Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1956 1957 1958 1959 1960 1961 1962
1959 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1959. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 3. јануар — Аљаска је примљена у Унију као 49. америчка савезна држава.
• 8. јануар — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете француске републике.

• 1.—2. фебруар — Трагедија у Дјатловљевом пролазу у коме је живот изгубило девет руских планинара у северним деловима планине Урал између 1. и 2. фебруара 1959. под неизвесним околностима.
• 16. фебруар — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.

• 1. март — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци.
• 3. март — Проглашено ванредно стање у британском протекторату Њуленд (Малави).
• 7. март — Мосулски устанак: арапски националисти, присталице Насерове УАР покренули побуну против ирачке владе, која је одмах разбијена.
• 10. март — Почиње Тибетански устанак против кинеских власти, из страха да ће Далај Лама бити отет - угушен до 23-ег.
• 14. март — Из Тиране повучен југословенски амбасадор Милатовић.
• март — Аустријски парламент подржао одлуку корушких власти о прекиду употребе словеначког језика у основним школама; демонстрације у Марибору.
• 18. март — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао закон о уласку Хаваја у САД.
• 24. март — Ирак се повукао из проамеричког Багдадског пакта.
• 26. март — Споразум о постављању 30 америчких ракета Јупитер, два ескадрона, на југоистоку Италије (оперативне 1961).
• 28. март — НР Kина је распустила владу Тибета - у данашњем Тибетанском аутономном региону то се обележава као Дан ослобођења кметова (заправо ослобођени 17. јула).
• 29. март — Бартхелеми Боганда, премијер француске Централноафричке републике, погинуо у авионском удесу.
• 30. март — Сунагавска борба: окружни суд у Токију пресудио да стационирање америчких снага у земљи није уставно, што Уставни суд обара у децембру.

• 1. април — Званична инаугурација споменичког комплекса Вале де лос Цаидос ("Долина палих") у Шпанији.
• 4. април — У Зеници осуђена група од 11 проусташких "завереника".
• 9. април — Програм Меркур: представљена прва седморица америчких астронаута.
• 10. април — Јапански крунски принц Акихито се оженио пучанком Мицхико Схода (царски пар 1989-2019).
• 15. април — Оболели државни секретар САД Џон Фостер Дулс дао оставку, умире следећег месеца.
• април - Међусобне осуде шпијуна у Албанији (двојица на смрт) и ФНРЈ.
• 15 — 26. април — Фидел Кастро у неуспешној "офанзиви шарма" у САД.
• 16 — 22. април — У Kаиру се састао први Арапски нафтни конгрес, коме присуствују и Венецуела и Иран, разговарају о политици координације.
• 25. април — Први бродови пролазе Морским путем Саинт Лавренце, од Монтреала до језера Онтарио - океански бродови сада могу пловити и Великим језерима (званично отварање 26. јуна).
• 26. април — Француски млазњак Суд Авиатион Каравела улази у саобраћај (до 1972. израђено 282 комада; два млазна мотора позади).
• 27. април — Други национални народни конгрес: Љу Шаоћи постаје церемонијални председник НР Kине (до 1968), док Мао Цедунг остаје на челу партије.

• 1. мај — Унија Гана-Гвинеја преименована у Унију Афричких Држава (Мали се придружио 1961, разишла се 1962).
• 6. мај — Јужновијетнамски закон 10-59 омогућује смртну казну за уништавање пољопривредних алатки или чланство у неким организацијама, нпр. Виет Цонг.
• 9. мај — Југословенски Црвени крст извештава да ће се 50 рањених алжирских побуњеника лечити у земљи.
• 11. мај и 19. мај — Студентски нереди у Загребу и Скопљу поводом лошег квалитета прехране.
• мај - Почиње нова рунда Лаошког грађанског рата.
• 17. мај — Почела аграрна реформа на Kуби, на челу института за реформу је Че Гевара.
• 17. мај — Kод Лисабона постављено Светилиште Kриста Kраља, по угледу на статуу из Рио де Жанеира.
• 19. мај — Народна армија Вијетнама основала Групу 559 за транспорт и логистику између севера и југа земље.
• 24. мај — Хаићански председник Франсоис Дувалиер доживео јак инфаркт и кому - током опоравка замењује га шеф Тонтон Макоуте Клемент Барбот, који затим завршава у затвору и гине 1963. као неуспели побуњеник.
• 25. мај — Хрушчов отпутовао у Албанију - неспоразуми и неповерење (Совјетско-албански раскол).
• 28. мај — Два мајмунчета, Абле и Мисс Бакер, су прва жива бића која су се вратила из свемира, са америчком ракетом ПГМ-19 Јупитер.

• 2. јун — Еквадорска војска гуши нереде у Гуаyакуилу, помиње се 500 мртвих.
• 3. јун — Самоуправа за Сингапур под британском влашћу. Премијер је Ле Kуан Ју (до 1990).
• 3. јун — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
• 14. јун — Доминиканска Република: емигранти упадају у земљу, уз Kастрову помоћ, у намери да збаце председника Трухиља али без успеха.
• 15. јун — Француски амбасадор повучен из Београда због пријема побуњеничког алжирског премијера Абаса.
• 20. јун — Пошто су Совјети одустали од слања прототипа и плана атомске бомбе, НР Kина започиње Пројект 596 - прву бомбу детонирају 1964.
• 20. јун — Kод Лауфена у удесу аутобуса страдало 45 људи.
• 23. јун — Сен Лемас је ирски премијер (до 1966) уместо Еамона де Валере који постаје председник (до 1973) - Лемас је пригушио националистичку реторику у вези Северне Ирске, где ИРА води неуспешну Граничну кампању.
• 24. јун — Амерички зајам од 9 милиона долара за термоелектрану на Kосову, у јулу још 15 милиона за Хидроелектрану на Требишњици.
• 25. јун — СССР предложио успостављање зоне без нуклеарног оружја на Балкану и у Јадранском мору.
• 26. јун — ТВА Флајт 891: авион пао код Милана након удара муње - 68 жртава.
• 28. јун — Етиопска православна тевахедо Црква је добила аутокефалност од Александријске патријаршије.

• 5. јул — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
• 14. јул — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора.
• 31. јул — Група баскијских студената је основала сепаратистичку организацију ЕТА.

• 14. август — Влада ФНРЈ изјављује да ће плаћати предратне дугове.
• 15. август — Етиопијски цар Хајле Селасије у посети ФНР Југославији.
• 17. август — Издат албум Кинд оф Блуе Мајлс Дејвиса, можда најпродаванији џез албум икад и један од најутицајнијих на каснију музику.
• 19. август — Организација блискоисточног уговора (МЕТО или Багдадски пакт), постаје Организација централног уговора (ЦЕНТО - Уједињено Краљевство, Турска, Иран и Пакистан) - мали значај.
• 21. август — Хаваји су примљени у Унију као 50. америчка савезна држава.
• 25. август — Потписан Споразум о окончању војне помоћи САД влади ФНРЈ (трајала од 1952).
• 26. август — Лансиран аутомобил Мини.
• 27. август — Железничка несрећа експреса Сарајево-Загреб на мосту у Залужанима, 18 мртвих.

• 12. септембар — Први нуклеарни ледоломац "Лењин" на пробној пловидби.
• 13. септембар — Први људски објект на Месецу: совјетска Луна 2 је намерно пуштена на површину.
• 14. септембар — Индијски премијер Нехру стиже у посету Kабулу - на једној вечери, прве даме Авганистана се појављују без вела, који више није обавезан.
• 15. септембар — Успостављени дипломатски односи између ФНРЈ и Либерије.
• септембар — Оперативне су прве америчке интерконтиненталне балистичке ракете, Атлас (повучене из службе 1965).
• 15 — 25. септембар — Посета Никите Хрушчова Сједињеним Државама.
• 16. септембар — Представљен Зирокс 914, прва успешна комерцијална машина за фотокопирање.
• 16. септембар — Шарл де Гол предлаже самоопредељење за "алжирске популације".
• 16. септембар — Председник Сабора НР Хрватске Владимир Бакарић најавио да ће Степинцу бити дозвољено да се врати на положај након одслужења казне 1961.
• 18. септембар — Први комерцијални лет Даглас ДЦ-8 (производња 1958-72; ускотрупни авион, четири млазна мотора).
• 20. септембар — Велење у Словенији проглашено градом.
• 25. септембар — Будистички монах смртно ранио премијера Шри Ланке Соломона Бандаранаикеа. Његова удовица Сиримаво ће бити премијер у три наврата 1960-2000.
• 26. септембар — Тајфун Вера/Исеван најјачи је који је погодио Јапан: страдало је преко 5.000 људи и нанесена велика штета економији.
• 30. септембар — Никита Хрушчов стигао у посету НР Kини: напета атмосфера, ово се сматра почетком Kинеско-совјетског раскола.

• 1. октобар — Прослава 10 година Народне Републике Kине, поводом које је изведено Десет великих грађевина у Пекингу, међу којима и Велика дворана народа и Национални музеј.
• 5. октобар — Представљен рачунар ИБМ 1401, први из друге генерације, са дискретним транзисторима уместо вакумских цеви.
• 7. октобар — Совјетска Луна 3 снимила "тамну" страну Месеца (послато на Земљу неколико дана касније).
• 7. октобар — Неуспешни атентат на ирачког председника Касима - групу присталица Баса је предводио Садам Хусеин.
• 7. октобар — Прво обарање авиона ракетом земља-ваздух: код Пекинга је ракетом Двина оборен тајвански извиђачки Б-57 на висини од 20.000 м - ради тајности то је приписано ловцу.
• 8. октобар — Избори у УK: Макмиланови конзервативци појачали већину, трећа победа заредом. Маргарет Тачер је изабрана први пут, лабуристи постају доминантни у Шкотској до 2015.
• 9. октобар — Објављено да Ајзенхауер не може примити Броза због заузетог распореда.
• 10. октобар — Око Јасера Арафата у Kувајту је основан покрет Фатах.
• 15. октобар — Украјински националиста Степан Бандера је убијен у Минхену.
• 21. октобар — Бивши Кастров командант авијације Педро Луис Дíаз Ланз, сада пребег, бацао из бомбардера летке на Хавану - у пуцњави на земљи је страдало неколико људи. Камило Киенфуегос је истог дана у Камагуеyу, по Кастровом наређењу, ухапсио команданта Хубера Матоса који се противио скретању ка комунизму.
• 21. октобар — Десет индијских резервних полицајаца страдало у окршају са Kинезима у Ладаху (Дан полицијских мученика у Индији).
• 27. октобар — Југозападни Мексико погођен најгорим пацифичким ураганом, страдало је 1.800 људи.
• 28. октобар — Споразум о инсталирању 15 америчких ракета Јупитер у Турској.
• 29. октобар — Умро краљ Лаоса Шишаванг Вонг, наслеђује га син Сисаванг Ватхана - последњи краљ, збачен 1975.
• 29. октобар — Kомандант кубанске армије, један од главних револуционара, Камило Киенфуегос нестао са авионом.

• 8. новембар — Уједињени Арапски Емирати и Судан потписали споразум о искоришћавању воде реке Нил.
• 20. новембар — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Декларацију о правима детета, којом су проглашена једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
• 26. новембар — Народна скупштина НР Србије донела је Закон о подручјима општина и срезова у НР Србији, у коме је територија општине Лешак са околним местима, припојена косовској општини Лепосавић.^[1]

• 14. децембар — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра
• 18. децембар — Решењем ИВ бр. 736 од 18.12.1959. године. Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије оснива се предузеће у изградњи „Рафинерија нафте“ са седиштем у Панчеву.

• 5. јануар — Кленси Браун, амерички глумац^[2]
• 10. јануар — Маурицио Сари, италијански фудбалски тренер^[3]
• 13. јануар — Мерима Исаковић, југословенска глумица^[4]
• 16. јануар — Шаде, енглеско-нигеријска музичарка и глумица
• 22. јануар — Линда Блер, америчка глумица^[5]

• 7. фебруар — Предраг Антонијевић, српски редитељ^[6]
• 8. фебруар — Маурисио Макри, аргентински политичар^[7]
• 15. фебруар — Алистер Кембел, енглески музичар, најпознатији као дугогодишњи певач и фронтмен групе UB40
• 16. фебруар — Џон Макенро, амерички тенисер^[8]
• 16. фебруар — Сузана Петричевић, српска глумица и певачица^[9]
• 22. фебруар — Кајл Маклаклан, амерички глумац^[10]

• 3. март — Душко Вујошевић, црногорско-српски кошаркашки тренер (прем. 2026)
• 8. март — Ејдан Квин, амерички глумац^[11]
• 11. март — Дејан Стојановић, српско-амерички песник, есејиста и публициста
• 11. март — Нина Хартли, америчка порнографска глумица^[12]
• 16. март — Јенс Столтенберг, шведски политичар
• 18. март — Лук Бесон, француски редитељ, сценариста и продуцент^[13]
• 18. март — Ајрин Кара, америчка музичарка и глумица (прем. 2022)^[14]
• 23. март — Кетрин Кинер, америчка глумица^[15]
• 27. март — Иван Сунара, хрватски кошаркаш^[16]

• 1. април — Хелмут Дукадам, румунски фудбалски голман (прем. 2024)^[17]
• 1. април — Маргита Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња групе Екатарина Велика (прем. 2002)
• 6. април — Тоде Николетић, српски писац
• 15. април — Андреја Маричић, српски глумац (прем. 2021)^[18]
• 15. април — Ема Томпсон, енглеска глумица, сценаристкиња, комичарка и књижевница^[19]
• 17. април — Шон Бин, енглески глумац^[20]
• 21. април — Роберт Смит, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе The Cure^[21]
• 30. април — Стивен Харпер, канадски политичар^[22]

• 9. мај — Јанош Адер, мађарски политичар
• 9. мај — Мирослав Милатовић Вицко, српски музичар, најпознатији као бубњар групе Рибља чорба
• 12. мај — Винг Рејмс, амерички глумац^[23]
• 15. мај — Вера Нешић, српска певачица (прем. 2011)
• 19. мај — Слободан Антонић, српски политиколог, социолог и политички аналитичар^[24]
• 22. мај — Дејвид Блат, израелско-амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[25]
• 22. мај — Мориси, енглески музичар^[26]
• 29. мај — Руперт Еверет, енглески глумац, писац и певач^[27]
• 29. мај — Адријан Пол, британски глумац^[28]
• 30. мај — Блаж Слишковић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[29]

• 1. јун — Алан Вајлдер, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као дугогодишњи члан групе Depeche Mode^[30]
• 6. јун — Снежана Ђуришић, српска певачица
• 7. јун — Мајк Пенс, амерички политичар, 48. потпредседник САД^[31]
• 10. јун — Карло Анчелоти, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[32]
• 11. јун — Хју Лори, енглески глумац, редитељ, музичар, комичар и писац^[33]
• 13. јун — Бојко Борисов, бугарски политичар, премијер Бугарске у три наврата^[34]
• 21. јун — Том Чејмберс, амерички кошаркаш^[35]
• 27. јун — Предраг Богосављев, српски кошаркаш
• 29. јун — Мирјана Бобић Мојсиловић, српска књижевница, сликарка, новинарка и ТВ водитељка
• 29. јун — Зорица Томић, српска културолошкиња, социолошкиња културе, публицисткиња и колумнисткиња
• 30. јун — Винсент Д’Онофрио, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[36]

• 4. јул — Викторија Абрил, шпанска глумица и музичарка^[37]
• 8. јул — Роберт Непер, амерички глумац^[38]
• 11. јул — Јовица Николић, српски фудбалер^[39]
• 12. јул — Чарли Марфи, амерички глумац и комичар (прем. 2017)^[40]
• 26. јул — Кевин Спејси, амерички глумац, продуцент и певач^[41]

• 1. август — Џо Елиот, енглески музичар, најпознатији као певач групе Def Leppard.
• 3. август — Џон Макгинли, амерички глумац, сценариста и продуцент^[42]
• 5. август — Пит Бернс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Dead or Alive (прем. 2016)
• 10. август — Розана Аркет, америчка глумица, редитељка и продуценткиња^[43]
• 14. август — Марша Геј Харден, америчка глумица^[44]
• 14. август — Меџик Џонсон, амерички кошаркаш
• 27. август — Герхард Бергер, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1^[45]
• 27. август — Данијела Ромо, мексичка певачица, глумица и ТВ водитељка^[46]
• 28. август — Брајан Томпсон, амерички глумац^[47]
• 29. август — Ребека Де Морнеј, америчка глумица и продуценткиња^[48]

• 6. септембар — Ана Бекута, српска певачица
• 6. септембар — Миодраг Кривокапић, црногорски фудбалер^[49]
• 10. септембар — Бранко Видаковић, српски глумац^[50]
• 11. септембар — Џон Хокс, амерички глумац^[51]
• 13. септембар — Ненад Радуловић, српски музичар, најпознатији као фронтмен групе Последња игра лептира (прем. 1990)
• 18. септембар — Јовица Цветковић, српски рукометаш и рукометни тренер^[52]
• 19. септембар — Бранислав Зеремски, српски глумац^[53]
• 19. септембар — Оливер Њего, српски оперски певач
• 21. септембар — Крин Антонеску, румунски политичар
• 23. септембар — Џејсон Александер, амерички глумац, комичар, певач, редитељ и ТВ водитељ^[54]
• 30. септембар — Еторе Месина, италијански кошаркашки тренер

• 1. октобар — Зуфер Авдија, српско-израелски кошаркаш и кошаркашки тренер
• 14. октобар — Ацо Петровић, српски кошаркашки тренер (прем. 2014)
• 21. октобар — Кен Ватанабе, јапански глумац^[55]
• 23. октобар — Гордана Бјелица, српска глумица^[56]
• 23. октобар — „Вирд Ал” Јанковик, амерички музичар^[57]
• 23. октобар — Сем Рејми, амерички редитељ, продуцент, сценариста и глумац^[58]
• 25. октобар — Ратко Достанић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 31. октобар — Звонко Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[59]

• 4. новембар — Дејан Цукић, српски музичар, новинар, писац и преводилац^[60]
• 5. новембар — Брајан Адамс, канадски музичар, музички продуцент и фотограф^[61]
• 19. новембар — Алисон Џени, америчка глумица^[62]
• 20. новембар — Шон Јанг, америчка глумица^[63]
• 23. новембар — Максвел Колфилд, британско-амерички глумац и певач^[64]
• 25. новембар — Франческа Гоншо, енглеска глумица^[65]
• 27. новембар — Звонко Варга, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 28. новембар — Стивен Роуч, ирски бициклиста

• 22. децембар — Бернд Шустер, немачки фудбалер и фудбалски тренер
• 25. децембар — Златко Делић, српски психолог и енигмата (прем. 2018)
• 29. децембар — Патриша Кларксон, америчка глумица^[66]
• 30. децембар — Трејси Алман, енглеско-америчка глумица, комичарка, певачица, плесачица, сценаристкиња, продуценткиња, редитељка и списатељица^[67]
• 31. децембар — Милан Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[68]
• 31. децембар — Вал Килмер, амерички глумац (прем. 2025)^[69]

• 7. март — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (*1877)^[70]
• 26. март — Рејмонд Чандлер, амерички књижевник

• 28. мај — Анри Пелисје, француски бициклиста. (*1903)

• 17. јул — Александар Цанков, бугарски политичар. (*1879)^[71]

• 18. октобар — Џорџ Маршал, амерички генерал и државни секретар САД

• 28. децембар — Анте Павелић, хрватски политичар

• Физика — Емилио Ђино Сегре и Овен Чејмберлен
• Хемија — Јарослав Хејровски
• Медицина — Северо Очоа и Артур Корнберг
• Књижевност — Салваторе Квазимодо
• Мир — Филип Ноел-Бејкер (УК)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума