Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1770-е 1780-е 1790-е 1800-е 1810-е
Године:	1796 1797 1798 1799 1800 1801 1802
1799 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1799. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 3 и 5. јануар — У Цариграду склопљени формални уговори између Османског царства, Русије и Британије против Француске.
• 9. јануар — Британски премијер Вилијам Пит Млађи уводи порез на приход у износу од 2 шилинга на 1 фунту, а како би се финанцирао наставак рата са револуционарном Француском.
• 12. јануар — Француски револуционарни ратови: војска Напуљског Краљевства се предаје након француске противофанзиве ген. Шампионета, у Напуљу долази до грађанског рата између републиканаца и лазарона.
• јануар — Посебним султановим хатишерифом повучена ранија заповест о протеривању јаничара из Београдског пашалука, враћена им права и поседи - судбоносно, јер ће 1801. преузети власт. Суочена с ратом са Француском, османска Порта такође опрашта видинском господару Пазваноглуу и поставља га за пашу са три туга.
• јануар — У Црну Гору стигла руска царска грамата, којом су потврђене раније грамате. Обећана подршка руске флоте и 1.000 дуката годишње.
• јануар — Побуна Xоса у јужној Африци је увод у Трећи Xоса рат (до 1803).
• 17. јануар — Стрељана група малтешких патриота на челу са Дон Микиел Xеријем. Малта је у под француском окупацијом али је опкољена од Британаца и савезника.
• 21. јануар —  Французи стигли у Напуљ, проглашена Партенопејска Република.

• 4. фебруар — Ранија олигархијска Република Лука, недавно окупирана од Француза, добила демократски устав (застава: ) - у јулу пада под аустријску окупацију.
• 7. фебруар — Умро умировљени, али фактички, кинески ђинговски цар Ћианлонг - цар Јиакинг са заиста преузима владу.
• 8. фебруар — Кардинал Фабризио Руфо се искрцао на Калабрији, уз помоћ Мицхеле Пеза, званог Фра Диаволо и других вођа банди, организује сељаке против напуљских републиканаца.
• 9. фебруар — Квази рат: америчка фрегата УСС Констелатион заробила француску Л'Инсургенте код Невиса у Карибима.
• 10. фебруар — Наполеонов поход на Египат и Сирију: Наполеон креће из Египта на Сирију.
• 8 - 16. фебруар — Намештени референдум у корист прикључења Пијемонтске републике Француској.
• фебруар — Цар Павле I враћа Суворова за маршала - добиће команду над аустро-руском армијом у Италији (→ Друга италијанска кампања).
• 16. фебруар — Максимилијан I Јосип нови је баварски изборник (1799-1806, краљ 1806-25). Шеф владе је Маxимилиан вон Монтгелас (до 1817).
• 18. фебруар — Влашки кнез Константин Хангерли задављен по султановом наређењу. Враћа се Алеxандру Морузи (до 1801).
• 19. фебруар — Французи заузимају Ел-Ариш после опсаде.
• 28. фебруар — Акција од 28. фебруара 1799.: британска фрегата ХМС Сyбил победила француску Форте испред Калкуте у Бенгалском заливу, страдала оба капетана.

• 3. март — Рат Друге коалиције: руско-османска Опсада Крфа, на челу са адм. Ушаковом, окончана предајом француског гарнизона. Јонска острва ће бити организована као Република Седам Острва (1800-15, Французи се враћају 1807).

• 7. март. — Војници Наполеона Бонапарте су заузели Јафу и убили више од 2.000 заробљених турских војника.
• 11. март — Спектакуларна Наполеонова посета оболелима од куге у јерменском манастиру св. Николе у Јафи (овековечена Гросовом сликом 1804).
• 12. март — Француска објављује рат Хабсбуршком царству јер су дозволили прелаз руских трупа. Армије: ду Данубе (Јоурдан), д'Хелвéтие (Массéна) и д'Италие (Сцхéрер па Мореау).
• март — Велики војвода Тоскане Фердинанд III бежи у Беч, Французи остају до јула.
• март — Фриесова побуна: пенсилванијски Немци одбијају платити федерални порез на куће и земљу, застрашују и ометају порезнике.
• 19. март — Пјер-Симон Гирард води експедицију из Каира у Горњи Египат, ту је и скулптор Јеан-Јацqуес Цастеx.
• 20. март — Неуспела Наполеонова Опсада Акре.
• 21. март — Битка код Острацха је први окршај Рата друге коалиције у Немачкој, надвојвода Карло поразио Јоурдана.
• 23. март — Битка код Фелдкирцха: Аустријска војска поразила Французе у Форарлбергу.
• 25. март — Битка код Штокаха
• 29. март — Америчка држава Њујорк доноси закон којим се предвиђа постепено укидање ропства.
• март — Хаџи Мустафа-паша добио ферман којим је потврђен за београдског везира (у граду је још од прошлог октобра); уводи нове намете, што изазива незадовољство народа. Затим: у Београд долазе видински јаничари, отпуштене пашине крџалије дизале побуну, која је морала бити сузбијана уз помоћ јаничара.

• 5. април — Битка код Мањана: аустријска победа у Италији.
• 16. април — Наполеонове трупе се повукле из Сирије.
• 16. април — Битка на планини Табор: Французи разбили пашу из Дамаска.
• 18. април — Избори у Француској, одржани у клими несигурности (рат и регрутација, дефлација и фискална реорганизација), дају резултат неповољан за водеће Директоре.
• 25. април — Бруиxова експедиција: главнина француске атлантске флоте се успела провући кроз британску блокаду из Бреста према Медитерану.
• 27. април — Битка код Касана на Ади: Суворов поразио Мореауа, два дана касније улази у Милано. Он ће у овом походу поништити Наполеонове добитке из 1797.
• 29. април — Убијена двојица француских дипломата који су учествовали у Растатском конгресу, неуспешном покушају склапања мира између Француске и Хабсбурга.

• 4. мај — Четврти англо-мyсоре рат се окончава британским заузећем Серингапата и погибијом мајсорског владара Типу Султана - учвршћена британска хегемонија над Јужном Индијом.
• 10. мај — Сенат Дубровачке Републике доноси одлуку, под притиском француске изнуде новца, да сваки дубровачки поданик мора купити одређену количину соли - у Конавлима долази до буне, потакнуте од Аустрије.
• 21. мај — Француски поход на Египат и Сирију: Опсада Акре завршена француским повлачењем, након успешне обране турских снага под Џезар пашом - први већи пораз у Наполеоновој каријери (повлачи се услед обавештења да Британци превозе Турке у Египат).
• 24. мај — У олуји код Аљаске потонуо Феникс, брод Руско-америчке компаније, страдао је и први епископ Кодијака, Јоасаф Болотов.
• 26. мај — Суворов у Торину. Сардински краљ ће му доделити титулу кнеза.
• 27. мај — Рат Друге коалиције: Битка код Винтертура у којој аустријске трупе наносе пораз француским снагама у јевероисточној Швајцарској.

• 13. јун — Кардинал Фабризио Руфо ушао уз помоћ руских и турских бродова у Напуљ - Партенопејска република је срушена, Калабрези и лазарони пљачкају и убијају недељама.
• 13. јун — Тусен Лоувертуре закључио тројну трговачку конвенцију са Британијом и САД за отварање хаићанских лука. Истог месеца почиње Рат ножева са јужним командантом Андрé Ригаудом.
• 17. јун — Осман Пазваноглу заузима Пореч (дан. Доњи Милановац), Ћоса Мустафа одлази на Ада Кале, које ће бити неуспешно нападнуто почетком јула.
• 18. јун — Акција од 18. јуна 1799: Британци заробили пет француских бродова близу Тулона.
• 20. јун — Битка на Требији: Суворов поразио Мекдоналдове Французе и пољску легију. Крај Пијемонтске републике.
• 22. јун — Шипка од платине дужине једног метра похрањена у француски Национални архив - служи као стандард до 1889.

• 7. јул — Аретинци на челу са Лорензом Маријем ушли у Фиренцу, прогањају републиканце.
• 8. јул — Указом цара Павла I успостављен монопол Руско-америчке компаније у Руској Америци, чија је граница дефинисана као 55. паралела. Компанију води Николај Резанов, а први гувернер РА је Александар Андрејевич Баранов (до 1818).
• 12. јул — У Француској донесен Закон о таоцима - племићи и родитељи емиграната ће бити узети као таоци у департманима којима прете нереди.
• 12. јул — У страху од јакобинске активности, у Британији забрањени синдикати и колективно преговарање (опозвано 1824).
• 12. јул — Сички владар Ранџит Синг заузима Лахор.
• 15. јул — Француски капетан Пјер Боухард у египатском граду Рашиду проналази Камен из Розете.
• јул — У Паризу основано Друштво пријатеља једнакости и слободе - поновно окупљање бивших јакобинаца је одмах под ударом владе и јавности, укинути су већ у августу.
• 16. јул — Александар фон Хумболт у Латинској Америци (1799-1804): стигао је у дан. Венецуелу, истражује Ориноко.
• 20. јул — Жозеф Фуше постаје француски министар полиције (до 1810).
• 25. јул — Битка код Абукира (1801) — Турци су поражени али француска позиција у Египту нема перспективе.
• 27. јул — Обавезни зајам од богатих у Француској.
• 28. јул — Суворов заузео Мантову.

• 15. јул — Битка код Новија: аустро-руска победа над Французима у Пијемонту, погинуо ген. Бартлеми Катерине Жуберт.
• 20. јул — Британци заузели холандски Суринам (до 1802. и опет 1804-16).
• 23. јул — Бонапарта напушта Египат, команду преузима Жан Батист Клебер.
• 27. јул — Англо-руска инвазија Холандије: Велика Британија и Русија започињу заједничку експедицију против Батавске Републике - успешно искрцавање код Калантсога.
• 29. јул — Папа Пије VI умро у Француској, у Валенцеу (покопан у сијечњу, пренесен у Рим 1801/02).
• 30. јул — Влиетерски инцидент: 12 батавијских бродова се предало Британцима након побуне.
• август — септембар — Неуспешни ројалистички Тулуски устанак.

• 3. септембар — Цар Павле I дао Малтешким витезовима Приоратски дворац у Гатчини.
• септембар — Убијен Кара-Исмаил, заповедник видинских јаничара у Београду, који је покушавао да их дисциплинује.
• 19. септембар — Битка код Бергена: франко-холандске трупе поразиле британско-руске инвадоре.
• 24. септембар — Битка код Шајлоа
• 26. септембар — Друга битка код Цириха: Андре Масена одлучујуће поразио Корсаковљеве Русе у Швајцарској, пре но што су се могли спојити са Суворовом - овај предузима стратешко повлачење преко Апа за које ће добити титулу генералисима.
• 30. септембар — Друга напуљска инвазија окончава Римску Републику - папа стиже догодине.

• 6. октобар — Рат Друге коалиције: Битка код Кастрицума у којој француске и холандске трупе наносе одлучујући пораз англо-руским снагама искрцаним у Холандији.
• 9. октобар — Наполеон стигао у Француску, у Паризу је 16. 10.
• 9. октобар — Британска фрегата ХМС Лутине потонула са пошиљком злата у Западнофризијским острва - већина злата није пронађена, звоно са брода се користи у згради Лондонског Лоyда.
• 15. октобар — Француски ројалисти, шуани, дижу и трећу побуну на западу Француске - угушена у фебруару.
• 16 - 17. октобар — Акција од 16. октобра 1799.: Британци заробили код Вига две фрегате са благом из Нове Шпаније.
• 18. октобар — Алкмарска конвенција: крај непријатељстава у Батавијској републци, англо-руски експедициони корпуса се има повући што пре. Русија овог месеца прекида коалицију са Аустријом, незадовољна држањем савезника у Швајцарској и Италији, а ни савез са Британијом неће дуго потрајати.
• 23. октобар — Хоспиталери пренели у Гатчину три своје реликвије: честицу Часног крста, икону Богородице Филермосе и десницу Јована Крститеља (од 1932. у Југославији).
• 23. и 30. октобар — Два венчања руских принцеза у Гатчини: Јелена Павловна за Фриедрицха Лудвига зу Мецкленбурга и недељу дана касније Александра Павловна за надвојводу Јосефа, палатина Угарске (једини брачни савез између Романова и Хабсбурга).

• 9. новембар — Пуч 18. брумаиреа: Наполеон збацио Директоријум и прогласио се за првог конзула.
• 9. новембар — Државним ударом Наполеона Бонапарте и Жозефа Сијеса збачен је са власти директоријум и уведен Конзулат.
• 13. новембар — Французи у Анкони се предају Аустријанцима и Русима. у блокади места је учествовао и руски капетан гроф Никола Војновић.
• 26. новембар — Руске трупе улазе у Тифлис/Тбилиси.
• 30. новембар — У хабсбуршкој Венецији се састаје конклава за избор новог папе (Пије VII., сљедећег ожујка).

• 3. децембар — Битка код Виеслоцха: Французи поражени у Бадену.
• 10. децембар — У Француској званично усвојен метрични систем (једини законски систем 1801-1812. и коначно од 1840).
• 13. децембар — Усвојен Француски Устав, успостављен Конзулат - озакоњена Наполеонова диктаторска овлашћења; ово се сматра крајем Француске револуције. Извршну власт имају три конзула (Бонапарта, Цамбацéрèс и Лебрун), али заправо Први конзул, Бонапарта. Парламент је тродоман.
• децембар — Архимандрит манастира Троноше Стеван Јовановић отрован након што је тражио храну за народ од зворничког Капетан-паше, запретивши да ће је добити од Аустријанаца ако он одбије.
• 31. децембар — Распуштена Холандска источноиндијска компанија.

• Изграђена црква манастира Савина код Херцег Новог.
• Португалски принц Жоао постаје принц-регент због менталне болести мајке, краљице Марије (краљ 1816-26).
• 1799-1800 - Некадашњи париски Плаце Роyал добио име Плаце дес Восгес, јер је департман Восгес први платио порез и послао добровољце.
• Туку'ахо, владар Тонге, убијен у завери поглавица - грађански ратови трају до 1845.
• Лудвиг ван Бетовен објавио Клавирску сонату бр. 8, Патетичну.
• Франсиско Гоја објављује албум Лос цаприцхос али је убрзо повучен из продаје.
• Пјер Симон Лаплас објављује петотомну "Небеску механику" (1799-1825).
• Карл Фридрих Гаус у докторату доказује основну теорему алгебре.
• 1799-1800 - Алесандро Волта направио Волтин ступ.
• Џорџ Шо описао чудноватог кљунаша - проучаваоци у почетку мисле да се ради о некаквој подвали.

• 21. мај — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (†1847)
• 22. мај — Оноре де Балзак, француски писац (†1850)

• 6. јун — Александар Пушкин, руски књижевник (†1837)

• 19. септембар — Рене Каије, француски истраживач (†1838)
• 19. септембар — Јован Хаџић, српски књижевник (†1869)

• 16. фебруар — Карл Теодор, изборник Баварске

• 10. новембар — Џозеф Блек, шкотски физичар и хемичар. (*1728).

• 14. децембар — Џорџ Вашингтон, амерички председник и генерал

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума