Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1770-е 1780-е 1790-е 1800-е 1810-е
Године:	1794 1795 1796 1797 1798 1799 1800
1797 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1797. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк.
• 7. јануар — Скупштина Циспаданске Републике у Болоњи уводи црвено-бело-зелену тробојку (трицолор) као службену заставу од ње ће настати данашња застава Италије.
• 9. јануар — Пољски емигрантски генерал Јан Хенрик Домбровски добија овлашћење од Наполеона за формирање Пољских легија у Италији.
• 13 - 14. јануар — Француски револуционарни ратови, Рат Прве коалиције: Акција од 13. јануара 1797., две британске фрегате натерале по олуји француски линијски брод Дроитс де л'Хомме да се насуче на бретонској обали - најмање 400 погинулих и утопљених.
• 14 - 15. јануар — Битка код Риволија је одлучујућа Наполеонова победа у северној Италији, над четвртим аустријским покушајем да деблокирају Мантову. По овоме је названа париска улица Руе де Риволи.
• 26. јануар — Русија, Пруска и Аустрија потписале уговор о трећој и завршној Подели Пољске.

• 2. фебруар — Италијанска кампања: окончана Опсада Мантове, Вурмсер предао град Французима.
• 4. фебруар — Француски Директоријум враћа метални новац уместо мандатс территориауx.
• 4. фебруар — Битка код Фаензе: Французи (Вицтор-Перрин) поразили папину војску.
• 4. фебруар — Земљотрес разорио Риобамбу у Еквадору, око 40.000 жртава.
• 9. фебруар — Папина Анкона се предала Французима.
• 10. фебруар — Јак земљотрес поред Суматре, праћен цунамијем.
• 12. фебруар — На рођендан Франц II изведена Гот ерхалте Франз ден Каисер с мелодијом Јозефа Хајдна - постаје незванична аустријска химна, мелодија употребљена за немачку химну Деутсцхландлиед.
• 14. фебруар — Рат Прве коалиције: Битка код рта Сао Виценте (1797) у којој британска морнарица (Јохн Јервис) наноси тежак пораз шпанској флоти која ће сљедећих неколико година остати блокирана у Кадису.
• фебруар — Наполеон нуди проширење Сан Марину, ови прихватају само жито.
• 17. фебруар — Толентински уговор: мир између Француске и Папинске Државе - папа даје одштету, озваничен Авињон и Комтат Венаиссин као француска територија, предата и Ромагна која је управо инвадирана, формализована конфискација уметничких дела.
• 18. фебруар — Инвазија Тринидада: Британци под командом Ралпха Аберцромбyја нападају шпански Тринидад и заузимају га за три дана.
• 19. фебруар — Папа Пије VI потписао Толентински споразум са Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.
• 20. фебруар — Други карипски рат: Британци протерали Црне Карибе са Саинт Винцента на Роатан поред Хондураса, где постају познати као Гарифуна.
• 24. фебруар — Рат Прве коалиције: Битка код Фисхгуарда у којој локална британска милиција разбија мали француски одред, чиме је окончана Посљедња инвазија Британије.
• 25. фебруар — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије.
• 26. фебруар — Услед смањених златних резерви и страха од покушаја француске инвазије, Банка Енглеске више не мора претварати новчанице у злато (на снази до 1821). Уведене су новчанице од једне и две фунте.

• 4. март — Џон Адамс је инаугурисан за 2. председника САД.

• 4. март — Први потпредседник САД Џон Адамс постаје други председник (до 1801).
• 5. март — Британски брод Даф стигао са групом протестантских мисионара на Тахити (празник Мисионарски дан у Француској Полинезији).
• 12. март — У млетачком Бергаму под француском окупацијом проглашена Република Бергамо - у јуну прикључена Цисалпинској Републици.
• 16. март — Битка код Валвасонеа: Наполеон победио надвојводу Карла на прелазу реке Таглиаменто, након чега улази у Аустрију.
• 18. март — У млетачкој Бресцији под француском окупацијом проглашена Република Бресциа - у новембру прикључена Цисалпинској Републици.
• 19. март — Бернадоте изнудио предају Градишча на Сочи.
• 20. март — Генерал Јоуберт води лево француско крило у Тиролску експедицију.
• 23. март — Битка код Тарвиса окончана француском победом, заузимају Трст (прва окупација траје до 24. маја, "таман толико да се испразни градска каса").
• 28. март — Французи ушли у Црему, млетачку ексклаву у миланском подручју, проглашена Република Црема.
• 29. март — Французи заузели Љубљану (Бернадот) и Клагенфурт (Масена). Наполеон сутрадан поставља штаб у Клагенфурту
• март — април — Преговори београдског везира Хаџи Мустафа-паше и српских кнезова о заједничком супротстављању видинском одметнику Пазваноглуу и јаничарима; упућена је представка султану а овај шаље ферман да се попишу Срби способни за војску - настаје српска народна војска од 15-16.000 људи, под сопственим заповедницима, врховни је Станко Арамбашић.

• април — Избори у Француској: републиканци губе 250 мандата у корист монархиста, на лето долази до парализе система; поново се јавља Бели терор, усмерен против купаца националних добара (конфисковане имовине).
• 7. април — Наполеон стиже увече у Јуденбург у Штајерској, следеће ноћи договорено примирје.
• 16. април — Крунисање руског цара Павла I . Истог дана он чита Акт о престолонаследству: строг наследни низ по принципу мушке примогенитуре - више неће бити царица. Павле ове године врши и друге измене прописа наслеђених од мајке.
• 16. април — Побуна у Спитхеаду током које морнари британске Краљевске морнарице отказују послушност претпостављенима, тражећи повећање плаћа и боље услове живота на бродовима.
• 17. април — Веронски ускрс: антифранцуска и антијакобинска побуна, угушена после осам дана.
• 17. април — Битка за Сан Хуан: Аберцромбy напада Порторико али се услед јаког отпора мора повући до 30. 4..
• 18. април — Леобенски прелиминарни мир: Аустрија јавно губи Аустријску Холандију а тајно и Ломбардију у замену за млетачке континенталне поседе. Леобенски мир зауставио и успешне француске операције у Немачкој (ратификације размењене у Монтебеллу 24. 5.).
• 18. април — Битка код Неувиеда: Лазаре Хоцхе поразио Аустријанце на Рајни.
• 20. април — Французи покушали ући у Венецијанску лагуну, заробљена тартана Ле Либéратеур д'Италие и још два брода, страдао капетан Лаугиер и још четири морнара - повод за Наполеонов ултиматум.
• 25. април — Француска морнарица стигла на венецијански Лидо - пружен је отпор, али млетачка флота је малобројна.
• април — Хаџи Мустафа-паша премештен за царског сераскера у Румелији са задатком борбе против крџалија или даглија, нови београдски везир је бивши кајмакам Осман-ага.

• 10. мај — Тешка фрегата Унитед Статес је први брод америчке морнарице. До краја године поринуте још две од Шест оригиналних фрегата америчке морнарице.
• 12. мај — Дужд Лудовицо Манин абдицира, што Велико веће прихвата и објављује крај Млетачке Републике.
• 12. мај — Побуна у Нореу британских морнара, радикалнија од оне у Спитхеаду, у једном тренутку блокиран Лондон.
• 16. мај — Венецијанска Привремена општина (Муниципалитà Проввисориа) објављује проглас новог поретка. Французи улазе у град - прва окупација од настанка.
• 24. мај — Британски капетан Џејмс Вилсон с бродом Дуф открио Гамбиерова острва, у данашњој Француској Полинезији.
• 27. мај — Гиљотиниран Франçоис-Ноëл Бабеуф, звани Грахус Бабеуф, кога сматрају "првим револуционарним комунистом".
• мај — август — Превирање у Боки, владика Петар I дошао у Будву, нису га пустили у Котор. Сукоб између православног Рисна и католичког Пераста.

• 4. јун — На венецијанском Тргу св. Марка подигнуто Дрво слободе, исечен гонфалон републике и спаљена либро д'Оро, регистар племства. Уместо Паx тиби Марце, евангелиста меус, нови слоган је Диритти делл'уомо е дел циттадино ("Права човека и грађанина").
• 10. јун — Ступио на снагу Триполиски уговор између САД и Триполиског бега (прекршен 1801).

• 14. јун — Формирана Лигурска република

• 14. јун —  Креирана Лигуријска Република (прикључена Француској 1805-14).
• 15. јун — Нереди у Сплиту, убијен профранцуски млетачки пуковник Јурај Антун Матутиновић, као и харамбаша Марушић. Фрањевац Андрија Доротић је стигао у град из Венеције, ради против демократске млетачке владе. У Далмацији долази до анархије и међусобних сукоба. Побуна народа против владе у Шибенику, убијен француски конзул Бартоломео Цолати са супругом.
• 17. јун — Први каџарски владар Ирана Мухамед-хан убијен од својих људи у Шуши, главном граду Карабашког каната, коју је освојио пре само неколико дана. Наслеђује га нећак Фатех Али-шах (до 1834).
• 27. јун — Французи успоставили Привремену општину на млетачким Јонским острвима.
• 29. јун — Транспаданска и Циспаданска Република спојене Наполеоновим декретом у Цисалпинску Републику - касније Италијанска Република (1802-1805), Краљевство Италија (1805-1814).

• 5. јул — Генерал Рукавина стигао у Задар, сутрадан је у Трогиру, 8-ог у Шибенику, 13-ог у Сплиту. Пуковник Казимир запосео Истру. (Аустријанци остају до 1805).
• 7. јул — Побуна на шалупи ХМС Марие Антоинетте у Карибима, предали се Французима.
• 10. јул — Еманципација Јевреја у Венецији: уништена врата Гета.
• 14. јул — Умро Еммануел де Рохан-Полдуц, Велики мајстор Витезова хоспиталера, тј. Малтешких витезова - три дана касније изабран Фердинанд вон Хомпесцх зу Болхеим, последњи на том острву.
• 15. јул — Таллеyранд постаје француски министар ино. послова (1797-99, 1799-1807, 1814-15).
• 22. јул — У Венецији успостављен Кривични суд: стари слоган Вива Сан Марцо је забрањен под претњом смрти, кретање је могуће само уз пропусницу.
• 22 - 25. јул — Битка за Санта Цруз де Тенерифе: неуспешан британски покушај заузећа шпанског острва, Хорејшио Нелсон губи руку.

• август — Малтешки витезови прогласили руског цара Павла својим заштитником.
• 26. август — Генерал Рукавина у Јазу, на граници Грбља и Будве. Састаје се са митрополитом Петром.
• 28. август —  Проглашена Цисренанска Република, клијент Француске (формално прикључена 1802).
• 28. август — Након Триполија, САД потписале споразум и са Тунисом.
• 29. август — Транентски масакр: британска војска убила у шкотском граду 12 демонстраната против регрутације.

• 4. септембар — Пуч од 18. фруктидора у Француској: Директори уз помоћ војске против монархиста у Савјету пет стотина. Педесет тројица депутата ће бити послана у Француску Гујану, међу којима Жан Шарл Пишегри.
• 4. септембар — Државни удар 18. фруктидора
• септембар — Београдски везир Осман-ага затражио од Срба војску од 20.000 људи јер је Пазваноглу прекинуо примирје са Портом и има намеру да освоји Београдски пашалук.
• 21. септембар — Побуна због бруталности на британској фрегати ХМС Хермионе у Карибима, убијена већина официра, побуњеници се предали Шпанцима.

• 11. октобар — Француски револуционарни ратови: Битка код Кампердуина у којој британска морнарица разбија морнарицу Батавске Републике.
• 11. октобар — Битка код Кампердојна
• 14. октобар — У Ирској погубљен Уједињени Ирац Вилиам Ор, први мученик те организације.
• октобар — Почетак Афере XYЗ: америчка делегација стиже у Француску ради преговора о озбиљним проблемима, али одлазе раније јер им је тражено мито.
• 17. октобар — У италијанском месту Кампоформио је потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република.Подела Млетачке Републике: Аустрија добила Венецију, Истру и Далмацију. Француска добија Јонска острва, Превезу и друге млетачке поседе у Грчкој и Албанији.
• 22. октобар — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.

• 16. новембар — Након смрти краља Фридриха Вилхелма II пруски престо преузима његов син Фридрих Вилхелм III (до 1840).
• 19. новембар — Проглашена Анконска Република, мада су Французи требали вратити град Папинској Држави (траје само до следећег марта).
• новембар — Пазваноглуове трупе разбиле турске и српске трупе близу Пожаревца, затим улазе без отпора у Смедерево.
• 21. новембар — Фешта здравља у Венецији - представници Привремене општине су изложени порузи и одступају с власти. Французи немилице пљачкају и уништавају.
• 28. новембар — Почиње Други растатски конгрес с циљем генералног мира између Француске и Светог римског царства (до 1799).

• децембар — Пазваноглуове трупе почињу опсаду Београда, понашају се коректно према становништву.
• 19. децембар — Рига од Фере ухапшен у аустријском Трсту.
• 28. децембар — У Риму убијен француски генерал Леонард Дупхот - повод за интервенцију против Папинске Државе.

• Објављена данашња верзија и мелодија песме Гаудеамус игитур.
• Марко Војновић произведен у руског вицеадмирала и постављен за члана Црноморског адмиралитета.
• Јулије Бајамонти: "Морлаштво Хомера", објављено у Падови.
• Дубица, Нови и Градишка предати Аустрији тек ове године, шест година после рата са Турцима.
• Луј Никола Воклен изоловао метални хром.
• Жозеф Луј Лагранж објавио трактат о диференцијалном рачуну.
• Ричард Тревитик направио парну машину са високим притиском.
• Имануел Кант: "Метафизика морала"

• 9. јануар — Фердинанд Врангел, руски морепловац. (†1870)
• 31. јануар — Франц Шуберт, аустријски композитор. (†1828)

• 13. децембар — Хајнрих Хајне, немачки песник. († 1856)

• 16. новембар — Фридрих Вилхелм II, краљ Пруске

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума