немачки теолог, музичар, лекар, добитник Нобелове награде за мир 1952. године^[108]

• Физика — Син-Итиро Томонага (朝永 振一郎), Џулијан Швингер и Ричард Фајнман
• Хемија — Роберт Бернс Вудвард
• Медицина — Франсоа Жакоб, Андре Луоф и Жак Моно
• Књижевност — Михаил Шолохов
• Мир — УНИЦЕФ
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума