Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1830-е 1840-е 1850-е 1860-е 1870-е
Године:	1849 1850 1851 1852 1853 1854 1855
1852 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1852. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 14. јануар — Председник Луј-Наполеон Бонапарта проглашава нови устав за Другу француску републику.
• 15. јануар — Девет мушкараца који представљају разне јеврејске добротворне организације окупљају се како би формирали оно што ће постати болница „Маунт Синај“ у Њујорку.
• 17. јануар — Уједињено Краљевство признаје независност Трансвала.

• 3. фебруар — Битка код Касероса, Аргентина: Аргентинске провинције Ентре Риос и Коријентес, савезнице Бразила и чланова Колорадске партије Уругваја, побеђују трупе Буенос Ајреса под командом Хуана Мануела де Росаса.
• 11. фебруар — Први британски јавни тоалет за жене отвара се у улици Бедфорд у Лондону.
• 14. фебруар — Велика болница за болесну децу у улици Ормонд у Лондону прима свог првог пацијента.
• 15. фебруар — Хелсиншка катедрала (тада позната као црква Светог Николе) званично је отворена у Хелсинкију, Финска.
• 16. фебруар — Компанија „Студебејкер брадерс вагон“, претеча произвођача аутомобила, основана је у Саут Бенду, Индијана.
• 19. фебруар — Братство Фи Капа Пси основано је у Канонсбургу, Пенсилванија, на Џеферсон колеџу.
• 25. фебруар — ХМС Биркенхед потонуо је близу Кејптауна, британске капске колоније. Само 193 од 643 је преживело.

• 1. март — Арчибалд Монтгомери, 13. гроф од Еглинтона, именован је за лорда-намесника Ирске.
• 2. март — Тестирано је прво америчко експериментално парно ватрогасно возило.
• 17. март — Анибале де Гаспарис открива астероид Психа из северне куполе Астрономске опсерваторије Каподимонте у Напуљу.
• 18. март — Хенри Велс и Вилијам Фарго основали су Велс Фарго и компанију.

• 1. април — Почиње Други англо-бурмански рат.

• 5. април — почео Други англо-бурмански рат, трајао до 20. децембра исте године
• 18. април — Тајпиншки устанак: Тајпинг снаге почињу опсаду Гуилина.
• 23. април — Масакр у Бриџ Галчу, познат и као масакр у Хејфорку, догодио се у Сједињеним Државама током калифорнијске златне грознице, када је више од 150 припадника народа Винту убило око 70 америчких мушкараца предвођених Вилијамом Х. Диксоном, шерифом округа Тринити у северној Калифорнији^[1].

• 19. мај — Тајпиншки устанак: Опсада Гуилина је завршена.

• 12. јун — Тајпиншки устанак: Тајпинг снаге улазе у Хунан.
• 30. јун — Парламент Уједињеног Краљевства усваја Закон о уставу Новог Зеланда из 1852. године како би британској колонији дао самоуправу са репрезентативним уставом.

• 1. јул — Амерички државник Хенри Клеј је први који је добио част да почива у ротонди Капитола Сједињених Држава.
• 5. јул — Фредерик Даглас одржао је свој чувени говор „Шта је за роба Четврти јул?“ у Рочестеру, Њујорк.
• 28. јул — Несрећа пароброда Хенри Клеј у Ривердејлу, Бронкс, однела је неколико живота, укључујући и Стивена Алена.

• 3. август — Одржан је први амерички међуколегијални спортски догађај, Трка чамаца између Универитета Јејла и Харварда.
• 23. август — Бостонски мисионар, пречасни Бенџамин Гален Сноу, искрцао се на острво Косрае на Каролинским острвима (Микронезија) први да би донео Јеванђеље на острво.

• 11. септембар — Револуција 11. септембра 1852. у Аргентини: Провинција Буенос Ајрес прогласила је независност.
• 19. септембар — Анибале де Гаспарис открива астероид Масалија са северне куполе Астрономске опсерваторије Каподимонте у Напуљу.
• 24. септембар — Француски инжењер Анри Жифар прави прво путовање ваздушним бродом, од Париза до Трапа.

• 7. октобар — Након што је сазнао да је амерички председник Филмор послао комодора Метјуа Ц. Перија да отвори трговину са Јапаном, Николај I од Русије шаље контраадмирала Јевфимија Путјатина да предводи Паладу у сличној мисији (Путјатин стиже 21. августа 1853, месец дана након Перија).
• 16. октобар — Након скоро пет година затвора у Француској, бивши алжирски емир Абделкадер Ел Џезаири је пуштен на слободу по наређењу тадашњег председника Луја-Наполеона Бонапарте.
• 23. октобар — Претпоставка о теореми о четири боје је први пут предложена, док студент Франсис Гатри са Универзитетског колеџа у Лондону поставља питање математичког доказивања да нису потребне више од четири боје да би се дале одвојене боје граничним облицима на мапи (теорема није доказана скоро 123 године, до 1976).
• 31. октобар — Генерал Хоакин Соларес из Гватемале предводи инвазију на суседни Хондурас, започињући рат који траје до 13. фебруара 1856. године.

• 2. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Френклин Пирс, победио је Винфилда Скота.

• 4. новембар — Камило Бенсо, гроф од Кавура, постаје премијер Пијемонта.

• 11. новембар — У Лондону се отвара нова Вестминстерска палата као дом Парламента Уједињеног Краљевства.
• 21–22. новембар — Ново Француско царство потврђено је плебисцитом: 7.824.000 за, 253.000 против.
• 23. новембар — Први сандучићи поред пута на Британским острвима пуштени су у јавну употребу у Сент Хелијеру, на Џерзију, на Каналским острвима, на предлог енглеског романописца Ентонија Тролопа, у то време службеника Британске главне поште.
• 27. новембар — Земљотрес јачине 7,5 до 8,8 степени Рихтерове скале погодио је близу острва Банда, Холандске Источне Индије, изазивајући смртоносни цунами.

• 2. децембар — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.
• 4. децембар — Французи заузимају Лагуат.
• 23. децембар — Тајпиншки устанак: Тајпинг војска заузима Ханјанг и почиње опсаду Вучанга.

• Википедија:Непознат датум — Вук Караџић је објавио друго издање Српског рјечника који је садржао 47000 речи. У писању овог речника помогао му је Ђуро Даничић.

• 12. јануар — Жозеф Жак Сезар Жофр, француски маршал. († 1931)

• 26. фебруар — Џон Харви Келог (енгл. John Harvey Kellogg), доктор и проналазач корнфлекса. († 1943)

• 12. април — Петар Убавкић, српски вајар. (†1910)

• 11. септембар — Милан Јовановић Батут, српски лекар. († 1940)

• 9. октобар — Херман Емил Фишер, немачки хемичар и Нобеловац († 1919)

• 11. новембар — Франц Конрад фон Хецендорф, аустроугарски генерал и начелник генералштаба

• 19. децембар — Алберт Абрахам Мајклсон, амерички физичар. († 1931)

• 22. април — Аврам Петронијевић, српски политичар. (* 1791)
• 29. април — Лука Лазаревић, српски војвода. (* 1774)

• 14. септембар — Артур Велсли, војвода од Велингтона, британски фелдмаршал и политичар
• 26. септембар — Милета Радојковић, српски устаник

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума