Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
2002 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2002. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — У земљама Европске уније уведена нова валута Евро.
• 3. јануар — Савет Агенције за санацију и ликвидацију банака предложио Народној банци Југославије да отвори стечај над Београдском банком, Југобанком, Инвестбанком и Беобанком због неликвиндости и незаконитости у пословању.
• 6. јануар — Случајеви сексуалног злостављања у Католичкој цркви: Бостон Глобе је објавио резултате истраживања који ће довести до кривичног процеса петорици свештеника.
• 6. јануар — Велика депресија у Аргентини: прелазни председник Едуардо Духалде девалвира пезос; банкарски улози у доларима су претворени у пезосе по званичном курсу. Аргентинска привреда је пала 28% од 1998, већина живи у сиромаштву.
• 6/7. јануар — На Божићној литургији се први пут огласила звона Храма Светог Саве.
• 7. јануар — Француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде.
• 7. јануар — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између верника Српске православне цркве и присталица непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.
• 17. јануар — У Београду је по потерници Интерпола ухапшен Алија Делимустафић.
• 17. јануар — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су
• град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.
• 18. јануар — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила.
• 21. јануар — Немачки дипломата Михаил Штајнер именован за шефа УНМИК-а.
• 22. јануар — БиХ постала пуноправни члан Парламентарне скупштине Савета Европе.
• 23. јануар — У Пакистану отет Даниел Пеарл, новинар Вал Стрит Журнала кога отмичари оптужују да је агент ЦИА-е (убијен 1. 2.).
• 27. јануар — Експлозија у складишту оружја у Лагосу, Нигерија, услед чијих последица страда преко 1.000 људи.
• 29. јануар — Амерички председник Џорџ Буш у својој Посланици о стању нације први пут користи израз "Осовина зла" како би описао Ирак, Иран и Северну Кореју.
• 31. јануар — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.
• 31. јануар — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација о праведнијем светском поретку.

• август — 24. фебруар — Зимске олимпијске игре у Солт Лејк Ситију
• 12. фебруар — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење Слободану Милошевићу.
• 14. фебруар — Усвојен Закон о локалној самоуправи у Србији - шира овлашћења за локалне власти и нови начин избора функционера.
• 15. фебруар — Сахрана британске принцезе Маргарете, тачно 50 година од сахране њеног оца Џорџа VI; последњи наступ краљице мајке.
• 15. фебруар — Први пут се Сретење обележава као Дан државности Србије.
• 20. фебруар — Пожар у возу на линији Каиро-Луксор, званично 383 мртвих.
• 22. фебруар — Анголски грађански рат: Вођа УНИТА-е Жонас Савимби је убијен; његов заменик и наследник Антонио Дембо је смртно рањен, преминувши три дана касније. Влада је прогласила прекид ватре у марту.
• 22. фебруар — После седам година, трећа фаза грађанског рата у Шри Ланки је завршена (последња рунда следи 2006-2009).
• 23. фебруар — Током председничке изборне кампање у Колумбији, припадници левичарског покрета ФАРК киднапују кандидаткињу Ингрид Бетанкур (ослобођена у акцији 2008).
• 23. фебруар — Влада Србије Зорана Ђинђића почиње турнеју „Србија на правом путу“ посетом Златиборском округу.
• 27. фебруар — 58 људи, углавном хиндуистичких ходочасника, погинуло је у запаљеном возу у Гуџарату - за то су окривљени муслимани, након чега су у тој индијској држави избили крвави нереди, са преко 1.000 мртвих.
• 27. фебруар — Роми признати као национална мањина у СРЈ.
• 28. фебруар — 1. март — СФОР-ова акција хапшења Радована Караџића у Челебићима није успела.

• 1. март — У Авганистану америчке снаге покренуле операцију Анаконда.
• 7. март — На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.

• 9. март — Друга интифада: Бомбаш самоубица убио 11 људи у јерусалимском Кафе Момент.
• 13. март — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
• 14. март — Потписан споразум о преуређењу односа између Србије и Црне Горе. Споразум потписали тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, високи представник ЕУ Хавијер Солана, потпредседник савезне Владе Мирољуб Лабус, премијер Србије Зоран Ђинђић и највиши црногорски функционери: Филип Вујановић и Мило Ђукановић.
• 14/15. март — Потпредседник Владе Србије Момчило Перишић и први секретар амбасаде САД ухапшени у мотелу у близини Београда, док је први предао одређена војна документа.
• 22. март — ММФ одобрава кредит од 800 милиона долара СРЈ.
• 22. март — Афера „Дијамант“: Генерални директор Саво Кнежевић притворен у вези са контроверзном приватизацијом.
• 24. март — Земунски клан отима бизнисмена Милију Бабовића - пуштен након 40 дана и исплате 10,5 милиона евра.
• 24. март — 74. додела Оскара: „Леп ум“ (најбољи филм) и „Господар прстенова: Дружина прстена“ освајају по четири награде од осам, односно 13 номинација; најбољи страни филм је босански „Ничија земља“.
• 27. март — Друга интифада, масакр за Песах: бомбаш самоубица убија тридесет цивила у хотелу Парк у Нетањи, Израел одговара два дана касније операцијом „Одбрамбени штит“ на Западној обали. Овог месеца, 135 Израелаца, углавном цивила, погинуло је у интифади

• 4. април — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи.
• 11. април — Бивши министар српске полиције, Влајко Стојиљковић, извршио самоубиство испред зграде савезне Скупштине у Београду.

• 11. април — Експлозија испред синагоге на туниском острву Џерба, у којој је погинуло 19 људи, углавном немачких туриста.
• 11 - 14. април — Неуспели пуч у Венецуели против Уга Чавеза, након провокативних промена на челу нафтне компаније PDVSA.
• 16. април — Холандска влада Вима Кока дала је симболичну оставку након извештаја о паду Сребренице (редовни избори, на којима Кок не учествује, су следећег месеца).
• 19. април — Црногорски премијер Филип Вујановић поднео је оставку.
• 21. април — Други круг парламентарних избора у Мађарској: Фидес повећава своју релативну већину, недостаје му шест места. Петер Међеши постаје премијер у мају после Виктора Орбана, предводећи коалицију социјалиста и слободних демократа (до 2004, Орбан се враћа 2010).
• 24. април — Босна и Херцеговина се придружила Савету Европе.
• 24. април — Јак земљотрес код Гњилана.
• 25. април — Генерал Драгољуб Ојданић стиже у Хаг (добровољна предаја).

• 26. април — Бивши ученик гимназије у немачком граду Ерфурту отворио ватру на своје учитеље и остале ученике, убивши том приликом 16 особа пре него што је починио самоубиство.

• 9. мај — У руском граду Каспијск, експлозија бомбе током параде поводом Дана победе усмртила је 43 и ранила најмање 130 људи.
• 15. мај — Бивши председник РСК Милан Мартић предао се Хашком трибуналу.
• 15. мај — Југословенски динар постао конвертибилан за текућа међународна плаћања.
• 15. мај — Избори у Холандији: највише гласова за опозиционе хришћанске демократе Јана Петера Балкенендеа (премијер до 2010), странка покојног Фортујна на другом месту.
• 17. мај — Нишки споразум који је имао за циљ да превазиђе питање односа између СПЦ и непризнате МПЦ.
• 20. мај — Источни Тимор постаје независан након индонежанске владавине 1975-99. и администрације УН.
• 24. мај — Председништво ДОС-а одлучује да замени 50 најнередовнијих посланика у Скупштини Србије.
• 24. мај — Самит у Москви Путин-Буш: потписан је Споразум о смањењу стратешких офанзивних наоружања (СОРТ, на снази 2003-2011).
• 25. мај — Песма Евровизије у Талину, Естонија: победила је Мари Н. из Летоније.
• 26. мај — Посланица СРС Наташа Јовановић баца воду на председницу Скупштине Наташу Мићић у Скупштини Србије.
• 27. мај — Пади Ешдаун је нови високи представник у Босни и Херцеговини, замењујући Волфганга Петрича (до 2006) - јачање централних институција.
• 28. мај — Ванредни самит НАТО-а у Риму: Основан Савет НАТО-Русија.
• 31. мај до 30. јун - Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји. У финалу, бразилска репрезентација је победила Немачку са 2:0, а Роналдо је постигао оба гола.

• 20. мај — Независност Источног Тимора^[1]
• 23. мај — На заседању Скупштине Србије, дошло до тежих инцидената између посланика владајућег ДОС-а и опозиционе Српске радикалне странке. Радикалска посланица, Наташа Јовановић, насрнула на председницу парламента Наташу Мићић, поливши је том приликом бокалом воде.
• 24. мај — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.

• 1. јун — Ступили сду на снагу Споразум између Европске заједнице и земаља ЕУ и Швајцарске о слободном кретању лица и Одлука о закључивању седам споразума са Швајцарском Конфедерацијом.^[2]
• 10. јун — На паркингу испред београдског хотела „Југославија“, убијен генерал српске полиције Бошко Буха.

• 11. јун — Мандати 21 посланика ДСС-а у парламенту Србије су одузети, због неправилности у седницама.
• 13. јун — САД су се повукле из Споразума о противбалистичким ракетама (ABM), након истека шестомесечног отказног рока. Следећег дана, Русија објављује да се повлачи из споразума СТАРТ II из 1993. (није ни ступио на снагу, заобишао га је прошломесечни SORT).
• 16. јун — Парламентарни избори у Француској: Савез за народни покрет, нова странка коју је основао председник Жак Ширак, освојила је апсолутну већину.
• 18. јун — Успостављен Дијалог за азијску сарадњу.
• 21. јун — Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен на 10 година затвора.
• 22. јун — У Прагу откривен Споменик жртвама комунизма са натписом "Споменик жртвама комунизма је посвећен свим жртвама - не само онима који су били затворене или погубљене, него и онима чији су животи уништени од стране тоталитарне диктатуре".^[3]
• 24. јун — Председник Коштуница смењује начелника Генералштаба ВЈ Небојшу Павковића, нови је Бранко Крга (до 2005).
• 25. јун — У САД избија скандал WorldCom, највећи рачуноводствени скандал у америчкој историји - на крају је утврђено да је имовина ове телефонске компаније прецењена за 11 милијарди долара.
• 29. јун — Разоткривени су разни случајеви сексуалног злостављања у Католичкој цркви у САД, Ирској и на Филипинима.

• 1. јул — Ступио је на снагу Римски статут, којим је основан Међународни кривични суд овлашћен за гоњење починилаца геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и злочина агресије. САД и Русија нису ратификовале статут, Кина га није ни потписала.
• 1. јул — 72 особе су погинуле у судару руског путничког авиона са теретним авионом изнад јужне Немачке.
• 3. јул — Стив Фосет је облетео свет балоном за нешто више од 13 дана.
• 9. јул — Организација афричког јединства престаје да постоји, а замењује је Афричка унија.
• 14. јул — На паради поводом Дана пада Бастиље покушан је атентат на Жака Ширака.
• 18. јул — У Србији је усвојен закон којим се Ресор државне безбедности трансформише у Безбедносно-информативну агенцију (БИА).
• 26. јул — Савезни уставни суд поништио је одлуку о одузимању 21 мандата ДСС-у. Председништво ДОС-а је потом објавило одлуку о искључењу ДСС-а из те коалиције.
• 27. јул — Скниловска трагедија: Судар два украјинска авиона током аеромитинга на аеродрому у Лавову узрокује смрт 85 људи.

• 27. јул — Драган Чедић (32), у Лесковцу, за само пола сата рафалима из аутоматске пушке yбио седам особа, а четири ранио.

• 3. август — Љубиша Буха Чуме је упуцан у Земун Пољу, његов телохранитељ је убијен.
• 7. август — Алваро Урибе је председник Колумбије (до 2010). Његов декларисани циљ је борба против паравојних група (→ колумбијски сукоб); рат против дроге се наставља, уз помоћ САД, План Колумбија.
• 10. август — Туркменистан легално преименује све месеце у години по Рухнами, књизи председника Сапармурата Нијазова.
• 11. август — КФОР и УНМИК хапсе Рустема Мустафу - Ремија, бившег вођу ОВК, у Приштини под оптужбом за мучење и убиство - протести на Косову наредних дана.
• 12. август — Слободан Милошевић из Хага предлаже Војислава Шешеља као заједничког опозиционог кандидата. СПС то одбија и номинује Бату Живојиновића.
• 16. август — Абу Нидал је извршио самоубиство у Багдаду, пре него што је ирачка обавештајна служба могла да га ухапси.
• 19. август — Катастрофа у Ханкали: 19. август — Приликом пада хеликоптера типа "Ми-26" у Чеченији, за који су одговорност преузели исламски терористи, погинуло је 118 руских војника, што је највећи појединачни губитак руске војске током вишегодишњих оружаних сукоба у тој руској кавкаској републици.^[4]
• 31. август — Тајфун Руса погодио Кореју: најмање 233 мртвих на југу, велики део жетве уништен на северу.

• 2. септембар — Издата је новчаница од 5000 динара - лик Слободана Јовановића, зелене нијансе (вредност 82 евра).
• 5. септембар — 30 људи погинуло у експлозији аутомобила бомбе у Авганистану, истог дана неуспешан покушај атентата на Хамида Карзаија.
• 5. септембар — Опозициони медији „Национал“ и „Идентитет“ почињу да објављују наводна писма Љиљане Бухе у којима оптужује свог супруга Љубишу за криминал и везе са владом Зорана Ђинђића.
• 8. септембар — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.
• 10. септембар — Швајцарска постаје 190. чланица Уједињених нација.
• 10. септембар — Основана је прва ДНК лабораторија у СРЈ у Институту за судску медицину у Београду.
• 13. септембар — Отворен је први терен за голф у СР Југославији.
• 19. септембар — Почиње први грађански рат у Обали Слоноваче: неуспели војни пуч против председника. Гбагба; бивши председник, генерал Роберт Геи, убијен је са већином своје породице од стране владиних снага. Побуњеници се повлаче на север, рат траје до 2007.
• 20. септембар — Хашки трибинал је објавио оптужницу против Јанка Бобетка, у вези са Медачким џепом - хрватска влада одбија екстрадицију, на основу његовог лошег здравственог стања; а 27. септембра, парламент се једногласно изјаснио против оптужнице.
• 20. септембар — Клизиште у Кармадону: 125 људи, укључујући филмску екипу, погинуло је у Северној Осетији, Русија.
• 22. септембар — Немачки парламентарни избори: Владајућа социјалдемократско-зелена коалиција канцелара Герхарда Шредера неочекивано осваја још један мандат.
• 26. септембар — Потонуће сенегалског трајекта МВ Ле Џула, најмање 1.863 мртвих.
• 27. септембар — Источни Тимор постаје 191. чланица УН.

• 29. септембар — На председничким изборима у Србији, Војислав Коштуница (лидер ДСС и тадашњи југословенски председник) освојио највише гласова и ушао у други круг са кандидатом ДОС-а, Мирољубом Лабусом.

• 2. октобар — Биљана Плавшић изјавила да се осећа кривом по тачки оптужнице за злочин против човечности, остале тачке повучене.
• 2. октобар — У околини Вашингтона започињу Белтваyски снајперски напади (укупно десет убијених).
• 5. октобар — БиХ Парламентарни избори у БиХ: у Федерацији СДА 32,4%, СБиХ 16,2%, у Републици Српској СДС 33,7%, СНСД 23,4%. Ово су први избори које су организовале бх. власти.
• 11. октобар — Сенат САД, укључујући већину чланова Демократске странке, доноси резолуцију којом је предсједник Џорџ Буш овлашћен да употреби војну силу против Ирака.
• 12. октобар — Бомбашки напад на Балију: 202 особе су погинуле, а више од 300 их је озлијеђено у нападу на два ноћна клуба на Балију.
• 13. октобар — У другом кругу председничких избора, Војислав Коштуница убедљиво победио Мирољуба Лабуса, али победа није призната због недовољног броја изашлих бирача.
• 23. октобар — Чеченски терористи узимају око 800 таоца у московском позоришту Дубровка и траже повлачење руских снага из Чеченије.
• 24. октобар — У Мариленду ухваћени Белтваyски снајпери.
• 26. октобар — У нападу руских специјалних јединица на московско позориште у коме се одвијала талачка криза страдала 129 цивила и 41 чеченски терориста.
• 27. октобар — Луиз Инасио Лула да Силва постаје први левичар изабран за председника Бразила (мандат од 1. јануара).
• 27. октобар — У Београду почињу хапшења припадника "Макине групе", осумњичене за убиство полицијског генерала Бошка Бухе.
• 29. октобар — Након привођења у полицију умро познати српски сликар Драган Малешевић Тапи.
• 26. октобар — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

• 3. новембар — Велика промена на изборима у Турској: нова Партија правде и развоја (АКП), Реџепа Тајипа Ердогана, осваја апсолутну већину, док су странке владајуће коалиције готово збрисане. Абдулах Гул је премијер до марта, када је Ердогану укинута забрана политичке функције.
• 5. новембар — На изборима за Конгрес САД, републиканци повећавају контролу у Представничком дому и враћају већину у Сенату.
• 7. новембар — Око 20.000 становника Гибралтара одлучује на референдуму са скоро 99% да остане део Уједињеног Краљевства, противећи се његовој анексији од стране Шпаније.
• 8. новембар — Криза разоружања Ирака: Резолуција 1441 Савета безбедности УН, Садаму Хусеину је дата „последња шанса да испуни своју обавезу разоружања“ (прихвата повратак инспектора).
• 14. новембар — Скупштина СРЈ укинула Дан Републике (29. новембар), који је успоставила КПЈ као помен на њихов конгрес.
• 15. новембар — Ху Ђинтао постаје нови генерални секретар Комунистичке партије Кине после Ђијанг Цемина (до 2012). Он је први из послератне генерације, конзервативнији је у економским реформама, али Кина остварује велики раст. У спољној политици залаже се за миран успон и меку моћ.
• 16. новембар — Епидемија САРС-а почела је у кинеској провинцији Гуангдонг, а од фебруара се све снажније шири.
• 18. новембар — Швајцарска деблокира приватне рачуне Милована Бојића, бившег СПС потпредседника Владе Србије, јер нису достављени докази да се против њега води поступак.
• 19. новембар — Генерални секретар УН Кофи Анан на турнеји по региону бивше Југославије.
• 13 - 19. новембар — Изливање нафте са танкера Престиж код обале Галиције, процењује се да је из њега излито 60.000 тона лож-уља.
• 21. новембар — Виктор Јанукович је премијер Украјине (до 2004/05, 2006-07, председник 2010-14).
• 22. новембар — Самит НАТО-а у Прагу: седам земаља, већина Виљнусске групе, добија позивнице - Естонија, Летонија, Литванија, Словачка, Словенија, Румунија и Бугарска (придружила се 2004). Приступање балтичких земаља посебно узнемирава Русију.
• 22. новембар — Више од 100 људи је убијено у Нигерији у нападу усмереном на кандидаткиње за избор за Мис света.
• 25. новембар — Премијер Зоран Ђинђић организовао је донаторску вечеру за завршетак изградње Храма Светог Саве у Београду.^[5]
• 25. новембар — Црногорски председник Мило Ђукановић подноси оставку, након што му је јуче дат мандат за формирање владе.
• 25. новембар — Основано је Министарство унутрашње безбедности САД.
• 27. новембар — Инспектори за оружје стижу у Ирак: УНМОВИК предвођен Хансом Бликсом и ИАЕА предвођен Мохамедом Ел Барадеијем.
• 28. новембар — 200-милионити туриста посећује Ајфелов торањ.
• 30. новембар — Турско-курдски сукоб: Укинуто је ванредно стање у три југоисточне провинције Турске, уведено 1987. (регион ОХАЛ). Војска, међутим, проглашава нека подручја безбедносним зонама.

• 6. децембар — Уставна комисија усваја Уставну повељу државне заједнице Србија и Црна Гора (проглашену у фебруару 2003).

• 7. децембар — Ирак предаје инспекторима УН документ о ирачком оружју за масовно уништење и војној индустрији, како је захтевано новембарском резолуцијом Савета безбедности.
• 8. децембар — Ни у другом покушају поново није изабран председник Србије. Кандидат ДСС-а, Војислав Коштуница, по други пут освојио највише гласова али му победа није призната због недовољног броја изашлих бирача.
• 12 - 13. децембар — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.
• 15. децембар — Завршава се Посматрачка мисија Уједињених нација на Превлаци (почета март 1992/јануар 1996), контрола предата хрватским властима.
• 15. децембар — НВО Г17 Плус трансформисана у политичку странку, председник Мирољуб Лабус..
• 17. децембар — Други конгоански рат: Стране у Међуконгоанском дијалогу закључују Глобални и свеобухватни споразум, према којем ће следеће године бити успостављена прелазна влада и рат ће званично бити завршен. На североистоку ДР Конга одвија се „Брисање стола“, геноцид над Мбути Пигмејима.
• 20. децембар — Савет безбедности Уједињених нација усваја резолуцију о слању Међународних снага за помоћ безбедности у Авганистан под командом Велике Британије, као подршка привременој антиталибанској влади.
• 21. децембар — Опрема компаније „Дифенс Роуд“ у Земун Пољу (власништво Љубише Бухе) је дигнута у ваздух.
• 22. децембар — Црна Гора Председнички избори у Црној Гори пропали су због излазности од 50% (Филип Вујановић је био убедљиво први).
• 23. децембар — Потписан споразум о слободној трговини између СРЈ и Хрватске (Мирољуб Лабус и Љубо Јурчић).
• 23. децембар — Лотар Матеус нови тренер ФК Партизан.
• 27. децембар — Бомбаш самоубица у Грозном детонирао је камион пун експлозива и уништио седиште проруске чеченске владе, 83 мртвих.
• 27. децембар — Први слободни председнички избори у Кенији: Мваи Кибаки ће заменити Данијела Арапа Моија (до 2013).
• 29. децембар — Истекао је мандат председнику Републике Србије, Милану Милутиновићу. Председница парламента, Наташа Мићић, постаје вршилац дужности председника републике (до фебруара 2004, Борис Тадић преузима дужност у јулу 2004).
• 29. децембар — Влада Србије је објавила да је откупила 29% удела у Телекому Србија од Телекома Италија за 195 милиона евра.
• 31. децембар — Мисија Уједињених нација у Босни и Херцеговини завршава свој мандат, следећег дана почиње Полицијска мисија Европске уније (до 2012).

• 22. јануар — Филип Анђушић, црногорски кошаркаш^[6]
• 22. јануар — Кејтлин Кларк, америчка кошаркашица
• 23. јануар — Јошко Гвардиол, хрватски фудбалер^[7]

• 17. фебруар — Андрија Катић, српски фудбалски голман^[8]
• 19. фебруар — Марко Стаменић, новозеландски фудбалер^[9]
• 21. фебруар — Маркус Гунарсон, норвешки музичар, члан дуа Маркус и Мартинус
• 21. фебруар — Мартинус Гунарсон, норвешки музичар, члан дуа Маркус и Мартинус
• 24. фебруар — Лазар Самарџић, српско-немачки фудбалер^[10]

• 3. март — Лоренцо Мусети, италијански тенисер^[11]
• 8. март — Милутин Вујичић, српски кошаркаш^[12]

• 4. април — Иван Гутеша, српски фудбалски голман^[13]
• 16. април — Сејди Синк, америчка глумица и модел^[14]
• 29. април — Џејла Рамовић, босанскохерцеговачка певачица

• 1. мај — Чет Хоумгрен, амерички кошаркаш^[15]

• 28. јун — Владимир Лучић, српски фудбалер^[16]

• 3. јул — Андрија Радуловић, српски фудбалер^[17]
• 12. јул — Нико Вилијамс, шпански фудбалер^[18]

• 6. август — Марко Гушић, српски кошаркаш
• 8. август — Немања Јовић, српски фудбалер^[19]
• 15. август — Стефан Митровић, српски фудбалер^[20]
• 16. август — Талија Рајдер, америчка глумица^[21]
• 21. август — Ебенезер Анан, гански фудбалер

• 6. септембар — Лејла Фернандез, канадска тенисерка^[22]
• 25. септембар — Филип Стевановић, српски фудбалер^[23]
• 27. септембар — Џена Ортега, америчка глумица^[24]

• 10. октобар — Томас Кук, бразилско-амерички глумац^[25]
• 31. октобар — Ансу Фати, шпански фудбалер^[26]

• 13. новембар — Ема Радукану, британска тенисерка^[27]
• 20. новембар — Медисин Шипман, америчка глумица^[28]
• 26. новембар — Роко Пркачин, хрватски кошаркаш^[29]

• 23. децембар — Фин Вулфхард, канадски глумац и музичар^[30]

• 12. јануар — Сајрус Венс, амерички државни секретар. (*1917)^[31]
• 13. јануар — Антоније Исаковић, српски књижевник. (*1923)^[32]
• 13. јануар — Грегорио Фуентес, кубански бродски капетан, инспирација за роман Старац и море. (*1897)
• 17. јануар — Франце Крижанич, словеначки математичар. (*1928)^[33]

• 9. фебруар — Маргарета, грофица од Сноудона, британска принцеза. (*1930)
• 22. фебруар — Чак Џоунс, амерички аниматор. (*1912)^[34]
• 22. фебруар — Жонас Савимби, анголски побуњеник и политички вођа. (*1934)

• 4. март — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (*1939)^[35]
• 16. март — Данило Бата Стојковић, српски глумац. (*1934)^[36]
• 16. март — Јован Деретић, историчар књижевности. (*1934)

• 4. април — Милутин Гарашанин, српски археолог. (*1920)^[37]
• 7. април — Никодим Комљеновић, српски протосинђел. (*1945)
• 17. април — Марк Лежер, канадски војник, убијен у Авганистану. (*1973)
• 22. април — Соја Јовановић, прва српска режисерка. (*1922)^[38]

• 4. мај — Тома Поповић, српски историчар
• 6. мај — Пим Фортјојн, холандски политичар и писац^[39]
• 13. мај — Валериј Лобановски, совјетски и украјински фудбалер и фудбалски тренер
• 20. мај — Стивен Џеј Гулд, амерички биолог^[40]

• 10. јун — Бошко Буха, генерал-мајор МУП Србије. (*1959)

• 14. август — Радојка Живковић, српска хармоникашица и композитор. (*1923)^[41]

• 18. септембар — Маргита Стефановић Маги, дипл. архитекта, клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (*1959)

• 30. октобар — Рудолф Бручи, српски композитор. (*1917)^[42]

• 21. новембар — Никола Пантић, српски геолог. (*1927)^[43]

• 27. децембар — Митар Максимовић звани Војвода Манда, српски ратник.(*1963)

• Физика — Рејмонд Дајвис Јр., Масатоши Кошиба и Рикардо Ђакони
• Хемија — Џон Б. Фен и Курт Витрих
• Медицина — Сиднеј Бренер, Х. Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон
• Књижевност — Имре Кертес
• Мир — Џими Картер
• Економија — Данијел Канеман и Вернон Л. Смит

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума