1854
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1854. је била проста година.
Догађаји
Јануар
Фебруар
- 9. фебруар — Административни центар округа Ли у америчкој држави Алабами добио је статус града.
- 13. фебруар — Генерал Хусто Хосе де Уркиза изабран је за председника Савезне Републике Аргентинске нације.
- 16. фебруар — Основана је тврђава Верни (од 1921. — Алма-Ата, главни град Републике Казахстан 1929-1997).
- 21. фебруар — Руско царство објавило је рат Енглеској и Француској.
- 28. фебруар — У Рипону, Висконсин, основана је Републиканска партија Сједињених Држава.
Март
- 20. март — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.
- 26. март — У Кнежевини Србији формирана Друга влада Алексе Симића.
- 31. март — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.
Април
- 20. април — закључен је одбрамбени споразум између Аустрије и Пруске у случају руског напада.
- 22. април — англо-француска ескадрила гранатирала је Одесу.
- 26. април — анонимни памфлет „El Murcielago“ (Слепи миш) усмерен против краљевског режима дистрибуиран је у Шпанији, постајући својеврсни сигнал за Шпанску револуцију 1854. године.
Мај
- 30. мај — Ступио је на снагу закон о Канзасу и Небраски, којим су успостављене америчке територије Канзас и Небраска и дозвољено тамошњим насељеницима да сами одлуче да ли ће дозволити ропство унутар својих граница.
Јун
- 21. јун — Врховни командант руске војске, фелдмаршал И. Ф. Паскевич, издао је наређење руским трупама да се повуку са турске територије преко Дунава.
- 28. јун — Побуна коњичких пукова у Мадриду. Почела је Шпанска револуција 1854. године.
- 30. јун — Одиграла се битка између побуњених коњичких јединица и Шпанске краљевске војске код Викалвара. Побуњеници су се повукли у Аранхуез.
Јул
- 7. јул — Побуњеници у Шпанији дистрибуирали су Мансанаресов манифест, захтевајући ликвидацију дворске послуге, враћање законитости и сазивање Уставотворних кортеса.
- 13. јул — Пашу Египта, Абаса I Хилмија, убили су војници Гарде. Званично је објављено да је умро од срчаног удара, а Мухамед Саид-паша, најмлађи син Мухамеда Алија, постао је нови паша Египта.
- 17. јул — У Шпанији је краљица Изабела II ујутру именовала Фернанда Фернандеза де Кордобе за премијера. Увече је у Мадриду избио устанак под слоганом „Смрт лоповима!“. Палата краљице мајке Кристине је уништена.
- 18. јул — Краљица Изабела II од Шпаније именовала је војводу од Риваса за премијера и пристала да преговара са побуњеницима.
- 29. јул — на Кавказу, код превоја Чигил, одред Турака Бајазет је поражен од стране Руса.
- 31. јул — Руска војска на Кавказу заузела је Бајазет.
Август
- 5. август — Турска војска на Кавказу је поражена код Кјурјук-Даре.
- 7. август — англо-француски десант искрцао се на Оландска острва, која су тада припадала Русији, и опсела Бомарсунд, који се убрзо предао.
- 11. август — енглеска корвета Миранда је започела артиљеријско бомбардовање града Коле, које је трајало око два дана. Град Кола је скоро потпуно уништен пожарима и артиљеријском ватром.
- 12. август — Енглези су наставили да гранатирају град Колу, одред енглеских морнара, који су се искрцали са лансера на обалу, бачен је у море пушчаном ватром бранилаца. Корвета Миранда је неславно напустила Колски залив.
Септембар
- 20. септембар — Руска војска је поражена у бици код Алме од удружене британско-француске-турске војске.
Октобар
Новембар
Децембар
- 8. децембар — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.
Рођења
Март
- 14. март — Паул Ерлих, немачки лекар. (†1915)
Април
- 29. април — Анри Поенкаре, француски математичар. (†1912)
Јун
- 6. јун — Анте Ковачић, хрватски књижевник. (†1889)
Јул
- 24. јул — Константин Јиречек, чешки историчар
Август
- 3. август — Владимир Матијевић, српски привредник. (†1929)
- 22. август — Милан Обреновић, српски краљ. (†1901)
Октобар
- 4. октобар — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (†1935).
- 16. октобар — Оскар Вајлд, ирски књижевник. (†1900)
- 18. октобар — Лука Ћеловић, српски трговац и добротвор. (†1929)
- 20. октобар — Артур Рембо, француски песник. (†1891).
Новембар
- 5. новембар — Пол Сабатје, Француски хемичар
- 8. новембар — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (†1919)
Децембар
- 19. децембар — Преподобни Симеон Дајбапски (Саво Поповић)
- непознат датум - Миша Димитријевић, српски глумац. (†1909).
- непознат датум - Лаза Нанчић, српски новинар и књижевник. (†1887)
- непознат датум - Панта Михајловић, српски инжењер телекомуникација. (†1932)
Смрти
Август
- 12. август — Теодор Павловић, секретар Матице српске и новинар. (*1804)
Децембар
- 11. децембар — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. (*1777)
Непознат датум
- непознат датум - Томас Мен Бејнс, енглески сликар. (*1794)
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.