Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1760-е 1770-е 1780-е 1790-е 1800-е
Године:	1784 1785 1786 1787 1788 1789 1790
1787 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1787. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Јозефинизам: уводи се административна и судска реформа с циљем централизације у Аустријској Хпландији - непопуларно. Настава немачког језика уведена и у други разред основних школа у Хабзбзршкој монархији.

• 11. јануар — Вилхелм Хершел открио Титанију и Оберон, два Уранова месеца.
• 13. јануар — Јозефински казнени законик је на снази у хабсбуршким наследним земљама (до 1803); укинута смртна казна (али враћена 1795).
• 16. јануар — Лин Шуангвен започиње побуну на Тајвану: убио је ђинговског гувернера који је прошле године забранио друштво Тиандихуи и ухапсио Линове ујаке; устанак је угушен следеће године.
• јануар — јул — Путовање царице Катарине Велике са двором на Крим. Уз пут јој се прикључује аустријски цар Јосиф II (за ово путовање се везује легенда о Потемкиновим селима).

• 3. фебруар — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.

• 4. фебруар — Шаyсова побуна: Милиција државе Масачусетс крај града Питершам разбија побуњенике који су покушали заузети Спрингфиелдску оружарницу.
• 13. фебруар — Умро је Чарлс Гравиер де Вергенес, француски главни краљев министар
• 22. фебруар — У Француској се окупила Скупштина угледника, прва од 1626 - не прихвата прошлогодишњи Калонов план финансијске реформе.

• 3. март — Млетачки дужд Павле Рајнерије шаље дукал генералном провидуру у Задру, Анђелу Мему, којим се дозвољава склапање мешовитих бракова између православних и католика.

• 8. април — Луј XVI сменио министра финансија Калона.
• 15. април — Токугава Иенари је нови шогун Јапана (до 1837).
• 21. април — Време патриота у Холандији: Патриоти имају превласт у Амстердаму.
• април — Поново је учестало емигрирање Срба у Аустрију, међу њима је и Коча Анђелковић.
• април — Наговештај Брабантске револуције: избија "мала револуција" у Аустријској Холандији, низ побуна и нереда које сузбијају грађанске милиције. Гувернери самовољно укидају царске реформе 20. маја.

• 7. мај — У Енглеској је основана Нова црква.
• 9. мај — Време Патриота: Битка код Јутпхаса је патриотски успех близу важне уставе на каналу код Утрехта.
• 13. мај — Капетан Артур Филип испловио из Портсмута у Енглеској са једанаест бродова Прве флоте, у којима се налазило око 700 осуђеника и најмање 300 чланова посаде и стражара, у циљу успостављања прве казнене колоније у Аустралији.
• 15. мај — Оснивање Фритоауна: бивши црни робови стижу на простор краљевства Коyа Темне, где, уз помоћ Комитета за помоћ црним сиромасима, оснивају Гранвил Таун (насеље уништено 1789, Фритаун основан 1792).
• мај — Етиене Чарлс де Ломсн де Бриене је нови француски министар финансија, као и први краљев министар, наводи парлемент-е да прихвате неке мере (слободна унутрашња трговина, провинцијске скупштине, замена кулука).
• мај — У Холандији републикански Патриоти, инспирирани Америчком револуцијом, заузимају неколико градова у покушају да свргну стадтхолдера Вилема В Орањског.
• 20 - 22. мај — Глад ере Тенмеи у Јапану: народ пљачка складишта пиринча и продавнице у Еду и Осаки.
• 20. мај — На путу према Криму, царица Катарина поставља камен темељац Преображенске саборне цркве у Јекатеринославу, тада седишту намесништва (вицекраљевства) којим управља Потемкин.
• 22. мај — У Лондону је основано Друштво за исхођење укидања трговине робовима (постигнуто 1807, а ропство укинуто у бртанским колонијама 1833).
• 25. мај — У Филаделфији почиње Уставна конвенција - конфедерални статус треба мењати, савезна власт је слаба.
• 25. мај — Француска Скуптшина угледника је распуштена у неуспеху, који приписују утицају Марије Антоанете (смена Калона, Бријен је њен пријатељ итд.).

• јун — Царица Катарина је на Криму. Односи са Османским царством су од раније погоршани, осећања су сада узбуркана.
• 27. јун — Едвард Гибон довршио писање "Опадања и пада Римског царства" - прва три тома су већ објављена 1776-81, остала три 1788-89.
• 28. јун — Холандски Патриоти накратко зауставили принцезу Вилхелмину, супругу стадтхолдера Виллема Орањског и сестру пруског краља, на њеном провокативном путовању из Нијмегена према Хагу.

• 13. јул — Конгрес конфедерације САД даје ординансу којом је основана Северозападна територија, прва организирана инкорпорирана територија САД.
• 26. јул — Османски ултиматум Русији: повлачење из Грузије, као и конзула из Букурешта и Јашија - Русија одбија.

• 6. август — Париски парлемент принуђен (лит де јустице) да региструје нове пореске законе; након што он то прогласи нелегалним, краљ га распусти и пошаље у Троy.
• 10. август — Мозарт је написао серенаду "Мала ноћна музика" (објављена тек 1827).
• август — Максимилијан Врховац изабран за бискупа у Загребу (1788-1827).
• 18. август — Француски парламенатарци су протерани у Троy, пошто нису желели потврдити неке мере (маркарина, нова општа земљарина) - враћају се у Париз након што су усвојили директне порезе на све видове прихода.
• 24. август — Руско-турски рат: Османско Царство, настојећи повратити територије изгубљене Кучук-канарџијским миром, објављује рат Русији. Британски и француски амбасадори дају подршку Порти. Следеће године се прикључује и Аустрија. На обавештајној служби у Србији раде капетан Михаило Михаљевић, мајор Лиедерскорн, заставник Митесер и други официри.

• 13. септембар — Пруске трупе улазе у Холандију како би интервенисале на страни стадтхолдера Вилхема; након неколико недеља Патриоти су поражени, а преко 40.000 бежи у Француску (знаменита Бранденбуршка врата подигнута су 1788-91 у спомен на ову победу).
• 17. септембар — Усвојен Устав Сједињених Држава на Уставној конвенцији у Филаделфији.
• 20. септембар — Штатхолдер се вратио у Хаг.
• 20 - 25. септембар — Руска кампања на Анапу: одбили су их кавкаски ратници на челу са Шејх Мансуром.
• 30. септембар — Амерички капетани Роберт Греј и Џон Кендрик су кренули из Бостона према северозападној обали Америке, како би трговали крзном са Кином.

• 10. октобар — Амстердам се предао Прусима.
• 12. октобар — Битка код Кинбурна у делти Дњепра је руска победа над Турцима. Руски командант Александар Суворов је рањен и одликован орденом св. Андрије.
• октобар — Јањичари похватали и побили "приличан број" Срба који су покушали да емигрирају из Србије у Аустрију. Емиграција се наставља, спремали су се чак и калуђери манастира Студенице, са моштима св. Симеона.
• 27. октобар — У Њујорку објављен први од Федералистичких списа, знамените серије анонимних есеја (чији су аутори Алеxандер Хамилтон, Јамес Мадисон и Јохн Јаy), а чија је сврха уверити јавност државе Њујорк да прихвати ратификацију новог Устава.

• 7. новембар — Луј XVI потписује Версајски едикт - даје грађанска права некатолицима, али не и политичка, нити јавну службу (регистрован у Париском "парламенту" у јануару).
• 20. новембар — Војвода од Орлеана привремено протеран због гласне опозиције.
• 28. новембар — У Версају је потписан уговор по коме лорд Нгуен Анх (будући цар Вијетнама Гиа Лонг) даје концесије и трговачка права Французима у замену за војну помоћ.

• 2/3. децембар — Покушај аустријског заузимања Београда, на челу са ген. Алвинцзијем, уз помоћ Срба у граду - олуја је разбила лађе. Од Срба који су пребегли у Срем створен је под заповедништвом кап. Михаила Михаљевића први фрајкор. Радич Петровић ће добити чин капетана. Још један покушај у јануару такође није успео (Вук Караџић помиње да су Радич и др. договорили са Аустријанцима да ће отворити град, али ови су залутали у магли).
• 3. децембар — Јамес Румсеy демонстрира пароброд са воденим млазом на Потомку код Шепардстауна .
• 6. децембар — Ла Пероусеова експедиција је на Самои: у сукобу са домороцима 11-тог страдало је 12 људи, укључујући команданта једног од бродова.
• 7. децембар — Делавер ратификовао Устав Сједињених Држава и тиме постао прва савезна држава САД.
• 12. децембар — Пенсилванија је друга америчка држава која ратифицира Устав САД.
• децембар — Сељани Жаркова, Железника и Остружнице масовно пребегли преко Саве - Турци појачавају терор, посекли су 65 људи, прете рођацима пребеглих.
• 18. децембар — Њу Џерзи је трећа америчка држава која ратификује Устав САД.
• 23. децембар — Британски поморац Вилиам Блигх испловљава на знамениту експедицију на Тахити на морнаричком броду ХМС Боунтy - мисија је да се пшеница са Тахитија пренесе на Карибе, где би служила као јефтина храна робовима.
• децембар — Пошто се Кара-Хасан вратио у Београд, Дели-Ахмед је надјачан и протеран из града, након што је две године био незванични господар.
• децембар — Пошто је Црну Гору ове године погодила "страшна глад", гувернадур Радоњић пише аустријском (вице-)канцелару Кобенцлу, моли за помоћ, осим глади помиње и бојеве "сваки дан".

• Јозефински попис становништва у Угарској и Крајинама, праћен немирима и насиљем - први пут је пописано целокупно становништво.
• У Војној крајини уведен кантонски систем, како би се управа (кантон) одвојила од војних послова (регимента) - укинут 1800. због сукоба компетенција. Укинут је већи број војних комунитета, јер многи су били обична села.
• Први пут је у дубровачко Мало веће изабран припадник нове властеле.
• У млетачком Задру је основана Економско-пољопривредна академија.
• Промет људи и робе између Београда и Земуна је велики, скеларина се даје у закуп за 15.000 форинти годишње.
• Махмуд-паша Бушатлија уз помоћ Малисора поразио султанову војску код Скадра. Разбијена је и војска из Босне, али он је популаран у тој земљи.
• Прво издање Паласовог руског Упоредног речника, српски је представљен мешавином са руским, што је исправљено у другом издању.
• Емануило Јанковић: преведена драма "Терговци" Карла Голдонија и научни рад "Физическое сочинение...". Јован Мушкатировић: "Причте илити по простому пословице". Аврам Мразовић: "Поучителни магазин за децу".
• Енглески капетан Георге Диксон истражује 1786. и '87. обале дан. Британске Колумбије и југоисточне Аљаске; ове године је открио Острва краљице Шарлоте, дан. Хајда Гвај.
• Антоан Лавоазје је претпоставио да је кварц, или кремен, оксид неког елемента, али није га могао редуковати (Берзелиус изолирао силициј 1824).
• Андрианампоинимерина је завладао Краљевством Мерина на Мадагаскару (до 1810).

• 26. август — Александар Меншиков, руски генерал

• 6. новембар — Вук Стефановић Караџић, српски језички реформатор

• 13. фебруар — Руђер Бошковић (*1711)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума