Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1870-е 1880-е 1890-е 1900-е 1910-е
Године:	1894 1895 1896 1897 1898 1899 1900
1897 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1897. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• Критски устанак су подигли становници грчког острва Крит против власти Османског царства.
• Грчко-турски рат 1897, познат и као Тридесетодневни рат или Црна '97 је вођен између Краљевине Грчке и Османског царства. Повод је било питање статуса османске провинције Крит, где је грчка већина већ дуго тражила уједињење са Грчком и подигла Критски устанак.

• 4. фебруар — Критски устанак: масакр хришћана у Ханији.
• 6. фебруар — Штрајк лучких радника у Хамбургу окончан после 11 седмица потпуним поразом штрајкача.
• 14. фебруар — Грчки војници се искрцали на побуњеном Криту и прогласили уједињење са Грчком - велике силе захтевају повлачење у замену за аутономију (одбијено).
• 14. фебруар — Друга Побуна Батетела на североистоку СД Конго - домородачки војници убили белгијске официре.
• 17. фебруар — Рудолф Диесел направио први функционални дизел-мотор уз помоћ инжењера и финансија МАН-а.
• 17. фебруар — Битка код Реџафа: снаге СД Конго поразиле махдисте на југу Судана.
• 17. фебруар — Филипинска револуција: Битка на мосту Запоте, победа побуњеника над шпанском војском.
• 18. фебруар — Бенинска експедиција: британска армија спалила град Бенин, многе уметнине однете у Британију, међу којима и Бенинске бронзе.
• 19. фебруар — Грчко-турски рат (1897): први окршај грчких и турских снага на Криту (Турска формално објављује рат 18. 4.).
• 20. фебруар — Корејски краљ Гојонг напустио руско посланство.
• 27. фебруар — Француски гувернер Мадагаскара Јосепх Галлиени прогнао краљицу Ранавалону. и сутрадан укинуо монархију.

• 1. март — Донет Грађевински правилник за варош Београд.
• 3. март — Краљ Александар у посети Софији, постигнута српско-бугарска "угодба", споразум о деловању у Отоманској империји (ипак, сукоби се настављају).
• 4. март — Вилијам Макинли је инаугурисан за 25. председника САД.
• 5. март — Побуна конзервативаца у Уругвају на челу са Апарициом Саравиом.
• 6. март — Главни град немачког Тоголанда премештен у Ломе.
• март — Андре Кар, представник Браћа Лимијер, снимио прве покретне слике у Београду (нису сачуване).
• март — Критски устанак: велике силе одлучиле да поврате ред преузимањем управе.
• 20. март — Трговачки споразум Србије и Бугарске.
• 22. март — Тејероска конвенција: Емилио Агуиналдо изабран за првог председника револуционарне филипинске владе.
• 23. март — Индустријализација у Јапану и њени проблеми: сељани марширају на Токио због загађења из рудника бакра Асхио, министар пољопривреде објављује у мају распоред решења проблема.
• 24. март — Нерегуларне грчке снаге ушле у отоманску Македонију (или 10. 4.[3]).
• 24. март — Интентона де Јауко: неуспела побуна против шпанске власти на Порторику.
• 24. март — Завршена Битка код Перез Дасмаринаса, поражени филипински револуционари, Шпанци повраћају провинцију Цавите.
• 29. март — Јапан уводи златни стандард.
• 31. март — Тзв. Други царски меморандум, представници 19 српских општина описују насиље власти у БиХ - прогон Срба се наставља.

• 30. април — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.

• 1. мај — У Нешвилу, "Атени Југа", се одржава изложба поводом стогодишњице Тенесија као савезне државе, подигнута је реплика Партенона.
• 3. мај — Српски краљ Александар стигао у посету на Цетиње.
• 4. мај — У Паризу током филмске пројекције одржаване током католичке добротворне манифестације Базар де ла Чарите избија пожар у коме ће страдати 126 особа, углавном племкиња и жена из отмјеног друштва, међу којима и баварска војвоткиња Софи, сестра царице Елизабете; размере трагедије доводе до захтева за забраном свих јавних филмских пројекција.
• 4. мај — Поринут немачки пароброд СС Кајзер Вилхелм дер Грос, први са четири димњака, носилац Плаве врпце 1898-1900.
• 5. мај — Грци потиснути од отоманаске војске код Фарсале.
• 8. мај — Тесалски фронт: Турци заузели Волос.
• 10. мај — Андрéс Бонифацио, један од лидера Филипинске револуције, стрељан под оптужбом за побуну и издају револуционарне владе.
• 10. мај — Међународна изложба у Бриселу.
• 11. мај — Откривен споменик Јосифу Панчићу у Београду.
• 13. мај — Гуљелмо Маркони послао бежичне сигнале преко отвореног мора, на даљини од шест километара, убрзо затим и преко 16 км.
• мај — Споразум Русије и Аустроугарске о статусу кво на Балкану.
• 17. мај — Битка код Домекоса: Турци поразили грчке снаге којим су помагали и црвенокошуљаши на челу са Рикиоти Гарибалдијем. Примирје три дана касније.

• 1. јун — Антисемитски нереди у Орану, у француском Алжиру, шире се и на град Алжир и Константин.
• 12. јун — Асамски земљотрес на североистоку Индије, 1.542 мртвих уз велику материјалну штету.
• јун — У Штудгарту улази у службу први моторизовани такси - ландаулет Даимлер Вицториа, има таксиметар и грејање[6].
• 22. јун — Дијамантски јубилеј (60 година владавине) британске краљице Викторије.
• 26. јун — Парсонсов брод Турбиниа, први на свету са парном турбином, успешно приказан на поморској ревији код Спитхеада.

• 4. јул — Избори у Србији, на које су изашли само радикали.
• 11. јул — Полазак злосрећне Андреове балонске експедиције на Северни пол, тројица Швеђана ће у октобру умрети на острву Квиткyа у Свалбардском архипелагу (судбина непозната до 1930).
• 17. јул — У Сијетл стижу први трагачи са златом и вестима из Клондајка - почиње златна грозница; кроз неколико дана креће и писац Џек Лондон. Током грознице настаје Вајтхорс, данас највећи град на северу Канаде.
• 18. јул — У Паризу отворен велодром, први стадион Парк принчева (назив по краљевском ловишту које се ту налазило до 18. века).
• 21. јул — Отворена Национална галерија британске уметности (данас Тате Бритаин).
• 25 — 27. јул — Ханасорска експедиција: јерменски федајини се осветили курдском племену Мазрик за прошлогодишњи масакр бранитеља Вана.
• 26. јул — Опсада Малаканда: паштунска племена опседају британски гарнизон у Северозападној граничној провинцији Британске Индије. Ратовању сведочи и млади потпоручник Винстон Черчил.
• 30. јул — Поплаве Одре и притока изазивају велике штете у Бохемији и Шлезији. У ово време су и велике поплаве у сливу Дунава.

• 4. август — У Шпанији пронађена "Дама из Елче", иберијска биста из 4. века пне.
• 7. август — Махдистички рат: британско-египатске снаге заузимају Абу Хамад на северу Судана.
• 8. август — Шпански премијер Антонио Кановас дел Кастило убијен од стране италијанског анархисте.
• 10. август — Бајеров хемичар Феликс Хофман синтетисао ацетилсалицилну киселину, коју ће фирма од 1899. продавати под именом Аспирин. Касније током месеца је синтетисао (не и открио) диацетилморфин, који ће се 1898-1910. слободно куповати под називом Хероин.
• 16. август — Из Антверпена кренула Белгијска антарктичка експедиција, прва која је презимила уз Антарктик; вођа је Адриен де Герлах а први официр Роалд Амундсен.
• 21. август — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију - постаће један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.
• 21. август — У Лансинг, Мичиген основана ауто-компанија Олдсмобиле.
• 25. август — Французи заузели Бобо-Диоулассо на западу данашње Буркине Фасо, чиме су блокирали Самори Туреа са североистока.
• 25. август — Убијен председник Уругваја Јуан Идиарте Борда.
• 28. август — Кубански побуњеници заузели Лас Тунас на истоку.
• 29 — 31. август — Први ционистички конгрес у Базелу - тражи се јеврејска држава у Палестини.
• 31. август — Драга Машин спасила Александра Обреновића из мора у Бијарицу, краљев учитељ се утопио.

• 23. септембар — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.

• 1. октобар — Покренут "Српски вјесник" у Мостару (Владимир Радовић, члан ужег вођства српског покрета) - први опозициони политички лист Срба у БиХ.
• 5. октобар — Прво велосипедско (бициклистичко) првенство Србије, трка Београд-Смедерево-Београд (учествовали и велосипедисти из Задра у Аустроугарској. Пласман: Ђорђе Попара (5х13,25), Светислав Савић, Владислав Рибникар.
• 5. октобар — Либерал Праxедес Матео Сагаста је нови председник шпанске владе, мења се политика према немирним колонијама (Куба, Порторико, Филипини).
• 6. октобар — Падом, после дуге опсаде, истоименог побуњеничког упоришта у руке бразилских федералних трупа, завршава Рат Канудоса - број мртвих се процењује на 15.000.
• 6. октобар — Етиопско Царство усваја заставу тробојницу (, редослед боја обрнут 1914).
• 10. октобар — Ексхумација Вука Караџића и Јернеја Копитара у Бечу. Посмртни остаци Вука Караџића пренети из Беча у Београд и сахрањени у порти Саборне цркве.
• 12. октобар — Краљевина Јосеон (/ћосан/) уздигнута у Велико Корејско Царство, траје само до јапанске анексије 1910. Овим је окончана потчињеност Кореје династији Ђинг и кинески вазалски систем на Далеком истоку.
• октобар — Завршен је Други Матабеле рат у данашњем Зимбабвеу, победа Британске јужноафричке компаније.
• 19. октобар — Краљ Александар се вратио с пута заједно са оцем Миланом; влада Ђорђа Симића подноси оставку.
• 20. октобар — Драга Машин формално разрешена дужности дворске госпође краљице Наталије (раније поднела оставку).
• 23. октобар — На челу нове српске владе Владан Ђорђевић; уведен лични режим краља Александра, са сузбијеним утицајем странака, који ће трајати до 1900. Милан Обреновић је од децембра (јануара) командант активне војске, врши њену реорганизацију. Русија је противник еx-краља Милана, па је њен посланик 1897-98 повучен из Београда.
• октобар — У Србији суђење хајдуку Милану Бркићу, радикалски трибун Ранко Тајсић оптужен да је умешан у Бркићево убиство једног сеоског учитеља 1896 из политичких разлога (ослобођен због недостатка доказа).

• 1. новембар — У Торину основан фудбалски клуб "Јувентус".
• 1. новембар — Филипински револуционари основали Републику Биак-на-Бато (траје до уговора са шпанском владом у децембру).
• 1/2. новембар — Јуyенски инцидент: припадници Друштва великих мачева убили двојицу немачких католичких свештеника - повод за немачку интервенцију касније током месеца и почетак ланца догађаја до Боксерског устанка 1900.
• 3. новембар — У Берлину одржан први, неуспели, лет крутог зрачног брода конструктора Давида Шварза.
• 14. новембар — Немачки маринци заузели без отпора положај у кинеском заливу Киаутсцхоу (Јиаозхоу) - концесија 1898-1914.
• 25. новембар — Сагастина либерална шпанска влада дала аутономију Порторику.
• 27. новембар — Основано Српско хемијско друштво.
• 28. новембар — Цар Фрањо Јосиф смиенио министра-председника Баденија услед великих немачких протеста против увођења чешког језика у Чешкој. Следи Паул Гаутсцх вон Франкентхурн (до следећег марта, први од три периода на челу владе Цислајтаније).

• 2. децембар — Никола Тесла пријавио патент о систему бежичног преноса електричне енергије.
• 2. децембар — У Прагу проглашено ванредно стање након чешких немира.
• 4. децембар — Цариградски уговор: корекције на грчкој граници у османску корист, Грчка плаћа велике репарације, наметнута јој је Међународна финансијска контрола. Али Крит ће бити аутономан под врховном османском влашћу.
• 12. децембар — На месту села Курал дел Реy у бразилској држави Минас Жераис, инкорпориран планирани град Цидаде де Минас, од 1906. зове се Бело Оризонте.
• 14. децембар — Пакт из Биак-на-Батоа углавном окончава Филипинску револуцију, мада се чарке настављају. Револуционари добијају амнестију и одлазе из земље са новчаном надокнадом.
• децембар - Принц Петар Карађорђевић у аудијенцији код руског цара.
• 25. децембар — Италијани вратили Касалу Египту (од 1899. део Англо-египатског Судана).
• 30. децембар — Британска Колонија Натал анектира Краљевину Зулу.

• 2. јануар — Љубинка Бобић, српска глумица. († 1978)

• 17. март — Милан Ајваз, српски глумац .(† 1980)

• 27. мај — Џон Кокрофт, енглески физичар. († 1967).

• 12. јун — Ентони Идн, британски политичар
• 13. јун — Паво Нурми, фински атлетичар
• 22. јун — Норберт Елијас, немачки социолог

• 2. август — Макс Вебер, швајцарски политичар. († 1974)
• 18. август — Мило Милуновић, српски сликар. († 1967)

• 12. септембар — Ирена Кири, француска хемичарка, добитница Нобелове награде († 1956)

• 29. октобар — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. († 1945)

• 14. децембар — Курт фон Шушниг, аустријски политичар. († 1977)

• 30. мај — Илија Округић Сремац, католички свештеник

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума