Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1939 1940 1941 1942 1943 1944 1945
1942 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1942. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације.
• 2. јануар —
  • Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина.
  • Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари.
• 1.-3. јануар — Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац коју је могуће хронолошки лоцирати и структурисати на основу свједочења неколико преживјелих логораша. Према свједочењу више логораша, тих дана је у логору убијено око 262 заточеника српске националности.
• 4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација.
• 5. јануар — На основу споразума са нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке армије започео је, у Другом светском рату, окупацију југоисточне Србије.
  • Егзекуције у Житковцу

• 4—9. јануар 1942: Убиство око 210 заточеника логора Јасеновац - болесника импровизоване логорске болнице, српске и јеврејске националности. Убистава извршена у три наврата: 4, 5 и 8-9. јануара 1942.
• 6. јануар:
  • Убиство 66 становника српског села Сажије покрај Славонске Пожеге. Међу убијенима било је 34 жене и 5 дјеце. Село је у потпуности спаљено. Злочин су починиле усташе из Славонске Пожеге и околних села.
  • Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у Колашину.
  • Масакр у јужној Бачкој, познат и као Рација у јужној Бачкој над цивилним становништвом јужне Бачке, претежно Србима и Јеврејима, извршили припадници оружаних снага и војске Краљевине Мађарске (Хонвед) за време Другог светског рата током мађарске окупације.
  • Рација у Жабљу
  • Масакр у Чуругу
  • Масакр у Госпођинцима
  • Масакр у Ђурђеву
  • Масакр у Тителу
  • Масакр у Темерину
• 1—10. јануар: Страдање 40 становника Ласињског Сјеничака, села између Карловца и Вргинмоста, у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Међу убијенима било је 6 дјеце. Публиковани су поименични подаци о страдалима
• 7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима.
  • Покољ у Придворици усташе заједно са муслиманима из суседних села су побили комплетно српско становништво од око 180 мештана међу којима је било жена, деце и стараца. Убиства су чињена ватреним и хладним оружјем, а највећи део становника је убијен тако што је затворен у штале и запаљен.

• 11. јануар
  • ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије).
  • Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше.
• 12. јануар —
  • Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
  • Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић.
• 13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина.
  • Јануарски покољ Срба од стране усташа у Кометнику, Добрићу и Воћину. У дводневном покољу убијена је најмање 261 особа.
• 14. јануар —
  • Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима.
  • Масакр у Воћину усташе убиле 350 српских цивила у Воћину.
  • Покољ у Драксенићу усташе убиле 207 становника села Драксенић.

• 15. јануар —
  • Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез).
  • 15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење.
• 19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала.
• 20. јануар —
  • Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.
  • Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге.
• 21. јануар —
  • На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича.
  • Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији.
  • 21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој.
• 22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини.
• 23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју.
  • Масакр на Успенском гробљу — Мађарски окупатори, су на новосадском православном гробљу за неколико сати побили 250 Срба са тог подручја.
• 24. јануар —
  • Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију.
  • Битка у Макасарском пролазу
  • Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција).
  • Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране.
• 25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи.
• 27. јануар — Игмански марш.
  • Бечејска рација
• 29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација).
  • Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве.
  • Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану.
• 30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији.
• 31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.

• 1. фебруар — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
• 4. фебруар — Мисија Хидра мисија британскe Управe за специјалне операције (СОЕ) послата у Југославију током Другог светског рата да истражи судбину капетана Била Хадсона.
• 5. фебруар — Масакр у Пискавици и Ивањској масовно погубљење српског цивилног становништва од стране усташау околини Бање Луке, у селима Пискавица и Ивањска. Укупан број жртава у ова два села износи око 520.
• 7. фебруар — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
• 7. — 15. фебруара — Битка за Сингапур снаге Јапанског царства напале су утврђени савезнички град Сингапур. Борбе су трајале од фебруара и резултовале су јапанским заузимањем града и највећом предајом британских снага и њихових савезника до тада.
• 7—15. фебруар — Битка за Сингапур
• 8. фебруар — 21. април — Демјански џеп
• 9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
• 10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
• 11—13. фебруар — Операција Керберус 1942.
• 12. фебруар — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.
• 16. фебруар — Масакр на острву Бангка - На острву Бангка, источно од Суматре у индонежанском архипелагу, трупе Царске јапанске војске убиле су 22 медицинске сестре аустралијске војске, 60 аустралијских и британских војника и чланове посаде брода Винер Брук, преживеле потоп од јапански бомбардери непосредно након пораза код Сингапура. Након што су се предали локалним јапанским снагама на острву Банка, које је тада било део Холандске Источне Индије, група и њени рањеници одведени су на плажу где су убијени бајонетима и митраљезима.
• 17. фебруар —
  • На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.
  • Велика група бугарских фашистичких војника почела је да упада у све куће грађана Бојника и да их без било каквог обазирања изводи напоље на фебруарски мраз док су иза њих куће пљачкали и палили. Све српске цивиле су низвели у центар вароши где су одвојили одрасле мушкарце од осталих. Након тога су одвели жене, децу и старце на периферију Бојника и у масовном стрељању све побили без обзира што се радило потпуно невиним цивилима. Лешеви су просто падали један преко другог. Побијено је између 500 и 700 цивила. 90 је било деце млађе од 14 година.^[1]
• 19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу.
• 20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
• 27. фебруар —
  • Битка у Јаванском мору
  • Јединице Саве Ковачевића и Петра Драпшина, су на Радачком бријегу на Љубомиру, стрељали 21 сељака.^[2]
• 28. фебруар — Битка у Сундском мореузу

• 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
• 3. март — У Голобрђу, на Дивљакуши и у Мекој Груди, херцеговачки партизани су стрељали 41 особу.^[3]
  • Масакр у Дракану
• 4. март — Страдање становништва села Црнаја, западно од Цазина. Злочин су извршили усташе и припадници Муслиманске милиције из села Штурлић. Село је опљачкано и спаљено, део становништва побијен, а остатак је избјегао на Кордун. Село Црнаја је током 1942. имало 77 жртава фашистичког терора.^[4]
• 4. март — Напад усташко-домобранских снага (4. посадни усташко-домобрански здруг под командом пуковника Ивана Мрака) на село Драготина, источно од Глине. Тог дана у Драготини убијено је око 50 становника.^[5]
• 5. март — Масакр у Реснику
• 9. март — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
• 15. март — Колективна депортација ромског становништва из околине Вировитице у логор Јасеновац. Из насеља Љешчаре одведено је око 140, а из Шпишић Буковице око 40 особа. Нико од њих није прежевио рат.^[6]
• 20. март — Битка на мореузу Бадунг јапанска победа у бици за Холандску Источну Индију.
• 21. — 22. март — Убиство 72 становника села Комесарац покрај Цетинграда (котар Слуњ). Међу убијенима било је 41 дијете. Злочин је спроведен на неколико локација у селу и околини.^[7]
• 22. март — Покољ у Старом Броду и Милошевићима Усташе под командом Јуре Францетића побиле око шест хиљада стараца, жена и деце са подручја Вишеграда и Рогатице. Бестијално иживљавање и клање српских стараца и деце, силовање српских жена и девојака догодило се истога дана у местима Стари Брод и Милошевићи, на обалама реке Дрине, у источној Босни.
• 23. март — Убиство 40 становника села Брезовац, недалеко од Раковице (котар Слуњ). Већина становника заклана је у Брезовцу,а један дио је убијен у Фурјану. Међу убијенима било је 14 дјеце. Село Брезовац је током Другог свјетског рата имало 69 жртава фашистичког терора, при чему су усташе побиле већину страдалих. Публиковани су поименични подаци о страдалима.^[8]
• 23. март — Убиство 52 српска становника села Фурјан покрај Слуња. Међу убијенима било је 23 деце. Село Фурјан имало је укупно 122 жртве фашистичког терора, при чему су већину жртава убиле усташе.^[9]
• 23. март — Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац. Убијено је 50-60 заточеника који су се као болесници налазили у импровизованој логорској болници. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић.^[10]
• 25. март — Убиство 13 становника села Комић покрај Удбине.^[11]
• 28. март — У логор Јасеновац и у логор Стара Градишка упућено преко 100 Јевреја из Травника, свих узраста и оба пола. Публиковани су поименични подаци о 86 депортованих травничких Јевреја, при чему њихова деца у усташком документу нису поименице наведена.^[12]
• 28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
• 31. март — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.

• 3. април — Указом Анте Павелића, по наређењу немачких власти, направљена је Хрватска православна црква, као настојање НДХ да се покаже да нема прогона и асимилације Срба у Хрватској те да се потпуно поништи Српска православна црква на територији НДХ.
• 3. април — Масакр у Цетинграду 1942. У малом селу Бегово Брдо, око 5 км северозападно од Цетинграда усташке јединице под командом злочинца Анте Мошкова, убиле су 123 мушкараца, жена и деце
• 3. — 10. април — Убиство 11 становника села Кутања покрај Вељуна у шуми Отмић. Село Кутања имало је 21 жртву фашистичког терора, при чему су већину убиле усташе.^[13]
• 5. април — Убиство 52 српска становника села Снос покрај Вељуна. Међу убијенима било је 19 деце. Већина жртава убијена је у селу Снос, а мањи део у околини. Недуго потом, 10. априла, убијено је још 6 становника села Снос, претежно у оближњем селу Рабиња. Снос је током рата имао 85 жртава фашистичког терора, при чему су већину жртава убиле усташе.^[14]
• 10. април — Страдање 220 становника српског села Катиновац покрај Топуског, претежно жена и деце, у време усташко-домобранске офанзиве на Петрову гору. Жртве су на превару похватане, као учесници збега и потом убијене у селу од стране усташа. Село Катиновац је током Другог свјетског рата имало 411 жртава фашистичког терора, док је 58 становника умрло од тифуса.^[15]
• 10. — 11. април — Страдање 13 српских становника села Пашин Поток покрај Цетинграда, у котару Слуњ. Село је имало укупно 83 жртве фашистичког терора. Током 1942. у логору Стара Градишка страдао је 21 становник Пашиног Потока.^[16]
• 14. април — Усташе интернирале 220 Срба из Босанске Дубице у логоре, од којих је 95 убијено у логору Стара Градишка.
• 14. — 15. април — Колективна депортација становника српског села Млака покрај Јасеновца, у логор Јасеновац. У ноћи 13-14. априла 1942. похапшено је готово целокупно становништво села, најмање око 1.100 људи. Исте вечери у селу су убијена 24 мушкараца. Мушкарци су 2. маја 1942. депортовани у Прихватни логор Земун (Старо сајмиште). Потом су у септембру 1942. пребачени у оближњи Логор Организације Тот на Ушћу, да би у октобру Дунавом били депортовани у Немачку, а затим у Норвешку, где је већина умрла или убијена. Публиковани су поименични подаци за за 933 страдала становника Млаке.^[17]
• 15. април — Депортоваје 56 мушкараца из усташког затвора у Бања Луци у логор Јасеновац. Ова лица потицала су из сеоских насеља са подручја Бања Луке, Мањаче, Лијевча поља и Прњавора (села: Обровац, Кокори, Љубачево, Добрња, Слатина, Романовци, Бранишевци, Крупа на Врбасу, Скакавци, Брезичани).^[18]
• средина априла:
  • Хапшење око 250 становника Сарајева. Од око 250 ухапшеника, око 180 је убрзо транспортовано у логор Јасеновац, одакле је око 150 ухапшеника 17. маја 1942. транспортована у Прихватни логор Земун на Старом сајмишту.^[19]
  • Колективна депортација ромског становништва из Турановца и Дугог Села (котар Вировитица) у логор Јасеновац. Постојећи подаци говоре о депортацији 44 лица. Сви су страдали у логору.^[6]
  • Спровођење у логор Јасеновац 14 становника села Чечавац покрај Славонске Пожеге. Сви су страдали у логору.^[20]
  • Спровођење треће групе Јевреја из Зенице у логор Јасеновац. У овој групи налазило се 16 мушкараца, жена и деце. Сви су страдали у логору.^[21]
• 16. април — Хапшење 34 Срба у Високом. Ухапшеници су транспортовани у усташки затвор у Сарајеву, а одатле, 10. маја 1942, дијелом у логор Јасеновац.^[22]
• 17. април — Бугарски окупатори стрељали су преко 500 Срба житеља Бојника код Лесковца и околине.
  • Масакр у Коларићу Масакр над Србима од стране усташа.
• 18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
• 18. април — Страдање становника села Црни Поток покрај Топуског. Тога дана усташе су на превару похватале 64 жена и деце из Црног Потока, у збегу на Петровој гори. Од 64 жртве 18 је спаљено. Током и након усташке офанзиве на Петрову гору страдало је 112 становника Црног потока. Током Другог свјетског рата село је имало укупно 376 убијених, погинулих и лица умрлих од тифуса.^[23]
• 18. април — Масовна хапшења ромских становника на подручју Босиљева покрај Дуге Ресе. Ухапшено је 7 становника села Босиљевски Поток, 11 становника села Оток на Добри, 7 становника села Јохи, 6 становника села Подребар, 3 становника села Радочаји, 7 становника села Скоблић Брдо, 5 становника села Скукани, 7 становника села Томашићи, 11 становника села Варош Босиљевска. Ухапшена лица су спроведена у логор Јасеновац где су убијени 8. јуна 1942.^[24]
• 22. април — Операција Трио заједничка операција италијанских, немачких и усташко-домобранских трупа у источној Босни против јединица ЈВуО и НОВЈ.
• 24. април — Егзекуције у Љубљани Масакр више од 1.000 словеначких талаца од стране италијанских снага широм Љубљанске покрајине.
• 25. април — Хапшење 4 лица у селу Ладешић Драга покрај Дуге Ресе. Ухапшена лица су спроведена у логор Стара Градишка где су убијени.^[25]
• 26. април — Убиство 22 становника села Бегово Брдо, покрај Цетинграда, у котару Слуњ. Претходно, 3. априла 1942, усташе су убиле 91 становника Беговог Брда.^[26]
• 26. април —
  • Операција Трио је заједнићка операција италијанских, немачких и усташко-домобранских трупа у источној Босни током Другог свјетског рата. Спроведена је у две етапе од 22. априла до 15. маја 1942, с циљем уништења партизанских и четничких групација.
  • У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.

• 3 — 5. мај — Усташе убиле 16 српских мушкараца у селу Рабиња покрај Вељуна.^[27]
• 5. мај — Битка за Мадагаскар
• 5. мај — Масовна хапшења ромског становништва на подручју Дуге Ресе. Тога дана усташе су ухапсиле 15 ромских становника Царевог Села покрај Бариловића (међу ухапшенима је било 6 дјеце, 5 жена и 4 одрасла мушкарца), 4 ромска становника Коранског Брега и 40 становника Мрежничког Брига. Сви су побијени у логору Јасеновац током 1942.^[28]
• 6. мај — Страдање Јевреја града Власенице. Злочин је извршила усташка Црна легија на локалитету Ружина Вода, између Власенице и Хан Пијеска.^[29]
• 8. мај — Колективна депортација српског становништва места Јасеновац и Уштица у логор Јасеновац. Приликом хапшења убијено је неколико лица. Ухапшено је више стотина лица. Већина похапшених је страдала у усташким логорима, док је одређен број радно способних мушкараца и жена транспортован у немачке логоре. Страдало је 367 становника места Јасеновац.^[30]
• 8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
• 8. мај — Хапшење 32 ромска становника села Понорац покрај Дуге Ресе. Ухапшеници су транспортовани у логор Јасеновац где су убијени.^[31]
• 10. мај — Убиство 27 становника села Пољани смјештеног недалеко од Топсуког. Жртве су убијене на Петровој гори, у збјегу. Публиковани су поименични подаци о страдалима.^[32]
• 10. мај — Убиство 17 становника српског села Удбиња покрај Скакавца, на Кордуну, на стратишту Домачај луг, недалеко од Скакавца.^[33]
• 11. мај — Убиство 111 мјештана села Пецка, смештеног између Вргинмоста и Велике Кладуше, на Кордуну. Злочин се догодио на Петровој гори у време усташко-домобранске офанзиве. Већина убијених били су жене и деца. Село је имало укупно 333 страдалих током рата, од чега 289 жртава фашистичког терора.^[34]
• 12. мај — Убиство 33 становника села Маличка, покрај Вргинмоста, на Кордуну. Злочин се догодио на Петровој гори у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Већина убијених били су жене и дјеца. Село је имало укупно 87 жртава фашистичког терора током рата. Публиковани су поименични подаци о страдалима.^[35]
• 12. мај — Убиство 215 становника села Перна, покрај Вргинмоста, на Кордуну. Злочин се догодио на Петровој гори у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Већина убијених били су жене и деца. Село је имало укупно 388 жртава фашистичког терора током рата, од чега 170 дјеце.^[36]
• 14. — 15. мај — Депортација у логор Јасеновац и логор Стара Градишка око 1.800 претежно жена, деце и стараца, из збега на Петровој гори, који су се почев од 14. маја 1942. предали усташама. Већина ових људи није преживела рат. Из села Војишница је у логорима НДХ и на разним стратиштима након 14. маја 1942. страдало је 121 лице, од чега 66 дјеце.^[37]
• 15. мај — Операција Форстрат (Шумар) акција нацистичких снага у долини Ибра ради хватања четничког вође Драгољуба Михаиловића, који се тада са својим штабом скривао на планини Голији.
• 17. мај — Депортација 770 становника села Кињачка, Бестрма и Блињски Кут у логор Јасеновац. Села се налазе на Банији, између Суње и Сиска. Међу депортирцима било је 210 мушкараца и 560 жена и деце. Села су опљачкана.^[38]
• 19. мај — Оснивање логора Стара Градишка, као петог подлогора логора Јасеновац - долазак првих затвореника.
• 19. — 20. мај — Колективно хапшење српских становника села Бодеграје и Лађевци покрај Окучана у котару Нова Градишка. Током рата усташе су у логоре одвели 100 становника Лађеваца и 133 становника Бодеграја. Од овог броја поименице је познато 98 становника Лађевца и 98 становника Бодеграја који су страдали у логорима Јасеновац и Стара Градишка. ^[39]
• 20. мај — Колективно хапшење српских становника села Рађеновци, Рајичићи и Милисавци (котар Новска) и Алавуке (котар Пакрац). Похапшени становници ових српских села депортовани су у логор Стара Градишка (на путу до Градишке убијено је седам мештана Милисаваца), где су неки убијени, да би потом једним делом били депортовани у логор Јасеновац, где ће такође знатно страдати. Један део сељана је прошао и кроз немачке логоре. Током рата страдало је 97 становника Милисаваца, 211 становника Рајичића и 209 становника Рађеноваца.^[40]
• 26. мај — Битка код Газале (26. маја – 21. јуна) била је део рата у пустињи на Северноафричком фронту у Другом светском рату.
• 27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
• 28. мај — Хапшење 6 ромских становника села Јаковци Нетретићки, 8 ромских становника села Коленовац, 11 ромских становника села Ладешић Драга, 4 ромска становника села Велики Модруш Поток покрај Дуге Ресе. Ухапшеници су депортовани у логор Јасеновац где су побијени.^[41]
• мај —У близини села Јабланац, надомак логора Јасеновца усташе су извршиле неколико масовних ликвидација заточеника овог злогласног логора. Брутално су ликвидирале више стотина болесних и немоћних. На основу сведочанства Јакице Финција, најпре је убијено 200 болесних заточеника логора у Јасеновцу. Неколико дана касније усташе су постројиле све Јевреје у логору, а потом издвојиле 400 старих и болесних и одвели их у Јабланац, где су их ликвидирали на најсвирепији начин.

• 2. јун — Убиство 118 српских цивила у селу Горње Примишље (котар Слуњ), претежно жена и деце. Многе жртве су спаљење. Злочин је извршен у селу Горње Примишље. Међу убијенима било је 34 деце. Укупно 226 становника Горњег Примишља, при чему је већина жртава убијена од стране усташа.^[42]
• 2. јун — Убиство 133 српска становника у селу Тоболић (котар Слуњ), претежно жена и деце. Међу убијенима било је 51 дете. Укупно током рата страдало је 192 становника Горњег Примишља, при чему је већина жртава убијена од стране усташа.^[43]
• 4. — 7. јун — Битка за Мидвеј је била велика поморска битка на Пацифику у Другом светском рату. Она је трајала од 4. до 7. јуна, приближно месец дана након битке у Коралном мору, пет месеци након јапанске окупације острва Вејк.
• 6. јун — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.
  • Масакр у Гргуревцима: У селу Гргуревци код Сремске Митровице, тамошњи фолксдојчери стрељали су између 257 и 260 мештана у каменолому.
• 7. јун — Битка за Алеутска острва вођена је од 7. јуна 1942. до 15. августа, била је америчка победа током рата на Пацифику
• 8. јун — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале Сиднеј и Њукасл.
• 9. јун — У селу Нарта покрај Бјеловара убијена 3 становника од стране оружништва (жандармерије) НДХ.^[44]
• 9. — 10. јун — Хапшење 36 ромских становника села Шекетино Брдо, 13 ромских становника села Доње Прилишће, 12 ромских становника села Доње Стативепокрај Дуге Ресе. Сви су депортовани у логор Јасеновац где су убијени.
• 9. — 15. јун — Усташе из села Зрин (котар Двор на Уни), током усташко-домобранске и немачке офанзиве на територију Баније, извршили су упаде у околна српска насеља: Рогуље, Шегестин, Горња Ораовица, Доња Ораовица, Шаканлије, Шамаричка Драга, Шамарички Брђани, Швракарица, Грабовица, Горичка. У овим селима убијена су укупно 23 становника који се нису успјели повући у збјег на Шамарици.^[45]
• 10. јун — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха.
• 10. јун — Почела је битка на Козари.
• 13. јун — Усташе хапсе 22 лица у селу Бијела Стијена између Окучана и Пакраца. Ухапшене су читаве породице које су потом депортоване у логор Јасеновац, где су сви убијени.^[46]
• 15. јун — Започето је расформирање логора Ђаково. Први транспорт заточеника упућен у логор Јасеновац 15. јуна 1942, а посљедњи 5. јула 1942. Процењује се да је у транспортима било око 2.800 Јеврејки са дјецом и око 280 Српкиња са децом. Непосредно по доласку у Јасеновац сви су побијени.^[47]
• 15. јун — Ликвидација 32 особе српске националности у Двору на Уни. Реч је о лицима ухваћеним на подручју котара Двор на Уни у току усташко-домобранске и немачке офанзиве на слободну територију Баније, 9-15. јуна 1942.^[48]
• јун, средина — Колективна депортација ромских становника из појединих насеља котара Вировитица у логор Јасеновац. Из Сухопоља је депортовано око 100 особа, из Борове 15, из Пчелића 30, из Пепелана 20, из Градине 18, из Бачевца 36, из Детковца 150, из Пивнице 22, из Цабуне 56, из Трнаве 8, из Буданице 41, из Жубрице 16, из Наудовца 21, из Орешца 20, из Јасика и из Новог Гаћишта 13, из Будаковца 88, из Гаћишта 31. Сви су страдали у логору, поименице 675 особа. Ово није коначан број.^[49]
• 18. јун — Хапшење 14 ромских становника села Мрачин, 26 ромских становника села Скупица, 23 ромска становника села Заградци, 5 ромских становника села Вукова Горица покрај Дуге Ресе. Ухапшеници су спроведени у логор Јасеновац гдје су сви убијени током 1942. Публикована су имена страдалих.^[50]
• 21. јун — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
• 28. јун — Први конгрес СНО одржан је у манастиру Светог Саве у Либертивилу, на Видовдан. Окупило се око 6.000 Срба из свих крајева Америке. Поред владике Дионисија, конзула Војислава Мирковића, бизнисмена Михаила Дучића, песника Јована Дучића, амбасадора Константина Фотића и других, главни говорник био је Блис Лејн, амерички амбасадор у Београду.

• 1. јул — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
• 1—31. јул — Прва битка код Ел Аламејна
• 4. јул — Снаге Трећег Рајха на Источном фронту форсирају реку Дон. Почињу жестоке тенковске борбе за Вороњеж у којима је учествовала немачка 2. армија. и 6. армија прешла у напад. Вишедневне борбе око Вороњежа су претиле да поремете прву фазу њемачке операције Блау, па су Немци ту зауставили нападе и прешли у одбрану.
• 10. — 30. јул — Након окупацијске акције на Козари убијено је око 20 хиљада Срба Козаре и Подкозарја, а депортовано 68.600, укључујући 23.500 деце. Од тога се 35.000 се никада није вратило на Козару, укључујући 11 хиљада деце.
• 12. јул — Масакр у Подхуму Масакр српских мушкараца и дечака од стране италијанских снага у селу Подхум.
• 17. јул — Стаљинградска битка главна прекретница у Другом светском рату. Сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Трајала је од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године.
• 17/18. јул — Масакр над српским интернирцима у норвешком логору Беисфјорд. У овом логору, смештеном у истоименом селу недалеко од града Нарвика, немачки нацисти су, потпомогнути домаћим квислинзима, у ноћи између 17. и 18. јула побили 287 српских затвореника за које су тврдили да болују од тифуса.
• 18. јул — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари.
• 23. јул — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
• 30. јул — Битка за Ржев у лето 1942. је део низа битака које су трајале 15 месеци у центру Источног фронта.
• 31. јул — Масакр у Садиловцу Масакр српских становника села око Садиловца, укључујући 270 деце.

• 7. август — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату.
• 7—9. август — Битка за Тулаги, Гавуту и Танамбого
• 8—9. август — Битка код острва Саво
• 9. август — Током кампање "Напустите Индију" Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и његових 50 следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је тек 1944. под притиском јавности.
• 10. август— 16. септембар — Акција Виктора Томића масовни терор усташа, током кога су извршени многобројни злочини над српским становништвом Срема. Убијено је око 6.000, а ухапшено и злостављано око 10.000 људи, жена и деце. Акцију су спроводиле усташке снаге, под командом Виктора Томића, вишег повереника за Велику жупу Вуку и специјалног изасланика поглавника НДХ Анта Павелића, а уз помоћ окупационих снага Вермахта.
• 13. август — Масакр у Кусоњама — Масакр Срба који су бачени у јаме од стране усташа.^[51]
• 16. август — Масакр у Слобоштини — Масакр Срба од стране усташа, првенствено жена и деце, из села и околине.^[52]
• 19. август — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте.
• 21. август — Битка на реци Тенару
• 24—25. август — Битка код источних Соломона
• 29. август — Масакр у Забиоковљу
• 30. август — Српског сликара Саву Шумановића, мајстора пејзажа, актова и мртве природе, су стрељале усташе у Сремској Митровици, после зверског мучења.^[53]
• 31. август — Немачки генерал Ервин Ромел обновио је офанзиву против Британаца код Алам Халфе у Египту у намери да избије на Суецки канал, али је покушај пропао.^[54]

• 1. септембар — Колективна депортација становника села Бенковац Окучански и Цаге (котар Нова Градишка) у усташке логоре. Седморо становника Цага је стрељано на лицу мјеста. Након неколико дана, одрасле и радно способне мушкараце Нијемци су одвојили у Старој Градишки и транспортовали их у радне логоре у Немачкој. Старији становници су побијени у околини Старе Градишке, а деца су транспортована у логор Сисак, гдје су многа помрла, док је део жена побијен у логору Стара Градишка, а остатак је такође транспортован у Немачку. У логорима Јасеновац и Стара Градишка страдало је 67 становника Бенковца и 47 становника Цага.^[55]
• 1. септембар — Хапшења дијела преосталих Срба у Новој Градишки, оба пола. Ухапшено најмање 76 лица који су потом транспортовани у Стару Градишку, а касније у логор Јасеновац, где је већина убијена (преживело је само 9 особа).^[56]
  • Колективна депортација становника ромског села Капетаново Село, у близини Сухопоља (котар Вировитица) у логор Јасеновац. Рат је преживело само троје људи из насеља. Процењује се да је у Јасеновцу убијено преко 100 ромских становника овог села.^[57]
• 3. септембар — Убиство 16 српских становника Дрежник Града покрај Слуња. Злочин су починиле усташе из Дрежника.^[58]
  • Стријељање 12 становника Купинова у Сремској Митровици. Становници Купинова су похапшени крајем августа 1942.^[59]
• 3 — 4. септембар — Хапшење становника Илока. Ухапшено је око 50 особа, претежно српске националности. Међу ухапшеницима било је и десетак лица хрватске националности. Ухапшени су 4. септембра депортовани у казнионицу у Сремској Митровици, да би у наредним данима били стрељани.^[60]
• 7 — 8. септембар — Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Вишњићево, у контексту "Акције Виктор Томић". Хапшење су извршили домобрани и усташе. Публиковани су подаци о 354 страдала становника Вишњићева, а који су ухапшени септембра 1942.^[61]
• 8. септембар — Масовно хапшење српских и ромских становника сремског села Јамена, у контексту "Акције Виктор Томић". Хапшење су извршили домобрани и усташе. Публиковани су поименични подаци о 284 ухапшена српска становника Јамене, међу којима је био велик број жена, и подаци о 115 ромских ухапшених становника овог мјеста, међу којима су већина били жене и дјеца.^[62]
• 8 — 9. септембар — Хапшење 38 становника Петроварадина и депортовање у Сремску Митровицу, а затим у логор Јасеновац, одакле су пуштени током 1942. У логору је страдала једна жена из Петроварадина.^[63]
• 9. септембар — Стрељање 43 лица претежно српске националности у Сремској Митровици. Тога дана у Митровици је стрељано 28 становника Земуна, 4 Лаћарка, 3 из Нових Карловаца, 2 из Војке, 2 Визића, 1 Чортановаца, 1 из Стејановаца и 1 лице чије место пребивања није наведено. Ликвидацијом је руководио Виктор Томић.^[64]
• 9. септембар — Хапшење 30 српских мушкараца у селу Адашевци покрај Шида. Након неколико дана у селу су ухапшене 4 жене. Сви су стрељани у Сремској Митровици.^[65]
• 9. — 10. септембар — Масовно хапшење српских мушкараца у Сремским Карловцима, у оквиру "Акције Виктор Томић". Ухапшено је око 500 особа које су потом депортоване у Сремску Митровицу, а одатле у логор Јасеновац, одакле је највећи број Карловчана пуштен кућама. Међутим, 20 Карловчана убијено је у Јасеновцу. Публиковани су спискови ухапшених и страдалих Карловчана.^[66]
• 10. септембар — Хапшење 42 становника сремског села Крчедин код Инђије. Део је стрељан одмах а остали у логору Јасеновац^[67]
• 12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
• 12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен
• 15. септембар — Страдање српског становништва котара Слуњ. Усташе су у Цетинграду 15. септембра 1942. убиле 38 становника Подцетина, 22 становника Делић Пољане, 22 становника Кука, 34 становника Комесарца, 8 становника Средњег Села. Већина убијених били су жене и деца. Међу убијенима било је 18 деце из Подцетина, 8 из Делић Пољане, 13 из Кука, 19 из Комесарца, 5 из Средњег Села.^[68]
• 18. септембар — Група усташа је упала у српско православно село Јошан код Удбине у Средњој Лици и на монструозан начин су поклали готово све становнике који су се затекли у селу. Већину Срба су спалили у кућама, стајама и сјеницама. Тада је измасакрирано 289 српских житеља села а следећи напад на село се десио 29. септембра исте године када је убијено још 49 српских сељака.^[69]
• 19. септембар — Масакр над српским становништвом од стране бугарског окупатора близини села Дабница код Прилепа. У масакру је погинуло 18 Срба.
• 20. септембар — Мисија Булсај
• 28. септембар — Усташе су упале у српско село Јошан покрај Удбине и тамо убиле 211 лица, махом жена, деце и стараца, док је село спаљено.

• 1. октобар — Масакр у Гатима - масовна убиства житеља пољичког села Гата почињена од стране италијанског XVIII корпуса, уз логистичку подршку италијанске дивизије Сасари.
• 4. октобар — Масакр у Шпановици
• 11. октобар — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.
• 11. октобар — Покољ у Кукуњевцу, селу између Новске и Липика, у Славонији. Усташе су побиле око 650 локалних српских становника, 30 словеначких депортираца које су Немци протерали из Словеније 1941, као и око 120 становника Поткозарја који су у љето 1942. депортовани у логоре, а потом једним делом у српска села у Славонији.^[70]
• 11—14. октобар — Масакр у Кривој Реци Српски цивили масакрирани у одмаздама од стране 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген и бугарских снага током и након операције Копаоник.
• 12. октобар — Колективно хапшење и депортација становника села Црквени Бок, Стрмен и Ивањски Бок, покрај Суње, на Банији, без обзира на старост и пол, у логор Јасеновац, од стране јасеновачких усташа под руководством Љубе Милоша. У логор је депортовано око 1.000 људи. Током хватања и депортације становништва ова три села, усташе су убиле 29 лица. Усташе из Јасеновца, према публикованим подацима, убиле су 716 мештана Црквеног Бока, Ивањског Бока и Стрмена.^[71][72]
• 12. октобар — Операција Копаоник немачко-бугарска антигерилска офанзива против четника на подручје планина Копаоник, Гоч и Јастребац. Немци су покренули офанзиву с циљем тоталног уништења четника Расинског корпуса, под командом пуковника Драгутина Кесеровића чији се штаб налазио у селу Крива Река. Немци и Бугари освојили су четничку слободну територију и при томе извршили злочине над српским цивилним становништвом. Четници су се успешно извукли из немачко-бугарског обруча и повукли на територију која је била ван домашаја окупаторских снага.
• 12. октобар — Злочин у Кривој Реци је ратни злочин који су 12. и 13. октобра починили припадници 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген и бугарских окупационих снага над српским становништвом у селу Крива Река.
• 23. октобар — Друга битка код Ел Аламејна је значајна прекретница у бици за Африку током Другог светског рата. Одвијала се од 23. октобра до 3. новембра 1942. године.
• 29. октобар — Масакр у Новој Криваји Усташе су масакрирале Србе у Новој Криваји. Већина тела жртава бачена је у бунар након убиства.

• 4. новембар — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.
• 8. новембар — Операција Бакља
• 10. новембар — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.
• 16. новембар — Масакр у Примоштену Италијанске снаге гранатирају град Примоштен.
• 19. — 23. новембар — Операција Уран циљ операције је био окружити немачку Шесту армију, део немачке Четврте тенковске армије и румунску Трећу и Четврту армију које су учествовале у опсади Стаљинграда.
• 26. новембар — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије.
• 27. новембар — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.
• 29. новембар — Операција Рудолф окупационе снаге Вермахта у нападу ма јединице ЈВуО
• 30. новембар — Битка код Тасафаронге

• 2. децембар — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
• 3. децембар — Усташки покољ над становништвом села Висућ покрај Удбине у Лици. Тога дана усташе су у овом селу убиле 85 лица, укључујући и 17 становника села Јошан који су се склонили у Висућ након покоља у њиховом селу и спаљивања њихових кућа. Публиковани су поименични подаци о страдалима.^[73][74]
• 12. децембар — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушавајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.
• 14. децембар — Убиство 26 становника села Комић покрај Удбине. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком године, 25. марта 1942, у Комићу је убијено 13 локалних становника, без обзира на старост и пол. Претходне године, 1. августа 1941, убијено је 19 сеоских мушкараца.^[75]
• 20. децембар — Масакр у Поповцу — Масакр Срба од стране усташа. 12 жртава је убијено хладним оружјем, остали стрељани.^[76]
• 25. децембар — Нацисти у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе "Станковић" и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника "Недељних информативних новина".

• 1. јануар — Корнелије Ковач, српски композитор и музичар (прем. 2022)
• 1. јануар — Божидар Николић, југословенски и српски редитељ, директор фотографије и сниматељ (прем. 2021)
• 4. јануар — Џон Маклохлин, енглески џез музичар (гитариста)
• 5. јануар — Звонко Богдан, српски певач
• 5. јануар — Озрен Боначић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер
• 8. јануар — Стивен Хокинг, енглески теоријски физичар, космолог и писац (прем. 2018)
• 10. јануар — Волтер Хил, амерички редитељ, сценариста и продуцент
• 17. јануар — Мухамед Али, амерички боксер, активиста и филантроп (прем. 2016)
• 21. јануар — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2018)
• 25. јануар — Еузебио, португалски фудбалер (прем. 2014)

• 1. фебруар — Тери Џоунс, велшки глумац, писац, комичар, сценариста, редитељ и историчар (прем. 2020)
• 2. фебруар — Бо Хопкинс, амерички глумац (прем. 2022)
• 14. фебруар — Ендру Робинсон, амерички глумац
• 28. фебруар — Дино Зоф, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер
• 28. фебруар — Брајан Џоунс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и првобитни фронтмен групе The Rolling Stones (прем. 1969)

• 2. март — Лу Рид, амерички музичар (прем. 2013)
• 6. март — Лео Мартин, српски певач
• 7. март — Мајкл Ајзнер, амерички бизнисмен
• 9. март — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент
• 12. март — Ратко Младић, српски генерал
• 18. март — Дорис Пак, немачка политичарка
• 23. март — Ладо Лесковар, словеначки певач
• 23. март — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста
• 25. март — Арета Френклин, америчка музичарка, најпознатија као соул певачица (прем. 2018)
• 27. март — Мајкл Јорк, енглески глумац.
• 28. март — Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник (прем. 2024)
• 28. март — Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2020)

• 3. април — Марша Мејсон, америчка глумица и редитељка
• 9. април — Петар Надовеза, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
• 11. април — Бранко Рашовић, црногорски фудбалер (прем. 2024)
• 16. април — Френк Вилијамс, енглески бизнисмен, оснивач и власник Формула 1 тима Вилијамс (прем. 2021)
• 18. април — Јохен Ринт, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 1970)
• 24. април — Барбра Страјсенд, америчка певачица, глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња
• 27. април — Зоран Мароевић, српски кошаркаш (прем. 2019)
• 28. април — Александар Хрњаковић, српски глумац (прем. 2014)

• 3. мај — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка (прем. 2016)
• 4. мај — Никола Стојановић, српски редитељ и сценариста (прем. 2021)
• 9. мај — Мирко Сандић, српски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2006)
• 10. мај — Карл Даглас, јамајкански певач
• 12. мај — Драгољуб Велимировић, српски шахиста (прем. 2014)
• 19. мај — Гери Килдал, амерички информатичар (прем. 1994)
• 20. мај— Дејвид Провал, амерички глумац
• 22. мај — Теодор Качински, амерички терориста, математичар, анархиста, нео-лудист и критичар друштва (прем. 2023)
• 23. мај — Милутин Мркоњић, српски политичар и грађевински инжењер (прем. 2021)
• 26. мај — Мира Пеић, српска глумица

• 13. јун — Јелисавета Саблић, српска глумица
• 18. јун — Пол Макартни, енглески музичар и музички продуцент
• 18. јун — Роџер Иберт, амерички филмски критичар, новинар, сценариста и писац (прем. 2013)
• 20. јун — Зденка Вучковић, хрватска певачица (прем. 2020)
• 25. јун — Вилис Рид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2023)
• 27. јун — Видосав Стевановић, српски књижевник, сценариста, драматург и публициста

• 1. јул — Женевјев Бижо, канадска глумица
• 9. јул — Ричард Раундтри, амерички глумац (прем. 2023)
• 10. јул — Мира Марковић, српска политичарка и социолошкиња, супруга Слободана Милошевића (прем. 2019)
• 10. јул — Рони Џејмс Дио, амерички музичар (прем. 2010)
• 10. јул — Сиксто Родригез, амерички музичар (прем. 2023)
• 13. јул — Харисон Форд, амерички глумац
• 14. јул — Хавијер Солана, шпански политичар
• 16. јул — Маргарет Корт, аустралијска тенисерка
• 17. јул — Кони Хокинс, амерички кошаркаш (прем. 2017)
• 18. јул — Ђакинто Факети, италијански фудбалер (прем. 2006)
• 24. јул — Крис Сарандон, амерички глумац
• 29. јул — Тони Сирико, амерички глумац (прем. 2022)

• 1. август — Џери Гарсија, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Grateful Dead (прем. 1995)
• 2. август — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница
• 2. август — Илија Пантелић, југословенски и српски фудбалски голман (прем. 2014)
• 7. август — Тобин Бел, амерички глумац
• 7. август — Зигфрид Хелд, немачки фудбалер и фудбалски тренер
• 16. август — Џон Чалис, енглески глумац (прем. 2021)
• 18. август — Ратко Полич, словеначки глумац (прем. 2022)
• 21. август — Божидар Орешковић, хрватски глумац (прем. 2010)
• 22. август — Мира Адања Полак, српска новинарка и продуценткиња, истраживачица, ауторка и ТВ водитељка
• 23. август — Ненси Ричи, америчка тенисерка
• 25. август — Ђурђија Цветић, српска глумица (прем. 2015)

• 3. септембар — Ал Џардин, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и повремени певач групе The Beach Boys
• 5. септембар — Вернер Херцог, немачки редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац
• 8. септембар — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста
• 15. септембар — Бисера Велетанлић, српска певачица
• 25. септембар — Танасије Узуновић, српски глумац (прем. 2023)
• 28. септембар — Маршал Бел, амерички глумац
• 29. септембар — Феличе Ђимонди, италијански бициклиста (прем. 2019)
• 29. септембар — Ијан Макшејн, енглески глумац

• 6. октобар — Брит Екланд, шведска глумица, модел и певачица
• 23. октобар — Мајкл Крајтон, амерички књижевник, сценариста, редитељ и продуцент (прем. 2008)
• 23. октобар — Мирослав Павловић, српски фудбалер (прем. 2004)
• 26. октобар — Зденко Руњић, хрватски композитор (прем. 2004)
• 26. октобар — Боб Хоскинс, енглески глумац (прем. 2014)

• 1. новембар — Марсија Волас, америчка глумица и комичарка (прем. 2013)
• 1. новембар — Лари Флинт, амерички издавач (прем. 2021)
• 4. новембар — Рудолф Белин, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2025)
• 7. новембар — Џин Шримптон, енглески модел и глумица
• 15. новембар — Драган Зарић, српски глумац (прем. 2000)
• 16. новембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Београдског универзитета (1998—2000) (прем. 2022)
• 17. новембар — Мартин Скорсезе, америчко-италијански редитељ, сценариста, продуцент, глумац и историчар филма
• 18. новембар — Линда Еванс, америчка глумица
• 19. новембар — Калвин Клајн, амерички модни дизајнер
• 20. новембар — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент (прем. 2019)
• 20. новембар — Џо Бајден, амерички политичар, 46. председник САД
• 20. новембар — Норман Гринбаум, амерички музичар
• 24. новембар — Били Коноли, шкотски глумац и комичар
• 27. новембар — Џими Хендрикс, амерички музичар, најпознатији као гитариста (прем. 1970)

• 3. децембар — Педро Роча, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2013)
• 6. децембар — Петер Хандке, аустријски књижевник, преводилац, сценариста и редитељ
• 7. децембар — Жика Јелић, српски музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста ЈУ групе
• 14. децембар — Драго Млинарец, хрватски музичар
• 19. децембар — Милан Милутиновић, српски политичар, 2. председник Србије (1997—2002) (прем. 2023)
• 30. децембар — Фред Ворд, амерички глумац (прем. 2022)
• 30. децембар — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар

• 4. јануар — Јордан Николов Орце, македонски народни херој. (*1916)
• 17. јануар — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал
• 21. јануар — Душан Раденковић, српски редитељ и драмски првак. (*1892)

• 2. фебруар — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (*1905)

• 12. март — Жикица Јовановић Шпанац, шпански борац и народни херој. (* 1914)
• 16. март — Аугуст фон Гедрих, немачки бициклиста. (*1895)
• 17. март — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923)

• 17. април — Жан Батист Перен, француски физичар и Нобеловац 1926. (*1870)

• 6. мај — Хасан Кикић, босански књижевник. (*1905)
• 22. мај — Раде Кончар, организациони секретар ЦК КПХ и народни херој. (*1911)

• 4. јун — Рајнхард Хајдрих, немачки гувернер и нациста. (*1904)
• 11. јун — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (* 1909)

• 3. јул — Луј Франше д’Епере, француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*1856)

• 18. септембар — Драгутин Инкиостри Медењак, српски декоратер и сликар. (*1866)

• 2. новембар — Китахара Хакушу, јапански песник. (*1885)
• 4. новембар — Жарко Зрењанин, народни херој Југославије

• Википедија:Непознат датум —
  • Википедија:Непознат датум — Дионисије Миковић, српски игуман, књижевник и етнограф. (*1861)

• Физика — Награда није додељена
• Хемија — Награда није додељена
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.
• Хронологија усташких злочина 1942.