Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1960-е 1970-е 1980-е 1990-е 2000-е
Године:	1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984
1981 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1981. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Грчка је постала чланица Европске заједнице.
• 20. јануар — Роналд Реган инаугурисан за 40. председника САД.

• 1. фебруар — ММФ одобрио СФР Југославији станд-бај кредит од 2,2 милијарде долара у три годишње рате за превазилажење економских проблема (највећи кредит икада дат земљи у развоју).
• 3. фебруар — ИНА-Нафтаплин објављује да ће наставити истраживање нафте у Јадрану, по цени од 600 милиона долара у следећих пет година.
• 4. фебруар — У СР Србији уведен закон о ограничењу кретања моторних возила, познат као "пар-непар", уведен маја 1979. ради штедње горива.
• 4. фебруар — Гро Харлем Брундтланд први пут постаје норвешка премијерка (1981, 1986-89 и 1990-96).
• 6. фебруар — Јовери Мусевени почиње грађански рат у Уганди (до 1986).
• 7. фебруар — Пад војног авиона ТУ-104 близу Лењинграда, гине 50 људи од чега 16 адмирала и генерала.
• 8. фебруар — Трагедија на стадиону Kараискакис у Пиреју, погинуо 21 навијач Олимпијакоса.
• 11. фебруар — Генерал Војћех Јарузелски именован за пољског премијера (до 1985, шеф државе 1985-90).
• 13. фебруар — Руперт Мердок купио лондонски The Times.
• 18. фебруар — Председник САД Роналд Реган представио Kонгресу план смањења инфлације и незапослености путем смањења федералне потрошње и пореза на приход.
• 20. фебруар — Фрањо Туђман осуђен на 3 године затвора због "непријатељске пропаганде".
• 22. фебруар — Шесторо мртвих у лавини на Шар-планини.
• 23. фебруар — Покушај пуча у Шпанији: Антонио Тејеро са припадницима Гуардиа Цивил (жандармерије) упао у шпански парламент током гласања за премијера, држи посланике као таоце следећих 18 сати - пуч спречен захваљујући краљу Хуану Kарлосу.
• 24. фебруар — Јак земљотрес у Атини, 16 мртвих.
• 24. фебруар — У Дармштату синтетисан елемент боријум (атомски број 107).
• 24. фебруар — Објављена веридба Дијане Спенсер и Чарлса, принца од Велса.
• 25. фебруар — Леополдо Цалво-Сотело коначно изабран за председника владе Шпаније, с кашњењем од два дана због покушаја пуча (остаје до 1982).
• 28. фебруар — Велике демонстрације на северу Западне Немачке против изградње нуклеарне електране Брокдорф.

• 11. март — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет.
• 16. март — Албански екстремисти су запалили конак манастира Пећка патријаршија. У пожару је страдао конак дуг 63 метра и летописи, односно личне белешке монаштва старе више векова.^[1]
• 30. март — Џон Хинкл млађи је покушао да убије председника САД Роналда Регана, који је прошао са лакшим повредама.

• 2. април — Немири на Kосову 1981: Предсједништво СФРЈ проглашава ванредно стање на Kосову и шаље ЈНА да успостави ред после јучерашњих нереда. Ванредно стање траје три месеца, 585 осуђених.
• 2. април — Либански грађански рат: разгоревају се борбе између сиријских снага и хришћанске милиције у Бејруту и код Захле.
• 4. април — Напад на Х-3 - успешан ирански напад на ваздухопловну базу на западу Ирака.
• 8. април — Укинут полицијски час на Kосову.
• 10. април — Туниски председник Хабиб Боургиба се изјашњава за вишепартијски систем (први вишепартијски избори 1. новембра).
• 10 - 12. април — Бриxтонски нереди у јужном Лондону
• 12. април — Први пут лансирана Колумбиа, што је прва од 135 мисија програма Спејс Шатла до окончања 2011.
• 17. април — Гватемалски грађански рат: војска убила 65 цивила у непријатељски настројеном селу Коцоб, укључујући 34 деце.
• 20. април — Поново отворен Приштински универзитет.
• 24. април — Сиријска војска насумице ухватила 150 људи у Хами и стрељала их - одмазда за напад Муслиманског братства три дана раније.
• 24. април — Председник САД Роналд Реган укинуо ембарго на жито уведен СССР-у претходне године, истог дана шаље писмо Брежњеву с позивом на дијалог.
• 26. април — Француски председнички избори: У другом кругу избора победили су Валери Жискар д'Естен и Франсоа Митеран.
• 27. април — Операција Црвени пас: ФБИ спречио беле расисте да изврше пуч у Доминиканској републици.
• 29/30. април — Скрнављење српских гробова у селу Бресје код Приштине.

• 13. мај — На Тргу Светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II.
• 15. мај — Сергеј Крајгер изабран за председника Председништва СФРЈ.
• 24. мај — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.

• 5. јун — Центар за контролу болести је забележио групу случајева пнеумоцистне пнеумоније међу хомосексуалцима у Лос Анђелесу, што су били први забележени случајеви сиде.
• 6. јун — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији.
• 7. јун — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор "Осирак" близу Багдада.

• 1. јул — Министарство правде САД изјављује да ће усташки злочинац Андрија Артуковић, министар правде НДХ, бити изручен Југославији (остварено 1986).
• 3. јул — Изгласани Амандмани на Устав СФРЈ - уређивање колективног руководства, 4-годишњи мандат за председника Савезног извршног већа, могућност гласања о поверењу.
• 7. јул — У Шпанији легализован развод.
• 10 - 24. јул — Израелско ваздухопловство бомбардује упоришта ПЛО у Либану.
• 14. јул — Југословенски дипломата Благоја Анакиоски и још један Југословен рањени у Бриселу, када је пуцано на њих (сумња се на Албанце).
  • Транссибирски гасовод (Уренгој-Помари-Ужгородски): конзорцијум западнонемачких банака даје 3,4 милијарде марака за градњу совјетског гасовода. Пројекту се ове и следеће године придружују западноевропске и јапанске фирме, упркос притиску САД.
• 16. јул — Махатхир Мохамед постаје премијер Малезије (до 2003).
• 17. јул — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију.
• 17. јул — Џавид Нимани, председник председништва Kосова, дао оставку.
• 17. јул — Израелци бомбардовали вишеспратнице у Бејруту у којима су биле просторије група повезаних са ПЛО - гине око 300 цивила, САД заводи ембарго на извоз авиона.
• 17. јул — Званично отворен Хумберски мост, са распоном од 1440 метара, најдужи висећи моста на свету до 1998.
• 18 — 29. јул — 28. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Пад Италије".
• 20. јул — Мартина Навратилова добила америчко држављанство..
• 22. јул — Тројица косовских Албанаца осуђена на 6-8 година, поводом нереда пролетос (прво у низу суђења).
• 23. јул — Председништво Заједнице југословенских универзитета предложило прекид веза између Универзитета у Тирани и југословенских школа.
• 27. јул — Мицрософт купује 86-ДОС којег ће прерадити у МС-ДОС.
• 27. јул — Шестогодишњи Адам Валш киднапован и убијен на Флориди, његов отац Џон ће повести кампању за превенцију криминала и бити водитељ емисије Америка'с Мост Вантед.
• 28. јул — Kермански (Сирчки) земљотрес у Ирану, 1.500 мртвих.
• 29. јул — Kраљевско вјенчање: Дијана Спенцер се удала за британског принца Чарлса, принца од Велса.
• 29. јул — Левичарски покушај пуча у Гамбији, председник Дауда Јавара се одржао захваљујући сенегалској интервенцији - страдало 500 до 800 људи.
• 30. јул — Маршеви глади у Пољској због кризе и несташице хране, највеће окупљање је у Лођу.
• 31. јул — Панамски шеф државе Омар Торијос погинуо у авионској несрећи. Kао и у случају погибије еквадорског председника у мају, има спекулација о атентату.

• 12. август — IBM је пустио у продају IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних личних рачунара.
• 19. август — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.

• 10. септембар — Слика „Герника” Пабла Пикаса враћена је у Шпанију.
• 27. септембар — Отмица ЈАТ-овог авиона на линији Титоград—Београд; путници и чланови посаде су успели да се ослободе.

• 6. октобар — У атентату је убијен Египатски председник Анвар ел Садат.
• 27. октобар — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама.

• 23. новембар — Афера Иран-Контра: Председник САД Роналд Реган потписао је строго поверљиву Директиву о националној безбедности 17 (NSDD-17), којом је овлашћена Централна обавештајна агенција да регрутује и подржава Контра побуњенике у Никарагви.
• 25–26. новембар — 1981. године покушај државног удара на Сејшелима: Група плаћеника предвођена Мајком Хоаром преузима аеродром Махе. Већина њих бежи заплењеним путничким авионом компаније Ер Индија; шесторо је касније ухапшено.

• 13. децембар — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката „Солидарност”, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.
• 14. децембар — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.
• 31. децембар — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана.

• 2. јануар — Макси Родригез, аргентински фудбалер^[2]
• 2. јануар — Кирк Хајнрик, амерички кошаркаш^[3]
• 5. јануар — Дедмаус, канадски музичар, ди-џеј и продуцент
• 5. јануар — Никола Трајковић, српски фудбалер^[4]
• 11. јануар — Бењамин Ауер, немачки фудбалер^[5]
• 14. јануар — Јадранка Ђокић, хрватска глумица
• 17. јануар — Велимир Радиновић, српско-канадски кошаркаш^[6]
• 18. јануар — Оливје Рокус, белгијски тенисер^[7]
• 19. јануар — Крис Ворен, америчко-панамски кошаркаш^[8]
• 19. јануар — Флоран Пјетрус, француски кошаркаш^[9]
• 20. јануар — Ђорђе Јокић, српски фудбалер^[10]
• 20. јануар — Џејсон Ричардсон, амерички кошаркаш^[11]
• 20. јануар — Овен Харгривс, енглески фудбалер^[12]
• 21. јануар — Иван Ергић, српски фудбалер^[13]
• 24. јануар — Кари Кун, америчка глумица^[14]
• 25. јануар — Алиша Киз, америчка музичарка и музичка продуценткиња^[15]
• 25. јануар — Тоше Проески, македонски музичар († 2007)
• 28. јануар — Елајџа Вуд, амерички глумац и продуцент^[16]
• 30. јануар — Димитар Бербатов, бугарски фудбалер^[17]
• 30. јануар — Питер Крауч, енглески фудбалер^[18]
• 31. јануар — Џастин Тимберлејк, амерички музичар, музички продуцент и плесач^[19]

• 4. фебруар — Џејсон Капоно, амерички кошаркаш
• 9. фебруар — Том Хидлстон, енглески глумац, продуцент и музичар^[20]
• 10. фебруар — Наташа Сен-Пјер, канадска певачица^[21]
• 10. фебруар — Џулијус Џенкинс, амерички кошаркаш^[22]
• 11. фебруар — Кели Роуланд, америчка музичарка и глумица^[23]
• 15. фебруар — Славољуб Ђорђевић, српски фудбалер^[24]
• 17. фебруар — Џозеф Гордон-Левит, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.^[25]
• 17. фебруар — Парис Хилтон, америчка глумица, модел, дизајнер, музичар; наследница Хилтон хотелског ланца^[26]
• 18. фебруар — Андреј Кириленко, руски кошаркаш^[27]
• 19. фебруар — Бет Дито, америчка музичарка^[28]
• 20. фебруар — Тони Хиберт, енглески фудбалер^[29]
• 23. фебруар — Гарет Бари, енглески фудбалер^[30]
• 24. фебруар — Лејтон Хјуит, аустралијски тенисер^[31]

• 2. март — Брајс Далас Хауард, америчка глумица, сценаристкиња и редитељка^[32]
• 9. март — Ники Блонд, мађарска порнографска глумица^[33]
• 10. март — Самјуел Ето, камерунски фудбалер^[34]
• 12. март — Катарина Среботник, словеначка тенисерка^[35]
• 13. март — Миланко Рашковић, српски фудбалер^[36]
• 17. март — Кајл Корвер, амерички кошаркаш
• 18. март — Фабијан Канчелара, швајцарски бициклиста^[37]
• 18. март — LP, америчка музичарка
• 19. март — Коло Туре, фудбалер из Обале Слоноваче^[38]
• 28. март — Јелена Јевремовић, српска певачица
• 28. март — Џулија Стајлс, америчка глумица^[39]
• 28. март — Славко Стефановић, српски кошаркаш^[40]

• 1. април — Антонис Фоцис, грчки кошаркаш^[41]
• 2. април — Бетани Џој Ленц, америчка глумица и музичарка^[42]
• 4. април — Сашо Ожболт, словеначки кошаркаш^[43]
• 5. април — Том Рајли, енглески глумац, режисер и продуцент^[44]
• 9. април — Серхи Видал, шпански кошаркаш^[45]
• 11. април — Алесандра Амброзио, бразилски модел и глумица^[46]
• 13. април — Симон Гројл, немачки тенисер^[47]
• 18. април — Максим Иглињски, казахстански бициклиста^[48]
• 18. април — Милан Јовановић, српски фудбалер^[49]
• 19. април — Хејден Кристенсен, канадски глумац и продуцент^[50]
• 19. април — Каталина Сандино Морено, колумбијска глумица^[51]
• 20. април — Миљан Павковић, српски кошаркаш^[52]
• 23. април — Сека Алексић, турбо фолк певачица^[53]
• 23. април — Јелена Вељача, хрватска глумица, продуценткиња, сценаристкиња и колумнисткиња.^[54]
• 24. април — Андрија Делибашић, црногорски фудбалски тренер и фудбалер (прем. 2025)
• 24. април — Тејлор Дент, амерички тенисер^[55]
• 25. април — Фелипе Маса, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1^[56]
• 25. април — Честер Мејсон, амерички кошаркаш
• 25. април — Ања Персон, шведска алпска скијашица
• 27. април — Сенди Мелинг, немачка певачица и глумица, најпознатија као чланица групе No Angels^[57]
• 28. април — Џесика Алба, америчка глумица^[58]
• 30. април — Кунал Најар, британско-индијски глумац
• 30. април — Џон О’Шеј, ирски фудбалер^[59]

• 1. мај — Александар Глеб, белоруски фудбалер^[60]
• 2. мај — Тијаго Мендеш, португалски фудбалер^[61]
• 4. мај — Ерик Ђемба-Ђемба, камерунски фудбалер^[62]
• 5. мај — Крејг Дејвид, енглески музичар, ди-џеј и музички продуцент^[63]
• 8. мај — Стивен Амел, канадски глумац^[64]
• 8. мај — Срђан Радоњић, црногорски фудбалер^[65]
• 8. мај — Андреа Барзаљи, италијански фудбалер^[66]
• 12. мај — Рами Малек, амерички глумац^[67]
• 13. мај — Сани Леоне, канадска порнографска глумица^[68]
• 15. мај — Патрис Евра, француски фудбалер^[69]
• 16. мај — Рикардо Кошта, португалски фудбалер^[70]
• 16. мај — Џозеф Морган, енглески глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[71]
• 17. мај — Владан Грујић, босанскохерцеговачки фудбалер^[72]
• 17. мај — Дру Николас, амерички кошаркаш^[73]
• 19. мај — Сани Бечирович, словеначки кошаркаш^[74]
• 20. мај — Икер Касиљас, шпански фудбалски голман^[75]
• 21. мај — Жарко Чабаркапа, црногорски кошаркаш^[76]
• 22. мај — Јирген Мелцер, аустријски тенисер^[77]
• 24. мај — Кенан Бајрамовић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[78]
• 29. мај — Андреј Аршавин, руски фудбалер^[79]
• 30. мај — Девендра Банхарт, венецуеланско-амерички музичар и визуелни уметник^[80]

• 1. јун — Бренди Карлајл, америчка музичарка и музичка продуценткиња
• 2. јун — Николај Давиденко, руски тенисер^[81]
• 7. јун — Ана Курњикова, руска тенисерка и модел^[82]
• 8. јун — Данијеле Сантарели, италијански одбојкашки тренер^[83]
• 9. јун — Натали Портман, израелско-америчка глумица^[84]
• 11. јун — Владимир Тица, српски кошаркаш^[85]
• 12. јун — Адријана Лима, бразилски модел^[86]
• 13. јун — Крис Еванс, амерички глумац^[87]
• 16. јун — Бенјамин Бекер, немачки тенисер^[88]
• 25. јун — Јан Хендрик Јагла, немачки кошаркаш^[89]
• 28. јун — Мара Сантанђело, италијанска тенисерка
• 29. јун — Џо Џонсон, амерички кошаркаш

• 2. јул — Владимир Дишљенковић, српски фудбалски голман^[90]
• 2. јул — Софија Јуричан, српска глумица^[91]
• 6. јул — Јелена Костанић Тошић, хрватска тенисерка^[92]
• 7. јул — Омар Набер, словеначки певач
• 8. јул — Анастасија Мискина, руска тенисерка^[93]
• 12. јул — Бојана Новаковић, српско-аустралијска глумица^[94]
• 12. јул — Растко Стојковић, српски рукометаш
• 13. јул — Мирослав Раичевић, српски кошаркаш
• 14. јул — Халид ел Такер, фудбалер из Саудијске Арабије^[95]
• 16. јул — Зак Рандолф, амерички кошаркаш^[96]
• 21. јул — Хоакин Санчез, шпански фудбалер^[97]
• 21. јул — Палома Фејт, енглеска музичарка и глумица
• 21. јул — Виктор Ханеску, румунски тенисер^[98]
• 22. јул — Игор Матић, српски фудбалер
• 23. јул — Јарко Нијеминен, фински тенисер
• 24. јул — Самер Глау, америчка глумица^[99]
• 26. јул — Маикон, бразилски фудбалер^[100]
• 29. јул — Фернандо Алонсо, шпански аутомобилиста, возач Формуле 1
• 30. јул — Лиса Голдстин, америчка глумица^[101]

• 4. август — Меган Маркл, америчка глумица^[102]
• 4. август — Абигејл Спенсер, америчка глумица^[103]
• 8. август — Ванеса Амороси, аустралијска музичарка
• 8. август — Мирјана Повић, српска астрофизичарка и хуманитарна радница
• 8. август — Роџер Федерер, швајцарски тенисер^[104]
• 10. август — Малек Муат, фудбалер из Саудијске Арабије^[105]
• 12. август — Џибрил Сисе, француски фудбалер
• 12. август — Рин Там, естонска генетичарка.
• 20. август — Бен Барнс, енглески глумац и певач^[106]
• 21. август — Слобода Мићаловић, српска глумица^[107]
• 23. август — Еуфрат, српски репер
• 24. август — Чед Мајкл Мари, амерички глумац и модел^[108]
• 25. август — Рејчел Билсон, америчка глумица^[109]
• 26. август — Андреас Глинијадакис, грчки кошаркаш^[110]
• 29. август — Саша Братић, српски кошаркаш^[111]
• 29. август — Димитрије Војнов, српски драматург, сценариста, глумац и филмски критичар^[112]

• 1. септембар — Ендру Визнески, амерички кошаркаш^[113]
• 4. септембар — Бијонсе, америчка музичарка, глумица и плесачица^[114]
• 5. септембар — Филипо Воландри, италијански тенисер^[115]
• 5. септембар — Данијел Морено, шпански бициклиста
• 12. септембар — Џерел Блесингејм, амерички кошаркаш^[116]
• 12. септембар — Џенифер Хадсон, америчка глумица и певачица^[117]
• 16. септембар — Алексис Бледел, америчка глумица и модел^[118]
• 20. септембар — Фелисијано Лопез, шпански тенисер^[119]
• 26. септембар — Серена Вилијамс, америчка тенисерка
• 26. септембар — Аледин Јахиа, туниски фудбалер^[120]
• 26. септембар — Марина Маљковић, српска кошаркашка тренеркиња
• 26. септембар — Кристина Милијан, америчка глумица и музичарка^[121]
• 28. септембар — Хосе Мануел Калдерон, шпански кошаркаш^[122]
• 28. септембар — Марјан Марковић, српски фудбалер^[123]

• 1. октобар — Жулио Баптиста, бразилски фудбалер^[124]
• 3. октобар — Златан Ибрахимовић, шведски фудбалер
• 3. октобар — Андреас Исаксон, шведски фудбалер^[125]
• 7. октобар — Ана Франић, српска глумица^[126]
• 7. октобар — Џелена Џенсен, америчка порнографска глумица и модел^[127]
• 12. октобар — Диор Фишер, америчко-израелски кошаркаш^[128]
• 12. октобар — Сајси Ем-Си, српска хип-хоп музичарка
• 15. октобар — Јелена Дементјева, руска тенисерка^[129]
• 15. октобар — Кејша Кол, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица^[130]
• 17. октобар — Иван Ивановић Ђус, српски хип хоп музичар
• 19. октобар — Хејки Ковалајнен, фински аутомобилиста, возач Формуле 1^[131]
• 20. октобар — Димитриос Пападопулос, грчки фудбалер^[132]
• 21. октобар — Немања Видић, српски фудбалер
• 24. октобар — Кристофер Букер, амерички кошаркаш^[133]
• 28. октобар — Милан Барош, чешки фудбалер^[134]
• 29. октобар — Руслан Ротан, украјински фудбалер и фудбалски тренер^[135]
• 30. октобар — Морис Бејли, америчко-јамајкански кошаркаш^[136]
• 30. октобар — Иванка Трамп, амерички модел, ћерка Доналда Трампа^[137]

• 1. новембар — Тијана Богићевић, српска певачица
• 2. новембар — Кетрин Изабел, канадска глумица^[138]
• 2. новембар — Татјана Тотмјанина, руска клизачица^[139]
• 3. новембар — Давиде Торосантучи, италијански бициклиста^[140]
• 8. новембар — Џо Кол, енглески фудбалер^[141]
• 11. новембар — Јадранка Барјактаровић, црногорско-српска певачица^[142]
• 16. новембар — Кејт Милер Хајтке, аустралијска музичарка и глумица
• 17. новембар — Небојша Јоксимовић, словеначки кошаркаш
• 18. новембар — Алисон Толман, америчка глумица^[143]
• 19. новембар — Маркус Бенкс, амерички кошаркаш^[144]
• 20. новембар — Карлос Бузер, амерички кошаркаш^[145]
• 20. новембар — Андреа Рајзборо, енглеска глумица^[146]
• 21. новембар — Милош Королија, српски ватерполиста
• 24. новембар — Вуле Авдаловић, српски кошаркаш^[147]
• 25. новембар — Шаби Алонсо, шпански фудбалер^[148]
• 26. новембар — Наташа Бедингфилд, енглеска музичарка^[149]
• 27. новембар — Бруно Алвес, португалски фудбалер^[150]
• 27. новембар — Наташа Јањић, хрватска глумица^[151]
• 27. новембар — Бранко Јоровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[152]

• 1. децембар — Никола Манојловић, српски рукометаш
• 2. децембар — Лезли-Ен Брант, јужноафричка глумица
• 2. децембар — Данијел Прањић, хрватски фудбалер^[153]
• 2. децембар — Бритни Спирс, америчка музичарка, плесачица и глумица^[154]
• 3. децембар — Давид Виља, шпански фудбалер^[155]
• 4. децембар — Матија Квасина, хрватски бициклиста^[156]
• 6. децембар — Федерико Балцарети, италијански фудбалер^[157]
• 9. децембар — Марди Фиш, амерички тенисер^[158]
• 11. децембар — Ники Бенз, канадска порнографска глумица^[159]
• 11. децембар — Хавијер Савиола, аргентински фудбалер^[160]
• 13. децембар — Ејми Ли, америчка музичарка, најпознатија као суоснивачица и певачица групе Evanescence^[161]
• 15. децембар — Милош Бајалица, српски фудбалер^[162]
• 15. децембар — Мишел Докери, енглеска глумица^[163]
• 15. децембар — Паоло Лоренци, италијански тенисер^[164]
• 15. децембар — Роман Пављученко, руски фудбалер^[165]
• 16. децембар — Кристен Ритер, америчка глумица, модел, музичарка и списатељица
• 17. децембар — Тим Визе, немачки фудбалски голман^[166]
• 18. децембар — Вујадин Суботић, црногорски кошаркаш^[167]
• 18. децембар — Нивес Целзијус, хрватска певачица, модел, глумица и књижевница
• 20. децембар — Жилијен Бенето, француски тенисер^[168]
• 22. децембар — Момир Илић, српски рукометаш
• 27. децембар — Емили де Равин, аустралијско-америчка глумица^[169]
• 28. децембар — Халид Буларуз, холандски фудбалер^[170]
• 28. децембар — Сијена Милер, енглеско-америчка глумица^[171]
• 28. децембар — Милутин Милошевић, српски глумац^[172]
• 31. децембар — Јана Милић Илић, српска глумица^[173]

• 5. јануар — Харолд Клејтон Јури, амерички физикални хемичар^[174]
• 19. јануар — Вукић Мићовић, српски хемичар (* 1896)^[175]

• 23. март — Клод Окинлек, британски фелдмаршал

• 8. април — Омар Бредли, амерички генерал^[176]

• 11. мај — Боб Марли, јамајчански музичар (* 1945)
• 12. мај — Владимир Поповић, црногорски глумац^[177]
• 18. мај — Вилијам Саројан, амерички књижевник (* 1908)^[178]

• 16. јул — Неда Спасојевић, српска глумица (* 1941)^[179]

• 10. август — Душан Попов, југословенско-британски обавештајни агент
• 10. август — Бранко Стојановић, народни херој и потпуковник ЈНА

• 1. септембар — Алберт Шпер, немачки нациста (* 1905)^[180]
• 28. септембар — Ксенија Атанасијевић, доктор филозофије (* 1894)

• 6. октобар — Анвар Садат, египатски политичар и председник (* 1918)^[181]
• 16. октобар — Моше Дајан, израелски војни вођа и политичар (* 1915)^[182]

• 21. новембар — Милан Кашанин, српски историчар уметности (* 1895)^[183]
• 26. новембар — Макс Еве, холандски шахиста и светски шампион у шаху (* 1901)^[184]

• Физика — Николас Блумберген и Артур Леонард Шаулоу; Кај Мане Берје Сигбан
• Хемија — Кеничи Фукуи (福井謙) и Роалд Хофман
• Медицина — Роџер В. Спери, Дејвид Х. Хабл и Торстен Н. Висел
• Књижевност — Елијас Канети
• Мир — Канцеларија Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација (УН)
• Економија — Џејмс Тобин (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума