Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1820-е 1830-е 1840-е 1850-е 1860-е
Године:	1844 1845 1846 1847 1848 1849 1850
1847 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1847 је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 13. јануар — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.

• 23. фебруар — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане.

• 23. март — Масакри Керна и Сатера серија масакра којима су бели досељеници предвођени капетаном Едвардом М. Керном и ранчером Џоном Сатером убили двадесет калифорнијских америчких староседелаца^[1].
• 23. март — Велики букурешки пожар — Пожар у Букурешту уништио 1850 зграда, трећину града.

• 4. април — Велики пожар у Букурешту уништио трећину града.
• 7. април — Неколико села Црмничке нахије се побунило против црногорске власти, након што их је скадарски паша Осман-паша Скопљак подмитио "житом и хљебом". У земљи је "велика глад"; долази до сукоба са црногорским снагама.
• 15. април — Бомбардовање Тоуранеа: француски бродови бомбардују вијетнамску луку у Да Нанг јер цар Минх Мạнг прогања мисионаре.
• 18. април — Битка код Керо Гордоа: Американци заобишли и поразили Мексиканце на јаком дефанзивном положају.
• 28. април — Код Ислаyа потонуо брод са ирским исељеницима за Канаду, страдало 248 људи.

• 14. мај — Основана Аустријска академија наука.
• 14. мај — ХМС Дривер се вратио у Енглеску, чиме је постао први пароброд који је опловио свет.
• 18. мај — Држава Мичиген укинула смртну казну, прва англофона влада на свету која је то урадила за обичне криминалце (задржано за издају али није било осуда).
• 25. мај — У Београду отворено Прво српско купалиште и пливалиште.
• 31. мај — Други Ерзурумски уговор: Османлије предају острво Абадан Персији.

• 2 — 9. јун — Оснивачки конгрес Савеза комуниста у Лондону - Савез праведних и Комунистички дописни комитет Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
• 7. јун — Строг Закон против крађа и похара у Србији.
• 19. јун — Амерички пароброд Вашингтон фирме Оцеан Стеам Навигатион Компанy стиже у Бремерхавен чиме је успостављена редовна паробродска веза САД и континенталне Европе.
• 27. јун — На Београдском лицеју основана "Дружина младежи српске", прво ђачко и омладинско удружење у Србији.
• 30. јун — Конвенцијом из Грамида окончан грађански рат Патулеиа у Португалу: успех конзервативних Картиста.

• 5. јул — Папа Пије IX одобрио Грађанску гарду у Риму.
• 17. јул — Аустријанци окупирају читав папин град Ферару - гнев италијанских националиста, и папа Пије IX. оштро протестује (повлаче се у децембру).
• 23. јул — Закон о Јеврејима у Пруској им даје слободу кретања и насељавања.
• 24. јул — Бригхам Јанг и Мормонски пионири стижу у долину Великог сланог језера, оснивају Солт Лејк Сити.

• 26. јул — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, је постала прва независна република у Африци.

• 7. август — Отворена Швајцарска северна железница, прва у земљи, између Цириха и Бадена - названа је и Спаниш Бротли-железница, јер је из Бадена превозило то пециво.
• 25. август — Баварски краљ Лудвиг I. произвео своју љубавницу Лолу Монтез у грофицу од Ландсфелда.

• 1. септембар — У Месини (Краљевина двију Сицилија) долази до побуне против Бурбона - претходница догађаја из '48.
• 2. септембар — Против Бурбона се буни и Регија Калабриа, Доменицо Ромео оснива привремену владу (Устанак у Краљевству Две Сицилије (1847), угушен већ после два дана).
• 8 — 15. септембар — Битка за град Мексико: америчке снаге улазе у главни град Мексика. Крај организованих борби у Америчко-мексичком рату, следе преговори у Гуаделупе Хидалго који трају до фебруара.
• 12. септембар — Офенбуршка скупштина износи "13 захтева баденског народа" са социјалистичким призвуцима, основ демократског покрета у Немачкој.
• 18. септембар — Францоис Гуизот је нови председник француске владе (до фебруара '48).
• 30. септембар — У Британији основано најстарије Вегетаријанско друштво.

• 1. октобар — У Берлину под именом Телеграпхен Бау-Ансталт вон Сиеменс & Халске основана фирма Сиеменс АГ.
• 9. октобар — Прстенасто помрачење Сунца видљиво и у балканским крајевима, осим Далмације, Херцеговине и југа Црне Горе; ануларитет траје око 7 минута.
• 10. октобар — Хепенхеимерски састанак либерала захтева немачку националну државу и грађанска права.
• 26. октобар — Основан Музеј Матице српске.
• 30. октобар — Декрет сардинског краља објављује комуналну и судску реформу и ублажава цензуру штампе.

• 3. новембар — Потписан прелиминарни уговор о царинској унији Пијемонта, Тоскане и Папске државе.
• 3 - 29. новембар — Рат Сондербунда је грађански рат у Швајцарској у коме федерална војска ген. Г-Х. Дуфоура односи победу над католичким кантонима Сондербунда - Швајцарска ће догодине постати федерална држава, ово је последњи оружани сукоб у земљи.
• 4 - 8. новембар — Џејмс Јанг Симпсон открио анестетичка својства хлороформа и употребио га при једном порођају у Единбургу.
• 6. новембар — Турци нападали ускоке у Тушини, Црна Гора.
  • Током године: Побуна села Малинског код Гацка, немири се јављају код Дробњака, Никшића, Пљеваља и Колашина, Морачани потукли турски одред од 2.000 људи, покренули се и Васојевићи. Покрет (сеоска буна) постоји и у западној Бугарској.
• 7. новембар — Алеxандре Ледру-Роллин тражи универзално право гласа на банкету у Лилу.
• 10. новембар — Прва количина пива Карлсберг.
• 12. новембар — Краљ Фердинанд отворио на мађарском језику Угарски сабор у Пожуну/Братислави (први пут да хабсбуршки владар говори мађарски).
• 21. новембар — Пожар и потонуће пароброда Феникс на Мичиганском језеру, око 180 мртвих.
• 29. новембар — "Савршена фузија" (Фусионе перфетта) брише управну разлику између острвског и континенталног дела Краљевине Сардиније (по вољи угледних Сардинаца који су желели либералне реформе из Пијемонта).

• 3. децембар — Аустријски цар одобрио слање седам граничарских батаљона као појачање Радецком у северној Италији (извршено крајем фебруара '48).
• 15. децембар — У Торину основане новине Ил Рисоргименто.
• 17. децембар — Умрла војвоткиња Парме Марие-Лоуисе од Аустрије, наслеђује је син Карло ИИ; Војводство Лука је анектирано Тоскани а Гуасталу наслеђује војвода Модене Фрањо.

• 17. јануар — Николај Жуковски, руски физичар
• 19. јануар — Милован Глишић, српски сатиричар. (†1908)
• 24. јануар — Радомир Путник, српски војсковођа. (†1917)

• 11. фебруар — Томас Алва Едисон, амерички физичар. (†1931)
• 24. фебруар — Сима Лозанић, српски хемичар. (†1935)

• 3. март — Александер Грејам Бел, амерички филолог и проналазач
• 17. март — Јован Пачу, српски композитор

• 10. април — Џозеф Пулицер, амерички новинар
• 27. април — Милена Петровић, црногорска краљица. (†1923)

• 20. јул — Макс Либерман, немачки сликар

• 2. октобар — Паул фон Хинденбург, немачки војсковођа и председник. (†1934)
• 10. октобар — Милан Јовановић Батут, српски лекар
• 18. октобар — Александар Лодигин, совјетски проналазач. (†1923)

• 8. новембар — Брем Стокер, ирски књижевник. (†1912)
• 26. новембар — Марија Фјодоровна, руска царица
• 29. новембар — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (†1898)

• 9. март — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (*1799)

• 20. новембар — Јоаким Вујић, српски књижевник. (*1772)

• 30. децембар — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник. (*1791).

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума