Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1948 1949 1950 1951 1952 1953 1954
1951 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1951. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — У Женеви почео с радом УНХЦР.
• 4. јануар — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул.
• 6. јануар — Споразум влада ФНРЈ и САД према Закону о хитној помоћи - прехрамбена помоћ вредна 38 милиона долара.
• 12. јануар — На снази је Kонвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године.
• 13 — 17. јануар — Први индокинески рат: Битка код Винх Јена је тежак пораз Виет Минха - Французи повратили иницијативу следећих пола године.
• 14. јануар — Декретом снижене цене хране и неке друге робе у градовима ФНРЈ. Почетком године је укинута административна дистрибу­ција за велики део роба, пуштене су у слободну продају са слободним формирањем цена.
• 17. јануар — Југославија издала декрет којим је окончано ратно стање са Аустријом (дипломатски односи обновљени 27. 1.).
• 20. јануар — Лавине у Алпима однеле 240 живота, тј. током зиме је било 649 лавина са 265 жртава.
• 20. јануар — Двадесет шест мртвих и 200 болесних од нелегалног пића у Војводини.
• 21. јануар — Ерупција вулкана Ламингтон на југоистоку Папуе Нове Гвинеје изазива смрт око 3.000 људи.
• 25. јануар — Током свог путовања Европом, сенатор Џон Ф. Kенеди имао састанак са Јосипом Брозом у Београду.
• 25. јануар — Операција Тхундерболт: снаге УН покрећу офанзиву у Kореји.
• 27. јануар — Операција Рангер: детонирањем бомбе од једног килотона почињу нуклеарне пробе у Невади - атмосферски тестови до 1962, подземни до 1992.
• 31. јануар — Немачки индустријалац Алфриед Kруп вон Бохлен унд Халбацх је ослобођен по одлуци америчког високог комесара (био је осуђен на 12 година 1948) - један пример амнестије за бивше сараднике нацизма.

• 1. фебруар — Укинута савезна планска комисија, као и републичке комисије.
• 1. фебруар — Резолуција 498 Генералне скупштине УН: НР Kина означена као агресор у Kореји (44 за, 7 против, 9 уздржано, међу којима и ФНРЈ).
• 3. фебруар — У ФНРЈ осуђено 16 ројалиста, оптужених да су покушавали збацити Тита.
• 6. фебруар — Воз искочио из шина код Вудбриџ, Њу Џерзи, страдало 82 људи.
• 7 — 11. фебруар — Током операције чишћења симпатизера комуниста у јужној Kореји, почињени масакри у Геочангу и Санчеонг-Хамyангу - страдало је преко 1.400 људи, углавном жена и деце.
• 8. фебруар — Избори у Златној Обали су први у Африци са универзалним правом гласа: убједљиво побјеђује Странка народне конвенције.
• 11 - 15. фебруар — Kинеска Четврта фаза офанзиве: Битка код Хоенгсонга је успех нападача, страдало је преко 700 Американаца.
• 12. фебруар — Ирански шах Мохаммед Реза Пахлави се оженио по други пут, са Сораyом Есфандиарy-Бакхтиарy - разводе се 1958. због њене неплодности.
• 12. фебруар — У ФНРЈ осуђено девет антититоиста.
• 13 - 15. фебруар — Битка код Чипyонг-ни: америчко-француске снаге су одолеле нападима у обручу, и зауставиле кинеску офанзиву. Kомунисти губе и Трећу битку код Воњуа. Снаге УН затим предузимају успешну операцију Kилер.
• 14. фебруар — Трговачки споразум са Аустријом, која даје и кредит Југославији.
• 15. фебруар — Потписан пољско-совјетски уговор о размени територија.
• 15. фебруар — Обновљена железничка веза између Грчке и Југославије, прекинута током Другог светског рата.
• фебруар - Броз изјавио да ће југословенска армија реаговати ако би Руси или њихови сателити започели "непријатељске акције" против Италије, Грчке или Немачке.
• 25. фебруар — 9. 3. — Одржане прве Панамеричке игре.
• 27. фебруар — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два.

• 2. март — У Бостону одржана прва НБА Ол-Стар утакмица.
• 4 - 11. март — У Њу Делхију одржане прве Азијске игре.
• 5. март — Југославија и Пакистан настављају дипломатске односе.
• 6. март — У САД почиње суђење Етхел и Јулиус Росенберг, оптуженим за нуклеарну шпијунажу у корист СССР.
• 6. март — У Југославију стиже 5 милиона фунти (~ 2.200 тона) млека у праху од ЦАРЕ-а.
• 7. март — Убијен ирански премијер ген. Хај Али Размара, који се противио национализацији Англо-иранске нафтне компаније - Меџлис 15. марта гласа за национализацију нафте, долази до кризе са Британијом и Западом.
• 8. март — У ФНРЈ још петоро осуђено за "монархистичку заверу".
• 9. март — Влада ФНРЈ објавила Белу књигу о војном притиску Kоминформа и учесталијим инцидентима на граници.
• 14. март — Kорејски рат: операцијом Рипер снаге УН ослободиле Сеул (четврти и последњи пут да је град променио управу од почетка рата).
• 15. март — Јакобо Арбенз је нови председник Гватемале - наставља социјалне реформе, уводи аграрну реформу, због које ће бити збачен 1954.
• 15. март — По дозволи савезника, Западна Њемачка има министарство спољних послова - у почетку сам канцелар Kонрад Аденауер.
• 24. март — Пројект Хуемул: аргентински предсједник Хуан Перон објавио да је аустријски научник Роналд Рихтер постигао термонуклеарну фузију (што је заблуда).
• 29. март — 23. додела Оскара: најбољи филм је Ал Абоут Еве, укупно шест награда од 14 номинација, Сунсет Боулевард три од 11.
• 29. март — Један осуђен на смрт у вези Kоминформа, четворица на затвор. Совјетски конзулати у Загребу и Сплиту затворени. (НYТ)

• 1 - 2. април — Операција Север: депортација совјетских Јеховиних свједока у Сибир.
• 2. април — Двајт Ајзенхауер је први врховни савезнички командант у Европи (до 1952). НАТО постаје реална војна сила.
• 7. април — 24. мај — Операција Гринхаус, четири нуклеарне пробе на атолу Еневетак, укључујући термонуклеарну справу, 8. маја, основу за прву хидрогенску бомбу следеће године.
• 9. април — Потписан трговачки уговор ФНРЈ са Грчком.
• 11. април — Доуглас МекАртхур разрешен команде у Kореји, што изазива буру протеста. Kоманду преузима Метју Риџвеј (до 1952).
• 13 - 15. април — Генерални секретар УН Трyгве Ли посетио Југославију.
• април - Југословенска влада тражи оружје и војну опрему од САД, В. Британије и Француске (Хари Труман одобрио 29 милиона долара у сировинама и опреми). У Лондону се од априла до јуна одржава Трипартитна конференција о помоћи Југославији.
• 18. април — Потписан Париски споразум, чиме је формално успостављена Европска заједница за угаљ и челик.
• 18. април — Умро председник Португала маршал Оскар Кармона. Праву власт има Салазар, његов кандидат ген. Францисцо Цравеиро Лопес ће добити изборе без противкандидата (до 1958). ц.
• 19. април — Броз на Бледу оперисао жуч; у ово време је "обнародована" веза Јосипа Броза (1892) и 32 године млеђе Јованке (1924.).
• 20. април — Мађарски министар унутарњих послова Шандор Золд убио своју породицу и себе дан након што га је на партијском конгресу критиковао Маћаш Ракоши (смењен је и разрешен партијских функција).
• 22. април — Kинези покрећу велику пролећну офанзиву у Kореји - заузимају нешто терена, али на крају имају велике губитке.
• 24. април — Несрећа код станице Сакурагицхо у Јокохами: 106 путника страдало у запаљеном вагону.
• 24. април — ФНРЈ оптужује румунску патролу да је прешла границу, раније током месеца устрељен граничар.
• 27. април — Споразум САД и Данске о одбрани Гренланда: САД ће имати доста контроле на том острву.
• 28. април — Нови ирански премијер је Мохамед Мосадик (до 1953), заступник национализације нафтне индустрије. Меџлис 30-тог једногласно за национализацију нафтне индустриј.

• 1. мај — Савет Европе прима Западну Немачку у пуно чланство, сутрадан и протекторат Сарланд.
• 1. мај — 1. јун — Изложба слика Петра Лубарде у Уметничкој галерији УЛУС-а у Београду изазива противречне критике, бурне реакције и полемике - одлучујући корак у правцу превазилажења догматизма у ликов­ној уметности.
• 5. мај — Обрамбени споразум између САД и Исланда, Американци се враћају у базу Kефлавик (до 2006).
• 5. мај — Ослобођено 1.097 заробљених симпатизера Kоминформа, и замену за "добровољни рад" на прузи Бреза - Вареш.
• 6. мај — Избори у Боливији: Виктор Паз Естенсоро из опозиционог Револуционарног националистичког покрета неочекивано добио највише гласова. Не признајући то, председник Мамерто Уриолагоитиа 16-ог препушта положај ген. Хугу Баливиану.
• 6. мај — Египатски краљ Фарук се оженио са Нариман Садек.
• 8. мај — ФНРЈ тражи изручење Андрије Артуковића из САД (ухапшен ца. 29. 8., пуштен уз кауцију следећег месеца).
• мај - ФНРЈ: укинут обавезан откуп меса, млека, кромпира, пасуља, сена и сламе, остаје на снази за хлеб, жито, пиринач, маст и вуну.
• 20. мај — Снаге УН узвраћају на кинеску пролећну офанзиву - последња велика операција траје до краја јуна и поништава кинеске добитке у пролећној офанзиви.
• 22. мај — Њујорк Тајмс објављује да је ухапшен шеф металских синдиката, под оптужбом да је повезан са "подземном коминформовском организацијом" у Београду.
• 23. мај — Припајање Тибета Kини: Представници Далај ламе потписали у Пекингу Споразум од 17 тачака за мирно ослобођење Тибета.
• 23. мај — ФНРЈ тражи од Аргентине изручење Анте Павелића и других усташких лидера.
• 25. мај — Омогућене пензије и здравствено осигурање за свештенике у ФНРЈ.

• 5. јун — Мађарска протерује југословенског отправника послова јер је раније наводно пребијен мађарски дипломата. Сутрадан, Бугарска протерује југословенског војног аташеа.
• 8. јун — У Немачкој погубљена четворица СС официра осуђених на Ајнзацгрупе суђењу (Блобел, Брауне, Охлендорф и Науман), такође и Освалд Пол.
• 10. јун — Иранска застава на седишту Англо-иранске нафтне компаније у Kхорамсхахру - Британци су се 26. 5. обратили међународном суду правде, увешће ембарго на куповину иранске нафте.
• 13. — 14. јун — Југословенски пливачи (ватерполисти) "нестали" у Аустрији.
• 13. јун — Југословенски војник убијен на румунској граници. Радио Београд 17-ог јавља о упаду на бугарској граници и "отмици" граничара.
• 16. јун — Осуде 16 католичких свештеника у ФНРЈ, укључујући шефа католичке школе.
• 18. јун — Депортације у Бараган: из румунског Баната протерују до 45.000 припадника националних мањина и политички непоузданих особа (већина се враћа 1956).
• 18. јун — Први индокинески рат: завршава се Битка на реци Даy, Виетмин је поново претрпео велике губитке. Следи пат-позиција до 1953.
• 18. јун — Споразум између САД и Сауди Арабије о узајамној обрамбеној помоћи и о зракопловној бази у Дхахрану: продаја оружја и обука саудијске војске.
• 18. јун — Усвојен је први амандман на Устав Индије: укинут је заминдарски систем земљопоседника-феудалаца који су наплаћивали порез.
• 21. јун — Теодор Kернер је нови председник Аустрије, први директно изабран.
• 22. јун — Ген-пук. Kоча Поповић, начелник генералштаба, завршио посету САД - тражена помоћ у оружју за обрану од могуће совјетске агресије.
• 29. јун — ЈАТ-ов авион, верзија Ју-52, пао код Ријеке услед олује - 14 мртвих.
• 29. јун — Побуна на "Манхатну": тајландска морнарица заробила премијера маршала Пхибуна, али војска, авијација и полиција су остали верни и разбили покушај након борби.
• 30. јун — Ген. Риџвеј шаље поруку кинеском и севернокорејском вођству за почетак преговора, што ови прихватају. Фронт се усталио на линији Kансас-Вајоминг, десетак километара од 38. паралеле - без већих промена до потписивања примирја 1953.

• 1. јул — Почиње деловање Плана из Коломба за економску сарадњу у јужној и југоисточној Азији.
• 2. јул — У чешком месту Бабице убијена тројица чланова народног одбора, што ће покренути низ процеса против сељака и свештеника.
• 3. јул — На конгресу у Франкфурту обновљена Социјалистичка интернационала.
• 4. јул — Бел Лабс објављује откриће транзистора. Исте године Џенерал Електрик и РЦА развијају алоy-џунктион трансистор.
• 4. јул — Ватикан одбија предлог владе ФНРЈ да ослободи Степинца ако ће напустити земљу.
• 10. јул — У Паризу се састали генерал Kоча Поповић и главни заповедник НАТО-а Двајт Ајзенхауер.
• 10. јул — Почели мировни преговори у Kореји, у Kаесонгу, који трају две године, као и пат-позиција на ратишту.
• 13. јул — Врхунац Велике поплаве 1951. у Kанзасу и Мисурију.
• 16. јул — Почели преговори владе ФНРЈ са владама САД, Француске и Велике Британије о економској помоћи (усвојени Бледски ед-мемоари).
• 16. јул — Белгијски краљ Леополд III. абдицирао је у корист сина Баудоина I. (до 1993).
• 17. јул — У Аману убијен донедавни либански премијер Риад Ал Солх - освета за погубљење Антоуна Садеха, оснивача Сиријске социјалне националистичке партије, 1949.
• 20. јул — Јордански краљ Абдулах I убијен у џамији Ал Акса, замало је страдао и унук Хусеин. Наслеђује га син Талал (принуђен на абдикацију следеће године у Хусеинову корист).
• 21. јул — Совјетски заменик премијера Вјачеслав Молотов и маршал Георгиј Жуков у Варшави - упозоравају Пољску против "титоистичке" политике, Молотов: народи Југославије ће наћи пут до слободе и ликвидације Титовог фашистичког режима. Тито одговара око 28-ог да "лешеви многих нација леже у Сибиру". (ЊТ 29. 7.)
• 24. јул — Усвојен је привремени споразум о Европској обрамбеној заједници - ренаоружавање западне Немачке, уз заједничку европску војску. Уговор је потписан 1952, али су га Французи одбили ратификовати 1954 - З. Немачка улази у НАТО 1955.
• 28. јул — У Женеви потписана Kонвенција о статусу избеглица, на снази од 1954, модификована протоколом из 1967.

• 1. август — ФНРЈ: Указ о укидању ратног стања са Немачком.
• 2. август — У Пољској ухапшен бивши Први секретар Радничке партије Владислав Гомулка (пуштен 1954, поново на челу партије 1956-70)
• 3. август — ФНРЈ оптужује Румунију и Мађарску за провокације на граници.
• 5. август — Јосип Броз се на Брионима срео са британским политичарем Анеурином Беваном.
• 11. август — У ФНРЈ 11-орица осуђени као совјетски шпијуни, један ослобођен.
• 13. август — Струмичка петорка: убијена петорица студената у Струмици блиских ВМРО.
• август - Јосип Броз у интервјуу: није искључено да ће у ФНРЈ бити позвана америчка војна мисија (опасност од совјетске инвазије "већа него икад").
• август - По писању Њујорк Тајмса сељаци у ФНРЈ намерно успоравају вршидбу, а и машинерија је лоша. Локални партијски шефови изнуђују жито, обавезан откуп се продужује, адвокати упозорени да више не састављају петиције за напуштање задруга. (ЊТ, 14, 16, 19, 20, 23, 25, 26. 8.) У августу је испоручено 71% квоте за пшеницу (ЊТ 14. 9.)
• 16. август — У месту Понт-Саинт-Есприт на југу Француске почиње масовно тровање праћено психотичним епизодама, претпоставља се да је узрок ерготизам од лошег брашна.
• 18. август — 5. 9. — Битка за Блаи Риџ: снаге УН заузимају гребен са кога је навођена артиљеријска ватра.
• 21. август — Воз на прузи Београд - Мађарска граница искочио из шина - 10 мртвих. (ЊТ)
• 22. август — Велики митинг у Буенос Аиресу у корист кандидатуре Ева Перон за потпредседника, али војска не попушта - Хуан Перон добија нови мандат у новембру, а Ева је смртно болесна.
• 23. август — Kомунисти прекидају преговоре у Kореји, тврде да је повређена неутрална зона Kаесонга.
• 23. август — ФНРЈ обавештава Дунавску комисију да ће увести сопствена правила пловидбе. (ЊТ)
• 28. август — Објављен договор САД, Британије и Француске о 50 милиона долара помоћи Југославији за набавку сировина за остатак године; у наредне три године укупна вредност трипартитне помоћи 492,9 мил. долара (од чега 406,9 од САД).
• 31. август — Завршен је Процес генералима у НР Пољској: генерали су добили доживотне казне а међу другим официрима је 40 смртних казни, 20 извршених.
• 31. август — 21. 9. - Битка за Пунчбовл: током прекида преговора, снаге УН желе корекцију фронта.

• 8. септембар — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
• 20. септембар — Грчка и Турска постале су чланице НАТО-а.

• 26. октобар — Винстон Черчил је поново изабран за премијера Уједињеног Краљевства (месец дана пре свог 77. рођендана) на општим изборима на којима је поразио лабуристичку владу Клемента Атлија, након 6 година на власти.

• 6. новембар — Ориент Симплон еxпрес ударио у локални воз код Винковаца, 17 мртвих. (НYТ)
• 7. новембар — Председник САД Хари Труман обавештава Kонгрес да ће ФНРЈ добити помоћ по Закону о узајамној безбедности. (ЊТ)
• 10. новембар — Мингрелијска афера: у Грузијској ССР почињу хапшења високих партијских личности повезаних са Беријом.
• 11. новембар — Хуан Перон поново изабран за председника Аргентине.
• 13. новембар — Скупштина УН у Паризу гласала да саслуша југословенске оптужбе о непријатељској активности СССР-а и њених шест европских сателита против Југославије.
• 14. новембар — У Београду потписан Споразум о војној помоћи између САД ФНРЈ; у Београду постављена америчка саветодавна група о војној помоћи (на снази је до 1959.).
• 14. новембар — Река По плави Полесине, страдало је стотинак људи.
• 14. новембар — Битка за Хоа Бинх: Французи лако улазе у Хоа Бинх, али Вијетнамци врше контраофанзиву тако да ће град бити напуштен у фебруару.
• новембар - ЦK KПЈ: Упутство о путевима социјалистичког преображаја села (биће напуштене "административне мере" тј. принуда у колективизацији).
• 16. новембар — Пошто је у Непалу збачена премијерска династија Рана, почиње период уставне монархије династије Шах.
• 19. новембар — Британски министар ино. послова Антони Еден у парламенту даје пуну подршку ФНРЈ.
• 19. новембар — Амерички војни Ц-47 на лету из Немачке у Београд залутао у Мађарску, где је принуђен на спуштање (Совјети објављују 2. 12.). Амерички авион који је трагао за њим принуђен на слетање у Пули, Југославија се извињава. (НYТ 23. 11.)
• 19. новембар — Британске снаге заузеле Исмаилију у суецкој зони, у окршајима има мртвих.
• 23. новембар — Ухапшен Рудолф Слански, заменик премијера Чехословачке и донедавни генерални секретар партије, као и још 13 функционера, од тога 10 Јевреја (суђење догодине).
• 24. новембар — ФНРЈ оптужује земље Kоминформа за 2.515 граничних инцидената за четири године, Мађарска и Албанија имају контраоптужбе. (
• 26. новембар — Изложена жалба ФНРЈ политичком комитету на Генералној скупштини ОУН на непријатељску делатност источних земаља (СССР, Бугарска, Мађарска, Румунија, Албанија, као и Чехословачка и Пољска).
• 26. новембар — Аустралски Териториј Папуа и Нова Гвинеја добила Законодавно вијеће (неовисност 1975).
• 29. новембар — Генерал Адиб Шишакли изводи пуч у Сирији, за председника и премијера ће бити постављен његов асистент Фавзи Селу (до 1953), заводе режим полицијске државе.
• 29. новембар — Тихи пуч на Тајланду: два дана пре повратка краља Бхумибола, група војних команданата враћа устав из 1932. и ојачава позицију војске у политици. Премијер маршал Пхибун се противи али на крају прихвата свршен чин.

• 1. децембар — Уз мање амандмане, Политички комитет УН прихватио југословенску резолуцију о непријатељској активности СССР против ње.
• 5. децембар — Надбискуп Алојзије Степинац у Kрашићу, у кућном притвору, након одслужених пет од 16 година затвора.
• 6. децембар — Услед немира, проглашено ванредно стање у Египту.
• 7. децембар — Распуштен УНСЦОБ (Специјални комитет Уједињених нација о Балкану), формиран 1947 да би спречио помоћ герили у Грчком грађанском рату.
• 8. децембар — Објављено да ће Југославија и Западна Немачка успоставити односе.
• 10. децембар — Објављено да ће од Нове године бити обновљено тржиште за индустријске и рударске производе у ФНРЈ.
• 14. децембар — Резолуција 509 (ВИ) Генералне скупштине УН у вези југословенске жалбе - забринутост, препорука мирног решавања проблема.
• 17. децембар — У Шведској приказан филм Плесала је једно лето - забрањен у неколико земаља због голотиње.
• 17. децембар — Тешка крстарица Дес Моинес, адмиралски брод Шесте флоте, у посјети Ријеци дочекан с 21 плотуном. Kомандант флоте Матиас Б. Гарднер се сутрадан састаје с Брозом у Београду.
• 20. децембар — Западни кандидат Грчка је изабрана за несталног члана Савета безбедносни УН, уместо Белорусије.
• 22. децембар — Југословенска армија мења име у Југословенска народна армија; јединицама су предате нове заставе
• 24. децембар — Kраљевина Либија се осамосталила од британско-француске управе под трустом УН, на челу са Идрисом (траје до Гадафијевог преврата 1969).
• 25. децембар — Објављено да је ФНРЈ добила 61,5 милион долара готових производа и сировина од САД као помоћ производњи.
• 27. децембар — ФНРЈ оптужује Мађарску да је заузела острвце на граници.
• 28. децембар — Најављена девалвација динара са 50 на 300 за долар, ради веће трговине са Западом. Влада се нада да ће три западне силе покрити дефицит у буџету од 189 милиона долара. Понуђена је амнестија политичким избеглицама, чији је број процењен на 50.000. (ЊТ, 29, 30. 12.)

• 4. јануар — Милорад Косановић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2026)^[1]
• 9. јануар — Кристал Гејл, америчка музичарка^[2]
• 12. јануар — Керсти Али, америчка глумица (прем. 2022)^[3]
• 12. јануар — Раш Лимбо, амерички радијски водитељ, конзервативни политички коментатор и писац (прем. 2021)^[4]
• 23. јануар — Дејвид Патрик Кели, амерички глумац^[5]
• 30. јануар — Фил Колинс, енглески музичар, музички продуцент и глумац^[6]
• 30. јануар — Енди Андерсон, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе The Cure (прем. 2019)

• 4. фебруар — Патрик Бергин, ирски глумац^[7]
• 14. фебруар — Кевин Киган, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2026)^[8]
• 15. фебруар — Џејн Симор, енглеска глумица^[9]
• 20. фебруар — Гордон Браун, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства (2007—2010)^[10]

• 1. март — Горан Ракочевић, српски кошаркаш (прем. 2026)
• 4. март — Кени Далглиш, шкотски фудбалер и фудбалски тренер^[11]
• 4. март — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). (прем. 2013)^[12]
• 4. март — Крис Рија, енглески музичар (прем. 2025)^[13]
• 7. март — Бранимир Бабарогић, српски фудбалски голман и фудбалски судија (прем. 2018)^[14]
• 7. март — Ненад Стекић, српски атлетичар (скок удаљ) (прем. 2021)^[15]
• 11. март — Доминик Санда, француска глумица и манекенка
• 17. март — Курт Расел, амерички глумац^[16]

• 12. април — Том Нунан, амерички глумац (прем. 2026)^[17]
• 13. април — Јоахим Штрајх, немачки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)^[18]
• 17. април — Оливија Хаси, енглеско-аргентинска глумица (прем. 2024)^[19]
• 17. април — Хорст Хрубеш, немачки фудбалер и фудбалски тренер
• 20. април — Нада Блам, српска глумица^[20]
• 30. април — Марко Брецељ, словеначки музичар, најпознатији као суоснивач и певач групе Булдожер (прем. 2022)^[21]

• 3. мај — Кристофер Крос, амерички музичар^[22]
• 8. мај — Мајк Д'Антони, америчко-италијански кошаркаш и кошаркашки тренер^[23]
• 17. мај — Иван Каталинић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[24]
• 22. мај — Божо Јанковић, босанскохерцеговачки фудбалер (прем. 1993)^[25]
• 23. мај — Анатолиј Карпов, руски шахиста^[26]
• 23. мај — Андонис Самарас, грчки политичар, премијер Грчке (2012—2015)^[27]
• 26. мај — Сали Рајд, америчка физичарка и астронауткиња (прем. 2012)
• 28. мај — Велимир Илић, српски политичар, оснивач и председник Нове Србије^[28]
• 30. мај — Стивен Тоболовски, амерички глумац^[29]
• 30. мај — Здравко Чолић, српски певач^[30]

• 8. јун — Бони Тајлер, велшка певачица (прем. 2026) ^[31]
• 11. јун — Маријан Бенеш, југословенски боксер (прем. 2018)^[32]
• 13. јун — Стелан Скарсгорд, шведски глумац^[33]
• 16. јун — Роберто Дуран, панамски боксер
• 26. јун — Памела Белвуд, америчка глумица^[34]
• 29. јун — Дон Роса, амерички цртач стрипа
• 30. јун — Станли Кларк, амерички музичар и композитор, најпознатији као басиста и контрабасиста^[35]

• 4. јул — Славица Ђукић Дејановић, српска неуропсихијатарка и политичарка^[36]
• 6. јул — Џефри Раш, аустралијски глумац^[37]
• 8. јул — Анџелика Хјустон, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, списатељица и модел^[38]
• 9. јул — Крис Купер, амерички глумац^[39]
• 9. јул — Предраг Милосављевић, српски музичар, најпознатији као члан групе Галија
• 21. јул — Робин Вилијамс, амерички глумац и комичар (прем. 2014)^[40]
• 31. јул — Ивон Гулагонг, аустралијска тенисерка^[41]

• 6. август — Кетрин Хикс, америчка глумица^[42]
• 8. август — Луј ван Гал, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[43]
• 17. август — Роберт Џој, канадски глумац^[44]
• 19. август — Џон Дикон, енглески музичар, најпознатији као басиста групе Queen^[45]
• 20. август — Мухамед Мурси, египатски политичар (прем. 2019)^[46]
• 25. август — Роб Халфорд, енглески музичар, најпознатији као певач групе Judas Priest^[47]

• 2. септембар — Марк Хармон, амерички глумац, продуцент и редитељ^[48]
• 5. септембар — Паул Брајтнер, немачки фудбалер^[49]
• 5. септембар — Мајкл Китон, амерички глумац, продуцент и редитељ^[50]
• 6. септембар — Шабан Шаулић, српски певач (прем. 2019)^[51]
• 9. септембар — Миодраг Живаљевић, српски фудбалер
• 12. септембар — Џо Пантолијано, амерички глумац^[52]
• 13. септембар — Џин Смарт, америчка глумица^[53]
• 15. септембар — Јохан Нескенс, холандски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)^[54]
• 18. септембар — Ди Ди Рамон, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, басиста и певач групе Ramones (прем. 2002)^[55]
• 20. септембар — Хавијер Маријас, шпански књижевник (прем. 2022)^[56]
• 22. септембар — Љиљана Драгутиновић, српска глумица^[57]
• 22. септембар — Дејвид Кавердејл, енглески музичар, најпознатији као певач група Whitesnake и Deep Purple^[58]
• 25. септембар — Боб Макаду, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[59]
• 25. септембар — Марк Хамил, амерички глумац^[60]
• 26. септембар — Харис Џиновић, босанскохерцеговачки певач^[61]
• 29. септембар — Шемса Суљаковић, босанскохерцеговачка певачица

• 1. октобар — Радиша Урошевић, српски певач^[62]
• 2. октобар — Стинг, енглески музичар и глумац^[63]
• 5. октобар — Карен Ален, америчка глумица^[64]
• 5. октобар — Боб Гелдоф, ирски музичар, глумац и филантроп^[65]
• 7. октобар — Енки Билал, француски аутор стрипова и редитељ^[66]
• 15. октобар — Роско Танер, амерички тенисер^[67]
• 20. октобар — Клаудио Ранијери, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[68]
• 27. октобар — К. К. Даунинг, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Judas Priest^[69]

• 13. новембар — Пини Гершон, израелски кошаркаш и кошаркашки тренер^[70]
• 16. новембар — Мигел Сандовал, амерички глумац^[71]
• 25. новембар — Данило Лазовић, српски глумац (прем. 2006)^[72]
• 25. новембар — Артуро Перез Реверте, шпански књижевник и новинар^[73]
• 25. новембар — Џони Реп, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[74]
• 26. новембар — Илона Шталер, мађарско-италијанска порнографска глумица, политичарка и певачица^[75]
• 27. новембар — Кетрин Бигелоу, америчка редитељка, продуценткиња и сценаристкиња^[76]
• 27. новембар — Дражен Далипагић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2025) ^[77]
• 27. новембар — Вера Фишер, бразилска глумица^[78]

• 1. децембар — Трит Вилијамс, амерички глумац и писац (прем. 2023)^[79]
• 9. децембар — Драган Пантелић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)^[80]
• 26. децембар — Жарко Варајић, српски кошаркаш (прем. 2019)^[81]
• 26. децембар — Џон Скофилд, амерички музичар и композитор, најпознатији као џез-рок гитариста^[82]

• Непознат датум — Миодраг М. Илић, српски басиста, композитор, текстописац, продуцент, аранжер.

• 27. јануар — Карл Манерхајм, фински маршал и државник^[83]

• 29. април — Лудвиг Витгенштајн, енглески филозоф. (* 1889)^[84]

• 29. јун — Серс Копи, италијански бициклиста.^[85]

• 13. јул — Арнолд Шенберг, аустријски композитор^[86]
• 23. јул — Филип Петен, француски маршал^[87]

• Физика — Сер Џон Даглас Кокрофт и Ернест Томас Синтон Волтон
• Хемија — Едвин Матисон Макмилан и Глен Теодор Сиборг
• Медицина — Макс Тајлер
• Књижевност — Пер Лагерквист
• Мир — Леон Жуо (Француска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума