Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971
1968 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1968. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 5. јануар — У Чехословачкој је Александар Дубчек наследио Антонина Новотног на месту првог секретара Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке – ово се сматра почетком Прашког пролећа (Новотни остаје председник земље до марта).
• 8. јануар — Британски премијер Харолд Вилсон подржао је кампању И'м Бацкинг Бритаин – кратку и неуспешну кампању за јачање британске привреде.
• 9 - 10. јануар — Председник СИВ-а Мика Шпиљак у посети Италији и Ватикану, потписао споразум о истраживању Јадрана и границама на мору.
• 12. јануар — Процес четворке или дело Гинзбурга и Галанског: песници у СССР-у осуђени на принудни рад због самиздата.
• 13. јануар — Грађански рат у Лаосу: Северни Вијетнамци одлучно побеђују Краљевску војску Лаоса у долини Нам Бак.
• 15. јануар — Земљотрес на западу Сицилије, 380 мртвих.
• 16. јануар — Британски премијер Харолд Вилсон најавио је парламенту да ће до 1971. војно присуство бити повучено са Блиског истока и остатка Азије, осим из Хонг Конга.
• 17. јануар — Грађански рат у Камбоџи: Црвени Кмери покренули прву акцију (дан оснивања Камбоџанске револуционарне армије).
• 17. јануар — У Јапану почињу студентски протести: посета америчког носача авиона Ентерпрајз луци Сасеба изазива вишедневне протесте организације Зенгакурен и сукобе са полицијом.
• 19. јануар — Петар Стамболић, председник ЦК Србије, уместо Добривоја Радосављевића.
• 21. јануар — Турска је прва чланица НАТО која је званично признала грчки војни режим.
• 21. јануар — Јединица командоса Северне Кореје стигла је надомак Плаве куће, где је требало да убију председника Југа Парк Чунг Хи.
• 21. јануар — Б-52 са четири хидрогенске бомбе пао на Гренланду, дошло је до радиоактивне контаминације.
• 21. јануар — Вијетнамски рат: Битка код Ке Сана, обе стране тврде да су победиле.
• 23. јануар — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло.
• 25. јануар — Новокупљена израелска подморница ИНС Дакар потонула између Крита и Кипра, 69 мртвих. Прва од четири подморнице које су различите земље потопиле ове године.
• 27. јануар — Француска подморница Минерве потонула у близини своје луке Тулон, 52 мртве.
• 28. јануар – Куба: осуда Анибала Ескалантеа и 36 чланова „микро фракције“, оптужених за контрареволуционарни рад у дослуху са СССР-ом.
• 30. јануар — у Вијетнамском рату почела једномесечна офанзива названа „Тет“, под командом северновијетнамског генерала Во Нгујен Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму.
• 31. јануар — Југославија и СР Немачка обновиле дипломатске односе, прекинуте 1957. због признања ДР Немачке.

• 1. фебруар — Вијетконговац Нгујен Ван Лем осумњичен је за убиство породице официра и погубљен је по кратком поступку на улици - ТВ снимак путује светом и подстиче антиратни покрет.
• 6. фебруар — Грађански рат у Северном Јемену: Ројалисти прекидају опсаду Сане, што практично значи победу за републиканце, иако се борбе настављају до 1970. године.
• 6. фебруар — 18. фебруар — 10. Зимске олимпијске игре у Греноблу, Француска.
• 8. фебруар — Протести око сегрегиране куглане у Оринџбургу, Јужна Каролина, кулминирају смрћу троје студената у полицијској интервенцији.
• 11. фебруар — Први грађански рат у Чаду: Вођа ФРОЛИНАТ-а Ибрахим Абача је убијен у сукобу са војском.
• фебруар — Албанци осуђени на Призренском процесу 1956. године су рехабилитовани.
• 18. фебруар — Експлозија у клубу југословенске амбасаде у Паризу, једна особа погинула - само један у низу напада на југословенске дипломатске објекте.
• 18. фебруар — Примирене државе: након што су Британци објавили свој одлазак, владари Абу Дабија и Дубаија су се сложили да створе федерацију, у коју позивају остале емирате (УАЕ основани 1971. године).
• 19. фебруар — Међународна арбитража даје Пакистану 10% подручја Ран оф Куч, у спору са Индијом.
• 21. фебруар — Радници у Каиру су се побунили због благих казни за одговорне за пораз 1967. године, а убрзо им се придружују и студенти. Насер одговара самокритиком, већим бројем цивила у влади и програмом реформи.
• 21. фебруар — Белгијски премијер Пол Ванден Боенантс подноси оставку због језичке кризе у Левену и расписују се ванредни избори.
• 24. фебруар — Хуе је враћен у руке Јужних Вијетнамаца. Масакр у Хуеу: неколико хиљада људи је убијено на обе стране током и након окупације.
• 25. фебруар — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.
• 26. фебруар — Чехословачки генерал Јан Шејна тражи азил у америчком конзулату у Трсту.
• 28. фебруар — У Индији отворен експериментални град Ауровил.
• 29. фебруар — Бриселска конвенција о узајамном признавању пресуда у грађанским и трговинским случајевима у Европској заједници.
• 29. фебруар — Извештај Кернерове комисије о прошлогодишњим расним нередима у САД: кривац је расизам белаца.

• 1. март — Битка код Долине Ђулија: Сукоби полиције и студената у Риму.
• 4. март — Мартин Лутер Кинг млађи најављује Марш сиромашних на Вашингтон за 22. април.
• 5. март — Прашко пролеће: У Чехословачкој, Јиржи Хендрих, секретар за идеолошка питања, главни сарадник Антонина Новотног, смењен је. Цензура је укинута.
• 5. март — Рат у Чаду: Северни народ Тубу придружио се ФРОЛИНАТ-у и заузео Аузу.
• 7. март — Крај Прве битке за Сајгон.
• 8. март — „Мартовски догађаји“ у Пољској - студенти демонстрирају у Варшави, полиција их растерује, али се скупови одржавају и у другим градовима током целог месеца. Антисемитска кампања доводи до емиграције већине преосталих Јевреја у земљи.
• 8. март — Совјетска подморница К-129 потонула је близу Хаваја са 98 чланова посаде.
• 11. март — Северновијетнамци и Патет Лао заузели су амерички навигациони објекат Лима Локалитет 85 у Лаосу.
• 12. март — Маурицијус постао независан од британске власти.
• 13. март — Куга оваца у Дагвеју: Тест нервног агенса VX изазвао је смрт или еутаназију преко 6.000 оваца близу Дагвеја, Јута.
• 15. март — Лондонско тржиште злата затворено је након јучерашњег интензивног трговања.
• 16. март — Масакр у Ми Лају: Америчке јединице напале су јужновијетнамско село Мај Лај и убиле, према вијетнамским подацима, 507 становника, укључујући 246 одојчади и деце (јавност у САД је сазнала у новембру 1969).
• 16. март — Роберт Ф. Кенеди улази у трку за демократску номинацију, четири дана након што је председник Џонсон тесно победио Јуџина Макартија у Њу Хемпширу.
• 16. март — Амерички војници убили су неколико стотина цивила у селу Ми Лај у Јужном Вијетнаму.
• 17. март — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути.
• 17. март — Аутобус се преврнуо код Лазаревца, 10 мртвих; други је упао у Ибар код Краљева, 9 мртвих.
• 18. март — Крај златног стандарда: Конгрес САД укида обавезу да златне резерве подрже долар. Друге западне земље чине исто. ММФ ће следеће године створити обрачунску јединицу.
• 21. март — Рат исцрпљивања, битка код Карамеха: сукоб између израелских снага и Палестинаца и Јорданаца.
• 22. март — Данијел Кон-Бендит и његови другови заузимају административне канцеларије Универзитета у Нантеру - почетак мајских догађаја.
• 22. март — Антонин Новотни под притиском подноси оставку на место председника Чехословачке, а наследио га је Лудвик Свобода (до 1975).
• 27. март — Јуриј Гагарин гине у авионској несрећи.
• 27. март — Сухарто је званично председник Индонезије, након годину дана на месту вршиоца дужности (остаје до 1998).
• 28. март — У Рио де Жанеиру, студент Едсон Луис де Лима Соуто убијен је током протеста против скупе хране у мензи - почетак турбулентне године у Бразилу под војном хунтом.
• 31. март — Председник САД Линдон Б. Џонсон изненада одустаје од кандидатуре за нови мандат. Објављује прекид бомбардовања Северног Вијетнама северно од 20. паралеле и ограничава слање нових трупа.
• 31. март — Нигеријски грађански рат: Бијафранци нападају из заседе нигеријску војну колону у близини Абагане и наносе најмање 500 жртава - једини већи успех рата.

• 2/3. април — У знак протеста против политичких и друштвених односа у Западној Немачкој, четири радикална члана АПО (ванпарламентарна опозиција), укључујући Андреаса Бадера и Гудрун Енслин, запалили су две робне куће у Франкфурту на Мајни.

• 4. април — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису; нереди избијају у већим градовима САД који трају неколико дана.
• 5. април — Прашко пролеће: Акциони програм Комунистичке партије Југославије објављен у Чехословачкој.
• 6. април — Експлозије гаса и барута у продавници спортске опреме у Ричмонду, Индијана, 41 жртва.
• 6. април — Национална гарда Илиноиса, као и америчке оклопне и пешадијске снаге, стижу у Чикаго, где су нереди поводом убиства Мартина Лутера Кинга посебно жестоки.
• 10. април — 40. додела Оскара: више нема три одвојене категорије за црно-беле и филмове у боји; најбољи филм је У врелини ноћи, укупно пет награда од седам номинација; најбољи страни филм је Оштре следоване влака, „Скупљачи перја“ су такође били у тесној конкуренцији.
• 11. април — Покушај атентата на Рудија Дучкеа, студентског вођу у Западној Немачкој - студенти ће блокирати дистрибуцију таблоида Билд-Цајтунг, који су сматрали непријатељским.
• 11. април — У САД је потписан Закон о грађанским правима, укључујући и Закон о фер становању, који предвиђа једнаке могућности становања, тј. забрањује дискриминацију у продаји, изнајмљивању и финансирању станова.
• 12. април — Први уговори о улагању страног капитала у СФРЈ, по закону из претходног јула: „Црвена застава“ са ФИАТ-ом, вредна 10 милиона долара, а касније тог месеца Цеље Цинк са источнонемачком компанијом.
• 19. април — Војни пуч у Сијера Леонеу доводи до повратка цивилне власти (Сијака Стивенс, премијер 1968-71, председник 1971-85).
• 20. април — Либерал Пјер Трудо постаје премијер Канаде (1968-79 и 1980-84).
• 20. април — Британски политичар Енок Пауел држи говор „Реке крви“, против имиграције из земаља Комонвелта у Велику Британију.
• 20. април — Лет 228 компаније South African Airways: пад авиона у југозападној Африци (Намибија), 123 мртвих.
• 22 — 23. април — На конференцији у Приштини препоручено је да се за Албанце у Југославији усвоји књижевни језик Албаније.
• 23 — 30. април — Студенти Универзитета Колумбија су се борили са полицијом и окупирали неке универзитетске зграде протестујући против изградње спортске хале у Харлему и Вијетнамског рата, све док их полиција није истерала.
• 25. април — Чаушескуов ривал Александру Драгичи осуђен је на пленарној седници Румунске комунистичке партије, а његова жртва Лукрецијa Петрашкану рехабилитована.
• 26. април — Операција „Кросстит“, тест бокс вагона - хидрогенска бомба од 1,3 мегатона детонирана је у Невади.
• 27. април — Абортус је легализован у Великој Британији (не у Северној Ирској).
• 29. април — 30. ма ј— Мајска офанзива или Мали Тет: још једна офанзива Северновијетнамске војске и Вијетконга, крвава са обе стране (овај мај је најгори месец за Американце у целом рату.

• 2. мај — Састанак Јосипа Броза и Чаушескуа у Београду, на коме потврђују веру у немешање у унутрашње послове других држава (у вези са совјетским притиском на Чехословачку).
• 3. мај — Студенти се окупљају на Сорбони у Паризу, протестујући због затварања Универзитета у Нантеру претходног дана. Сукобима студената са полицијом у Паризу су почеле студентске демонстрације које су се касније прошириле на цео свет.
• 9. мај — Чехословачки радио позива Совјете да не понове интервенцију, као у Мађарској 1956. (NYT).
• 10. мај — Представници Сједињених Држава и Северног Вијетнама први пут се састају у Паризу, разговарају о будућим мировним преговорима.
• 10. мај — Студенти и средњошколци подижу барикаде око Латинске четврти у Паризу, следеће ноћи долази до сукоба са полицијом.
• 12. мај — Битка код Кам Дука: Северновијетнамци заузимају амерички логор и обарају транспортни авион са 156 људи, углавном јужновијетнамских избеглица.
• 12—15. мај — Југословенски министар спољних послова Марко Никезић у Прагу подржава чехословачку политику.
• 13. мај — Француска: Једнодневни генерални штрајк, милион људи маршира кроз Париз; наредних дана радници се придружују протестима.
• 16. мај — Ронан Поинт: Експлозија гаса на 18. спрату нове стамбене зграде у источном Лондону узрокује урушавање целог угла зграде - промене прописа, губитак поверења у небодере.
• 17. мај — Девет католичких активиста из Катонсвила запалило је напалмом регрутне досијее у Катонсвилу, Мериленд.
• 17. мај — Контејнеризација: Амерички Лансер испловљава, први контејнерски брод изграђен наменски, капацитета 1210 TEU, први из класе од осам бродова.
• 18. мај — Посмртни остаци цара Душана пренети у цркву Светог Марка у Београду.
• 18. мај — Филмски фестивал у Кану отказан у знак солидарности са радницима и студентима.
• 19. мај — Одржани су Парламентарни избори у Италији 1968: Хришћански демократи премијера Алда Мора побеђују (+ 9 места), комунисти такође успешни (+ 27).
• 19. мај — Нигеријски грађански рат: Бијафранци под опсадом због заузимања Порт Харкорта, даља глад.
• 20. мај — Покушај свргавања Франсоа Диваљеа на Хаитију: стари бомбардер Б-25 покушава да бомбардује председничку палату, а група емиграната заузима аеродром у близини Кап Аитијена.
• 22. мај — У интервјуу за Њујорк тајмс, председник СФРЈ Броз поздравља демократизацију у Чехословачкој.
• 22. мај — Америчка нуклеарна подморница УСС Скорпион потонула је код Азорских острва, погинуло је 99 људи.
• 23. мај — Експлозија на железничкој станици у Београду, 14 повређених (Иван Јелић погубљен 2. новембра).
• 29. мај — Француски председник Шарл де Гол накратко бежи у Немачку, где му је уверена подршка војске (детаљи откривени 1982).
• 29. мај — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дискриминације режима Ијана Смита.
• 29. мај — Добрица Ћосић, на седници ЦК СК Србије, изјавио да се на Косову врши терор над Србима и да косовске власти ништа не чине да би то спречиле. ЦК се оградио од ових ставова, и овај догађај означио је почетак Ћосићевог дисидентства.
• 30. мај — Де Гол распушта парламент - расписивањем нових избора окончана је претња револуцијом у Француској. Масовни контрамитинг Де Голових присталица у Паризу.
• 30. мај — У Немачкој су усвојени Закони о ванредном стању (Notstandgesetze), којима се окончавају посебна овлашћења савезничких сила из 1949. године, а влади се даје могућност да ускрати грађанске слободе током кризе - немирни студенти се противе њиховом усвајању.

• 3. јун — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Студенти крећу ка старом делу Београда, полиција их пресреће на надвожњаку и туче; Резолуција студентских демонстрација: против социјалне неједнакости, незапослености, бирократије и лошег стања универзитета.
• 4. јун — Студенти у групама стижу на своје факултете широм Београда, почиње штрајк, са средиштем на Филозофском факултету. Међу општим захтевима су: незадовољство неједнакошћу, незапосленошћу, захтеви за демократизацију и слободе. Универзитет је преименован у „Црвени универзитет Карла Маркса“. Стево Жигон изводи монолог из драме „Дантонова смрт“.
• 5. јун — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата убијеног председника Џона Кенедија.
• 5. јун — 10. јун - У Италији је одржано Европско првенство у фудбалу. Титулу европских првака је понела Италија, која је у другој финалној утакмици савладала Југославију 2:0.
• 7. јун — Јушова болест у Јапану: први случајеви тровања људи пиринчаним уљем са две хемијске супстанце - 500 од 14.000 пацијената умире, 400.000 живине је такође угинуло раније током године.
• 9. јун — Након Титовог говора на државној телевизији, окончане студентске демонстрације у Београду.
• 5 — 10. јун — У Италији, Европско првенство у фудбалу: 1. Италија, 2. Југославија 3. Енглеска; финале Италија-Југославија одиграно је 8. јуна (1:1) и коначно 10. јуна (2:0).
• 12. јун — Генерална скупштина УН мења име Југозападне Африке у Намибија - земља је под окупацијом Јужне Африке, а СВАПО се сматра представником народа.
• 12 — 14. јун — Немачки канцелар Вили Брант посећује СФРЈ.
• 14. јун — Др Бенџамин Спок и још тројица осуђени су у Бостону за помагање у избегавању регрутације (пресуда поништена 1969).
• 14. јун — Астероид 1566 Икар приближава се 6.355.200 км од Земље, тј. 16.533 лунарних удаљености - први астероид примећен радаром.
• 17. јун — Комунисти покрећу нови устанак у Малезији (до 1989).
• 18. јун — Операција Шумава: редовни маневри Варшавског пакта у Чехословачкој, али се неколико совјетских дивизија није повукло након 30. јуна (отишли ​​су 22. јула).
• 20. јун — Остин Кари и др. исељени из куће у Северној Ирској, која је погрешно додељена протестантки - прво скрећући пажњу британске јавности на проблем неједнакости у покрајини.
• 23. јун — 74 особе су погинуле у стампеду на утакмици Бока Јуниорс - Атлетико Ривер Плејт.
• 23. и 30. јун — Парламентарни избори у Француској: голистичка Унија демократа за републику однела је убедљиву победу (354 од 487 места), социјалисти и комунисти су преполовљени.
• 24. јун — Током параде за Дан Светог Јована, празник Квебека, сепаратисти су изазвали немире испред трибине са премијером Трудоом.
• 25. јун — Освећена је коптска православна катедрала у Каиру. Папа Павле VI је претходно предао честицу моштију Светог Марка високој делегацији Коптске цркве.
• 26. јун — Бонинска острва, укључујући Иво Џиму, враћена су Јапану након америчке окупације.
• 26. јун — Атеље 212 посећује Њујорк: изводе „Развојни пут Боре Шнајдера“ и 28. 6. „Краља Ибија“. Продукцију „Ко се боји Вирџиније Вулф“ неки су сматрали занимљивијом од америчког оригинала.

• 1. јул — Ступа на снагу царинска унија земаља Европске економске заједнице и уводе се заједничке царинске стопе према остатку света.
• 9. јул — Експлозија бомбе потреса југословенску и кубанску мисију при УН.
• 10. јул — Француски премијер Жорж Помпиду подноси оставку после шест година, а наследио га је бивши министар спољних послова Морис Кув де Мурвил (Помпиду ће бити председник 1969-74).
• 11. јул — Експлозија поливинила у електрохемијској фабрици Битерфелд, са 42 смртна случаја, најгора индустријска несрећа у Источној Немачкој.
• 12. јул — Први случај грипа А, подтипа H3N2, познатог као хонгконшки грип, забележен у Хонг Конгу - проглашен пандемијом у августу, стиже у Европу у септембру.
• 13. јул — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено.
• 14 — 15. јул — Варшавски састанак СССР-а, Пољске, Мађарске, Источне Немачке и Бугарске: „Варшавско писмо“ је ултиматум упућен Комунистичкој партији Чехословачке.
• 15. јул — Чехословачка захтева ревизију Варшавског пакта: равноправност чланица, ротацију у команди и забрану коришћења у политичке сврхе.
• 15. јул — Успостављен комерцијални ваздушни саобраћај између Москве и Њујорка.
• 17. јул — Револуција у Ираку 17. јула: Председник Абдул Рахман Ариф је свргнут, ирачка грана Баас партије преузима власт, предвођена Ахмедом Хасаном ел Бакром (председник до 1979), а Садам Хусеин је потпредседник (председник 1979-2003).
• 20. јул — Вера Николић поставља светски рекорд на 800 метара у Лондону.
• 22. јул — Чланови Народног фронта за ослобођење Палестине отимају лет Ел Ал 426 Лондон-Тел Авив и одводе га у Алжир - последњи таоци су пуштени тек крајем августа.
• 23/24. јул — Пуцњава у Гленвилу у Кливленду, убијена су три полицајца и црни националисти и један пролазник, а истовремено су почели и тродневни нереди.
• 27. јул — Културна револуција: Мао је послао 30.000 радника на Пекиншки универзитет да смири сукоб између фракција Црвене гарде - неколико радника је погинуло, али је Гарди дошао крај.
• 26. јул — Почетак студентског покрета у Мексику.
• 26. јул — Велика Британија је забранила улазак у земљу члановима сајентолошке секте основане у САД.
• 26. јул — Закон о позориштима, после 230 година, укинуо је цензуру представа у Уједињеном Краљевству.
• 26. јул — 2. август — 15. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм „Кад будем мртав и бео“.
• 28. јул — Основан је Покрет америчких Индијанаца у Минеаполису.
• 29. јул — 1. август — Чехословачко-совјетски састанак у Черни.
• 30. јул — Унутрашњи сукоб у ирачкој влади: премијер Абд ар-Разак ан-Наиф приморан на оставку, председник Ел-Бакр је такође преузео функцију премијера.

• 3. август — Састанак у Братислави лидера Чехословачке и пет земаља Варшавског пакта. Братиславска декларација наглашава међусобну солидарност и очување социјализма. Пет конзервативаца из чешког Политбироа доставља „писмо позива“ Брежњеву, изговор за инвазију (откривено 1992).
• 5. август — Мао Цедунг шаље поруку универзитетским радницима, именујући их за сталне администраторе образовног система и дајући им гајбу манга, који ће бити верски обожавани у НР Кини нешто више од годину дана.
• 7. август — Преко 2.000 мртвих од поплава и колере у индијској држави Гуџарат.
• 8. август — Ричард Никсон номинован од стране републиканаца за председника. Он следи Јужну стратегију, која искоришћава противљење региона расној интеграцији и другим либералним политикама Џонсонове администрације.
• 13. август — Неуспели покушај атентата на војног диктатора Грчке, Јоргоса Пападопулоса, у организацији Александроса Панагулиса.
• 14. август — СФРЈ од Светске банка узима зајам од 16 милиона долара за увоз индустријске опреме - од 1949. године Светска банка је обезбедила 350 милиона долара, прошлог марта дат је грант од 50 милиона долара за железницу Београд-Бар. На свим нивоима (савезном, републичком, општинском, предузећима) у СФРЈ је уложено две милијарде долара страних кредита, не рачунајући стабилизационе кредите, послератну помоћ.
• 16. август — Прво тестирање америчке ракете УГМ-73 Посејдон је уједно и прво лансирање ракете са брода.
• 17. август — Вијетнамски рат: Покренута је трећа фаза Тет офанзиве, борбе трају шест недеља.
• 18. август — Клизиште баца два аутобуса у јапанску реку Хида, близу града Камигахара - 104 страдала.
• 20/21. август — Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку: Трупе Варшавског пакта улазе у Чехословачку. СФРЈ и Румунија, осуђују инвазију (Чаушеску држи говор на масовном скупу у Букурешту). Крај Прашког пролећа.
• 24. август — Француска детонира своју прву хидрогенску бомбу у Полинезији (сада их имају сви стални чланови Савета безбедности).
• 24. август — Удружење за људска права Северне Ирске организује свој први протестни марш - полиција га зауставља пре него што се заврши, али пролази мирно.
• 25. август — Демонстрације на Црвеном тргу против инвазије на Чехословачку - осам учесника је одмах ухапшено.
• 26. август — Руководство Чехословачке Социјалистичке Републике потписало је Московски протокол - идеолошко одрицање од Прашког пролећа.
• 26. август — 6. септембар — Друга латиноамеричка епископска конференција у Медељину: Католичка црква треба да буде за опцију за сиромашне (Теологија ослобођења).
• 28. август — Демократска национална конвенција у Чикагу номиновала је Хуберта Хамфрија за потпредседника. Велики сукоб између полиције и антиратних демонстраната.
• 28. август — Џон Гордон Мајн је први амерички амбасадор убијен на функцији, у Гватемали - починиоци су из комунистичке групе Fuerzas Armadas Rebeldes.
• 28. август — Председник Чада Франсоа Томбалбаје затражио је помоћ од француских трупа због побуне у региону Тибести.
• 29. август — Престолонаследник Харалд од Норвешке и Соња Харалдсен венчали су се у Ослу. Да би се оженио обичном грађанком, принц је претио да ће абдицирати.
• 31. август — 1. септембар — Два јака земљотреса у источном Ирану, неколико хиљада мртвих.

• 1. септембар — Аустрија је прва западна земља која прима совјетски гас.
• 4. септембар — Председник Републике Kонго Алфонсе Масамба-Дебат принуђен на оставку од стране војске, следи Марјан Нгуаби (1969-77).
• 6. септембар — Свазиленд независан од Велике Британије.
• 8. септембар — Рат исцрпљивања: јако египатско гранатирање израелских положаја на Суецком каналу, 10 мртвих.
• 11. септембар — Аир Франце Флајт 1611: авион пао у море испред Нице - 95 мртвих, међу којима и генерал Ренéе Когнy. Званични разлог је пожар, али претпоставља се да је авион погођен ракетом са брода током вежби.
• 13. септембар — Албанија напушта Варшавски пакт због инвазије на Чехословачку (не учествује активно још од 1962).
• 13. септембар — "Марш тишине", масовне демонстрације против владе у Мексико Ситију.
• 14 — 21. септембар — Совјетска мисија Зонд 5 носи животиње на орбиту око Месеца.
• септембар — Дозвољена слободна употреба албанских националних симбола на Kосмету.
• 22. септембар — После четири године завршена операција преношења храмова у Абу Симбелу, на 65 метара вишу позицију изнад Нила.
• 23. септембар — Срушио се пешачки мост у Титограду (Подгорица) шесторо мртвих.
• 25. септембар — Експлозија бомбе у гардероби београдске Главне железничке станице, више повређених (такође осуђен Миљенко Хркач).
• 26. септембар — Чланак у "Правди" формулира оно што је познато као Брежњевљева доктрина: државама Варшавског пакта допуштен тек ограничен суверенитет.
• 27. септембар — Пошто је португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар (владао од 1933) повређен 3. 9., наслиједио га је Марцело Цаетано (посљедњи премијер режима Естадо Ново, до 1974).
• 29. септембар — Диктатура пуковника у Грчкој: плебисцитом потврђен нови устав. Гаранције грађанских права суспендоване до повратка цивилне власти а избори ће бити одржани када се промени менталитет народа.
• 29. септембар — Пјер Мулеле, један од лидера Побуне Симби, вратио се у ДР Kонго намамљен Мобутуовим обећањем амнестије - ухапшен је, мучен и погубљен.
• 30. септембар — Боинг 747 представљен јавности (први лет следећег фебруара).
• 30. септембар — Завршен железнички део Нанкиншког моста преко Јангцеа (колски у децембру) - први велики мост изграђен кинеском експертизом.

• 1. октобар — Kод Париза пронађено тело Стевана Марковића, телохранитеља Алена Делона - почетак Афере Марковић у коју ће бити имплицирани Делон и бивши премијер (и будући председник) Жорж Помпиду.
• 2. октобар — Масакр у Тлателолку: крвопролиће над студентима и другим демонстрантима у Мексико Ситију, можда стотине мртвих.
• 3. октобар — Војни удар у Перуу: председник Фернандо Беланде Тери збачен због непопуларног нафтног споразума, долази левичарски генерал Јуан Веласцо Алварадо (до 1975, а Тери се враћа 1980-85).
• 8. октобар — Започела дуга операција Сеалордс - америчке и јужновијетнамске снаге ремете линије Виет Kонга у делти Меконга.
• 11 — 22. октобар — Мисија Аполо 7 је прва са посадом - провера командног/сервисног модула у ниској Земљиној орбити.
• 11. октобар — Војни удар у Панами: Арнулфо Аријас збачен десет дана након почетка мандата, Омар Торијос долази на власт са колегом, изгнаним следеће године, и остаје лидер земље до 1981.
• 12. октобар — Закључен споразум о запошљавању између СР Немачке и СФР Југославије (Гастарбајтер).
• 12. октобар — Екваторијална Гвинеја независна од Шпаније, први председник Франциско Макиас Нгуема (до 1979).
• 12 — 27. октобар — Олимпијске игре у Мексику. Постигнута су чак 34 свјетска рекорда. Учинак Југославије: три златне медаље (Мирослав Церар, Ђурђица Бједов и ватерполисти), три сребрне (Ђурђица Бједов, рвач Стеван Хорват и кошаркаши) и две бронзане (боксер Звонимир Вујин и рвач Бранислав Симић).
• 16. октобар — Роднеyјеви немири на Јамајци: студенти и др. протестују због протеривања гвајанског проф. Валтера Роднеyа.
• 17. октобар — Амерички државни подсекретар Николас Kатзенбах посетио Београд - забринутост због совјетских претњи, САД подржавају Југославију.
• 20. октобар — Џеклин Кенеди, удовица убијенога америчког предсједника Ј. Ф. Kенедија, удала се за грчког мултимилијардера и бродовласника Оназиса.
• 22. октобар — У САД потписан Закон о контроли оружја: забрањена продаја преко поштанске наруџбе.
• 24. октобар — Броз се састао са руководством АП Kосово и Метохија - забринутост због спорог економског развоја, подршка већој аутономији и потпуној националној једнакости. Ових дана су се догодиле и "националистичке манифестације" албанских студената у Призрену, Пећи и Сувој Реци.
• 26. октобар — У Минхену убијена тројица хрватских усташких исељеника, Миле Рукавина, Kрешимир Тољ и Вид Маричић..
• 30. октобар — Искрцавање 120 севернокорејских командоса на североисточној обали Јужне Kореје - неуспешан покушај изазивања устанка.
• 31. октобар — На основу напретка на париским мировним преговорима председник САД Џонсон обуставља ваздушно, артиљеријско и поморско бомбардовање Северног Вијетнама од наредног дана.
• 31. октобар — Операција Шок: израелски командоси уништили мост и оштетили брану и трафо станицу у горњем Египту.

• 3. новембар — Јак земљотрес погодио је Бар, Црна Гора, усмртивши једну жену.
• 5. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Ричард Никсон, победио је кандидата Демократске странке и актуелног потпредседника Хјуберта Хамфрија, као и кандидата Америчке независне странке Џорџа Воласа
• 7. новембар — Југославија је друга на 18. шаховској олимпијади у Лугану, Швајцарска (СССР је први).
• 8. новембар — Потписана Бечка конвенција о друмском саобраћају, на снази од 1977.
• 11. новембар — Почиње америчка операција „Командос лов“ да пресече Хо Ши Минов пут (траје до 1972, без успеха).
• 11. новембар — Малдивски султанат постаје република.
• 12. новембар — Основан је Факултет политичких наука Универзитета у Београду.
• 15. новембар — Конференција у иностранству. Министри НАТО-а у Бриселу: Државни секретар Дин Раск каже да су Југославија и Аустрија јасно повезане са безбедносним интересима алијансе - упозорење Совјетском савезу.
• 17.новембар — Отворен је Пашки мост између копна и острва Паг.
• 19. новембар — Први председник Малија Модибо Кеита свргнут је војним пучем - поручник Муса Траоре је председник до 1991. године.
• 22. новембар — Аутомобилска бомба на јерусалимској пијаци Махане Јехуда, 12 мртвих.
• 27. новембар — У Приштини су одржане демонстрације, где су албански студенти захтевали да Косово постане република у оквиру СФРЈ; демонстрације су се одржале и у Урошевцу, Гњилану, Подујеву и западној Македонији; разбијани су излози продавница и превртани аутомобили, један демонстрант је погинуо, 10 припадника снага безбедности је повређено.
• 28. новембар — Тенкови и јединице ЈНА спречили су демонстрације за Дан албанске заставе.
• 30. новембар — Титова конференција за штампу у Јајцу: нема опасности од совјетске инвазије; он напада и конзервативце и „екстремно либералне елементе“, посебно око Праксиса, и налаже Ђиласу да даје што мање изјава током посете САД.

• 9. децембар — Милован Ђилас је добио награду Freedom House за слободу у САД.
• 9. децембар — Мајка свих демоса: Даглас Енгелбарт представља НЛС, пионирски хипертекстуални систем, компјутерски миш и неке друге елементе модерне информационе технологије у Сан Франциску.
• 9. децембар — Скупштина општине Цетиње по налогу ЦК КПЈ, донела је одлуку о рушењу Његошеве заветне капеле на Ловћену и подизању маузолеја на његовом месту, по пројекту и Ивана Мештровића.^[1]
• 10. децембар — Пљачка од триста милиона јена
• 12. децембар — Уставна комисија Савезне скупштине одобрила је предлог да се „Косово и Метохија“ скрати на „Косово“.
• 13. децембар — Војна диктатура у Бразилу: Председник Артур да Коста е Силва усвојио је АИ-5 („Уставни закон бр. 5“), чиме је започео најсуровији период војне владавине (до 1978).
• 18. децембар — Прва совјетска интерконтинентална ракета на чврсто гориво, РТ-2 (СС-13 Севиџ), ступа у употребу.
• 22. децембар — Мао Цедунг сматра да образовану градску омладину у Кини треба преваспитати на селу - почетак покрета „Уз планине и доле у ​​села“.
• 24. децембар — Америчка свемирска летелица Аполо 8 је ушла у орбиту око Месеца, а астронаути Френк Борман, Џим Лавел и Вилијам А. Андерс су постали први људи који су видели тамну страну Месеца. Такође су прочитали Књигу постања.
• 26. децембар — Амандмани VII-XIX на Устав СФРЈ - даље сужавање савезних овлашћења; аутономне покрајине (сада „Социјалистичка А. П.“) су саставни елементи федерације и имају свој Врховни суд и уставне законе. Назив „Косово и Метохија“ скраћен је на „Косово“.
• 26. децембар — Два Палестинца нападају израелски путнички авион, лет Ел Ал 253, у Атини, један путник је погинуо.
• 28. децембар — Операција Поклон: Израелске специјалне снаге уништавају 12 путничких и два теретна авиона на аеродрому у Бејруту.
• 31. децембар — Суперсонични совјетски путнички авион „Тупољев Ту-144” обавио први лет, неколико месеци пре британско-француске суперсоничне летелице „Конкорд”.

• 1. јануар — Рик Џеј Џордан, немачки музички продуцент, дизајнер звука, инжењер звука и композитор, најпознатији по раду у групи Scooter^[2]
• 1. јануар — Давор Шукер, хрватски фудбалер^[3]
• 2. јануар — Кјуба Гудинг Јуниор, амерички глумац^[4]
• 3. јануар — Љубиша Опачић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе Бајага и инструктори (прем. 2008)
• 12. јануар — Богољуб Митић, српски глумац, комичар и ТВ водитељ (прем. 2017)^[5]
• 13. јануар — Трејси Бингам, америчка глумица и модел^[6]
• 13. јануар — Ђани Морбидели, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1^[7]
• 18. јануар — Драгана Мирковић, српска певачица
• 22. јануар — Франк Лебеф, француски фудбалер и глумац
• 23. јануар — Петр Корда, чешки тенисер
• 28. јануар — Раде Милутиновић, српски кошаркаш^[8]

• 1. фебруар — Лиса Мари Присли, америчка музичарка (прем. 2023)
• 2. фебруар — Ивана Жигон, српска глумица^[9]
• 2. фебруар — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста
• 3. фебруар — Владе Дивац, српски кошаркаш
• 8. фебруар — Гари Колман, амерички глумац и комичар (прем. 2010)^[10]
• 12. фебруар — Џош Бролин, амерички глумац^[11]
• 13. фебруар — Кели Ху, америчка глумица и модел^[12]
• 15. фебруар — Мајк Димкич, амерички музичар, најпознатији као гитариста група Bad Religion и The Cult
• 15. фебруар — Глорија Треви, мексичка музичарка, плесачица, глумица и ТВ водитељка
• 19. фебруар — Радован Јелашић, српски економиста, гувернер Народне банке Србије (2004—2010)
• 22. фебруар — Џери Рајан, америчка глумица^[13]
• 26. фебруар — Небојша Илић, српски кошаркаш^[14]

• 2. март — Данијел Крејг, енглески глумац^[15]
• 4. март — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел^[16]
• 6. март — Мојра Кели, америчка глумица^[17]
• 7. март — Горан Марић, српски музичар, најпознатији као певач групе Бјесови^[18]
• 9. март — Јури Џоркаеф, француски фудбалер^[19]
• 10. март — Павел Срничек, чешки фудбалски голман (прем. 2015)^[20]
• 11. март — Лиса Лоуб, америчка музичарка, музичка продуценткиња, глумица, уметница и списатељица^[21]
• 12. март — Арон Екхарт, амерички глумац^[22]
• 15. март — Сабрина Салерно, италијанска музичарка, музичка продуценткиња, модел, глумица и ТВ водитељка^[23]
• 17. март — Драган Маринковић Маца, босанскохерцеговачки глумац^[24]
• 23. март — Фернандо Јеро, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[25]
• 27. март — Шако Полумента, црногорски певач
• 28. март — Олег Новковић, српски редитељ и сценариста^[26]
• 29. март — Луси Лолес, новозеландска глумица^[27]
• 30. март — Селин Дион, канадска музичарка^[28]
• 31. март — Сезар Сампајо, бразилски фудбалер^[29]

• 8. април — Патриша Аркет, америчка глумица^[30]
• 16. април — Грег Бејкер, амерички глумац и музичар^[31]
• 19. април — Ешли Џад, америчка глумица^[32]
• 21. април — Татјана Устинова, руска књижевница, сценаристкиња и преводитељка^[33]
• 23. април — Тимоти Маквеј, амерички терориста (прем. 2001)
• 24. април — Ејдан Гилен, ирски глумац^[34]

• 1. мај — Оливер Бироф, немачки фудбалер^[35]
• 7. мај — Трејси Лордс, америчка глумица, музичарка, модел, списатељица, режисерка и продуценткиња^[36]
• 9. мај — Мари-Жозе Перек, француска атлетичарка
• 10. мај — Емилија Кокић, хрватска музичарка
• 10. мај — Ерик Паладино, амерички глумац^[37]
• 20. мај — Милица Милша, српска глумица^[38]
• 20. мај — Тимоти Олифант, амерички глумац и продуцент^[39]
• 26. мај — Фредерик X, краљ Данске^[40]
• 28. мај — Кајли Миног, аустралијска музичарка и глумица^[41]
• 31. мај — Александар Маџар, српски пијаниста

• 6. јун — Ненад Марковић, босанскохерцеговачки кошаркаш и кошаркашки тренер^[42]
• 8. јун — Иван Гавриловић, српски певач^[43]
• 9. јун — Недељко Бајић Баја, српско-босанскохерцеговачки певач^[44]
• 9. јун — Еди Марсан, енглески глумац^[45]
• 14. јун — Јасмин Блит, америчка глумица^[46]
• 17. јун — Славиша Копривица, српски кошаркаш^[47]
• 17. јун — Лука Павићевић, српско-црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер^[48]
• 20. јун — Роберт Родригез, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[49]
• 22. јун — Миодраг Божовић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер^[50]
• 26. јун — Паоло Малдини, италијански фудбалер^[51]
• 28. јун — Тања Рибич, словеначка глумица и певачица^[52]

• 1. јул — Жорди Мола, шпански глумац^[53]
• 3. јул — Уликс Фехмиу, српски глумац^[54]
• 5. јул — Мајкл Сталбарг, амерички глумац^[55]
• 5. јул — Алекс Циле, швајцарски бициклиста
• 8. јул — Били Крудап, амерички глумац^[56]
• 9. јул — Паоло ди Канио, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 12. јул — Игор Маројевић, српски књижевник
• 15. јул — Летисија Калдерон, мексичка глумица^[57]
• 18. јул — Зоран Милинковић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 23. јул — Гари Пејтон, амерички кошаркаш^[58]
• 24. јул — Кристин Ченоует, америчка глумица и музичарка^[59]
• 26. јул — Оливија Вилијамс, енглеска глумица^[60]
• 27. јул — Марија Грација Кучинота, италијанска глумица^[61]
• 27. јул — Клиф Кертис, новозеландски глумац^[62]
• 27. јул — Џулијан Макман, аустралијски глумац (прем. 2025)^[63]
• 30. јул — Тери Круз, амерички глумац, комичар и играч америчког фудбала^[64]

• 2. август — Штефан Ефенберг, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[65]
• 5. август — Марин ле Пен, француска политичарка
• 6. август — Андреа Тринкијери, италијански кошаркашки тренер
• 9. август — Џилијан Андерсон, америчка глумица^[66]
• 9. август — Ерик Бана, аустралијски глумац и комичар^[67]
• 10. август — Дејан Чуровић, српски фудбалер (прем. 2019)^[68]
• 11. август — Ана Ган, америчка глумица^[69]
• 13. август — Златан Стипишић, хрватски музичар
• 14. август — Кетрин Бел, америчка глумица^[70]
• 15. август — Дебра Месинг, америчка глумица^[71]
• 16. август — Славиша Јокановић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[72]
• 16. август — Матеја Свет, словеначка алпска скијашица
• 17. август — Хелен Макрори, енглеска глумица (прем. 2021)^[73]
• 27. август — Дафни Колер, израелско-америчка информатичарка
• 27. август — Петар Наумоски, македонски кошаркаш^[74]
• 28. август — Били Бојд, шкотски глумац и музичар^[75]

• 7. септембар — Марсел Десаи, француски фудбалер^[76]
• 10. септембар — Гај Ричи, енглески режисер, продуцент и сценариста^[77]
• 11. септембар — Славен Билић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[78]
• 11. септембар — Љубинко Друловић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[79]
• 14. септембар — Дејан Мијатовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[80]
• 16. септембар — Марк Ентони, амерички музичар, глумац, музички и ТВ продуцент^[81]
• 16. септембар — Тара Крос Бетл, америчка одбојкашица
• 17. септембар — Анастасија, америчка музичарка
• 18. септембар — Тони Кукоч, хрватски кошаркаш^[82]
• 19. септембар — Лила Даунс, мексичка музичарка и глумица^[83]
• 19. септембар — Дејв Кларк, енглески ди-џеј и продуцент електронске музике
• 19. септембар — Дамир Урбан, хрватски музичар
• 21. септембар — Анто Дробњак, црногорски фудбалер^[84]
• 23. септембар — Небојша Гудељ, српско-босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[85]
• 23. септембар — Лидија Михајловић, српскоа стрелкиња
• 25. септембар — Вил Смит, амерички глумац и музичар^[86]
• 26. септембар — Џејмс Кавизел, амерички глумац^[87]
• 28. септембар — Наоми Вотс, енглеска глумица и филмска продуценткиња^[88]
• 28. септембар — Мика Хекинен, фински аутомобилиста, возач Формуле 1
• 29. септембар — Драган Шкрбић, српски рукометаш^[89]
• 30. септембар — Анита Манчић, српска глумица^[90]

• 2. октобар — Јана Новотна, чешка тенисерка (прем. 2017)
• 3. октобар — Марија Луиса Каље, колумбијска бициклисткиња^[91]
• 7. октобар — Том Јорк, енглески музичар, најпознатији као фронтмен групе Radiohead
• 8. октобар — Звонимир Бобан, хрватски фудбалер^[92]
• 8. октобар — Лирој Торнхил, енглески музичар, ди-џеј и плесач, најпознатији као члан групе The Prodigy
• 12. октобар — Хју Џекман, аустралијски глумац, певач и филмски продуцент^[93]
• 15. октобар — Дидје Дешан, француски фудбалер и фудбалски тренер
• 15. октобар — Ванеса Марсил, америчка глумица^[94]
• 18. октобар — Михаел Штих, немачки тенисер^[95]
• 26. октобар — Јосип Вранковић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 26. октобар — Роберт Јарни, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[96]
• 28. октобар — Стивен Хантер, новозеландски глумац

• 3. новембар — Аца Лукас, српски певач
• 5. новембар — Сем Роквел, амерички глумац^[97]
• 7. новембар — Слађана Делибашић, српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе Ђогани
• 8. новембар — Паркер Поузи, америчка глумица и музичарка^[98]
• 10. новембар — Иштар, израелска певачица^[99]
• 10. новембар — Трејси Морган, амерички глумац и комичар^[100]
• 18. новембар — Овен Вилсон, амерички глумац, сценариста и продуцент^[101]
• 20. новембар — Пол Шеринг, амерички сценариста и редитељ^[102]
• 30. новембар — Лоран Жалабер, француски бициклиста^[103]

• 2. децембар — Луси Лу, америчка глумица и режисерка^[104]
• 2. децембар — Нејт Мендел, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Foo Fighters
• 3. децембар — Брендан Фрејзер, америчко-канадски глумац^[105]
• 11. децембар — Фабрицио Раванели, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 15. децембар — Гарет Ванг, амерички глумац^[106]
• 18. децембар — Каспер ван Дин, амерички глумац^[107]
• 18. децембар — Алехандро Санз, шпански музичар^[108]
• 22. децембар — Луис Ернандез, мексички фудбалер^[109]
• 22. децембар — Дајна Мајер, америчка глумица^[110]
• 23. децембар — Јернеј Шугман, словеначки глумац (прем. 2017)^[111]
• 25. децембар — Југослава Драшковић, српска глумица^[112]
• 26. децембар — Александар Кнежевић, српски рукометаш и рукометни тренер^[113]
• 27. децембар — Дубравка Мијатовић, српска глумица

• 10. јануар — Вука Костић, српска глумица. (*1891).^[114]

• 21. фебруар — Хауард Флори, аустралијски научник. (*1898).

• 27. март — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут

• 1. април — Лав Ландау, руски физичар и математичар. Добитник Нобелове награде из физике 1962. (*1908).
• 4. април — Мартин Лутер Кинг, амерички баптистички свештеник и борац за грађанска права

• 10. мај — Василиј Соколовски, маршал Совјетског Савеза^[115]

• 16. јун — Вера Илић-Ђукић, српска глумица. (*1928).^[116]

• 25. мај — Георг фон Кихлер, немачки фелдмаршал^[117]

• 3. август — Константин Рокосовски, маршал Совјетског Савеза

• 1. септембар — Ђузепе Енричи, италијански бициклиста. (* 1896)

• 27. октобар — Лиза Мајтнер, аустријски физичар. (*1878).

• 7. новембар — Рамон Менендез Пидал, шпански филолог и историчар

• 20. децембар — Џон Стајнбек, амерички књижевник^[118]
• 30. децембар — Кирил Мерецков, маршал Совјетског Савеза^[119]

• Физика — Луис Волтер Алварез
• Хемија — Ларс Онсагер
• Медицина — Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана и Маршал В. Ниренберг
• Књижевност — Јасунари Кавабата
• Мир — Рене Касен (Француска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума