Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1770-е 1780-е 1790-е 1800-е 1810-е
Године:	1789 1790 1791 1792 1793 1794 1795
1792 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1792. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Срби у Трсту добили школу.
• 9. јануар — Потписан је миром у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат. Руско Царство преузима од Османског Једисан, територију између Буга и Дњестра.
• јануар — Краљевина Пруска преузима кнежевине Ансбах и Бајројт у данашњој Баварској, пошто их је кнез Карл Алеxандер продао прошле године. Администратор је Карл Август вон Харденберг.

• 7. фебруар — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције.
• 10. фебруар — Португалска краљица Марија I проглашена лудом, њен син Жоао VI је формално регент од 1799. (краљ 1816-26).
• 12. фебруар — Шпанци напустили Оран и Мерс ел-Кéбир у Алжиру послије скоро три стољећа.
• фебруар — Француски архитекта Пјер Чарлс Л'Енфант смењен с радова изградње нове америчке престонице, рад наставља Андрју Еликот.
• 23. фебруар — Марокански султан Мулај Јазид умро од последица напада свог брата Хишама, наслеђује га брат Мулаy Сулаyман или Слимане (до 1822), треба му три године да се избори са тројицом своје браће.
• 27. фебруар — Пад шпанског председника владе Флоридабланце, оптуженог за проневеру и, као реформатора, дискредитованог догађајима у Француској - следи гроф Аранда до новембра.

• 1. март — Након смрти свог оца Леополда II његов 24-годишњи син Фрањо II постаје нови аустријски надвојвода и римско-њемачки цар, посљедњи с том титулом (до 1806, затим цар Аустрије до смрти 1835).
• март — У Београд стигао нови митрополит Методије (Турци су се вратили прошлог октобра).
• 10. март — Након што је смењен министар рата Лоуис Марие де Нарбонне-Лара и сви министри дали оставке, краљ Луј XVI саставио нову владу, углавном од јакобинаца.
• 11. март — Британска Сјера Леоне Компанy оснива Фритаун у Африци са 1.100 црних лојалиста из Нове Шкотске.
• 16. март — Капетан Јакоб Јохан Анкарстром, бивши официр шведске краљевске војске, подстакнут револуционарним збивањима у Француској, приликом маскараде у стокхолмској Краљевској опери изводи атентат на апсолутистичког краља Густава III.
• 18. март — Уговором из Серингапатама окончан Трећи Англо-мyсорски рат: Краљевина Мајсор губи око половину територија у корист Британаца и њихових индијских савезника.
• 29. март — Након што му је отац Густав III умро од последица рањавања, његов 14-годишњи син Густав IV Адолф преузима шведски престо (до 1809), регент му је стриц Карл.

• 2. април — Законом о новцу основана Ковница новца САД и успостављен амерички долар као стандардна јединица новца, по узору на сребрни шпански долар.
• 20. април — Француска револуција: Француска Национална скупштина објављује рат Хабсбурговцима чиме започиње Рат Прве коалиције (до 1797), односно први од Француских револуционарних ратова (до 1802, на које се настављају Наполеонски ратови до 1815). Ради притиска на Аустрију, Французи ће подбуњвати босанске бегове преко француског конзулата у Дубровнику, такође делују и у Боки, Црној Гори и Албанији.
• 21. април — Јоаким Хосе да Силва Xавиер звани Тирадентес, лидер револуционарног покрета Инцонфидêнциа Минеира у Бразилу, обешен у Рио де Жанеиру.
• 22. април — Ухапшен Николај Новиков, руски новинар, просветитељ и масон - царица одређује 15 година затвора без суда (пуштен 1796, након њене смрти).

• 24. април — француски официр Руже де Лил искомпоновао је „Марсељезу“, француску националну песму и државну химну.
• 25. април — први пут је употребљена гиљотина, справа за погубљење. Прва жртва је био (Nicolas J. Pelletier).
• 28. април — Французи улазе у Аустријску Холандију (Белгију), али војска је растројена. Истог дана заузимају швајцарско место Порентруy.
• 29. април — Британски заповедник Џорџ Ванкувер стиже у мореуз Јуан де Фуца и наредних месеци истражује подручје око острва Ванкувер, касније заједно са шпањолском експедицијом (Шпани такођер полажу права на острво).

• 11. мај — Амерички капетан Роберт Граy улази у естуар реке Колумбије.
• 16. мај — У Венецији отворена обновљена опера Ла Фениче.
• 17. мај — Основана је Њујоршка берза.
• 18. мај — Пољско-руски рат почиње руском инвазијом на Пољско-Литавску Унију на позив пољских конзервативаца који се противе прошлогодишњем уставу.
• 21. мај — Рушење куполе вулкана Унзен у јужном Јапану изазива мегацунами, процењује се да је страдало 15.000 људи.

• јун — Јаничари се окупљају код Ниша и Ваљева, траже од београдског Бећир-паше да се врате у пашалук, иначе ће напасти Београд[2].
• 1. јун — Кентаки, раније део Виргиније, постаје 15. држава САД.
• 3. јун —Укинута Илирска дворска канцеларија, уведена прошле године у Хабсбуршкој монархији за српске послове - ови су пренети на Угарску дворску канцеларију.
• 12. јун — Пруски краљ Фридрих Вилхелм II установљује Орден Црвеног орла, други по реду у пруској хијерархији (раније додељиван у Бајројту и Ансбаху).
• 13. јун — Рат Прве коалиције: Пруска се прикључује Аустрији у рату против револуционарне Француске.
• 13. јун — Краљ Луј XVI сменио тројицу жирондинских министара, монархистички фејани се враћају на власт.
• јун — Скадарски Махмут-паша неуспешно напада Бјелопавлиће - Битка на Ћуриоцу код данашњег Даниловграда.
• 20. јун — Упад народа у Палату Туилериес, тражи се повратак смењених министара.
• 27. јун — Умро архимандрит Никанор Богуновић Скочић, православни генерални викар у Далмацији.

• 11. јул — Објава француске Скупштине: Ла патрие ен дангер (Брауншвајгова армија се окупља код Кобленца).
• 14. јул — Дефанзивни савез Аустрије и Русије.
• 14. јул — Крунисање Фрање II. у Франкфурту.
• јул — Бећир-паша премештен у Битољ, а нови београдски везир је Мехмед Пекмеџи-паша - забрањује јаничарима да се појављују на путу Ниш-Београд, и другим Турцима да носе оружје и рђаво поступају према раји. Јаничари се повезују са Видином, где се уздиже Пазваноглу.
• 18. јул — Битка код Дубиенке: Пољаци на челу са Кошциуским одолели нападу петоструко бројнијих Руса.
• 25. јул — Брауншвајгов манифест прети Паризу да ће бити сравњен са земљом ако се нешто деси краљевској породици.
• 27. јул — Окончан Пољско-руски рат: краљ Станислав II затражио примирје иако војска није поражена, надајући се добром дипломатском решењу - међутим догодине долази до Друге поделе Пољске.
• јул — Издат султанов ферман о забрани читлука у Београдском пашалуку, на основу захтева спахија и раје.
• 30. јул — Почетак аустро-пруско-емигрантске инвазије на Француску; добровољци из Марсеја улазе у Париз певајући песму "Марсељезу".

• 1. август — У Паризу се чуло за Брауншвајгов манифест - дочекан са страхом и гневом, тумачи се као доказ Лујеве сарадње са агресором.
• 9. август — Париска комуна (Дантон, Демулен, Ебер) заузела Градску већницу.
• 10. август — Француска револуција: Устанак 10. аугуста - Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду (Устанак 10. августа 1792.).
• 13. август — Француски револуционари ухапсили су краља Луја XVI и чланове краљевске породице.
• август — Кара-Исмаилови јаничари стигли пред Пожаревац, заузимају га, као и Смедерево, затим стижу до Београда - Срби нису желели да се мешају у међутурске сукобе.
• август — У Бечу излазе новине Славено-сербскија вједомости (до 1794), покретач је Стефан Новаковић, под утицајем Доситеја Обрадовића; новине се штампају грађанском азбуком, што означава прекретницу у њеном ширењу. До следећег децембра излазе још и Сербскија новини.
• август — Махмут-паша напада и Пипере али Турци су опет натерани на повлачење. Његош је опевао догађаје из ове године: "Удар на Ћурилац" и "Удар Махмут-Паше на Пипере".
• 19. август — Мари Жозеф де Лафејет напушта Француску револуционарну војску.
• 19. август — Након Каунитза, нови хабсбуршки државни канцелар је Филип вон Кобензл (до 1793).
• 20. август — Битка код Вердена (1792)

• 2. септембар — Битка код Вердена, град се предао Брауншвајгу после опсаде.
• 2 - 7. септембар — Француска револуција: Септембарски масакри приликом којих руља проваљује у затворе и убија на хиљаде људи оптужених за издају револуције.
• 14. септембар — Томас Пејн бежи из Енглеске у Француску, у одсуству је осуђен за побуну и клевету.
• 20. септембар — Национални конвент држи прво заседање.
• 20. септембар — Рат Прве коалиције:Битка код Валмија у којој француска војска под генералом Думоуриезом успешно зауставља пруског генерала Карла од Браунсцхвеига, натеравши га на повлачење из Француске, а што је представљало прву важнију победу револуционара у рату.
• 21. септембар — На првој јавној седници Конвента укинута је апсолутна монархија у Француској и земља је проглашена за републику.
• 22. септембар — Француске трупе улазе у Савоју (део Пијемонт-Сардиније).
• 22. септембар — Први дан Године Француског револуционарног календара (1793-1805).
• 26. септембар — Британски дипломат Георге Мацартнеy из Портсмута одлази у знамениту дипломатску мисију на двор кинеског цара (пријем код цара 14. 9. 1793.).

• 2. октобар — Кинеско-непалски рат завршен мировним споразумом: Тибет и Непал признају сизеренство ћинговске Кине, мада је то у случају Непала више формално.
• 8. октобар — Аустријанци напустили опсаду Лила.
• 13. октобар — Постављен камен темељац Беле куће (изграђена 1800).

• 13. октобар — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону.
• 24. октобар — У Француској је на на снагу ступио нов календар, којим је за почетак рачунања нове ере узет јесења равнодневница, 23. септембар 1792.

• октобар — Генерал де Кустине заузима више градова у Немачкој, укључујући Франкфурт.
• 20. октобар — Руски официр Адам Лаxман стиже на Хокаидо како би вратио двојицу јапанских бродоломника и покушао испословати трговачки уговор (неуспешно).
• 21. октобар — Французи заузели Мајнц.
• 23. октобар — После тронедељне опсаде, Хаџи-Бишћови и Кара-Хасанови јаничари заузимају Београдску тврђаву. Порта ће упутити војске из Босне и Ниша, Кара-Хасан ће разбити босанску војску код Палежа (Обреновца).

• 6. новембар — Битка код Џемапеса, Думоуриез победио Аустријанце у Белгији (Брисел пао 14. 11.).
• 15. новембар — Мануел Годоy је нови председник шпанске владе (1792-97. и 1801-08)
• 19. новембар — Француски Конвент изражава своју спремност да помогне свим потчињеним народима да добију слободу.
• 26. новембар — Нишка војска Топал Ахмед-паше овладала Београдом, затим и Смедеревом и Пожаревцем (од следећег јануара нови београдски паша).
• 27. новембар — Декрет о прикључењу Савоје Француској, постаје департман Монт-Бланц.

• 5. децембар — Завршени други по реду избори за председника САД на којима је као једини кандидат био изабран дотадашњи председник Џорџ Вашингтон.
• 11. децембар — Грађанину Лују Капету у Конвенту прочитана оптужница за велеиздају и злочине против државе.
• 15. децембар — Декрет о француској револуционарној администрацији освојених земаља.
• 17. децембар — У северном делу Кнежевске Бискупије Басел проглашена Рауракијска Република, већ у марту прикључена Француској.
• 21. децембар — Француска експедиција на Сардинију: контраадмирал Лаурент Тругует стиже са флотом испред Каглиарија: погађа га олуја, искрцани војници заузимају без отпора острва Сан Пиетро и Сант'Антиоцо али су одбачени са главног копна отпором домородаца.

• Епидемија куге: највише погађа Подунавље и Поморавље у Србији, нешто мање у Босни, нарочито по варошима.
• Обновљен манастир Моштаница на Козари.
• Турци убили игумана Мојсеја у манастиру Троноши.
• Данска забрањује трговину робовима (почевши од 1803).
• Сијамци напали Бурму и заузели Тенасеримску обалу (Танинтхарyи) али убрзо је поново губе.
• Куга са Леванта стигла у град Алжир, наредних година ће погодити цео Магреб, укључујући раније поштеђени Тунис.
• Јеремијас Бенјамин Рихтер уводи појам стехиометрија.
• Клауд Чапе успоставио прву семафорску линију (оптички телеграф) у Француској.
• Алесандро Волта почиње експерименте с електрицитетом, спори се са Галванијем.
• Сликар Роберт Баркер је сковао реч панорама: у Лондону приказује "Баркерову панораму Единбургха са Цалтон Хила", слике/гравуре које дају поглед од 360 степени на цилиндричној површини.

• Завршено је Добротољубље зборник духовних поука православних монаха из периода IV—XV века.

• 29. фебруар — Ђоакино Росини, италијански композитор (†1868)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума