Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1960-е 1970-е 1980-е 1990-е 2000-е
Године:	1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992
1989 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1989. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Оформљена је навијачка група клуба ФК Црвена звезда Делије север уједињењем навијачких фракција.^[1]
• 15. јануар — Тридесет пет европских земаља, на састанку у Бечу, слаже се да ојача људска права и побољша трговину између Истока и Запада.
• 18. јануар — Анте Марковић je наследиo Бранка Микулића на месту премијера Југославије.
• 20. јануар — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД
• 23.–24. јануар — Наоружани цивилни левичари накратко нападају и окупирају аргентинску војну базу у близини Буенос Ајреса.
• 24. јануар — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.
• 29. јануар — Два немачка ратна злочинца из Другог светског рата, која су најдуже била у затвору у западној Европи, Фердинанд аус дер Финтен и Франц Фишер, пуштени су из холандског затвора.

• 30. јануар
  • Премијер Канаде Брајан Малруни мења свој кабинет, именујући шест нових министара и прерасподељујући одговорности деветнаест других.
  • Амбасада Сједињених Држава у Кабулу, Авганистан, је затворена; поново се отвара тек крајем 2001. године.

• 3. фебруар — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.
• 10. фебруар — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета Демократске странке поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке странке.
• 12. фебруар — Совјетски ратни бродови су изгурали америчке ратне бродове из совјетских територијалних вода у Црном мору.
• 14. фебруар — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама.
• 20. фебруар — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.
• 27. фебруар — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967.
• 27. фебруар — Словеначки лидер, Милан Кучан, на митингу у Љубљани подржао захтеве албанских рудара.
• 28. фебруар — Милион људи на митингу у Београду захтевало хапшење највиших, тадашњих, косовских функционера и исказало подршку Слободану Милошевићу.

• 3. март — Мађарски премијер Миклош Немет у посети Москви: обавештава Горбачова да неће обнављати инсталације на граници са Аустријом и да ће у Мађарској бити организовани вишестраначки избори. Горбачов обећава да неће бити интервенције.
• 5. март — Авганистски грађански рат: муџахедини почињу двомесечни напад на Џалалабад, постижу почетне успехе али владине снаге су се одржале и повратиле позиције.
• 5. март — Велике демонстрације у Ласи у кинеском Тибету, на 30. годишњицу устанка - након три дана насиља проглашено ратно стање.
• 9. март — У Бечу почели преговори о ограничењу конвенционалног наоружања у Европи.
• 11. март — ББЦ и Слободна Европа објављују Писмо шесторице, обраћање румунских комунистичких функционера Чаушескуу.
• 13. март — Јака геомагнетска олуја изазива често помињани пад електро-система у Квебеку.
• 14. март — Либански грађански рат: генерал Михел Аоун објављује "ослободилачки рат" против сиријске окупације - примирје у септембру.
• 15. март — Израел вратио Табу Египту, седам година након остатка Синаја.
• 15. март — После концерта у Дервенти, распала се група "Бијело дугме".

• 16. март — Анте Марковић изабран за председника Савезног извршног већа Југославије.
• 16. март — ЦК КПСС дозволио сељацима да унајмљују државне фарме.
• 17. март — Ново Савезно извршно веће, на челу са Антом Марковићем - за "радикалну, тржишну реформу".
• 18. март — Декларација из Лихнија: Абхаска АССР тражи од совјетске владе отцепљење од Грузијске ССР - долази до напетости са Грузинима.
• 23. март — Скупштина Косова усвајаја амандмане на Устав СР Србије, којим се сужава аутономија покрајине - избијају нереди, до 28-ог, сукоб са милицијом у Урошевцу.
• 24. март — Скупштина Војводине усвајаја амандмане на Устав СР Србије.
• 24. март — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте.
• 26. март — Први делимично слободни избори за совјетски парламент, Конгрес народних депутата, 13% изабраних је независно, међу њима су и заговорници самосталности република.
• 27. март — Уведен полицијски час на Косову услед великих албанских демонстрација и пуцњаве (Приштина, Подујево, Урошевац, Гњилане, Сува Река, Косовска Митровица...); такође забрањена окупљања, затворене школе и универзитет; у Приштини пуцано у масу, погинула и двојица милицајаца. Званично 24 мртвих у шест дана нереда.
• 28. март — Заједничка седница сва три већа Скупштине СР Србије доноси амандмане 9 до 49 на републички устав, којима је након 15 година смањена аутономија САП Косово и САП Војводина. Успостављена је јединствена СР Србија са две покрајине и државном надлежношћу на целој територији.
• 28. март — Хусеин-Али Монтазери губи положај Хомеинијевог наследника због либералних ставова.
• 29. март — Потпредседник СИВ-а Александар Митровић тврди да су Албанци пуцали из снајпера на своје сународнике и оптужио Албанију за помоћ албанским сепаратистима.
• 29. март — 61. додела Оскара: најбољи филм је Раин Ман, укупно четири награде од осам номинација.

• 7. април — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.
• 9. април — Деветоаприлска трагедија
• 15. април — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача.
• 17. април — Циклон Орсон

• 21. април — Студенти из Пекинга, Шангаја, Сиjана и Нанђинга почели су протесте на тргу Тјенанмен у Пекингу.

• 23. април — Заид ал-Рифаи подноси оставку на место премијера Јордана након нереда због повећања цена које је наметнула влада која је почела 18. априла.
• 25. априла — Нобору Такешита поднео је оставку на место премијера Јапана после скандала о трговању акцијама.
• 26. априла — Заид ибн Схакер је наследио Заида ал-Рифаија на месту премијера Јордана.
  • Торнадо Даулатпур-Сатурија, најсмртоноснији торнадо икада забележен, усмртио је око 1.300 људи у округу Дака у Бангладешу.
• 27. април — Велике демонстрације одржане су у Пекингу као део протеста на Тргу Тјенанмен 1989. године.^[2]

• 2. мај — Мађарска отворила границу према Аустрији. Прве најаве пада Гвоздене завесе.
• 6. мај — На Песма Евровизије 1989. победу је однела песма Rock Me коју је изводила група Рива.
• 8. мај — Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије
• 10. мај — ФК Партизан је освојио Куп Југославије, после 32 године, победом над Вележом из Мостара резултатом 6:1 на Стадиону ЈНА.

• 14. мај —
  • Михаил Горбачов посећује Кину, први совјетски лидер који је то учинио од Никите Хрушчова 1960-их, окончавајући кинеско-совјетски раскол.
  • Карлос Менем побеђује на председничким изборима у Аргентини.

• 15. мај — Основан Радио Б92
  • Јанез Дрновшек изабран за председника Председништва СФРЈ.
• 17. мај — Протести на Тргу Тјенанмен: Више од 1.000.000 кинеских демонстраната маршира кроз Пекинг захтевајући већу демократију, што доводи до репресије.
• 19. мај — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.
• 20. мај — Скупштина републике Србије је донела одлуку о расписивању Зајма за привредни препород Србије.
  • Протести на Тргу Тјенанмен: Кинеска влада проглашава ванредно стање у Пекингу.

• 21. мај — Бомбардовање у близини Кесервана од стране Катаеб регулаторних снага, 9 сиријских војника погинуло.
• 24. мај:
  • ФК Милан из Италије осваја Куп шампиона победивши Стеауу из Букурешта резултатом 4:0 у Барселони.
  • Атентати на Џефрија Брента Бола и Тода Реја Вилсона: Терористичка организација, Оружане снаге ослобођења Сарате Вилка, убија два америчка мисионара Цркве Исуса Христа светаца последњих дана док се враћају у свој стан у Ла Пазу, Боливија.

• 26. мај — Арсенал побеђује Ливерпул. са 2:0 на Енфилду, у последњој утакмици сезоне, и освојили Прву дивизију Фудбалске лиге.
• 29. мај
  • Усред нереда због хране и пљачке изазваних инфлацијом, Влада Аргентине проглашава опсадно стање широм земље.
  • НАТО пристаје на разговоре са Совјетским Савезом о смањењу броја нуклеарног оружја кратког домета у Европи.
  • Покушај атентата на Мигела Масу Маркеса, директора Одељења за административну безбедност (DAS) у Боготи, Колумбија, починили су чланови Медељинског картела, који су убили четири и ранили 37 људи.
• 31. мај — Масакр у Тарапоту: Шест чланова герилске групе Револуционарни покрет Тупак Амару (MRTA) из Перуа, убило је осам хомосексуалних и трансродних особа у граду Тарапото.

• 3. јун — У експлозији гасовода на Транссибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено.
• 4. јун —
  • Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље.
  • Гасовод поред Трансибирске пруге је експлодирао и запалио два путничка воза, у којима је погинуло 575 људи.
  • Црвена звезда је постала првак Европе у атлетици
• 5. јун — Непознати демонстрант је сам зауставио колону кинеских тенкова током протеста на Тјенамену, пре него што је одвучен.
• 8. јун — Поморски археолог Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
• 13. јун — Војска Источне Немачке у Бернауерштрасе започела је демонтажу Берлинског зида.
• 28. јун — На Косову Пољу више од милион људи присуствовало централној прослави 600 година Косовске битке. Централни говор одржао Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Србије. Прослави присуствовали највиши југословенски државни и партијски функционери. Видети Прослава 600 година Косовске битке

• 1. јул — Источна Немачка усвојила западнонемачку валуту, све пограничне контроле између две Немаћке су престале да постоје.^[3]
• 6. јул — Палестинац из Исламског џихада извршио први самоубилачки напад у Израелу - скренуо је путнички аутобус у провалију, 16 погинулих.
• 6. јул — Горбачов говори пред Саветом Европе у Стразбуру, залаже се за "Заједнички европски дом".
• 7. јул — Самит Варшавског пакта у Букурешту: Чеаушеску, Јакеш, Хонекер и Живков се противе променама у Мађарској и Пољској.
• 8. јул — Карлос Менем нови председник Аргентине (до 1999), инаугурација пет месеци раније због кризе у земљи.
• 8. јул — У Кистањама је основано Српско културно друштво "Зора", на челу са Јовом Опачићем. Изнети захтеви у погледу равноправности Срба у Хрватској - право на сопствену културу, језик и писмо (Опачић види решење у Југославији као савезу држава са културним аутономијама за Србе).
• 9 — 12. јул — Амерички председник Буш у посети Пољској и Мађарској.
• 10. јул — Штрајк 300.000 рудара у Сибиру - највећи у СССР од '20-тих.
• 14. јул — Расписан је Зајам за препород Србије.
• 15. Јул — У Венецији је одржан концерт рок групе Пинк Флојд. По проценама, концерту је присуствовало око 200.000 људи уз још 100 милиона гледалаца у свету који су пратили концерт преко сателитског преноса. Због лоше организације догађаја од стране градске управе, становници су затражили оставку тадашњег градоначелника Антонија Касалатија и целокупног градског већа.^[4]
• 16. јул — Грузијско-абхаски сукоб: крвави нереди у Сухумију.
• 17. јул — Аустрија аплицирала за чланство у Европској заједници (остварено 1995).
• 19. јул — Војћех Јарузелски, до сада председник Државног савета, изабран у скупштини за председника НР Пољске (до 1990).
• 19. јул — Унитед Аирлинес лет 232: принудно слетање авиона у Су Сити, Ајова, 111 погинулих и 185 преживелих (тема ТВ филма "Хиљаду хероја").
• 22. јул — Ђулио Андреоти трећи и последњи пут премијер Италије (до 1992).
• 23. јул — Јапанска Либерална демократска партија изгубила апсолутну већину на изборима.
• 24. јул — "Ставови комисије Председништва Србије о реформи политичког система" у СФРЈ: политички плурализам путем удружења унутар Социјалистичког савеза, директни избори по принципу један грађанин - један глас, гаранција људских права.
• 28. јул — Акбар Хашеми Рафсанџани изабран за председника Ирана (до 1997).
• 28. јул — Летонска ССР проглашава сувереност.

• 2 - 3. август — Шриланкански грађански рат, масакр у Валветтитураиу: у одмазди за напад Тамилских тигрова, индијски мировњаци убили 64 тамилска цивила.
• 7. август — Лидери пет централноамеричких земаља се сложили да ће се никарагвански контраши распустити у децембру, пре избора у фебруару.
• 9. август — У САД потписан закон за радикалну реформу индустрије штедионица и зајмова која је у кризи од половине деценије.
• 10. август — Тосхики Каифу нови премијер Јапана (до 1991), трећи ове године.
• 11. август — Председници Југославије и Италије, Јанез Дрновшек и Франческо Косига, разговарали у Венецији о борби против загађења Јадрана (цветање мора).
• 14. август — Ф. В. де Клерк постаје последњи апартхеидовски председник Јужне Африке након оставке П. В. Ботхе (до 1994).
• 18. август — Убијен водећи кандидат за председника Колумбије Луис Карлос Галан - на ово и друга убиства власти одговарају хапшењем 11.000 осумњичених дилера дроге, на шта нарко-мафија објављује "тотални и апсолутни рат" влади са низом бомби и паљевина.
• 18 - 25. август — 36. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Сабирни центар".
• 19. август — Николаје Чаушеску пише земљама Варшавског пакта: тражи интервенцију у Пољској, како Солидарност не би дошла на власт.
• 20. август — Рат за Нагорно-Карабах: под притиском опозиционог Народног фронта, Азербејджанска ССР уводи блокаду Нагорно-Карабаха; Москва ће организовати ваздушни мост.
• 20. август — Судар рекреативног брода Марчионес и јаружара Бовбелле на Темзи у Лондону, утопила се 51 особа.
• 23. август — Мађарска укинула рестрикције на граници са Аустријом.
• 23. август — "Балтички пут" или Ланац слободе - грађани балтичких република створили људски ланац дуг преко 675 км на годишњицу Пакта Рибентроп-Молотов. Више од 2 милиона Естонаца, Летонаца и Литванаца се удружило, ухватило за руке и формирало људски ланац дуг преко 675 километара. Држећи се за руке и певајући демонстрирали су за мир и слободу и на тај начин показали и Москви и свету да су нелегално у саставу Совјетског Савеза и да су практично под окупацијом од Другог светског рата.

• 24. август — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки , први некомунистички у земљама просовјетског Варшавског пакта од 1940. године.
• 25. август — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.
• 25. август — Војаџер 2 најближи Нептуну, након чега напушта Сунчев систем.
• 31. август — Годишња инфлација у СФР Југославији 893,8 %, трошкови живота порасли 868,3 %.
• 31. август — Прво протестно вече у Удружењу књижевника Србије поводом суђења Јовану Опачићу и "прогона Срба у Хрватској" (друго вече 7. 9.).
• 31. август — Молдавски језик писан латиницом проглашен за званични у Молдавској ССР (празник Лимба ноастрă у данашњој Молдови).

• 9. септембар — Мошти кнеза Лазара пренете у његову задужбину манастир Раваницу из Нове Раванице.
• 10. септембар — Судар румунског путничког брода Могошоаиа и бугарског теретног конвоја Петар Караничев код Галађија, 222 мртвих.
• 10. септембар — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку.
• 12. септембар — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.
• 17 - 22. септембар — Ураган Хуго изазива људске жртве и до тада највећу материјалну штету на Карибима и југоистоку САД.
• 19. септембар — УТА Флигхт 772: француски авион оборен бомбом изнад Нигера, 170 мртвих.
• 20. септембар — Акцијом Калифорнијске полиције и Управе за сузбијање наркотика САД (ДЕА) у Силмару заплењено је 21,4 тоне кокаина и 10 милона долара готовине. Кокаин је произведен у Колумбији од стране картела Медељин (Пабло Ескобар) и Кали, транспортован у Хуарез, Мексико, затим Ел Пасо, Тексас, па Лос Анђелес.
• 22. септембар — Судар воза и школског аутобуса близу Запрешића, 14 мртвих.
• 22. септембар — ИРА детонирала бомбу у Музичкој школи Краљевских маринаца у Деалу, Кент - 11 мртвих.
• 23. септембар — Примирје у Либану.
• 23. септембар — Састанак Бејкер-Шеварнадзе у долини Јацксон Холе, Вајоминг - обећано да САД неће искоришћавати проблеме у источној Европи.
• 26. септембар — Вијетнам објавио да је окончао 11-годишњу окупацију Кампућије/Камбоџе.
• 27. септембар — Скупштина СР Словеније доноси амандмане на републички устав који дају приоритет републичким над савезним законима и истичу право на отцепљење.
• 29. септембар — Председник СИВ Анте Марковић износи економски програм пред Савезном скупштином.
• 30. септембар — Хиљадама источних Немаца који су се склонили у западнонемачку амбасаду у Прагу дозвољено да оду у западну Европу, такође и онима у варшавској амбасади. Превоз из Прага до Западне Немачке се врши затвореним возовима преко источнонемачке територије.

• 1. октобар — На Цетињу, у присуству великог броја људи, након преноса из Сан Рема сахрањени последњи црногорски краљ Никола Петровић и краљица Милена; сутрадан сахрањене и њихове кћерке Ксенија и Вјера.
• 1. октобар — Колин Пауел нови председник здружених начелника генералштаба САД (до 1993).
• 1. октобар — Корак ка истополном браку у Данској: омогућена регистрована партнерства, први такав закон на свету.
• 2. октобар — Гари Каспаров је победио на шаховском турниру у Тилбургу.
• 3. октобар — Источна Немачка обуставила безвизна путовања у Чехословачку.
• 3. октобар — Покушај војног удара у Панами, пучисти погубљени - расте притисак на америчку администрацију.
• 4. октобар — Опсада жељезничке станице у Дрездену - возови из Прага се сматрају посљедњим путем према слободи, долази до сукоба са полицијом, војском и Штазијем.
• 5. октобар — Далај Лама добио Нобелову награду за мир.
• 7. октобар — Михаил Горбачов у посети ДДР поводом 40-годишњице оснутка, поздрављен од становништва (порука Хонекеру: "Живот кажњава оне који закасне"). Истог дана у Плауену почињу прве масовне демонстрације.
• 9. октобар — Демонстрације у Лајпцигу траже демократске реформе.
• 13. октобар — Председник СИВ Анте Марковић се у Вашингтону срео са председником Бушом, тражи се економска и политичка помоћ.
• 15. октобар — Свечано отворена реконструисана и дограђена зграда Народног позоришта у Београду након трогодишње реконструкције.
• 17. октобар — Земљотрес Лома Приета потресао северну Калифорнију, 67 мртвих.
• 18. октобар — Дугогодишњи вођа Источне Немачке, Ерих Хонекер, је поднео оставку, а заменио га је Егон Кренц неколико дана касније.^[5]
• 18. октобар — Лидер ДДР Ерих Хонекер поднео оставку под притиском Политбироа, наслеђује га Егон Кренц.
• 18. октобар — Мађарска скупштина обнавља вишестраначје, пет дана касније, на 33. годишњицу револуције из 1956, обрисано "Народна" из назива Републике Мађарске.
• 22. октобар — Потписан Таифски споразум за окончање Либанског грађанског рата.
• 25. октобар — Објављена званична платформа СКЈ: подршка развоју политичког плурализма ("успостављање политичких организација грађана"), правима и слободама, без формирања других партија.
• 25. октобар — Портпарол совјетског ино. министарства у шали објављује "Синатрину доктрину": свака земља одлучује о свом путу (одбацивање Брежњевљеве доктрине).
• 30. октобар — Почињу нове демонстрације на Косову, у вези суђења Азему Власију у још 14-ици, има и мртвих.
• 31. октобар — Премијер Тургут Озал изабран за председника Турске (до смрти 1993).

• 31. октобар — Пола милиона људи на демонстрацијама у источнонемачком граду Лајпцигу против совјетске комунистичке власти.^[2]

• 1. новембар — Поново отворена граница између Источне Немачке и Чехословачке, Источни Немци пропуштени на Запад.
• 3 - 4. новембар — Окршаји албанских сепаратиста и сигурносних снага у Подујеву и Урошевцу.
• 4. новембар — Око пола милиона демонстраната на Алеxандерплатзу у Источном Берлину.
• 4. новембар — Тајфун Гаy односи преко 800 живота у Тајландском заливу.
• 6. новембар — Основан форум АПЕЦ, Азијско-пацифичка економска сарадња.
• 7. новембар — Давид Динкинс је први црнац изабран за градоначелника Њујорка (1990-93).
• 7 - 10. новембар — Нереди у Кишињеву, запаљено седиште министарства унутрашњих послова (министар Владимир Воронин, председник Молдавије 2001-2009); за првог секретара тамошње КП након овога постављен Петру Луцинши (до 1991, председник 1997-2001).
• 8. новембар — У Јордану одржани први избори од 1967, Муслиманско братство и други исламисти добијају 32 од 80 мандата.
• 9. новембар — Источнонемачке власти укинуле су забрану преласка из источног у западни део Немачке и исто вече хиљаде грађана окупило се и отпочело рушење Берлинског зида.9. новембар — Револуције 1989: Берлински зид пада услед погрешне најаве новог граничног режима.
• 10. новембар — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине.10. новембар — Пленум ЦК БКП: Тодор Живков одступа са чела Бугарске комунистичке партије - наслеђује га Петар Младенов.
• 11. новембар — У Будимпешти основана Квадрагонала: Италија, Аустрија, Мађарска и Југославија желе успоставити сарадњу међу разноликим земљама (од следеће године Пентагонала, са Чехословачком, од 1992. Средњоевропска иницијатива).
• 11. новембар — Одржани избори за уставотворну скупштину у Југозападној Африци/Намибији, апсолутна већина за СВАПО.
• 11. новембар — Салвадорски грађански рат: Фронт Фарабундо Мартí покреће велику офанзиву, први пут улазе у Сан Салвадор.
• 12. новембар — Једнопартијски избори за сва три већа Скупштине СР Србије и референдум о избору Слободана Милошевића за председника председништва СР Србије (одзив понегде био већи од 100%); према резултатима објављеним 20. 11. излазност 83,54%, за Милошевића 80,36%.
• 17. новембар — Трагедија у Алексиначким рудницима угља: од експлозије метана погинуло 90 рудара.
• 17. новембар — Почиње "Баршунаста револуција" у Прагу: полиција претукла мирне студенте демонстранте, шире се нетачне гласине о погибији студента.
• 17. новембар — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинуло 92 рудара.
  • Чехословачка полиција је угушила студентске антикомунистичке демонстрације у Прагу. Овај догађај је обележио 50. годишњицу насилно угушених демонстрација против нацистичког напада на Универзитет у Прагу 1939. године, где је 1.200 студената ухапшено, а 9 убијено.^[6]
• 18. новембар — Ханс Модроу источнонемачки премијер уместо Вилија Стопха (до априла).
• 20. новембар — Усвојена Конвенција о правима детета (на снази од 1990).
• 22. новембар — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности.
• 23. новембар — Почиње Грузијско-осетијски сукоб: раније током месеца Јужноосетијска Аутономна Област је тражила статус аутономне републике, што је Грузија одбија и опсела Цхинвали, након што је покушано одржавање митинга за јединствену Грузију.
• 24. новембар — Под притиском масовних демонстрација у Прагу комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша; партија се четири дана касније одриче политичког монопола.
• 24. новембар — Завршен 14. конгрес Румунске комунистичке партије, Чаушеску поново изабран за генералног секретара. Тражио је да се пониште последице пактова са Хитлеровском Немачком, што би се могло односити на совјетско заузеће Бесарабије (он види побољшане односе СССР и САД као нови пакт Молотов-Рибентроп).
• 24. новембар — У Пешавару убијен Абдулах Јусуф Азам, суоснивач Ал Каиде.
• 25. новембар — Пуштена у рад Хидроелектрана Вишеград, инсталисане снаге 315 МW.
• 26. новембар — Пуч на Коморима, убијен председник Ахмед Абдалах, преузима његов противник Саид Мохамед Дјохар (до 1995/96).
• 26. новембар — Индијски национални конгрес губи више од половине мандата у парламенту, Раџив Ганди даје оставку а следи В. П. Сингх из Џаната Дала на челу мањинске владе с подршком Бхаратије Џанате и левице.
• 27. новембар — Авианса Флигхт 203: Ескобаров нарко картел оборио бомбом авион са 110 људи, мета је требао бити председнички кандидат Цéсар Гавириа.
• 28. новембар — Нађа Команечи побегла из Румуније (одлази у САД).
• 28. новембар — Хелмут Кохл изложио пред Бундестагом план у 10 тачака за немачко јединство: демократизовање НДР и успостављање конфедералних и затим федералних односа.
• 29. новембар — Словеначка влада забранила "митинг истине" косовског удружења "Божур" у Љубљани 1. децембра, Социјалистички савез Србије тражи прекидање свих веза са Словенијом због кршења људских права, "ни један грађанин Србије неће молити Словенију да остане у Југославији".

• 1. децембар — Србија уводи економске санкције према Словенији, започиње бојкот словеначке робе у српским продавницама.
• 11. децембар — Група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је незадовољство у народу најављивало крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији.
• 14. децембар — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970.
• 16. децембар — Почетак протеста у Темишвару против комунистичких власти, протести који су започели у Румунској револуцији децембра 1989. године
• 20. децембар — САД су почеле инвазију на Панаму ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Норијеге.
• 25. децембар — Председник Румуније Николаје Чаушеску осуђен на смртну казну стрељањем, окончана владавина комунизма у овој држави.
• 25. децембар — Kао одговор на колапс других влада Варшавског пакта и све веће уличне протесте, Kомунистичка партија Чехословачке је објавила да ће се одрећи власти и окончати једнопартијску државу. Два дана касније, савезни парламент је формално избрисао делове устава дајући Kомунистичкој партији монопол власти. Бодљикава жица и друге препреке уклоњене су са границе са Западном Немачком и Аустријом.^[7]

• 4. јануар — Лабринт, енглески музичар и музички продуцент^[8]
• 4. јануар — Марко Новаковић, српски кајакаш^[9]
• 9. јануар — Нина Добрев, канадско-бугарска глумица^[10]
• 9. јануар — Самардо Самјуелс, јамајкански кошаркаш
• 12. јануар — Аксел Витсел, белгијски фудбалер^[11]
• 12. јануар — Бранко Лазић, српски кошаркаш^[12]
• 13. јануар — Јована Пајић, српска певачица^[13]
• 17. јануар — Антоан Дио, француски кошаркаш^[14]
• 21. јануар — Догуш Балбај, турски кошаркаш
• 21. јануар — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер^[15]
• 24. јануар — Ђаре, српски репер
• 30. јануар — Јосип Пиварић, хрватски фудбалер^[16]

• 2. фебруар — Иван Перишић, хрватски фудбалер^[17]
• 3. фебруар — Слободан Рајковић, српски фудбалер^[18]
• 3. фебруар — Габор Каса, српски бициклиста
• 7. фебруар — Никос Калатес, грчки кошаркаш
• 7. фебруар — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш
• 9. фебруар — Пабло Агилар, шпански кошаркаш
• 16. фебруар — Елизабет Олсен, америчка глумица^[19]
• 18. фебруар — Соња Петровић, српска кошаркашица^[20]
• 19. фебруар — Стефан Живановић, српски кошаркаш^[21]
• 20. фебруар — Стефан Стојачић, српски кошаркаш^[22]
• 21. фебруар — Корбин Блу, амерички глумац, музичар и модел^[23]
• 24. фебруар — Данијел Калуја, енглески глумац и сценариста^[24]
• 25. фебруар — Милан Бадељ, хрватски фудбалер^[25]
• 28. фебруар — Чарлс Џенкинс, америчко-српски кошаркаш^[26]

• 1. март — Оливера Молдован, српска кајакашица
• 2. март — Тоби Алдервајрелд, белгијски фудбалер^[27]
• 2. март — Марсел Хиршер, аустријски алпски скијаш^[28]
• 3. март — Душан Катнић, српски кошаркаш^[29]
• 6. март — Агњешка Радвањска, пољска тенисерка^[30]
• 8. март — Радосав Петровић, српски фудбалер^[31]
• 11. март — Малком Делејни, амерички кошаркаш
• 11. март — Антон Јелчин, амерички глумац (прем. 2016)^[32]
• 12. март — Бела Морети, америчка порнографска глумица^[33]
• 13. март — Холгер Бадштубер, немачки фудбалер^[34]
• 13. март — Марко Марин, немачки фудбалер^[35]
• 15. март — Адријен Силва, португалски фудбалер^[36]
• 16. март — Блејк Грифин, амерички кошаркаш^[37]
• 17. март — Невен Мајсторовић, српски одбојкаш
• 18. март — Лили Колинс, енглеска глумица и модел^[38]
• 18. март — Филип Крушлин, хрватски кошаркаш^[39]
• 21. март — Жорди Алба, шпански фудбалер^[40]
• 23. март — Никола Гулан, српски фудбалер^[41]
• 25. март — Џејмс Андерсон, амерички кошаркаш
• 29. март — Латавијус Вилијамс, амерички кошаркаш^[42]
• 30. март — Тамара Драгичевић, српска глумица^[43]
• 30. март — Жоао Соуза, португалски тенисер^[44]

• 2. април — Миленко Зорић, српски кајакаш^[45]
• 2. април — Гиорги Шермадини, грузијски кошаркаш
• 4. април — Иван Смиљанић, српски кошаркаш^[46]
• 5. април — Џастин Холидеј, амерички кошаркаш^[47]
• 5. април — Лили Џејмс, енглеска глумица^[48]
• 10. април — Томас Ертел, француски кошаркаш
• 12. април — Соња Мугоша, српска клизачица^[49]
• 12. април — Адам Ханга, мађарски кошаркаш
• 14. април — Ненад Беђик, српски веслач^[50]
• 18. април — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш^[51]
• 19. април — Марко Арнаутовић, аустријски фудбалер
• 22. април — Јаспер Силесен, холандски фудбалски голман
• 23. април — Никол Вајдишова, чешка тенисерка^[52]
• 27. април — Јована Николић, српска клизачица^[53]
• 28. април — Јелена Брукс, српска кошаркашица
• 29. април — Домагој Вида, хрватски фудбалер^[54]

• 1. мај — Робин Бенцинг, немачки кошаркаш
• 1. мај — Христина Козловска, украјинска списатељица, песникиња и новинарка
• 3. мај — Села Су, белгијска музичарка
• 5. мај — Крис Браун, амерички певач, плесач и глумац^[55]
• 5. мај — Фран Пилепић, хрватски кошаркаш^[56]
• 5. мај — Секу Саного, фудбалер из Обале Слоноваче^[57]
• 6. мај — Доминика Цибулкова, словачка тенисерка^[58]
• 8. мај — Беноа Пер, француски тенисер^[59]
• 11. мај — Ђовани дос Сантос, мексички фудбалер^[60]
• 11. мај — Драган Милосављевић, српски кошаркаш^[61]
• 16. мај — Бехати Принслу, намибијска манекенка и модел^[62]
• 23. мај — Џефери Тејлор, америчко-шведски кошаркаш^[63]
• 24. мај — Павел Громико, руски кошаркаш^[64]
• 24. мај — Калин Лукас, амерички кошаркаш^[65]
• 24. мај — Џи-Изи, амерички музичар и музички продуцент^[66]
• 28. мај — Стефан Балмазовић, српски кошаркаш^[67]
• 31. мај — Немања Милуновић, српски фудбалер^[68]
• 31. мај — Марко Ројс, немачки фудбалер^[69]

• 3. јун — Имоџен Путс, енглеска глумица^[70]
• 5. јун — Филип Човић, српски кошаркаш^[71]
• 8. јун — Тимеа Бачински, швајцарска тенисерка
• 8. јун — Урош Луковић, српски кошаркаш^[72]
• 9. јун — Славко Перовић, српски фудбалер^[73]
• 10. јун — Ел Фарду Бен, коморски фудбалер^[74]
• 10. јун — Александра Стан, румунска музичарка^[75]
• 12. јун — Џеф Брукс, америчко-италијански кошаркаш
• 13. јун — Срђан Николовски, српски лекар и научник
• 14. јун — Луси Хејл, америчка глумица и певачица^[76]
• 14. јун — Кори Хигинс, амерички кошаркаш
• 17. јун — Сајмон Бетл, америчка глумица и певачица (прем. 2014)^[77]
• 17. јун — Владимир Лучић, српски кошаркаш^[78]
• 18. јун — Пјер Емерик Обамејанг, габонски фудбалер^[79]
• 22. јун — Зоран Драгић, словеначки кошаркаш^[80]
• 22. јун — Вилијам Мозли, амерички кошаркаш^[81]
• 27. јун — Метју Луис, енглески глумац^[82]
• 29. јун — Колтон Ајверсон, амерички кошаркаш^[83]

• 1. јул — Данијел Рикардо, аустралијски аутомобилиста^[84]
• 2. јул — Катарина Живковић, српска певачица
• 3. јул — Кени Габријел, амерички кошаркаш^[85]
• 5. јул — Дејан Ловрен, хрватски фудбалер^[86]
• 7. јул — Никола Марковић, српски кошаркаш^[87]
• 8. јул — Стеван Јеловац, српски кошаркаш (прем. 2021)^[88]
• 11. јул — Мартин Клижан, словачки тенисер^[89]
• 13. јул — Саша Чађо, српска кошаркашица^[90]
• 15. јул — Ентони Рандолф, америчко-словеначки кошаркаш
• 16. јул — Гарет Бејл, велшки фудбалер^[91]
• 17. јул — Иван Стринић, хрватски фудбалер^[92]
• 18. јул — Семјон Антонов, руски кошаркаш^[93]
• 20. јул — Јуриј Газински, руски фудбалер^[94]
• 21. јул — Миро Билан, хрватски кошаркаш
• 21. јул — Весна Долонц, српска тенисерка
• 21. јул — Џуно Темпл, енглеска глумица^[95]
• 21. јул — Крис Гантер, велшки фудбалер^[96]
• 23. јул — Милош Весић, српски фудбалски голман^[97]
• 23. јул — Данијел Редклиф, енглески глумац^[98]
• 25. јул — Бредли Вонамејкер, амерички кошаркаш^[99]
• 25. јул — Стефан Петрушић, српски певач^[100]
• 31. јул — Викторија Азаренка, белоруска тенисерка^[101]

• 1. август — Малком Армстед, амерички кошаркаш^[102]
• 2. август — Насер Чадли, белгијски фудбалер^[103]
• 3. август — Жил Бјанки, француски аутомобилиста (прем. 2015)
• 5. август — Даница Радојичић, српска фармацеуткиња, научница и певачица
• 7. август — Демар Дерозан, амерички кошаркаш^[104]
• 12. август — Том Клеверли, енглески фудбалер^[105]
• 14. август — Андер Ерера, шпански фудбалер^[106]
• 15. август — Џо Џонас, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан групе Jonas Brothers^[107]
• 16. август — Муса Сисоко, француски фудбалер^[108]
• 18. август — Ана Дабовић, српска кошаркашица^[109]
• 21. август — Рајко Брежанчић, српски фудбалер^[110]
• 21. август — Хејден Панетијер, америчка глумица, модел и певачица^[111]
• 21. август — Дмитриј Хвостов, руски кошаркаш^[112]
• 22. август — Сеад Шеховић, црногорски кошаркаш^[113]
• 25. август — Кајл Кјурик, америчко-словачки кошаркаш^[114]
• 25. август — Никола Малешевић, српски кошаркаш^[115]
• 25. август — Кевин Џоунс, амерички кошаркаш^[116]
• 26. август — Џејмс Харден, амерички кошаркаш
• 28. август — Валтери Ботас, фински аутомобилиста^[117]
• 29. август — Бранислав Трајковић, српски фудбалер^[118]
• 30. август — Биби Рекса, америчка музичарка и музичка продуценткиња

• 1. септембар — Бил Каулиц, немачки музичар
• 1. септембар — Данијел Стариџ, енглески фудбалер^[119]
• 1. септембар — Јанис Стрелнијекс, летонски кошаркаш^[120]
• 4. септембар — Рикардињо, бразилски фудбалер^[121]
• 5. септембар — Кет Грејам, америчка глумица, певачица, плесачица и модел
• 8. септембар — Авичи, шведски музичар, музички продуцент и ди-џеј (прем. 2018)
• 9. септембар — Даирис Бертанс, летонски кошаркаш
• 12. септембар — Рафал Мајка, пољски бициклиста^[122]
• 12. септембар — Ања Шарановић, српска манекенка
• 13. септембар — Томас Милер, немачки фудбалер^[123]
• 14. септембар — Џими Батлер, амерички кошаркаш
• 15. септембар — Илнур Закарин, руски бициклиста
• 18. септембар — Серж Ибака, конгоанско-шпански кошаркаш^[124]
• 18. септембар — Едвин Џексон, француски кошаркаш^[125]
• 21. септембар — Џејсон Деруло, амерички музичар^[126]
• 22. септембар — Дарко Балабан, српски кошаркаш^[127]

• 1. октобар — Бри Ларсон, америчка глумица^[128]
• 4. октобар — Дакота Џонсон, америчка глумица и модел^[129]
• 12. октобар — Марко Ивковић, навијач Црвене звезде који је трагично изгубио живот у Истанбулу, уочи утакмице кошаркашке Евролиге (прем. 2014)
• 13. октобар — Александрија Окасио-Кортез, америчка политичарка и активисткиња
• 15. октобар — Ентони Џошуа, енглески боксер
• 17. октобар — Милош Димић, српски кошаркаш^[130]
• 19. октобар — Миндаугас Кузминскас, литвански кошаркаш^[131]
• 19. октобар — Николија Јовановић, српска певачица^[132]
• 20. октобар — Јанина Викмајер, белгијска тенисерка^[133]
• 20. октобар — Џес Глин, енглеска музичарка^[134]
• 22. октобар — Вили Ворен, амерички кошаркаш
• 23. октобар — Ајсис Тејлор, америчка порнографска глумица^[135]
• 24. октобар — Огњен Врањеш, босанскохерцеговачки фудбалер^[136]
• 25. октобар — Мија Вашиковска, аустралијска глумица и редитељка^[137]
• 27. октобар — Јована Гавриловић, српска глумица^[138]
• 29. октобар — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач^[139]
• 31. октобар — Матеа Милосављевић, српска глумица^[140]

• 1. новембар — Михаил Дудаш, српски атлетичар^[141]
• 2. новембар — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер^[142]
• 2. новембар — Тибор Плајс, немачки кошаркаш^[143]
• 10. новембар — Тарон Еџертон, велшки глумац^[144]
• 10. новембар — Џејкоб Пулен, америчко-грузијски кошаркаш^[145]
• 11. новембар — Џо Регланд, америчко-либеријски кошаркаш^[146]
• 16. новембар — Милан Мачван, српски кошаркаш^[147]
• 16. новембар — Раста, српски музичар и музички продуцент
• 19. новембар — Кенет Фарид, амерички кошаркаш^[148]
• 19. новембар — Тајга, амерички хип хоп музичар и глумац^[149]
• 21. новембар — Фабијан Делф, енглески фудбалер^[150]
• 21. новембар — Крис Синглтон, амерички кошаркаш
• 28. новембар — Ди Џеј Сили, амерички кошаркаш^[151]

• 2. децембар — Матео Дармијан, италијански фудбалер^[152]
• 4. децембар — Душко Бунић, српски кошаркаш^[153]
• 7. децембар — Кевин Серафен, француски кошаркаш^[154]
• 7. децембар — Николас Хоулт, енглески глумац^[155]
• 11. децембар — Џордан Тиодор, амерички кошаркаш
• 13. децембар — Стефан Бирчевић, српски кошаркаш^[156]
• 13. децембар — Микел Ланда, шпански бициклиста^[157]
• 13. децембар — Тејлор Свифт, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица
• 17. децембар — Андре Ају, гански фудбалер^[158]
• 18. децембар — Ешли Бенсон, америчка глумица и модел^[159]
• 19. децембар — Никола Јевтовић, српски кошаркаш^[160]
• 24. децембар — Стив Џонсон, амерички тенисер^[161]
• 27. децембар — Бенџамин Смит, енглески глумац^[162]
• 29. децембар — Кеј Нишикори, јапански тенисер^[163]

• 7. јануар — Хирохито, јапански цар (* 1901)
• 22. јануар — Миодраг Андрић, српски глумац (* 1943)
• 23. јануар — Салвадор Дали, шпански сликар (* 1904)
• 24. јануар — Тед Банди, амерички масовни убица (* 1946)

• 27. фебруар — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. (* 1903)

• 8. март — Јелисавета Бикова, совјетска шахисткиња и светска шампионка у шаху (* 1913)
• 14. март — Зита од Бурбон-Парме, аустријска царица и угарска краљица (* 1892)

• 30. април — Серђо Леоне, италијански редитељ (* 1929)

• 2. мај — Бранко Мајер, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (* 1914)
• 20. мај — Џон Хикс, британски економиста и Нобеловац 1972. (* 1904)

• 3. јун — Рухолах Хомеини, ирански верски вођа (* 1902)
• 27. јун — Стеван Вилотић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1925)

• 2. јул — Андреј Громико, совјетски политичар (* 1909)
• 6. јул — Јанош Кадар, мађарски политичар (* 1912)
• 10. јул — Мел Бланк, амерички глумац (* 1908)
• 11. јул — Лоренс Оливије, британски глумац (* 1907)
• 16. јул — Херберт фон Карајан, аустријски композитор (* 1908)

• 7. август — Мира Траиловић, српски позоришни режисер, оснивач Атељеа 212 и БИТЕФ-а (* 1924)

• 30. септембар — Оскар Давичо, српски књижевник (* 1909)

• 4. октобар — Грејам Чепмен, енглески глумац (* 1941)
• 6. октобар — Бети Дејвис, америчка глумица (* 1908)
• 15. октобар — Данило Киш, српски књижевник (* 1935)
• 25. октобар — Мило Ђукановић, српски књижевник (* 1927)

• 5. новембар — Владимир Хоровиц, руски пијаниста (* 1903)
• 16. новембар — Франц Јозеф II, кнез Лихтенштајна (* 1906)

• 3. децембар — Фернандо Мартин, шпански кошаркаш (* 1962)
• 6. децембар — Ћамил Сијарић, књижевник (* 1913)
• 13. децембар — Велимир Терзић, генерал ЈНА и историчар (* 1908)
• 14. децембар — Андреј Сахаров, руски физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. (* 1921)
• 22. децембар — Семјуел Бекет, ирски писац и добитник Нобелове награде 1969. (* 1906)
• 25. децембар — Николаје Чаушеску, румунски политичар (* 1918)
• 27. новембар — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста (* 1921)

• Стерјо Спасе, македонски и албански писац (* 1914)

• Физика — Волфганг Паул, Ханс Георг Демелт и Норман Фостер Ремзи мл.
• Хемија — Сиднеј Алтман и Томас Р. Цех
• Медицина — Ј. Мајкл Бишоп и Херолд Е. Вармус
• Књижевност — Камило Хосе Чела
• Мир — Тензин Гјатсо
• Економија — Тригве Халвемо

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума