Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1770-е 1780-е 1790-е 1800-е 1810-е
Године:	1792 1793 1794 1795 1796 1797 1798
1795 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1795. је била проста година.

• 2. јануар — У Бечу излази последњи број листа "Славеносерпскије вједомости".
• 3. јануар — У тајном споразуму са Русијом, предвиђајући крај Млетачке Републике, Аустрија резервисала Далмацију и Истру за себе[1].
• јануар — Најхладнији месец у збирци података Температура централне Енглеске (од 1659 до данас).
• 16. јануар — Рат Прве коалиције, Фландријска кампања: Пичегрујеви Французи заузели Утрехт - напредовање је олакшано тиме што су водене површине залеђене услед оштре зиме.
• 18. јануар — Батавска револуција у Амстердаму: Про-француски расположени грађани тјерају принца Wиллема В Оранског, стадтхолдера Низоземске Републике да напусти град под заштитом британских трупа.
• 19. јануар — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике.
• 19. јануар —  У Амстердаму проглашена Батавијска Република, која ће ступити у савез са револуционарном Француском (траје до 1806). Сутрадан у град стиже француски генерал Жан-Чарлс Пихегру.
• 23. јануар — Користећи замрзнутост мора, француски гусари на јуриш заробљавају холандску ратну морнарицу.

• 1. фебруар — Антијакобинска реакција у Француској: радикал Франçоис-Ноëл Бабеуф је ухапшен, антијакобинска "златна младеж" спаљује његове новине Ле трибун ду пеупле - његов утицај ипак расте због економске кризе.
• 4. фебруар — Пиринејски рат: Французи заузели утврђење Росес у Каталонији.
• 7. фебруар — Једанаести амандман на устав САД: савезне државе имају суверени имунитет.
• 8. фебруар — Жан Пол Мара уклоњен из Пантеона, његове споменике уништавају.
• 9. фебруар — Фердинанд III, велики војвода Тоскане склопио мир са Француском.
• 15. фебруар — Јаунаyески мир са вандејским побуњеницима на челу са де Цхаретеом: слобода религије, изузеће од регрутације - али ројалисти се уз помоћ Енглеза поново дижу у јуну.
• 18. фебруар — Руско-енглеска алијанса у случају рата, изузимајући текући рат са Француском.
• фебруар — Камехамеха осваја хавајска острва Мауи и Молокаи.
• 21. фебруар — Званично раздвајање Цркве и Државе и слобода религије у Француској.

• 8. март — Преживели жирондинци враћени у Конвент.
• 8. март — Акција од 8. марта 1795: заробљен један британски брод - француска флота је поново активна у Лигурском мору, демонстрира према Ђенови и Корзици.
• 14. март — Битка код Ђенове: британско-напуљска флота поразила француску.
• март — Други карипски рат: Црни Кариби се уз помоћ Француза побунили против Британаца на Светом Винценту - владају унутрашњошћу до 1797.
• 21. март — Одређена комисија за састављање новог устава Француске.
• 27. март — Црногорски митрополит Петар I обавештава да је одлучио од цркве становника Мокриња који су учествовали у каменовању наводне вештице.
• 28. март — У контексту завршне Поделе Пољске, Војводство Курландија и Семигалија прикључено Русији.
• 29. март — Лудвиг ван Бетовен први пут наступио јавно у Бечу, свира свој 2. клавирски концерт.

• 1. април — Устанак због несташице хране у Паризу: санкилоти траже хлеб и Устав из '93.
• 5. април — Склопљен први Баселски мир којим Пруска признаје француско освајање леве обале Рајне и излази из Прве коалиције. Хабсбурзи настављају рат у немачким земљама - успешно воде Рајнску кампању.
• 7. април — У Француској уведена дефиниција метричког система, предвиђен франак са децималном поделом.
• 10. април — Бели терор: Декрет за разоружање "терориста" (јакобинаца).
• 10. април — Завера у Поинте Цоупеу, Шпанска Лујзијана: разоткривени планови за велику побуну робова.
• април — Након неуспеха у Холандији, већина британских снага напустила Континент.
• 23. април — Битка код Гроа
• 23. април — Варен Хастингс, бивши гувернер у Индији, после дугог суђења ослобођен оптужби за корупцију и злоуправу.
• 23. април — Француска и Шведска успоставиле дипломатске односе - прва монархија која је признала Француску републику.

• 8 и 10. мај — Жером Лаланде видео Нептун, али мисли да се ради о звезди.
• мај — Београдски везир Хаџи Мустафа-паша послао одред војске против поречког заповедника Ћоса-Мустафе који се прикључио видинском одметнику Пазваноглу - Ћоса је протеран, на обе стране је било Срба.
• мај — Битка у пролазу Нуʻуану на острву Оаху је одлучујућа Камехамехина победа, чиме постаје владар уједињеног Хавајског краљевства.
• 16. мај — Хашки уговор: мир Француске са младом Батавијском Републиком, потврђен француски посед Маастрихта, Венлоа и Зеландске Фландрије. Британци након овога нападају холандске поседе широм света.
• 20. мај — Угушене побуне гладних санкилота у Паризу, крајем месеца укинут тамошњи Револуционарни трибунал.
• 20. мај — Игњат Мартиновић и скупина јакобинаца погубљени у Пешти.
• 31. мај — Поновно отварање цркава у Француској - деле се између декадног и рефракторног богоштовља (тј. оних који су прихватили декадни дан одмора по револуционарном календару и оних који се противе револуционарним законима).

• 5 - 7. јун — Копенхагенски пожар, изгорело преко 900 кућа.
• 7. јун — Седмомесечна француска Опсада Луксембурга окончана хабсбуршком капитулацијом - крај Фландријске кампање, Француска освојила Холандију, неће бити угрожена све до 1814.
• 8. јун — Француски престонасљедник, 10-годишњи принц Луј умире у заточеништву; постхумно ће од ројалиста добити краљевску титулу "Луј XVII"; титуларним краљем постаје његов стриц Луј XVIII који се налази у егзилу (на престолу 1814-24).
• 10. јун — Британска инвазија холандске Колоније Рта добре наде - освајају је до септембра, остају до Амијенског мира 1802.
• 11. јун — Након кратког периода директне османске власти у Триполију, власт поново узима један Караманид, Јусуф Караманли (до 1832).
• 14. јун — Битка код Баскаре: француски пораз у Каталонији.
• 15. јун — Након што је поразила Хаџи-Мустафину војску код Јагодине и Болеча, војска јаничарских вођа Хаџи-Хасана, Хаџи-Бишћа и Кара-Исмаила заузела београдску Варош и опсела Хаџи-Мустафу у тврђави; хришћани страдају и од њих и од варошких Турака.
• јун — Русија мобилизовала снаге на пољској и пруској граници, у случају рата са Пруском.
• 16 - 17. јун — Корнвалисово повлачење: британски ескадрон се одбранио од надмоћније француске морнарице поред Бретање.
• 19. јун — Британци поражени на Санта Луцији од француских војника (Вицтор Хугуес), републиканаца и ослобођених робова - беже заједно са ројалистичким плантажерима.
• 23. јун — Киберонска експедиција: Енглези искрцали 4.000 емиграната у Бретањи, где се придружују шуанима. Истог дана Британци однели победу у поморској Битци код Гроиxа, поред бискајске обале Бретање.
• 24. јун — Сенат САД ратификовао Јаyов уговор о пријатељству и трговини са Великом Британијом; џеферсоновци су били против а Хамилтонови федералисти за.
• јун — Хаџи-Мустафа растерао јаничарску опсаду београдске тврђаве. Варош је доста разорена, паша помаже Србима, који такође хватају и убијају бунтовнике за новчану награду.
• 30. јун — Турске војске из Никшића и Колашина нападају Морачу, запаљена нека села, али снажан отпор их присиљава на повлачење.

• 9. јул — Мухамед-хан Каџар неуспешно опседа Шушу, главни град Карабашког каната - владар ипак пристаје на данак и таоце.
• 13. јул — Битка код Ијерских острва британско-напуљска флота поразила француску надомак јужне обале, али пропуштена прилика да се ова уништи.
• 14. јул — Марсељеза озваничена као француска национална химна (дефинитивно од 1879).
• 19. јул — Пиринејски рат, западни део: Французи заузели Билбао, до почетка августа прелазе Ебро и приближавају се Памплони.
• 21. јул — Ген. Лазаре Хоцхе поразио ројалисте код Куиберона.
• 22. јул — Други Базелски мир окончава Пиринејски рат: Шпанија излази из Прве коалиције, предаје Француској источни дио Хиспаниоле (данашња Доминиканска Република, до 1809); Португал остаје у рату. У Првој коалицији од великих континенталних сила остала само Аустрија.
• 25. јул — Иришка куга: званични почетак епидемије која се пренела из Турске у Срем, траје до фебруара/марта.
• 28. јул — Трећи Баселски мир завршава непријатељства између револуционарне Француске и Земаљске Грофовије Хессен-Кассел, која је изашла из Прве коалиције.
• јул — Пошто је Порта одлучила да елиминише Пазваноглуа, и Хаџи Мустафа-паша окупља војску, укључујући Србе.

• 3. август — Инвазија Цејлона: почиње британско искрцавање на холандско острво, које до фебруара заузимају у потпуности.
• 3. август — Греенвиллским уговором окончан Северозападни индијански рат у САД, Индијанци предају велики део данашњег Охаја.
• август — У време када је Карабах принуђен на данак, снаге Мухамед-хан Каџара су принудиле канате Ганџа и Јереван на савезништво, као и Ширван и Дагестан. Главни циљ је Грузија, некада део Персије, а сада у савезу са Русијом.
• август — Руски ескадрон стиже у Северно море, помаже Британцима у блокади холандских лука[2]
• 17. август — Побуна робова на холандском острву Цураçао, на челу с Тулом, угушена 19. септембра.
• 17. август — Британци заузимају холандску Малаку на Малајском полуострву (до 1818).
• 22. август — Устав ИИИ године: уведени петочлани Директоријум и дводомна легислатура (Савјет древних и Савјет пет стотина), право гласа ограничено на пореске обвезнике. Донет Декрет две трећине како би већина чланова конвента прешла у нову легислатуру.
• 22. август — Почиње обнова манастира Раче.
• 26. август — Британци заузимају Тринцомалее на Цејлону.

• 5. септембар — САД склопиле први од "Берберских уговора", са Османским Алжиром.
• 8 - 11. септембар — Битка код Крцанисија: грузијске снаге потучене, Персијанци опустошили Тбилиси.
• септембар — Православни Срби Далмације и Боке Которске траже од млетачког Сената да им се одобри избор епископа - дозвола није стизала, следеће године Герасим Зелић изабран за генералног викара.
• 16. септембар — Рат Прве коалиције: британске трупе заузимају холандски Капстадт (данашњи Кејптаун у Јужној Африци).
• 20. септембар — Баварци предали Манхајм Пичегрујевим Французима, сутрадан се исто дешава у Диселдорфу.
• 21. септембар — Битка на Диамонду, договорени окршај у Северној Ирској у коме је протестантска дружина крваво потукла католичку - основан протестантски Орански ред.
• 22. септембар — Основано Лондонско мисионарско друштво.
• 24. септембар — Битка код Хандшухсхеима: Гвоздановићеве хабсбуршке снаге поразиле бројније Французе и одбиле их од Хајделберга.
• 28. септембар — Рат Прве коалиције: Споразумом у Санкт Петербургу, Русија се прикључује Великој Британији и Аустрији против Француске.

• 1. октобар — Француска анектирала Белгију (Аустријска Холандија) и Луксембург (девет нових департмана).
• 5. октобар — Ројалистички устанак у Паризу угушен интервенцијом артиљерије којом је командирао млади Наполеон Бонапарте.
• 7. октобар — Битка Левантског конвоја: Французи заробили поред Португала 30 британских трговачких бродова из Леванта. Британци ће држати под блокадом француски ескадрон који се склонио у Кадиз.
• 11. октобар — Париз подељен на 12 арондисмана.
• 11 - 12. октобар — Битка код Хошта, надомак Франкфурта: Хабсбурзи поразили Французе, Јоурданова армија се мора повући на западну обалу Рајне.
• октобар — Султанови команданти поражени под Видином, тако да се привремено мири са Пазваноглуом. Срби ће за верност догодине бити награђени проширивањем повластица.
• октобар — Пасквале Паоли се уклонио са Корзике у Британију, где остаје до краја живота.
• 20. октобар — Џорџ Ванкувер се вратио у Енглеску након 4,5-годишње експедиције.
• 24. октобар — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.
• 25. октобар — Основан Институт де Франце, замена за раније укинуте краљевске академије.
• 26. октобар — Распуштен Национални конвент.
• 27. октобар — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.
• 29. октобар — Битка код Маинца: Хабсбурзи су потиснули Французе од града. Ген. Жан Шарл Пишегри контактира у ово време са ројалистима.
• 29. октобар — У Лондону нападнута кочија са краљем Џорџем III, који је ишао на отварање парламента. Повици: "Доле Пит", "Нећемо рат", "Хоћемо хлеба", "Нећемо Џорџа" - услед лоше жетве и рата, Британија скоро гладује.
• октобар — Тек сада се приступа разграничењу Аустрије и Турске на Уни, турске власти су под притиском морале употребити силу. Ослобођено Личко Поуње подељено између Личке и Оточке пуковније.

• 2. новембар — са радом отпочео француски Директоријум Од петорице чланова најутицајнији је Паул Барас. Државна каса је празна, вредност инфлаторних асигната брзо опада.
• 10. новембар — Битка код Пфедерсхеима је још једна аустријска победа на Рајни, Французи у Манхејму су изоловани.
• 14. новембар — Окршај код Ламбсхајма је хабсбуршки успех.
• 22. новембар — Окончана петоседмична опсада Манхејма, Дагоберт Сигмунд вон Вурмсер је заузео град (учествовао и генерал Павле Давидовић) - фактички крај овогодишње кампање.
• 23-24. новембар — Битка код Лоана је француска победа над Аустријанцима и Сардинцима у Лигурији - следећег пролећа у Италију стиже Наполеон.
• 25. новембар — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Треће деобе Пољске.
• новембар — децембар — Након напада на краљеву кочију, а у страху од француског утицаја, у Британији донесени закони којима је напад на краља означен као велеиздаја (Треасон Ацт), одн. ограничена величина окупљања и забрањене неке теме.

• 2. децембар — Шкотски истраживач Мунго Парк креће из данашње Гамбије у истраживање унутрашњости, према реци Нигер.
• 13. децембар — У селу Волд Њутон у Јоркширу пао метеор од 25 кг.
• 19. децембар — Принцеза Марија-Тереза, посљедња чланица француске краљевске породице, одлази у Беч након што је пуштена из затвора по договору са Аустријом.

• Рајићева "Историја разних славенских народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов". Архимандрит Јован (Рајић) је 1795. први пут штампао текст Душановог законика, по Текелијином препису.
• Поп Сава из Призрена бележи: "На 1795 года пленен бист Призрен од Махмут-паше [Бушатлије]", укључујући цркву св. Николе (Рајкову).
• Група муслиманских војника из Србије и Босне, коришћена у аустријској служби, предала се Французима.
• Британска краљевска морнарица прописује како њени припадници морају пити лимунов сок како не би обољели од скорбута - контраадмирал Алан Гарднер је ове године стигао у Индију бродом ХМС Суффолк без иједног случаја.
• Настанак Луганска: Чарлс Гасцоигне основао железару у Луганску.
• Основан Форт Едмонтон у данашњој Канади.
• Пронађен рукопис "Слова о Игоровом походу".
• Кантов есеј "Према вјечном миру".
• Јосеф Брамах добио патент за хидрауличку пресу.
• Фридрих Аугуст Волф објављује Пролегомена ад Хомерум, чиме отвара модерну дебату о Хомерском питању.
• Никола Апер почиње експерименте који воде конзервирању хране.
• Етјен Жофроа Сент Илер износи став о јединству органске композиције а Жорж Кивје проучава фосиле и доказује да врста може изумрети.

• 30. април — Џорџ Фишер, тексашки револуционар (†1873)

• 2. новембар — Џејмс Нокс Полк, 11. председник САД (†1849)

• 21. децембар — Леополд фон Ранке, немачки историчар (†1886)

• 8. јун — Луј XVII, француски краљевић

• 23. децембар — Хенри Клинтон, британски генерал

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума