1850
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1850 на Викимедијиној остави.
| |
1850. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 18. јануар — У Аустријском царству организовано је 16 регимената жандармерије са по 1000 припадника.
- 18. јануар — Дон Пацифицова афера: Британци послали флоту да блокира луку Пиреј (блокада окончана у марту након постигнутог компромиса).
- 20. јануар — Из Енглеске кренула МекКлирова арктичка експедиција у потрагу за Франклиновом изгубљеном експедицијом из 1845.
- 28. јануар — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850.
- 31. јануар — Октроиран Пруски устав: дводомним парламентом у Пруској управљају богаташи (трокласно бирачко право) и јункери а крајњу власт има монарх.
Фебруар
Март
- 9. март — Xианфенг ("Универзални Просперитет") је нови ћинговски цар Kине; влада до 1861 у сенци Тајпиншке, Нианске и других побуна.
- 12. март — Побуњени муслимански Kрајишници заузели Бихаћ.
- 18. март — Kнез Александар Kарађорђевић одобрио Пројекат устројенија Артиљеријске школе (данас Дан војног школства Србије).
- 19. март — Основана фирма за експресну пошту Америкен Еxпрес која је касније ушла и у финансијске услуге.
- 20. март — У Ерфурту по пруској иницијативи заседа парламент за немачку федерацију (Ерфуртска унија).
- 28. март — Бечки књижевни договор о заједничком језику Срба и Хрвата.
- 31. март — У Ла Маншу потонуо пароброд РМС Ројал Аделаиде са 250-300 људи.
Април
- 4. април — Лос Ангелес проглашен градом (иначе је основан 1781), 11 дана касније и Сан Франциско (осн. 1776).
- 12. април — Вук Kараџић изабран за дописног члана Берлинске академије наука.
- 12. април — Папа Пио IX. се вратио у Рим (од децембра 1848. био у избеглиштву у Напуљској краљевини); француски гарнизом му чува световну власт до 1870.
- 16. април — Погинуло преко 200 војника који су марширали преко висећег Ангерског моста у Француској.
- 19. април — Клаyтон–Булверов уговор између САД и Велике Британије о неутралности предложеног Никарагванског канала.
- 22. април — Донет је Закон о влади и заштити Индијанаца, који је довео до присилног рада многих америчких староседелаца у Калифорнији, поред регулисања услова запослења и редефинисања криминалних активности и казни. Закон је одиграо кључну улогу у спровођењу геноцида у Калифорнији, у коме су хиљаде индијанаца убијени или поробљени од стране белих досељеника током калифорнијске златне грознице[1].
Мај
- 7. мај — Законом о савезном новцу уведен швајцарски франак (раније је углавном коришћен страни новац, уз кантонални и банкноте приватних банака).
- 15. мај — Масакр на Крвавом острву убиство аутохтоног становништва Калифорније од стране коњице досељеника острву у Клир Лејку. Део ширег прогона америчких староседелаца, познато као калифорнијски геноцид[2].
- 25. мај — У Лондонски Зоо врт стигао нилски коњ Обаyсцх, први у Европи од староримских времена.
- мај — Париско министарство спољних послова наложило свом амбасадору у Цариграду да истакне француска права на одбрану привилегија "Латина" (католика) у Светој земљи, жалећи се да их "Грци" (православни монаси с руском заштитом) истискују из светих места.
Јун
- 1. јун — У Аустрији издате прве поштанске маркице.
- јун — Устанак Срба у околини Видина; устаници желе прикључење Србији. Током године избија и устанак у неким селима око Ниша, Лесковца, Врања и Kуле; у гушењу побуна Омер-паша Латас запалио 200 села.
Јул
- 2. јул — Први рат за Шлезвиг: мировни уговор Данске и Пруске.
- 9. јул — Сејид Али Мухамед „Баб“ погубљен у Табризу јер је тврдио да је пророк (Бахаизам).
- 9. јул — Милард Филмор је инаугурисан за 13. председника САД, након смрти Закарија Тејлора.
- 16/17. јул — Вилиам Кранч Бонд и Џон Адамс Випл снимили у Харварду прву дагеротипију звезде (Веге).
- 24. јул — 25. јул — Битка код Иштеда
- 25. јул — Битка за Истед је одлучујућа данска победа над Шлезвиг-Холштајн.
Август
- 4. август — Омер-паша Латас стигао са царским ферманом у Сарајево, од босанских првака тражи безусловно провођење Портиних захтјева. Сарајево постаје средиште ејалета умјесто Травника, Херцеговина враћена у цјелину Босне.
- 14. август — У Уједињеном краљевству донесен Закон о јавним библиотекама - општине добиле право да их оснивају.
- август - Џон Ваткинс Брет положио први подморски комуникациони кабл испод Ла Манша, али неуспешан.
Септембар
- 9. септембар — Kалифорнија постаје 31. и слободна држава САД. Ово је део Kомпромиса из 1850. између северних и јужних интереса.
- 9. септембар — Организоване територије САД Нови Мексико (до 1912) и Јута (до 1896).
- 9. септембар — Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије.
- 18. септембар — Kомпромис из 1850.: Kонгрес САД донео Закон о одбеглим робовима који морају поштовати и грађани слободних држава САД.
- 29. септембар — Јосип Јурај Штросмајер постављен у Ђакову за сремско-босанског бискупа.
- 29. септембар — Папском булом Универсалис Еклесиае је обновљена католичка црквена хијерархија у Енглеској и Велсу.
Октобар
- 27. октобар — У одрону на градилишту Семериншке железнице погинуло 14 радника.
- октобар — Његош у Бечу: прегледа га чувени лекар Шкода; разрешио са аустријским властима питање увоза оружја, цар Николај I га није желео примити; посредује у спору између патријарха Рајачића и епископа Атанацковића[7].
Новембар
- 29. новембар — Закључен је споразум Оломуцке пунктације.
Децембар
- 3 - 23. децембар — Прва рунда Дрезденске конференције о обнови немачке савезне владе.
- 24. децембар — У Јужној Африци почиње Осми Xоса рат, познат и као Млањенијев; Хотентоти сутрадан масакрирали хришћане који су их позвали на прославу Божића.
- децембар — Тајпиншки устанак почиње мањим окршајем у коме су побуњеници однели победу - побуна ће трајати до 1864, проузрочиће 20-30 милиона мртвих, углавном од куге и глади.
Рођења
Април
- 12. април — Николај Голицин, руски политичар.
Мај
- 21. мај — Ђузепе Меркали, италијански вулканолог и сеизмолог. († 1914)
Јун
- 15. јун — Ђорђе Вајферт, српски привредник. († 1937)
- 24. јун — Херберт Киченер, британски фелдмаршал
Јул
- 9. јул — Иван Вазов, бугарски књижевник
Децембар
- 4. децембар — Луиђи Кадорна, италијански маршал
- Википедија:Непознат датум — Милан Антоновић, српски архитекта. († 1929)
Смрти
Јул
- 2. јул — Роберт Пил, премијер Уједињеног Краљевства.
- 9. јул — Закари Тејлор, 12. председник САД.
Август
- 26. август — Луј-Филип I, француски краљ
Децембар
Види још
Референце
- ^ Massacring Indians and Ejecting Spanish Speakers. Harvard University Press. 2022-06-14. стр. 208—241. ISBN 978-0-674-27615-4. Приступљено 2025-08-26.
- ^ AULT, ALICIA (2007-10-10). „FDA User Fees Renewed; Law Seeks Accountability”. Cardiology News. 5 (10): 6. ISSN 1544-8800. doi:10.1016/s1544-8800(07)70381-0.
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.