ANK3

ANK3 ankirin 3, iz Ranvijerovih čvorova (ankirin G)
Identifikatori
SimbolANK3
Alt. simboliankirin-G
Entrez288
HUGO494
OMIM600465
RefSeqNM_020987
UniProtQ12955
Ostali podaci
LokusHromozom 10 q21

Ankirin 3 (ANK3), isto poznat kao ankirin-G, je protein iz ankirin familije koji je kod čoveka kodiran ANK3 genom.[1][2]

Funkcija

Protein kodiran ovim genom je imunološki različit genski proizvod od ankirina ANK1 i ANK2. On je originalno otkriven u aksonskom inicijalnom segmentu i Ranvijerovim čvorovima neurona u centralnom i perifernom nervnom sistemu. Alternativno spojene varijante mogu biti izražene u drugim tkivima. Mada su višestruke transkripcione varijante koje kodiraju nekoliko različitih izoformi nađene za ovaj gen, some su dve bile potpuno karakterisane.[1]

U okviru nervnog sistema, ankirin G ja specifično lociran u neuromišićnom spoju i Ranvijerovim čvorovima.[3] U Ranvijerovim čvorovima gde su akcioni potencijali aktivno prenošeni, za ankirin G se dugo mislilo da je posredni vezujući partner neurofaskinu i naponski-kontrolisanim natrijumskim kanalima.[4] Genetičko brisanje ankirina G sa više neuronskih tipova ja pokazalo da je ankirin G neophodan za normalnu raspodelu naponski-kontrolisanih natrijumskih kanala na aksonskim humkama i za oslobađanje akcionih potencijala.[5][6]

Povezanost bolesti

ANK3 protein se združuje sa srčanim natrijumskim kanalom Nav1.5 (SCN5A). Oba proteina su visoko izražena na ventrikularnom umetnutom disku i membrani T-cevčice u kardiomiocitima. Mutacija na Nav1.5 proteinu blokira vezujuću interakciju sa ANK3 i na taj način poremećava površinsko izražavanje Nav1.5 na kardiomiocitima, što dovodi do Brugada sindroma, tipa srčane aritmije.[7]

Pojedine mutacije na ANK3 genu su vezane za bipolarne poremećaje.[8][9]

Ankirin familija

Protein koji kodira ANK3 gen je član ankirin familije of proteina koja povezuje integralne membrane proteina sa potpornim spektrin-aktin citoskeletonom. Ankirini igraju ključnu ulog u aktivnostima kao što su ćelijska pokretljivost, aktiviranje, proliferacija, kontakt i održavanje specijalizovanih membranskih domena. Većina ankirina se tipično sastoji of tri strukturna domena: amino-terminalni domen koji sadrži višestruka ankirin ponavljanja; centralin region sa visoko konzervisanim spektrin vezivajućim domenom; i karboksi-terminal regulatorni domen koji je najmanje konzerviran i koji je subjekat varijacije.[1]

Literatura

  1. ^ а б в „Entrez Gene: ANK2 ankyrin 3, node of Ranvier”. 
  2. ^ Kapfhamer D, Miller DE, Lambert S, Bennett V, Glover TW, Burmeister M (1995). „Chromosomal localization of the ankyrin-G gene (ANK3/Ank3) to human 10q21 and mouse 10”. Genomics. 27 (1): 189—91. PMID 7665168. doi:10.1006/geno.1995.1023. 
  3. ^ Lambert S, Davis JQ, Bennett V (1997). „Morphogenesis of the node of Ranvier: co-clusters of ankyrin and ankyrin-binding integral proteins define early developmental intermediates.”. J Neurosci.. 17 (18): 7025—36. PMID 9278538. Приступљено 16. 5. 2009. 
  4. ^ Srinivasan Y, Lewallen M, Angelides KJ (1992). „Mapping the binding site on ankyrin for the voltage-dependent sodium channel from brain.”. J Biol Chem.. 267 (11): 7483—9. Приступљено 16. 5. 2009. 
  5. ^ Zhou D, Lambert S, Malen PL, Carpenter S, Boland LM, Bennett V (1998). „Ankyrin-G is required for clustering of voltage-gated Na channels at the axon hillock and normal action potential firing.”. J Cell Biol.. 143 (5): 1295—1304. PMID 9832557. 
  6. ^ Hedstrom KL, Xu X, Ogawa Y, Frischknecht R, Seidenbecher CI, Shrager P, Rasband MN (2007). „Neurofascin assembles a specialized extracellular matrix at the axon initial segment.”. J Cell Biol.. 178 (5): 875—886. PMID 17709431. Приступљено 16. 5. 2009. 
  7. ^ Mohler PJ, Rivolta I, Napolitano C, LeMaillet G, Lambert S, Priori SG, Bennett V (2004). „Nav1.5 E1053K mutation causing Brugada syndrome blocks binding to ankyrin-G and expression of Nav1.5 on the surface of cardiomyocytes”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 101 (50): 17533—8. PMC 536011 Слободан приступ. PMID 15579534. doi:10.1073/pnas.0403711101. 
  8. ^ Ferreira MA; O'Donovan MC; Meng YA; et al. (2008). „Collaborative genome-wide association analysis supports a role for ANK3 and CACNA1C in bipolar disorder”. Nat. Genet.. 40: 1056. PMID 18711365. doi:10.1038/ng.209. 
  9. ^ „Channeling Mental Illness: GWAS Links Ion Channels, Bipolar Disorder”. Schizophrenia Research Forum: News. schizophreniaforum.org. 19. 8. 2008. Архивирано из оригинала 18. 12. 2010. г. Приступљено 21. 8. 2008. 


Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.