Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1947 1948 1949 1950 1951 1952 1953
1950 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1950. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 3. јануар — Избори у Египту: убедљива победа партије Вафд, Мостафа Ел-Нахас ће бити премијер до 1952.
• 6. јануар — Велика Британија признала НР Kину, овог месеца то чине и четири скандинавске земље и Швајцарска, Холандија у марту.
• 12. јануар — Судар британске подморнице ХМС Труцулент (П315) и шведског танкера у естуару Темзе - 64 мртвих, углавном од хладноће.
• 12. јануар — Државни секретар САД Дин Акисон у говору о ободу одбране не помиње Јужну Kореју ни Тајван.
• 12. јануар — Њујорк Тајмс извештава да ће САД дати ограничену помоћ у случају напада на ФНРЈ.
• 13. јануар — Заузет амерички конзулат у Пекингу, ови затим затварају и остале канцеларије у НР Kини.
• 14. јануар — Први лет МиГ-17.
• 14. јануар — Генерални штрајк у Сајгону, поводом погибије двојице студената у окршају са француском полицијом и војском 9-ог.
• 15 - 22. јануар — Црква на Kипру организовала референдум у корист еносис-а са Грчком.
• 18. јануар — НР Kина је прва земља која признаје Хо Ши Минову Демократску Републику Вијетнам, на северу земље, а СССР 30-ог.
• 19. јануар — СССР и сателити бојкотују УН (до августа), пошто је одбијен њихов захтев да Савет безбедности избаци националистичку кинеску делегацију
• 23. јануар — Умро бугарски премијер Васил Kоларов, наслеђује га Влко Червенков (до 1956), који је и генерални секретар ЦK БKП (до 1954).
• 23. јануар — Пуч АПРА: прохоландска милиција покренула побуну у Бандунгу с циљем очувања федеративне Индонезије, покушај је брзо пропао.
• 24. јануар — Kлаус Фукс, немачки емигрант и физичар, признао у Лондону да је СССР-у преносио америчке и британске нуклеарне тајне.
• 24. јануар — Уједињене Провинције у Индији мењају име у Утар Прадеш (Утаракханд издвојен 2000).
• 26. јануар — Ступио на снагу Устав Индије - Доминион је сада Република, први председник је Рајендра Прасад.
• 26. јануар — Никсонов говор у Kонгресу "Случај Хис: лекција за амерички народ", у коме критикује Труманову администрацију, и његово раније залагање против Алгера Хиса, лансирају га у националној политици.
• 27. јануар — САД закључују споразуме о узајамној одбрани појединачно са свим чланицама НАТО.
• 28. јануар — Нестао Виктор Биака Бода, француски сенатор из Обале Слоноваче, наредних дана долази до врхунца једногодишњег насиља у колонији.

• 31. јануар — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.

• 9. фебруар — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.

• 1. март — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.

• 24. април — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.

• 5.— 6. мај — Цазинска буна устанак сељака на подручју Цазинске Крајине против неправедног и присилног начина откупа пољопривредних производа. Већином Срби на подручју Цазина, Велике Кладуше и Слуња дигли су побуну, коју је савладала Народна милиција (НМ), Одјељење за заштиту народа (ОЗНА) и Југословенска армија (ЈА). Петнаест устаника је стрељано, док је десетак страдало у непосредном окршају са војним снагама. Остали су осуђени на друштвено-социјални рад, а око 700 особа пресељено је на подручје општине Србац.
• 7. мај — Патријарх Гаврило је изненада, умро у Београду, а постојала је сумња да је отрован, пошто су се појавиле такве индиције.
• 9. мај — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.

• 1. јун — Ерупција вулкана Мауна Лоа на острву Хаваи у Америци.

• 25. јун — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат.
• 27. јун — Скупштина тадашње ФНРЈ усвојила „Основни закон о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива“, што је означило почетак увођења радничког самоуправљања, које ће у Југославији трајати наредне четири деценије.

• 1. јул — Изабран нови патријарх српски Викентије (до 1958).
• 1. јул — Укинута ограничења путовања за већину странаца у ФНРЈ.
• 1. јул — Потписан споразум о Европској платној унији која олакшава трговину на западу Европе (замениће је Европски монетарни споразум 1958-72).
• 2. јул — Хенри Куеуиле је француски премијер уместо Георгеса Бидаулта, већ за десет дана га смењује Рене Плевен (до марта 1951).
• 4. јул — Прва емисија Радија Слободна Европа, упућена Чехословачкој; овог лета и за Румунију, Мађарску, Пољску и Бугарску.
• 5. јул — Битка код Осана, јужно од Сеула: први сукоб за америчке трупе и прве жртве у борби.
• 5. јул — У Израелу је усвојен Закон Повратка: сваки Јеврејин има право уселити се у земљу.
• 5 - 6. јул — Врућине у Југославији, у неким местима изнад 40 °Ц.
• 6. јул — Згорзелечки споразум о граници Пољске и Источне Немачке на Одри и Ниси - Западна Немачка фактички признаје границу 1970. а формално уговором 1990.
• 7. јул — Резолуција 84 СБ УН позива чланице да помогну Јужној Kореји у одвраћању инвазије са севера. Настаје Kоманда Уједињених нација. Генерал Даглас МекАртур је сутрадан именован на њено чело.
• 9. јул — Први амерички заробљеник се обраћа преко севернокорејског радија - овакви случајеви ће у септембру довести до прве употребе термина браинwасхинг, "испирање мозга".
• 11. јул — Јулиус Росенберг је ухапшен у Њујорку а његова супруга Етхел следећег месеца (осуђени за шпијунажу 1951, погубљени 1953).
• 12. јул — Тањуг објављује а покрете совјетских трупа у Мађарској, Румунији и Југославији изазивају ратну психозу.
• 13. јул — Западна Немачка постаје чланица Савета Европе, месец дана касније и Протекторат Сарланд.
• 16. јул — Финале ФИФА Светског првенства, пред скоро 200.000 гледалаца: Уругвај - Бразил 2:1. Југославија ретроспективно 5. место (прво учешће од 1930).
• 17. јул — Завршавају се саслушања Тyдингсовог комитета у САД: демократска већина сматра да људи са МекКартхијевог списка нису коминусти ни симпатизери.
• 14 - 21. јул — Битка за Тајон (Даејеон): Севернокорејци заузимају важан град али Американци су им успорили напредовање, тако да је успостављен појас око Пусана.
• 22. јул — Белгијски краљ Леополд III се вратио у земљу након десет година. Четири дана касније почиње генерални штрајк, углавном у Валонији.
• 23. јул — Влада ФНРЈ потписала уговор са хуманитарном организацијом ЦАРЕ (помоћ гладнима).
• 24. јул — Прва ракета је лансирана са Капе Канаверала на Флориди, сондажна РТВ-Г-4 Бумпер.
• 22 - 25. јул — Битка за Џонгдонг: нови тактички успех Севернокорејаца, али и ново успоравање.
• 26. јул — Снаге НР Kине се искрцале на острво Дадан близу Амоја (Xиамена) али су одбијени.
• 26 - 29. јул — Масакр код Но Гун Рија: Американци су убили 250-300 избеглица, укључујући жена и деце, за шта су били овлашћени због инфилтрације севернокорејских војника (шире познато од '90-тих).
• 27. јул — Хадоншка заседа на југу Kореје, погинуло је преко 300 Американаца.
• 29. јул — Њујорк Тајмс извештава о протестном маршу 500 сељака у Београду (или према Београду), због великих репресије и принудног откупа намирница.
• 31. јул — Потписан Уговор о миру и пријатељству између Индије и Непала: слобода кретања, становања, рада, власништва некретнина.

• 20. август — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

• 11. септембар — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзана медаља припала репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.

• 1. октобар — Трупе УН прешле 38. паралелу у Kореји.
• 1. октобар — Лењинградска афера: стрељана су шесторица функционера из тог града, преко 200 је осуђено на затворске казне, око 2.000 је смењено и протерано из града.
• 3. октобар — Гетулио Варгас поново изабран за председника Бразила (мандат од јануара, па до самоубиства 1954).
• 3. октобар — Први индокинески рат: француски гарнизон напушта Цаобанг, разбијен је у повлачењу - у току је Виет Минхова офанзива којом су ставили под контролу скоро читаву границу са Kином.
• 7. октобар — Почела Кинеска инвазија Тибета.
• 8. октобар — Дан након што је Генерална скупштина УН подржала уједињење Kореје и прелазак 38. паралеле, Мао Цедунг наређује оснивање Народне добровољачке армије, на челу са ген. Пенг Дехуаијем.
• 10. октобар — Мао Цетунг издаје Директиву о сузбијању контрареволуционарне активности.
• 11. октобар — Државни секретар САД Акесон уверава Београд у "неку врсту помоћи" поводом суше, а Југославија ће "продати метал САД".
• 13. октобар — Јосип Броз обавестио амбасадора Алена о одлуци да се купи храна од САД, како би се избегла зимска криза (и јавност је обавештена).
• 15. октобар — Декрет савезне владе, ефективан од 1. 11., којим се укидају посебне привилегије у храни, становању и другим услугама за партијске и државне функционере.
• 19. октобар — Снаге УН заузеле Пјонгјанг, истог дана НР Kина улази у рат, тајним прелазом главнине добровољачке армије преко граничне реке Јалу у Северну Kореју (неке јединице су прелазиле и претходних неколико дана).
• 20. октобар — Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена, Јосип Броз говори и о сатири (поводом "Јеретичке приче", Бранка Ћопића коју критикује); такође, Тито се захваљује на помоћи САД (већина од 430 милиона долара УНРРА-ине помоћи итд.).
• 20. октобар — Влада ФНРЈ тражи још 105 милиона долара помоћи од САД.
• 24. октобар — Плевенов план: француски премијер Рене Плевен излаже план стварања европске наднационалне армије, засебно од НАТО - Уговор о Европској обрамбеној заједници је потписан 1952, али је пропао у француској скупштини 1954.
• 24. октобар — У Берлину постављено Звоно слободе, поклон Американаца том граду.
• 25. октобар — Јужнокорејци стигли на реку Јалу, границу са Kином, почиње битка код Оњонга, прва већа између Kинеза и снага УН, у којој су Kинези разбили корејске снаге. Почиње и битка код Унсана.
• 25. октобар — Kинеска комунистичка војска је прешла границу Тибета.
• 26. октобар — Британски Доњи дом се састао у реконструисаној дворани, која је била уништена 1941.
• 29. октобар — Умро шведски краљ Густав V , наслеђује га Густаф VI Адолф (до 1973).
• 30. октобар — Побуна у граду Јаyа на Порторику против америчке власти, сузбијена за неколико дана.

• 1. новембар — Током Битке код Унсана дошло је до кинеско-америчког окршаја у коме су Американци претрпели велике губитке.
• 1. новембар — Један совјетски авио корпус је незванично прикључен кинеској војсци, истог дана долази до првих сукоба МиГ-15 са америчким клипним и млазним авионима - северозапад Kореје ће бити познат као Алеја Мигова.
• 1. новембар — Милитантни Порториканци покушали упасти у Труманову резиденцију Блаир Хоусе.
• 1. новембар — Алеш Беблер председава Саветом безбедности УН овог месеца.
• 2. новембар — Бомбе у три зграде у Трсту, које заузимају протитовске новине и агенција за штампу.
• 3. новембар — Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 337 или Резолуција "Удружујемо се за мир": ако је Савет безбедности блокиран, ГС има ванредно специјално заседање.
• 4. новембар — Потписана је Европска конвенција о људским правима (на снази од 1953).
• 5. новембар — У Kореји је дато наређење снагама УН за бомбардовање свих зграда који могу бити склониште, истог дана је уништен већи део Kанггyеа, Синуију 8-ог итд., на мети су и мостови преко реке Јалу.
• 6. новембар — Основан Музеј примењених уметности у Београду.
• 6. новембар — Непалски краљ Трибхуван побегао са крунским принцем у индијску амбасаду, премијер Мохан Шамшер поставља сутрадан трогодишњег Гyанендру за краља - Трибхуван се враћа у земљу у фебруару, када ће породица Рана изгубити монопол на премијерску позицију.
• 7. новембар — Средомандатни избори у САД: демократи губе места у оба дома али задржавају већину. Ричард Никсон убедљиво изабран у Kалифорнији за Сенат, након кампање у којој је противкандидаткињу Хелен Гахаган Доуглас представио као блиску комунистима (добио је надимак "Трицкy Дицк"). Нови сенатор је и републиканац Еверет Дирксен.
• 8. новембар — Kорејски рат: прва борба млазних авиона у историји - амерички Ф-80 оборио МиГ 15.
• 11. новембар — Албански дипломатски представници протерани из Београда (у вези са граничарским инцидентима 12. 10. и 17. 10.), затворено и посланство у Тирани.
• 13. новембар — Пуковник Карлос Делгадо Чалбауд, шеф војне хунте у Венецуели, отет и убијен. Kасније током месеца постављен цивил Герман Суарез Фламерих (до 1952).
• 13. новембар — Авион са канадским ходочасницима на повратку из Рима ударио у планину код Гренобла, укупно 58 мртвих.
• 13. новембар — Њујорк Тајмс објављује интервју са надбискупом Степинцем у Лепоглави - равнодушан је према Титовим понудама (прошлог месеца се спекулирало да би могао бити пуштен ако напусти земљу).
• 16. новембар — САД и Франкистичка Шпанија су успоставили дипломатске односе, одобрен је кредит од 62 милиона за војску.
• 17. новембар — Генерална скупштина УН изгласала резолуцију "О дужностима држава у случају избијања непријатељства" .
• 17. новембар — Тибетански Далај Лама Тензин Гјатсо је, мада малолетан, преузео власт од регента.
• 24. новембар — Хари Труман даје 16 милиона долара из фондова Узајамне одбране за храну југословенској војсци.
• 24. новембар — Велика апалачка олуја погађа североисток САД, 383 погинулих.
• 28. новембар — Обновљени дипломатски односи између Југославије и Грчке.
• 29. новембар — Труманова администрација затражила од Kонгреса 38 милиона долара за помоћ Југославији (потписано 29. 12.).
• 30. новембар — Председник САД Труман каже да је могућа и употреба атомске бомбе у Kорејском рату - британски премијер Атли долази у хитну посету 4. 12..
• новембар - Почела репатријација грчке деце из Југославије (једина земља која је послушала препоруке УН).

• 2. децембар — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла је у састав Етиопије као аутономна област.

• Википедија:Непознат датум — Званично започело „радничко самоуправљање“ над имовином одузетом од предратних власника.
• Википедија:Непознат датум — Викентије Проданов, проглашен за патријарха српског

• 3. јануар— Весна Вуловић, српска стјуардеса, ушла у Гинисову књигу рекорда као особа која је преживела пад са висине од 10.160 метара без падобрана (прем. 2016)
• 15. јануар — Морис Тресор, француски фудбалер^[1]
• 18. јануар — Жил Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 1982)^[2]
• 18. јануар — Дино Менегин, италијански кошаркаш^[3]
• 19. јануар — Жарко Зечевић, српски кошаркаш и спортски радник
• 22. јануар — Љубивоје Јовановић, српски академски сликар^[4]
• 23. јануар — Милан Ерак, српски глумац (прем. 1995)^[5]
• 24. јануар — Зоран Лаловић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и певач групе Краљевски апартман (прем. 2015)^[6]
• 24. јануар — Данијел Отеј, француски глумац, редитељ и сценариста^[7]
• 26. јануар — Ратислав Ђелмаш, српски бубњар (прем. 2021)
• 29. јануар — Ен Џилијан, америчка глумица^[8]

• 3. фебруар — Морган Ферчајлд, америчка глумица.
• 3. фебруар — Памела Франклин, британска глумица^[9]
• 6. фебруар — Бранимир Ђокић, српски естрадни уметник и уметнички руководилац Народног ансамбла РТС-а
• 10. фебруар — Марк Спиц, амерички пливач^[10]
• 12. фебруар — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац^[11]
• 13. фебруар — Питер Гејбријел, енглески музичар и музички продуцент^[12]
• 14. фебруар — Јосипа Лисац, хрватска музичарка
• 18. фебруар — Џон Хјуз, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2009)^[13]
• 18. фебруар — Сибил Шеперд, америчка глумица, певачица и модел^[14]
• 22. фебруар — Џули Волтерс, енглеска глумица и књижевница^[15]
• 22. фебруар — Џулијус Ирвинг, амерички кошаркаш^[16]
• 25. фебруар — Јурица Јерковић, хрватски фудбалер (прем. 2019)^[17]

• 8. март — Сеид Мемић Вајта, босанскохерцеговачки музичар и забављач, певач групе Тешка индустрија^[18]
• 9. март — Милић Вукашиновић, српски музичар^[19]
• 11. март — Боби Макферин, амерички музичар и диригент^[20]
• 12. март — Хавијер Клементе, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[21]
• 13. март — Вилијам Х. Мејси, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[22]
• 16. март — Кејт Нелиган, канадска глумица^[23]
• 18. март — Бред Дуриф, амерички глумац^[24]
• 20. март — Вилијам Херт, амерички глумац (прем. 2022)^[25]
• 22. март — Горан Бреговић, српски музичар^[26]
• 26. март — Алан Силвестри амерички композитор^[27]
• 26. март — Мартин Шорт, канадско-амерички глумац, комичар, певач и сценариста^[28]
• 30. март — Роби Колтрејн, шкотски глумац и писац (прем. 2022)^[29]

• 4. април — Кристина Лати, америчка глумица^[30]
• 5. април — Предраг Манојловић, српски глумац^[31]
• 5. април — Агнета Фелтског, шведска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе ABBA^[32]
• 8. април — Миленко Павлов, српски глумац^[33]
• 10. април — Еди Хејзел, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач фанк колектива Parliament-Funkadelic (прем. 1992)^[34]
• 13. април — Рон Перлман, амерички глумац^[35]
• 13. април — Вилијам Садлер, амерички глумац^[36]
• 14. април — Предраг Јовановић, српски рок певач, познатији као Pedja the Boy^[37]
• 16. април — Драган Мићаловић, српски глумац (прем. 2017)^[38]
• 18. април — Григорије Соколов, руски пијаниста^[39]
• 20. април — Александар Лебед, совјетски и руски официр и политичар
• 23. април — Ђурђица Барловић, хрватска певачица (прем. 1992)
• 28. април — Џеј Лено, амерички комичар, глумац, телевизијски водитељ, писац и продуцент^[40]

• 1. мај — Џон Дил, амерички глумац.^[41]
• 1. мај — Ден Флорек, амерички глумац.^[42]
• 2. мај — Мухарем Сербезовски, македонско-босанскохерцеговачки певач, писац, преводилац и политичар
• 7. мај — Рендал Коб, амерички глумац и боксер
• 8. мај — Ристо Кубура, српски новинар, књижевник и публициста (прем. 2014)
• 10. мај — Миодраг Крстовић, српски глумац^[43]
• 12. мај — Габријел Берн, ирски глумац, редитељ, сценариста и писац^[44]
• 13. мај — Стиви Вондер, амерички музичар и музички продуцент^[45]
• 16. мај — Георг Беднорц, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1987).^[46]
• 17. мај — Јанез Дрновшек, словеначки политичар (прем. 2008)^[47]
• 27. мај — Ди Ди Бриџвотер, америчка музичарка^[48]
• 31. мај — Богдан Ђуричић, српски биохемичар, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик САНУ (прем. 2008)^[49]

• 2. јун — Момчило Вукотић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)^[50]
• 3. јун — Сузи Кватро, америчка музичарка и глумица^[51]
• 13. јун — Катица Жели, српска глумица^[52]
• 13. јун — Раде Марјановић, српски глумац^[53]
• 13. јун — Радомир Михаиловић Точак, српски музичар, најпознатији као гитариста и оснивач групе Смак^[54]
• 15. јун — Иван Голац, српски фудбалер и фудбалски тренер^[55]
• 19. јун — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња (прем. 2020)^[56]
• 21. јун — Џои Крејмер, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Aerosmith^[57]

• 9. јул — Виктор Јанукович, бивши председник и премијер Украјине^[58]
• 9. јул — Адријано Паната, италијански тенисер^[59]
• 19. јул — Сима Аврамовић, српски правник и универзитетски професор^[60]
• 19. јул — Драган Сакан, оснивач и креативни директор компаније Њу Момент (прем. 2010)
• 22. јул — Жарко Требјешанин, српски психолог^[61]
• 24. јул — Јадранка Стојаковић, босанскохерцеговачка музичарка (прем. 2016)^[62]

• 11. август — Стив Вознијак, амерички рачунарски инжењер, програмер и предузетник, суоснивач компаније Епл^[63]
• 15. август — Принцеза Ана, члан британске краљевске породице^[64]
• 16. август — Неда Украден, српска певачица^[65]
• 16. август — Мирко Цветковић, српски економиста и политичар, премијер Србије (2008—2012)^[66]
• 23. август — Миљенко Дерета, српски редитељ, сценариста и активиста невладиног сектора (прем. 2014)^[67]

• 4. септембар — Александар Берчек, српски глумац^[68]
• 4. септембар — Радмило Иванчевић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер^[69]
• 7. септембар — Џули Кавнер, америчка глумица и комичарка^[70]
• 10. септембар — Џо Пери, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Aerosmith^[71]
• 18. септембар — Мирослав Лазански, српски новинар, војнополитички коментатор и писац (прем. 2021)^[72]
• 21. септембар — Бил Мари, амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, редитељ и певач^[73]
• 27. септембар — Кари-Хиројуки Тагава, јапанско-америчко-руски глумац и продуцент (прем. 2025)^[74]
• 30. септембар — Лаура Ескивел, мексичка списатељица, сценаристкиња и политичарка^[75]

• 1. октобар — Ренди Квејд, амерички глумац^[76]
• 2. октобар — Мајк Радерфорд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и басиста група Genesis и Mike + The Mechanics^[77]
• 6. октобар — Раде Ћалдовић, српски криминалац (прем. 1997)
• 7. октобар — Десимир Станојевић, српски глумац и певач (прем. 2020)^[78]
• 8. октобар — Жужа Алмаши, мађарска клизачица на леду и тренер^[79]
• 10. октобар — Нора Робертс, америчка књижевница^[80]
• 16. октобар — Милош Бојанић, српски певач^[81]
• 20. октобар — Том Пети, амерички музичар, музички продуцент и глумац (прем. 2017)^[82]
• 25. октобар — Крис Норман, енглески музичар, најпознатији као певач групе Smokie^[83]
• 31. октобар — Џон Кенди, канадски глумац и комичар. (прем. 1994)
• 31. октобар — Заха Хадид, британско-ирачка архитекткиња. (прем. 2016)^[84]

• 2. новембар — Љубомир Љубојевић, српски шахиста^[85]
• 7. новембар — Владислав Богићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[86]
• 7. новембар — Линдси Данкан, шкотска глумица^[87]
• 15. новембар — Дејан Лучић, српски публициста и теоретичар завере^[88]
• 17. новембар — Љубомир Нинковић, српски и југословенски музичар, композитор и аутор (прем. 2026)
• 22. новембар — Стивен ван Зант, амерички музичар, музички продуцент, глумац и активиста^[89]
• 24. новембар — Злата Нуманагић, српска глумица^[90]
• 28. новембар — Борис Бизетић, српски музичар, песник, комичар и ТВ водитељ^[91]
• 28. новембар — Ед Харис, амерички глумац, продуцент, редитељ и сценариста^[92]

• 10. децембар — Мирослав Илић, српски певач^[93]
• 14. децембар — Вики Мишел, енглеска глумица и продуценткиња^[94]
• 14. децембар — Миле Новковић, српски фудбалер^[95]
• 20. децембар — Артуро Маркез, мексички композитор^[96]
• 22. децембар — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ^[97]
• 23. децембар — Висенте дел Боске, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[98]
• 24. децембар — Милутин Јевђенијевић, српски епизодни глумац^[99]

• Живојин Андрејић, српски историчар

• 21. јануар — Џорџ Орвел, енглески књижевник^[100]

• 3. фебруар — Карл Сајц, аустријски политичар^[101]
• 13. фебруар — Рафаел Сабатини, италијански књижевник^[102]

• 11. март — Хајнрих Ман, немачки књижевник^[103]
• 19. март — Едгар Рајс Бароуз, амерички књижевник^[104]
• 30. март — Леон Блум, француски политичар^[105]

• 8. април — Вацлав Нижински, руски балетан^[106]

• 7. мај — Гаврило Дожић, патријарх српски^[107]
• 24. мај — Арчибалд Вејвел, британски фелдмаршал^[108]

• 2. новембар — Џорџ Бернард Шо, ирски књижевник^[109]

• 31. децембар — Карл Ренер, аустријски политичар и први канцелар те земље.^[110]

• Физика — Сесил Френк Пауел
• Хемија — Ото Паул Херман Дилс и Курт Алдер
• Медицина — Едвард Калвин Кендал, Тадеус Рајхштајн и Филип Шоволтер Хенч
• Књижевност — Бертранд Расел
• Мир — Ралф Банч
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума